Бодљикаво прасе

БОДЉИКАВО ПРЛСЕ

А Н

ХРАНА ЗА МАГАРЦЕ Разумљиво |е што вели1си медицинар Рудопф Вирхов, због своје оштре ирони|е, није био обљубљвн код својих слушалаца. Неки старији студенти, који

ДУХОВИТ 0ДГ0В0Р

ВЕЗИР И ЗВОНА НА БЕОГРАДСКОЈ ЦРКВИ Кад су, по запооести Кне за Милоша, дигнута звона код београдске цркве нна звонару, онда везир из гра да запрети топовима на варош. Јаве одмах Кнезу Милошу, а он поручи везидо овако: НАЈСЛАЂЕ ЧИЗМЕ

вако: . су веК по неколмко пута _ Цемо) мира кваритн! пали на испиту код Вирхо- ^ ени ПИШ в у ферману да ва, хтели су да се великом по свОМ закону вошим бо^

медицинару, на неки на чин, освете. Једног дана

по свом закону вршим богомољу, са свима цервмо-

чин, освете. Једног дана нијама Мој закон изискујв укаже се нв катедри Вир- звона и _ звона морају

звона и — звона морају звонити! На то везир одговорис — Ви да звоните, а мо) хоџа да виче; то се никако не може сложити! — А ви немојте викати онда кад звона звоне; него мало доцније — одговори Кнез Милош. И везир укутв. ПРВО ТАРАБАНикола Пашик је био шеф далегације у Паризу када се склопио мир. Све —- ,- - # г .. су се стрвнке сложиле да Славна композитоо допу- јв он на )' поаољни 1' и да б Р 0 ' товао је 1ед«ом приликом ни инт ®Р вС0 нашег на Р° да ' У Берлин. Отсевши у јед ,<ако з6ог сво,в 2" чне ' ре 1 КПМ упт»,1 „ ДНОСТИ ТвКО И због СВОГв хотелу нашре се рас- " ооитвт , питао да ли и где може у а У то Р итета вароши слушати до&рГму ВеК првих Дана Св "° зику , - ,ЈГШ<,,и Д"^П)У му зало да со он нв слажа са , , осталом двојицом делегато 1е бар лако, та ко | и нису били Срби век одговорише му. Отилите у вЈугве ' ло .ени«. Једнога даОперу. Моцарт заиста оде на га запита јвдан од та _ тога вечера у Оперу где се д ашњих секретара делегадавала његова „Отмица из ци | в _ Богољуб ЈевтиК (клера.ја . Моцарт де пажљи- снији претседник владе): о слушао СТ01У компози- — Зашто ви, г. претседЦИ.1У. али 1е њеним извоКе* ниче, не држите чешке св-

хова свежањ сенв. Као што се често дешавало, и овај пут Вирхов је дошао са малим задоцњењем у салу за предавање. Кад је угледао свежањ сена, проговори с прикривеним смешком: — Извините ме, мо|и драги слушаоци због мога задоцњења. Могли сте бар у међувремену мирно доручковати, јер како видим овде лежи ваше уобичајено јело. Моцарт у опери

Неки знаменити истрвживач пола поручио |е код свога обућара један пар нарочито јаких чизама за нову експедицију. Ове чизме требале су да буду постлвљене )агњеком кожом. Прмликом пробе з»пктао |е мајстор како |е

послужио последњи пар ко|и је истраживач понео на прошли пут. — Одлично — одговори мирно научник — то су биле најслађе чизме које сам на моме истраживачком путу иквда појео—

ПУСТИ СНОВИ

њем био врло незадовољан Оркестар је на неким местима грешио. Кад се славан композитор није могао

станке са г. г. делегатимв. Они се жале како ви у њих немате довољно поверења па се то јавно прича по

више да уздржи. сж приће кулоарима. оркестру и поче жустро да ПашиК поглади своју бравиче: ( М — А шта 1е са оним Ге? Публика се узиемирила, али је убрзо познала славног композитора и почела одушевљено дз му пљеска.

