Бодљикаво прасе

СОДПјИКАВО прасе

ТОШКЕ ПИШЕ РАВАЈЛУ

Б .С .К-М .СК.

писмо мај:ог јсбипе

Зборија сам ти зборија а ти ич ла напрајиш зато јем ово писмо ' јербо због сам се реши/а да ти писуовеја маглуштину и ветрометину ие могу ла мицзм скраии а брате и напудија сам се од овија санкилоти што искају ла праје ршум. Рипнула бре ала и врана и сви искају да воде главни речови па еснаф човеци и домаНини савили шипке па ники несме ла отвори усат јербо му одма врзу канту за репче па тандрче за њим по сокаии а овеја наши Иродл су какој зџјци и салте глелају на себ због зашто сваки гледа ла изкуче репипу из овеја клизавиПУ а кој те питује за народски и државски ствј^ рови. пошло }е тако време да иико никем не верује па п 1а иеНу да тепам але, и

— Драги Гослодине, тре6а пи вам и оповку подрезати! •

да се зам.чаћујем ЗатоЈ с» седим на куде дом и салте жмијошем ал пошто сам био татко на народ искам да те поучим да береш памет у главу н да не рипаш у овеја кијамет због зашто ти ники неће да каже фала }ош Не праје коиенлију из теб затој си глелај твоју работу. Сипуј воду V млекс и салте си абори добројутро па све четири стране по чаршију па ич не брини бригу. Некад му беше д\'1гло врзапо ^поубаво и ловољно а с'г и четро родупло иеје доста нарочито за вас мазноглаваст и драјфуси геачки што искате да видите фајду из ове-;а гурему. Тој са мхтео аа ти писујем па'се забатрга с овеја демагогију па саи забраћи. а/ ал неје чудо кад сам остареја и одртавеја. Чим ти мустаћи побеле ол старос више си женско иего мушко па и 7а намигујем како) ла сам трепетљика и геновева ал шта да му прајпш с'г сви љу Л ч искају да уфате ладовинку испод женску сукњу и салте жмирка/у и шапућу и жеие си воле прву реч кахоI да је џаша земља пона)главни лиферант за Јованке Орлеанке. А с'г у здравје и ла ми писуЈет , тво.) Тошке

* Ђарљика&а кавершја * дук само сеири па се шскида од сиеја. Да се лечи може један човек. Кала полули појелинац, вежу га, добије ко• шуљу а на главу чу меКу облоге, али шта да се радџ када полуди цео иарод. Да му мећеш облоге не мо. же, да га лечиш терапски хлалним купањем још теже, па шука жива. Једииа је иада свештање иасла и ианастир. Зато се сви паметни Срби данас иоле Богу и спас очекују само са неба. Јер где год се окренеш видиој по неког ко је шенуо. Већином играју неке улоге које им не личе, па видиш човека који личи на црквењака како се испрсио и виче: Ја сам Краљевић Марко — а на другој страни касаппн. са кецељом и ножем како Је искрљештио очи и у рла: Ја сам Милош'Обилић. Трговачки помоћник изиграва Пашића. поднаредниц Вука Караџића. Сви б олују од лу• дила гоњења и лудила величине па тешко онои ко се усуди да не поверуЈе. До душе. већина још ниЈе луда али се плаши па зато се прави да верује свима тим људима у лажним улогама. а то Је оно паЈгоре. Јер сви имају иаске па човек тешко иоже да виаи го Је заиста луд а ко се саио прави. Ја све иислим да Је

Ј(ад Бог некога казни он иу прво узме паметГ То је стара пословица, која је вероватно најтачнија од свих народних умотворина. Никад се није боље видело да су наши стари иудри и искусни људи, иего из ове пословице и то баш данас. Јер наш народ иора да је иного згрешио кад је Бог решио ла нас тако љуто казни. Јер све може да буде спорно. али је једна ствар извесна, а то је ово: цео је народ полудео и свако, у границама евојих могућности, показује да иије сасвим чи^т. Прво. сви смо настали из петиих жила да се што више завадимо и да српство прегрпи што веће штете. Друго. онда када се уопште ие може зарадити сви ударили у трговину и шпекулациЈу, у зеленаштво и пре продају. Треће, сви они који су из раније имали иеке личне рачуне. искористили ову прилику да се освете па главе лето. као крушке. Пуца врљика V српским рукама п'а све по српским лећима. а комши-

шпак иного више ових шерет будала.

ПИПА МУ ПУЛС — Шта ти је рекла док— Оптужеии, зашто етв *орка Мдрић кад си ва/пропосле тучо кад сте укапше- С ио њену руку? ии лромснили име1 — Ах, гослодиие судиЈа, Прво ми је опипала кад се узруЈаш Ја онда ие пулс, а затим је паписала могу сам себе да поанам. |с' лаи рецепт.

Срећко Божић: — Е, моЈ Мирко, не мешаЈ се у тућ занат.. боље идч где си пошо — на пиЈацу!

