Бодљикаво прасе

БОДЉИИАВО ПРАСЕ

САВРКМЕНЛ УЧГИВОСТ -т

■— Кслкер, ова кафз јо ипадна иао лед. — Онда је замснмтс са господином, номс јс његово пиво пр/ће као кафа. 2каверија

Хпвла ти Боже што се опа.метн овај нарал. Сви се слажу ко рођсна браћа. нема злобе и пакости па се ии)е никам песило да неко оппн.ка свога кочшију или ла му је нанестио каоаби№ Чине људи. један другом. понажу се узајаиПО и св аки се труди да учини своју дужност. Нема зеленашке трговине и сиекулаппје и свако ти ради сзно из _севапа. Инје чу до зарале већ л~1 помогне своме ближњен. Зише воле људи да изгубе него да огреше душу. А већ да се неко обогатп пљачком или. недај боже, упепом — то се не иоже ни замислити. А и клима нам лепа! Топ.1о. суг/це греје па нико и не чнсли иа ложење. Љуми се у чуду крсте да се месец март назива баба мар 7 а и да се баш за овај месец говори како је несталаи и променљив. Код нас иема тога. Март је месеп пв^ћа и сунца, пријатности и топлине. Нигде блата, а о

Не види се

— Даиае сам себи иагледам некако глуп1 — Збиља! Ја не видим иикакву промсиу на теби!

ГИГИН СЕСТРИЋ

Због (еднв гумористичке 1»всмице, Нушик био осуђен на клзиу, коју је морао отседегги у пожаревач■ом казиеном заводу. Ни|е му било дозвољено ништа ии да пише нити да чита. Ипак Нушић иекако дошао до парчета хартије, иа коме |е написао писмо тадашњем министру прлвде Гиги ГершиЦу: »Драги ујко! Мони )е овде врло добро, само Једиу невољу имом: не дају ми ии књига ни *арти|е за пислње. Молим вас наредите, да ми с<9 да квква књига и ма-

лисмљ мало1

снегу се зна само из неких старих бајки за децу. Клима. људи, природа — све је то благо и питомо. Деца поштују и слушају' сво/е родитеље и свако ради по савестн. ПошТују се традиције и свако гледа иа буде од корисги своме народу, макар пир томе жртвовао своје интересе. Жене гледају сано кућу и децу, не оговарају. не снађају се са мужевима. не играју карге и не пуше Верне су и предане своме послу, не шиинкају се и не претварају. Нека Бог прости. али као да не вопе порекло од вероломне и радозиале Еве. Народни прваци и великаши. који су служећи народV ^арадили палате и имања. ступили су у први ред жртвујући себе и своја имања. Они се труде да народ сачувају од невоље а њима како Бог да. Међу њима влада слога и једнбдуиЈност. заборавили су па старе заћ&> вице и. партиске рачуне и сада се сложпо труде ва са граде темеље једне боље и срећније народне будућности. У цело.1 ово] идили и бла гостању једини 1е малер то што се овакво стање чоже видети само јеДанпут годишње и то 1 априла. Ззга браћо Срби искористите ову прилику. радујте се и веселите. Подваљујте један другом. наравио к шали. и кликните у глас: Априли... ли!.. в Сада нам се у овом месепу пружа прилика да се по шалимо данас и да се људ. ски и савесио саремимо за Врбипу јер и ту требџ учинити своју дужпосг: некога удесити и опремити. 1ер зашто 6П пначе постоЈала Врбица и звонце!..

вод/ијо ме тдгица |утлос иод тетка дале Оие иств сто |ој је купијо зимус бунду. Вели еко када см луд и када смо полазили она виие аплипи А тата ее Ондок влатијо Па је пољубијо а мене истелали на сокок диглам клиеле ал Ја знам о цему се лади па ду сад да нлавлим на тату и Ав га пумпам јелбо а«о ка зем сојки има дусу да му поједе А и тетка дала мола да се иује кад оце дузива има и Да плати. сод Ја би вам јое несто плицо па несмем јелбо с&д плацају цек Они сто много знају и много говоле ал

Јрлет не моту да цутим па молам дисплицам зонога Цику сто има много пале па Га сви фацали у мвк»зе а госпојца нада НаПлавила велику окел палтију и наместила мину а кад се Игла свлсила овај бата Узо Све але и Јос му цика золан остао дузан тлијес иладе ал ако оце они дузму пале на силу а Нису питали које Тај дас^ и дали Гута а сад се цесу ди )и не свлби. Зускл се сплемамо и Тата је дао његов флак да се за мене наплави ибелциг за влубицу али је сад запело за цугел Пв цемо да поквалимо Једну филангу а од Једног мамииог сесила оце да ми сасију еспадлиле и то це све да будне готово за влбицу вас јовица

молак!

Шта миспиш моЈе Је срвтство боље од >ДарГашење свстпости)

Па ипан зна...

— АЈде, коко снесм ми мо| доручак! Ваљда ие мислиш да сам те мењао за папагаја зато, да мм се ввташ по соби.

п&ша& д.ирекшар

теријал за писањв.Ваш сестрик«. Како Је Нуши|| и предвиђао, писмо дође до управника завода. Досетка је по. могла. ВерујуКи да је НушиК заиста Герши^ев сестриК, иако не само да нису били у родбинским везамв него се иису чак ни познавали, упрлвник Јв учииио све што Је могао за НушиКа. Дао му прво лепшу собу, књиге за читање и чак новине, а на столу сав п рчбор за писање и орман за рад. НушиК Је у зг.гвору написао лол позоришни комад.

