Бодљикаво прасе

ШИгс

ТЏљлеће сс &џџи-

&ОДЉИКАВО ГТРАСН

м/ичиии 1ЖИ1Л114

КУЦАЊЕ

— 1/мшта тн не вредн господмне, ја остадох удовмца. ;

— Мкслиш лн. ти збиља да |е он ''љут! — И ја мислим то је само прот.пнм ваздух. ПРОЛЕЋНИ ВАЗДУХ

ГпедаЈ, Соња, како Јсчрзсно ово цвеће!

Стот )• позматм бвогродасн дон Жуан комо је |вДМЖ5 и гловно звнимвњв удвлрањо и флерт. Неко кв од вас помислити да је »о неки богат човек коме ев може да пландује и ниилч», не ради, ме^утим он )е шворц као цркввни миш и тв његове љубавне авантуре су једини извор прижода. Јер, ом св нв удвара она«о узгред, већ има одреНене плановв и своју стратегију. Прво упозна објекат, онда проучн све стр»тегискв н тактичкв елементе, па тек онда ступа у акцију. Нарочито се био увежбао у једноме фаху. Удовицв! И то удовице сви* боја н свих фела. Столе јв обично говорио: — Знам њихов шраф! С»мо га окрени а удовица твк треснв као зрела кру■1КЛ... А мора се признати да )« умео да изабере све неке пуначке кокицв које су кмале готовину или бар друге ствари од вредности. И докле би трајала готовина, односно док би био нешто за продв)у, Столе (в бно ввтрен и непокопвбљи« али чим би несталв паре он би одмах охладнео м нашао ралога да се рази4)в. — Љубомору |е бог измислио да човека спасе од шкорпија, — тумачмо је он своје теорије. »Чим видим да су пресушиле ларе, а ја почном да се дусам и љутим. Измислим пиомо и почнвм да пребацујем и за две-три недеље охладним чувства а она остане да шалуКе...« Али и над полом имв попа. Крајем зиме Столе баци око на Јању, лепу удовицу са Чубуре и поче развијати свој освајачки план. Али Јања је ве!\ чула за њега и његове испаде и никако није хтела да наиф,е на мину. Узалуд. је он покушавао са разних страна да св додвори и умили, лепа Јања је остала неокетљива. Столе је писао че« и стихове, слао цвеНе и уздисао када се са њом срет-

ЗАМЕНИ1С

Француски краљ Анри ГУ именовао је дипломату Баеомпјера за''свога посланиМ на двору у Мздриду. Доцнијв је Басомпјер олисао крвљу свој улазак у престоницу Шпаније: »...улазеки у Мадрид ја сам јахао на најмањој мазги на свету.« иТо јв морало да изгледа много смешно«, рвче на то краљ, »наЈвеЈчи^ магарац на најмањој мазги«. »То Је тачно, вјти )а сам био заменик Вашег Величанства«, одговори мудро Посланик. ЈОВАН еУНДЕЧИЋ И ЦРНОГО?НА Међу књижевницима коЈи су долазили иа Цбтиње Јован Сундечић је уживао највише симпати)а. Поред дружења са првим племенским главарима Сундечи^ је био радо приман и код појединих угледних оородица на Цетињу. БоравеЋи тако у ЦрноЈ Гори, Сундечић је упознао И многе лелв младе же-

нв, сгна )в оста)ала хладна и неосетљива. Столе Је био очаЈан. — Јао људи, убићу св... — жалио св он у друштву својих пријатеља. — Није тв срамота! —■ грди га Стева инжињер. Да се уби|еш због Јање... — Е, мо) боа|ко, а толики накит. Она има само кристала и порцулана за пола милиона, — уздисао Је Столе. Најзад |е сазнао да Јања свако |утро идв рано на пијац и он помисли да 1\е му св ту пружити прилика да Јој се приближи. Зато )е већ седам сати био на пи|аци и шврљао између пиљарских тезги. Најзад дође и Јања. Столе јо) при^в и понуди се да )о) помогне, а она враголасто одговори: — Видите д» нвма ииштв од зеленила! Можете мвнв да понесете... Ипак, Столе )е био задовољан. Свако јутро св ви>,ао са њом, а он )е много веровло у своЈу освајачку вештину па )е сматрао да је учиниб велик« корак унапред. Једно Јутро му Јањ« р9чв: — Нв могу да троим ам>ње и кукумавке. Мени св свиђају поави мушкарци. — Имате право — одговори Столе. И ја сам такав. Човек мора да буде мушко. То је први услов, Јер кукавичлук није особи^а провог човека. Јд нв бих могао да отрлим шамар... Опет про^е неколико данв. Ј^дног мартовског 1утра, хладног и снежног, Ј»ња дође на пијацу са једним лонцем у корпи. — Хоку да купим рибвнац — рече она Столету, а он пође зл њом као сенка Само (едан пиљар |е тога дана имао купус, па ]е ред био поволики. Столе стаде у рвд а лепа Јања га је чекала са стране. Одједном, дође једЈн крупан човек који одгурну Столета и хте де преко реда да узме купус. — Хе| ви, шта св гурате! — дрекну Столе на њпга. а онај се чова слмо окпете и залепи му једну шамарчину. Јадан Столв се занија од ударца док се Јања по-

