Бодљикаво прасе

СОСА И МОЦА Разболео се Моца, а мвшто послв тога почв и коњ да му кун>а. Соса отрча у варош н нађе лекара м ввтеринара. И они прегтсаше два лека. Један м АЛоцу, а други за коња. Отишла Соса у апотеку, причекала док <Је апотвкар маправио медицину му рекла:

тппкте ма флашмцм го|м )• лек за Моцу, а који за кои>а. Ја неКу да се излажем опасности да нам коњ цркме баш уочи јесењег орања. Она: — Јосв Једном понови све то, м ја Ку скочити кроз лрозор! Он: — Хајдмо на горн>м спрат: тамо &у тм све пОмовитм. — Је лм то вашв псето о«да добар чувар? — Одлмчан) Чим чуЈвм — Будитв пажл>м8м н мв- Н о*у мешто еумњмво, само гв пробудмм, м омо одмах лаје као лудо-

Н А Ш А ЈЛТјШХ

Надн Поповнк — Павче•о. — Чудитв св за малог Јовицу како је полагао ио* пите када не зна да чмта м пише. а не чудите се толмкима који свршише м доктооате а не умвЈу нм да говоре. Јосипу Смодлаки: Србм

Срекии отац обрвкв ев бабицн: — Је лм дечко? — Јесте, она| у средкнм. — Господмнв докторе, ееекам се еада много боље, алн са дисањвм мдв |ош доста тешко. — Добро, гледакемо де м то престане. — Зашто госла Переа нв купује више етварн код нашег бакалина? Он (у |е увредно. Ка-

/

еу тееб )ош прв двадесвт зао Јој је да му |е она н»јгодина назвалм »Стодлака«, старија муштериЈа. а сад ем псжазао да ммеу огрешилм душу. Кафанеком стратегу: Илм ее не разумвш илм те бијв баксуз али еео г« м април в твоји Енглези им да макму. СтаноЈу Симм1>у: Уве« ев брате погрешно оперделиш зато отави оолиткху паметмијима. Секугт: Тм ■ Сава обевисте образ ко еврака чево. Али од попа м беееда. Једном бившем полмтичару: Када је требало трговатм еа ЈевреЈима био е« први а када треба нешто урадити а народ -т ем последњи. РачунџиЈм: Ко мнего рачуна тај мора да погрешм « ти си увек пофешно рлчунао па зашто ев сада ишчуђаваш. Бившем богоепову: Кадв ем треао да идеш у цркагу онда см Богу окрвнуо леђв а сада када |в теби горко

У недоумици — Шта, вч замишљатв, господине? Миелитв, ваљда, да сам потпуни идиот? — Нв знам, господинв директорв. Твк еам два данв код вае у служби. Једам марвени тргствахд послао Јв овакав телеграм својој жвни: — Данашњи воз ннЈе при мио воловв, долазим сутра. — Што хрвмњеиш? — Рањен сам на двобоју. — С ким ем ев тукао? — Ни с ким, био сам само еведок. * Нсчисњ Пожали ев сомшиЈа ево-

Питао сша оца: Алш су мудрији људи те миого куте, али они те много зборе? — Од првих те, сшнко, Боже сачувај, а са последњим смободно вечерај. ЖЖ Питао снв оца када Је аошао по свијету: Натто мш треба највнше пазити? — На страх Вожјш ш иа стшд људскш. жж Пштао снн оца: Ма што ће ово рећи, бабо, да ме увече божу вратве жиле? — Мање гмедај џада се, * вшше преда сеI жж Пштао снм опа: Живе мш боље образпи имш безобразни људн? — Образнима је сннио чешће празна хорбица, а безобзраинма вазда пуиа. жж Питами момци старца: Ича мш у вашој азбуцш смово ,лобро"? — Бимо га је у свакој иашој буквици амш већ давно је закопано у косовској гробницш. ЖЖ Питао Приморац Црногорца: Зашто вш не шиљете вашу ђецу по мору као ми нашу? — Бисмо да иије ваша моква тако мека и да није море вевјерно поље ЖЖ Пнтали удовца: Кад ћеш се опет жеиити? — Лшсшца се само једном у гвожђе хвата. ЖЖ Питама мајка шћер: Јели ти се жао у данашњи дом одвојитш са сватовина од рода? — Жао, то се зиа, али се за ову куку нијесам нн родила ЖЖ Краљевић Марко питао Патријарха ш дванаест вмадика на дан свога крсног нмена: Можете ми ми рећи кад ћу уиријети? — Ти, синко, не умиреш до год устраје крста од три прста.

Као од мајке рођен

ПРЕТПОСТАВЉЕНИ За време пређашњег рата на једиој железничкој станици био |в командир меки пензионер, веома груб човек. Поенкад је чак тукао л>уде, тврдећи да претпостављени има право у рату и да туче. Једнога дана комамдир )« изишао у град. Био је у цивилном оделу, а за њим је ишао један војник. Наједном приђе командиру у цивилу један човек. рече му нешто и прилепи два шамара. Командир поцрвене, окрете се војнику м подвикну: — Зар еи тм во]ник| Уместо да скочиш де ме браниш, ти гледаш како меовај удара. — Извини, господинв, |а еам мислио да је твој прет постављени, одговори шеретски војник. правеки се да га не познаје.