Наш познати критичар и књижевник Јован СкерлиК, давао Је строге и неумољиве критике песмама »твлентованих« младиКа, тако да Је због тога био прилично намрзнут, тим пре , што, како су сматрали критиковани пвсници, он сдм ниЈе писао песмв а може да их критикује. Тако Једном при БОЖЈИ СИН Путовао Максим Радошев преко Чева на Цетиње. Успут сретне једног Чевљанмиа па Ке га упитати: — Мени, синко, изглвдл, да те познаЈем, но чиЈи тм оно би? Чеаљании звствде пв Ке онако, мало гордо: — Вала, стрикане, Ја оам мислио да знаш да сам БожЈи. Максим »аустави коња, скидв капу, па св као бајлги уплашен стадо брзо крсткти говореКи гласио: — Опрости ми Бокса ' и Богородице, Ја сам досад знао само за Јвдног синв БожЈвг, а ево садв нађох и другог« — ив Чвву. Олрости Боже, меии грешнику!

ликом неки млади, Нв бвш тако талентовани песНик, после Једне ћштре критик^ његових песвма од странв Јована СкерлиКа, нв уздржа се од љутине, веК рече СкерлиКу: — вГосподине СкерлиКу, како можете ви да критикујете песме, кад сами нисте нијбдну написвЛИ?|« СкерлиК се иа то само иасмеја и рече: — Драги младиКу, Ја ие умем да снесеМ ни једно јаје, ани ипак сигурмо знАм коЈе Јв — муКак!

САВЕСТАН БРАНИЛАЦ

е бото вољени што ме сабајле Израдише и удесише Што но кажу љуцки ме насамарише и то 'кој мој први комшија тоза двокат што /е Пролетос купијо имање у наше село. дошо Он синоћ код мен у кућу па ми Вели а /а се коншија равајло догдвориЈо суправни одбор да те бирамо за прецеедиика и Директора наше задруге за кредит 1ербо си Ти понајцвршћи домаћин и што но веле газ да човек Па /е право па сеади буле пиректор у ову сељачку земљу а ја се браним и велим оставти мене гбсн ћоко Ннје та работа за мен Јербо сам ја на сприлику геак и човбк без школу ал Он навали!о ко зубна болес и 1а Иајпослен пристадох ка Велим па јер )е Врло /е тако зашто да нн сељапи пе може Д'а буднемо директори и Прецеднипи го да Ту треба нека велика памет само се дерњаш по Ваздан и паджираваш а пруги ринтау и гутао ватру и Тако се здоговоримо да доћем Јутрос ј београд да примим дужпос и Да вепнем како се то ради а моја да Простите домаћипа милунка лепо ми велгг немо бре рава/ло да си шашав и да верујеш у те госпоцке керефеке. и фалцифиКати не Зову они магарца иа Гозбу ието да Вуче ВРДУ а ]а се наљутим па дограбим Обрамицу и дрекпеи Ко је још слушо женску страну и жепску мужрос ми смо заото и Пропали што су код нас женске водиле Прву реч и што су ги сви слушали и почитовали а милунка шту

че у Вајат а ]а се ]утрое спремик Па право у боград кад до^ок до Тозу ]а свраТа назва бога и Одмаџ упитак пи је То моје звање и ко]а ће бити плаћа а ои смијући и Онако шеретски ми каже е бре није то гзмо да ли Је то за теб јерко лако морамо аа Веднебо ]е Т6 крупан посо и заото ти причекаЈ чоће ■ воручи пиће па Да мало џакамо ка људи и ов Оде а ја чекам до Подне и тада Он доће и сврата виче Априлили .а ја се сетим штз Је Па му кажем добро добро госн тозо биће и за тебе закона и суда што се с мен сиромака измотаЈеш а он се с/е/е па каже Зар си бре толико луд раваЈло кој /е бре сељака звао да буде господин Него плуг у шаке Па на њиву а директори ће ми да бупнемо и тако сам се Јопет увериЈо да се пе треба мешати у Госпоцку ррботу ваш раваЈло

— Ти бре Перо имаш ужасне манире. Даћу тм књигу О" лепом понашању, — Добро, али како Кеш тм без ње.

Милкина плата и ннез Милош

Адвокат: — Оптужеим ме |е одредио за свог бранмоца- У праом реду молмм да се мспита мгооо душеако стам

Годинв 1859 у двору Кнеаа Милоша служила Је као собирица нека Милка, која бешв млада и лепушкаста девојка. Стори Киез волео Јо да га Милка послужуЈе, а она Јв иекако наЈбољв м умеаа да му утоди. За ту угодиу службу Кнез )• желео да Је нвгради, в*м — наравно — онолико колико се њему чинило да трвба м да Је доеољно. Загго зс.имо Борговца, управ лико свога диора, па, ј &:) , ЧВ1Ц»« с* око себе да

га ко не гледа, и спустивши глвс да га ко не би чуо, рече му: • — Море, Мијвило, све хоКу дв те питам па заборављам, колико има Милка платв на месец? — Три талира, ГослодаРУ' — ЧуЈеш, море; то Је мвло! Подај ЈоЈ Јои» три цванцика, нека има по три м по талира на месец! —• ХоКу, Господару! одговори Бврловац смешвКи се толико) издашностм Старога Кнеза...