СМЕХ НАО ЛЕН

ду па се шеретски насмеја: — Па, овај, знаш, може да бидну у првву... — Како то? — зачуди се ЈевтиН. — ОваЈ, знаш, оии нису Срби па гледвју сво| посо, ^ | а ја, овај, гледам наш поФранцуски писац Ги де немо^пГот или° тГрабуТко Мопасан имао ,е срећу СрбиЈу> да св , овај , Јнв код жена али ниЈе био ни шта | в С рп.(; К о а после квнаЈмање на то уображен. мо лако ... д они 'врдају и Једиом приликом, у дру- оКе другоштву потужила иу се нека — А шта они хо^еТ дама како незна шта ће да интересује се Јевтик. ради са ћерком која хоАе — Овај, клко да ти каДа иде V манастир, и запи- жем ,они хоКе неку рефорта га шта ]е најбоље да му у коју би ми унели госе уради, како би одвра- товину в они вересију, ал тила своју кћер од ове на- када се, не да) Боже, рвмере. Мопасан Јој стави о- зортвчимо, да све будв на вај предлог: равне части. А ја то, овај, — Сасвим Једпоставно, недам... Зато су они дигли госпоћо, претставите ми нос и г Р де мв "Ј* б УУ а1 * и " првом прилиКом вашу ма па и она ! _ бвн Д° глави кћер. а ја ћу је тада Јед- Стола (Сто)ан Протић) фр■ ■и и» иРНА...

иом насмејати.

чи на мене... ж

Премешта' из КоагуЈевца за Београд Марашли-Али-паша, београдски еезир, почне се прибоЈавати од Милоша и народа српског. Зато затражи да Милош остави Крагујевац, па да пређе у Београд. На то му Милош овако отпоручи: — Ја послове народне и одавде вршим брзо. Везир ти професор није вероаао, иека се не меша у то, где да си изостао из школе, за*у ја седети! А ако се баш то што сам |а кпао свиње! љути, нека ме збаци, ако — Истина, није ми веровласти има, и нека поств- вао, чак ме н мстукао, све ви другога, али чик кога док му нисн однео доказ Ке? нстине.

Једна београђенка |е доживела, ма да у ену, да |о| сељанка сама понуди своје про изводе. НАРОДНЕ МУДРОЛИЗЕ Ко рано руча и раио се ожени — никад ее не покаје. е Ко прије седла, прпЈе и Јаши. Ко свашта за зло прииа, таЈ међу »уде века ие иде. Коме се мачка умнљава, онога и огребе. е Не би крив ко виђе, во ко приповнће. е Новап кад одлази има сто иогу, а кад долази само . двиЈе. е Поштена човека Је ласно преварити. Празие риЈечи реп не пуне.