другљиво семшкалв. Зато Столо, видеКи да Јв пропао код Јањо, скочи као рис и унесе се у лице оном делији: — Еј ви — проллуца он. Јесте ли ви то моне 02биљно ударили? — НајозбиљниЈв, будало — одговори онај. Ако ти јв мало, удари&у још јсдну! Столв се уплаши ла унвзверено рече: — Знате, питам због тога Јер не дозвољавам да се са мном тера комедија... Јања се грохотом насмв- — Како у канцелари{М Ја а Столе се изгуби у гомили. Отада уопште не и- ^ ^ де на Чубуру. — У ве " прокпето куцањ«! — О, то мора да Је до———————— садио | — И опаено! Зато господнн шеф затвара врата_

— Где лн су мо|м трвгери! Већ читав сат нх тражчм. НЕЋЕ БУЛДОГА — Како би било дивно, говорио јо муж својо) жени, кад бисмо имали Једно мало створење, које би се играло по тепиху, уз радосне узвике, немирне поккрете. Фина румена уста, велике црне очи... Ти би га узелз на крило, миловала, мазила, забављала се. Нас би то још више зближило. — Да, да, мили мој, одговори она, тапшући радосно, рукама, и припијајући се уз мужа. Али једну пудлицу, нећу више булдоге. — Ми с« понашамо према нашој слушкињи као да је члан породице. А ви? — О, ми напротив, ми смо веома предусретљиви и учтиви прома њој!

У5АУЖ * з&суиглСв

ПРЕДОМИСЛИЛА СЕ Госпођа: — Шта сте од»лучили, ААарице? Хоћетв пт да се удајете? Рецитв мм да благовремоно на^елд другу девојку. Служавка: — Нв, милостива. Откако сам видсла како ви и господнн живите, одлучила сам да оствнем уседелица. —О— Дакле, приЈатељу, ви хокете да почнетв нов живот кад изи^ете из затвора? Имате ли какав посао у изгледу? — Рећи ку вам, господине попо, али строго у поверењу. Имам у комбинацији два замка, |едну банку и једну јувелирску радњу. — СлушаЈ, трвбв ми муж за моју Черку. Богат н« мора да буде, богата |е она. Лел не мора да будв, лола је она. Образован нв мора да буде, образована е она... Али пристојан мора да будо,— Каже Пера да Је његов моторни чамац иајбољи на земљи. — Хм. На звмљм мож« бити, али у води не вреди много. *

нв. Па н ако свсвнм стар он испева једну нежну песму у којој је величао лепоту три најлепше жене на Цетињу. Песма је имала за твнденцију да прикаже н>ихову лепоту, једрину и мла дост, али изнад свега: како је њагова старачка спољашност споредна, пошто је код сваког песника увек мплдо и срце н душа, итд. итд. Три младе Црногорке одмах еу одговориле п«снику овим речимв: »Сједи, Ђедо, сједн |адо, Нв може св борба бити без олова и без праха... Сједи Ђедо, сједи јадо, Нема огња без церових клада НА љубави без Јунака млада«.

ПАШИТ. И РАТ Пред саму мобилизациЈу за рат са Турском 1912 године, наш живаљ на турској граници јако се узнемирио. Да прекрате неизвееност мноштво грађана обраујв депутацију, која дође код Пашића за информацијв. — Да лн *е занста битн рат с Турцима? — упиташе они Пашика. — Па... ова|... како да вам кажеЛ, ако пређемо границу —' бике рата. — А хоКемо ли прећи фаницу? пита даље депутација. — Па, ако буде рата, пре+1и ћвмо — одговори ПашиК Тако се двпутациЈа врати после ннформ(*сања боз информација.

НОБОСТ

Ових дана извшлв су у иашем издању и следе^е интересантме кн»иге: 1. Црвена Рут — — — — — — — — — Дин. 30.2. Ноташа, Наташа... одгоаоритв — — — — — » 30.3. Маска из »Тамбурена« — — — — — — •• 30.4. Јевреји као лордови — — — — — — — « 40.5. Револуција светске владавнне — — — — — .. 80.6. Овде говори један совјетски адвокат — — — » 15.7. Ко управља Америком — — — — — — » 40.Све ове књиге, као и ранија чаша издања, можете добити V свакој књижари, или непосредно од нас поштом, возом или лађом — уз поплату Заитевфе на " б^-рпатач кдталог књига. ГЗросветпа заЈедница а. д. Косовска ул. 39'Ш. Телефон бр. 25-681.