ЂОРБЕ МАЛЕТИЋ АБЕРДАР

Дирбктор Београдске гимназијв и заступник иде-. ја у књижевности, Ђорђе Мвлетић, бејаше у дуговременој противности са слободњаком свога доба и професором Велике Шко ле Миланом Кујунџи^ем Абврдаром. Та се противност није тајила ни на часовима мађу ђацима. Једногв часа Абердар говораше о лепотама »Горскота ВиЈенца«, »стичуки како Малвтић токо дело унижава само зато да би глорификовао »своје морскв апотеозе« — а ту јо мислио на Малетикево дело »Апотеоза Карађорђу«. По свршеном' чвсу неки ученик слети доле — а Гимназиј!! је била у истој згрвди — пв свв испричв Малвти^у који се спремаше дв пођв нв чвс Поетике. Још истога чвса МалетиК предаваше ђацима о томе како има слаби* песника, по рече: . — Ето, на примерр, целв Једио песма код Абердврв гласи:

»Вид'о сам тв — звволео сам те. »Вид'ла си ме — заволела 6и ме. »Млади били, »Па см'о се љубили!« Изговоривши то, Малвти<н љутито подвикну: — Смућкај па пролиј! То је било — мило *а драго. ж ДОБАР САВЕТ Господин Јоца добно »нонимно писмо. у козде га писац назива иагарцем и будалом, па се поверљиво потужи неком свом пријатељу: — Не знам. рече, *о би то могао бити!? — Богме, не знам ни ја, одговори пријатељ. него потражи V сво.јој околини, то мора бити иеко ко те добро познаје,

— Ви сте Слепи од роћеи>а? А да ли имате кога од родбине? — Да, имдм брзта. зла се .ретко .вићамо.

— Даиас м. изгледаа м»вто необично. — Јуче сам слааио годкшњицу всичања, па ме т*шта обасула цвећем. — А од чега те модрице! — ЦвеКе |. било у С№ си|ама1

госпојв тимка Напала )утлос татка виду дв Јој кпадв длва а ова јој казала. да зиви спвлу фулунцију па се нвплавио цумбус а кад изасо мој тата да их мили онв га дофвтилв и слозно нвпвле Да је цлнобелзијанац и банклот в тата УдалиЈо свмвл госпв тимки па сад оце да га тузв јелбо је она везалв гласу с цлвен пескил и Поцела да кука и одма исла код бозв доктола да јој да увелење а Ја се упла«ијо и поцо да плацем да ми не уапце тату а Он казе немо бле будалб да плацес јелбо сад ни зв млтву главу ниств не мозе дв буде в ко це јос да се секила за тинталу једне бабускелв у сколи сам ЗАглавијб цак и из велонаука узо катихвта да ме пита ста су ладили квјин и Аввљ а ја квзем плавили валда неку тлГовину па их уфатила контлолв а цика попа св Нвљутијо и квзе иди ти на место ниси ти за Сколу када тако мали мислис на цлну белзу а Ја му казем Па ја сам мислијо да ви мене Питате за ту двојицу звто сто су били у малелу а Откуд могу да знам ко су

они кад их Никад нисвм видијо а каде сам досо куци ја казем Тати да ме катихета оболијо зато сто ја мој тата спекулант а тата кале да це дв му нвместм квлвбице Пв сам се извуко да Не Добијем батина ал када Татв свзна дв-сам из остали пледмета добао слабу мола да буде батина Длуго нема ниста ново самб је тетка анка добила новог самца Једен млвд цовек који име Пуно пала пв ми је одмв дала два стотке за бијоскоп вас јовица

— Зашто Мара иоси црв иииу! — Жали за мужем! — Па оиа ниЈе удата. — Зато и жали!

КНЕЗ ШЛОШ И ЛУНИЈАН МУШИЦКН

ВидеКи да Ја због неумешног руковања радовима у маиостиру ЦЈишатовцу дошао у највеКе материјалнв неприлике, архимвндрит Лукијвн Мушицки обрати се многим познвницима и пријвтељимв молбамв ,да му новчано помогну. Тако се обрати и Кнезу Милошу, који му одмах посла свој приличан прилог. Мушицки све то прими захввлно, па оида осу писмима молити Кнеза још за веКе суме, не пропуштајуки дати Кнезу с»-

вете како треба газдсгаатИ државом па да се има довољно новаца. Сазнавши за таке поруке Ј1укијановв» Кнез Милош рече: — Е, много му хвала з. то, али ко му Ложе веровати кад причв о газдовању у држвви он који св јада што није умео газдовати у једном манастируЈ

ИЗНЕНАДНА БОЛЕСТ Милан и Јоввн одлучишв да се одрекну алкохола. Али пошто би се могло догоДити да с« неко од њих разболи купили су за резерву коњак. Милвн Јв издржао три дана без алкохола, а затим је отишао Јовану и рекао: — Осећам се веома рђа•о, дај ми гутљај коњока. — Долазиш доцкан, драги мој, јер ја сам наиме јуча цео дан био боластан. Стражар (мУжу који се доцкаи враћа кући): — Зашто не улазите у кућу? Си гурно чекате да се ваша жена пробуди? Муж: — Напротив. чекам да заспн.

— Знате лн да у животу кна тренутака који се ие заборааљају? — Знам. Ја се још сећам оног треиутка када сам вам позајмио десет хиљада динара.

ТАТИНА УЛОГА Тетка: — Чега се играте? Нећак: — Пазаримо за Ускрс... Милииа је продавачица. а Јелка је мама. Тетка: — А зашто ти а. играш? Нећак: — И ја играм, ја сам тата. који мора за све да плати! КЊИЖЕВНА ТЕНДЕНЦИЈ А — Какву ч сте тенденли.ју имали у свом новом делу? — На првом месту да доћем до пара. БУДУЋА ТАШТА Графолог: — Шта све људн од иас ве захтеваду! Замислите. ибка баба хоће да уда кћер. и данас ми је цослала рукопис свога будућег зета да је известим дали има талеита за црноберзијанца. МДЛА ЗАБЛУДД!

Пријатељ: — Двадесет година се нисмо видели и нимало се нисте променили! Како сте сачували свеЖИНУ? Лек.лк Жнвео сам од својн : л» оаа, ;>ли нх ни•мц» И' ' .ч прооао.