— Господине шефе молим вас да ми повисите плату. — Зашто? — Јуче ми Је жена породила тројке. — Па јесам ли |а томе крив? — Ја овога Ђоку не трпим! — Ни |а. — Ни ти?!.. А колико см му ти дужан? — Молим вас, где Јв При штинска улица? — Не знам, гдв Је Приштинска, али знам где |а Новопазарска.

НЕВОЛИ СВАЂУ КДО ИЛЗЕ ВЕРНЕР

Меког човека болели зуби век дуже врвмена, и тако дан по дан, а зуб по зуб, па их евв до једног погуби. Једном га сретне њвгов гтријатељ с којим ее нијв век одавно видео. Поздраае св и упитају за здравље, док ке пријатељ:

— А еако тм са зубима? кад ниеу одевени?

— Одлично, као од м.аЈ- Тамничар оеуђенику који ке рођен! — одговори кре- треба изјутра да буде обезуби. >-■ шен: г\ — Реци, та би желво да ти св донесе да једеш? — Ја бих трешања. — Каквих трешажања! Њих ке бити тек на пролекв. — Нв мари ништа. Ја бих могао м да прмчекам.

— Погледај Ђокицв е*у слику. Ко је Адам, а ко Је Ева? ' — Како могу да знам,

Сусед Илзе Вернер био је једцн мрзовољан пензионер. Један од обожавалаца Илзе Вернер долазио је к њему, да би. макар из далеКа. могао да чује и>е. Стари пензионер му се чудио и није разумевао. а за време певања стално је гунћао... — Ах. када бих била птица. певала је Илза Вер• вер у својо/ соби. — Одмах бих набавио мачку и све бн било у реДУ. гунћао је пензионер као настанак њеиој песми Штеумлко. жеиа Магда Шнајдер је позна та као веома штедљива жена. Често су је пецкали због тога. а и она сама је по који пут правила вицеве на свој рачуи. — Ове нове године. регма једнога дана у каитини студиа, дала сам мом мужу више нв што џоже да пвнесе... Сви присутни бими су згранути, док је Магда Шнајдер ликввала. — А смемо ми да зиаио шта је све ту бимо. запитали су неки. Волф Албах Рети, шуж Магде Шнајдер, одгввврио је са уздахои уместо свв-. /е жене: — Двбио сам две кравате._ '

ти бм хтео да ти Бог по- мв маЈближем еуееду да га могие. болм глава, иа цпго му оеа) рече: — Знаш огга, лвпи моЈ сомшија, да ме послушаве *а ова| еавегг м лес којм кв т* помокм. — Хоку, та било, елмо говори! вели му болосмик. — Е, а ти идм, прову4)Н ее кроз ому живицу и гм«а 4>в 7» зацало одмах про ки. КомшиЈа послуша и цео с« испара и изгребе, док св гтровукао кро> живицу, — Но, Јели тм прошла глава? пита га комшиЈа. — Није, вели болеснмг

Пребринула бригу

СтоЈаики: Када ти Бог •еК дао бркове недаЈ никоме пелцер век у пролеке посади браду, то Је даиас у м'оди. Този: Школа и љубав нв иду заједно. Или мани шко ву или девојке.

Деле: Не треба да будеш сав крвав.

— То Је ивмогуКио. Кад си ти прошао, морала тв Је и лгава лроћи, ниЈв валда остала на оноЈ страмм! речв му комшија и побежа. — Ах, госпођицв, шо иматв лепв, мале, слатаа ручице! — Лаекавчв )едаи1 Кад звватв морате о-

леп када имаш брашно и маст. Дај овакав оглас: аТражим љубав, нудим бра шно«. Нели: НаЈбоље |в узети еок од лимуна и њиме иамазати руке а кору истругати у милхброт или кисе«у штрудлу. Љубици: У пролеке ее буди природа и _ љубав! бема дГпвкриЈ^тГ^? Али пролеке |е промвнљи- к •о а Јехтичаве љубави у- О миру. ПриЈатвљ Једнв глуммц* Селени: Води га у Топ- прекорвва Је што на геочидер да беретв љубичи- зорницу излази е накитом це ла ако и тамо Кути та- који •ред« преко 100Л00 да знаЈ да му |е суђвно да динара. буде папучар. _ Радит* као ■ друге, •<»'«: Ако се мужу стам- ставитв лажаи иакит— Пумо првб*цујв да му |е блика то нвкв примвшггн« ил лонола мираз. њвму св _ з нвм _ драги мв | ( "смучи пл загребв У* баг- би лаокам ча кмм морала да кугшм.

— МоЈ Џим млазм с« ие маршу м Рим. — О, честитам — • кад Ц« п» ировпеи

— Реци, Душко, откуда ти ово око ока? — Сећаш ли се оне плавојке о којо) си ми говорио да Је удовица? — Да, се^ам се. — Е, ти см св преварио! Њен муже Је још жив и здрав! ' Лажа и паралажа — Ја умвм тако да имитирам рикање лава да свв животињв застрепе кад ри« нем. — НиЈе то ништа. Кад Ја кукурекнем као петао, онда изађе сунцв! — Оптужени та имате да кажете у своју одбрану?... — А кога би врага могао имати, кад ств ми одузваи и иож и рвволвер. •— Ко|а Јв животиња »аЈ■ориснија? — Кокошка. — ЗаштоТ _ Зато што св оиа мо*в Јести и пре рођења N после смрти. —- Мо) тата )• столар. А" ■гга ради твоЈ тата? — Шта му мама иараА"-