Једном приликом држво је, у једној сали, Фридрих Хегел неко предавање. Неколико људи, који су се налазили међу публиком, раслрављали су о томв, да ли со један удовац, коме СПРЕМАН ОДГОВОР су остала ситна дсца, моДуховити гетиншки есте- же ожвнити сестром своје та професор Кестнер био жене. 1° познат због својих врло Зато у лоловини предачестих саркастичних одго- вања, један од њих превора, ради ко|их су га се киде Хегела и упита гв: многи бојали. Ни сам покрајински кнез није био по- ~ А а ста У довац са дв " штеђен. То |е допрло и до цом ' да ли биств св ' го * ушију кнеза, који није мо- СП °Д ИН ° професоре, оже. гао отрпити, а да Кестне|>у нили "стром сво|е жене? (едном са своје стране ие — Јесет ли жењени?... очита лекцију. упита га Хегел. — Шта да радим е ва- _ Јесам. ма, Ксстнеру - рсче он — _ Налази ли св ввша да Јсдном затворите та ва- жена 0 сали? _ ша брбљива уста| Нв _ — О, аисости — одгово- ... . ри Кестнср спрсмно - то- ~ Мо ' а жвна |в * " ли ме |е пако доскочити. Тре- о^овори му иа то Хегел. ба само да ми обесите о М°« втв . Р «умети разлоге врат јсдан од ваших мно- због ко 1 их , нв мог У дв ,ам гих двораца и ствар ће би- одговорим!.. ти у реду. Целв сала се на то ивсмејала и Фридрих Хвгел ЛАЗА ИОСТИЋ И ИВО )" тога данв постигао нвјВРАНА воки успех. ау{Тиес1ч11е'^гЛ ШТА ЧО ј1 ЕК ж "| ? ДА Д0К за Костић у поље испод ЈС Цетињског манастира. тра- Пред своју смрт. жежежећи песничких инспираци- ћи у Топчидеру, Стара Ја. Истим путем њему у Кнез Је често бивао толико сусрет случајно наиће И- слаб. да се понекад иисливо Врана, чувени стихо- ло и да Је сасвим премктворац ш шаљивциЈа са Це- нуо. Тада није могао нштиња. кога примати. нити држав— Добро вече побратш- не послове вршити. А поше, (онш су Један другог словш су се. као за пакост. тако звали). свш стичали само њему. Д° 0ра тк среЛа. по- Миловав ПеЈчшновић т• бро1 одговори Лаза. хвати Јећан час лоброга доба? Упи°та "раИ ' ° В ° раСП ° г ЛОЖеЉа - П * Шу — Ја да бих што шспЈе- ~ Господару! Баш се чу. вао, пз ево не могу. овом Кнезу Михзвлу — А о чему би г«I то п]е- што се огреши? во, да ти Ја помогнем. — Како се, море, ои о— Па видиш побратиме греши!? Јадан рећи ће Лаза — ие- — Грешш се о Вас1 Шго бо, звиЈезде, мЈесечина. а Вам не помогне, иего се вићш ове пањеве овуда. мучште ш у бомести вели— Е па то Је бар дако ким народним пословима! побратпме, а ево слушаЈ; ,, Да су цуре иа небу звЈезде , " Сви би момци кривовратш аа с " ул Мсша ° " били он> алп не д I Весео пасумомц, ГУГ0Р1Г пвњеви браЈко. ко трка онаЈ ш срСве би цуре дрварице бп- ка1 А за мџиаутцс п ж „ вота тр „ „вдрш ИИКаД ~ не да другом: жену. вушку РАДИЈЕ ГОДИНЕ ■ власт!.„ „ И држао Је власт све дож Неквдашњи претседник ^ „ злахиуо . српскв влАдв др. Владаи Калимегдану, сусрете ГОСПОДИНЕ ПРОФЕСОРЕ & сТм ВД :н в 'г . И по П з°о Ш . Т е 0 & ДР- '°" но ' и * ^ заједио шета|у. Млади* је ^ т ' наш поЈнв ™ п Р°Ф всо Р био пресрвквн што св и1- и лвка Р' "Р в "''»""Ј' шао у друштву тако великв *У пио Р^Дн 0 "«"^". личности и ,.то уз.икну о. жио св нвко врвмв двтек душевљено: ^Р^- Чвсто м * ев двшв - »Ах, о.о |е дивно, што » апо да У ,вчв с ми се даје приликв да ме- цамв нв У шимв »ДР«"«' И њамо мисли!« тако ' еднс в ' л по у Владан Борђевик, отош- "Р^Р^У 6вшв мвки °" ец . . г ? За време ди алогв зачу се лао и веК у поодмаклим _ к I ' »Господине професоре—1« годинама, за.идно погледа г ч- к снвжног, младог и ведрог Стари професор Батут, дрмладиКа завидно и одгово- жвки слушалицв на ушимв, р и . мислио |е дв његв неко зо— вХм, радије бих |а са и нагло се трже из повамл мењао године, него лусна викнувши: мисли!« — Шта је? Ко Је? КНЕЗ МИЛОШ СЕ ОПРАШТА Кал се Кнез Милош, оставл>ајући Собију 1839 г, праштао на Сави са сппским великашима. онда поо та Ненадовић. плачући. рек

— Јеп' истина Микице да

Хвали ме где ме ниЈе, а помози ив где мн Је потреба. е Пошла баба у Рим али нема с чим; купила би свашта али нема зашта. е Добра жена ствара доброга мужа — ■ коЈа жена каже за себе да Је срећна то само себи има да захвалн. . I

— Тата да пи |е мстина да животиње сване зиме мења|у бунду. — Лакше сине, не вмчи. Мама |е у другој соби.

не: — Боље би било. Господару. да смо те сахранили него што под стаоост ндеш у тућу земљу1 — Не би. прото! — одговори Кнез. — Бол>е јв ча ја идем мећу паметне људе. па да одонуд гледам како ви ваднте очи Један другоиу!