Бодљикаво прасе

БОДЉМКАВО ПРАСЕ

УШАО У СТВАР — Раду.јем се што могу да вам саопштим да сте шофеоски испит како теори.јски тако и поак тично изврсно положили. Честитам вам Имате ли. иначе. још неко питање, г. Перо? — Да. дедно ми није још сасвим јасно: сипају ли се V ствари вода и бензин кооз један исти отвоо? • „Помислите" — поича једна Vоеделица, „недавно сам била у своме родном месту и иео дан сам шетала са свожм поијзте љем из младости .Ј' На то Не један стари нежења заједљиво: „Да ли де стари господин био још тако крепок?" ДОБАР ОДГ.ОВОР — Јовице. шта ,је то моежа? — То су рупе повезане канапом! СВЕ У СВОЈЕ ВРЕМЕ Он: „Раније сам те сматрао анђелом..." Она: „А ја тебе за хероја..." • " — Шта је по занимању твој будући муж? — Немам појма — али садашаи Је, иначе, архитекта! • — Моја жена се приликом сво га роћенлана више радује изненађењу него поклону који јој купим! — Дај Боже да је и са мојом исто. Тражила је да јој за рођендан купим златан сат. а ја ћу јој поклонити сребрни напрстак! НИКАД ЗАДОВОЉНА — Је ли истина да је ваш муж обамро? — Да, истина је, он увек ради све сзмо упола.

ПРИЈАТАН ЛЕН — Ах драги господине докторе, незнам да ли ,1е тачно да сте моме мужу за .његове" грчеве V стомаку преписали коњак. — Зашто не би било тачно? — Па, видите, он је раније имао грчеве двапут недељно, а сада сваки дан. КОД ЗУБНОГ ЛЕКАРА Лекар: „Чудновато. Ви тврдите да вам кутњак још нисам радио, а видите ли злато на моме инструменту?" „То ће бити да је од мога дугмета на крагни, господине докторе!" • — Кажем ти, Мипа је паметна дево.јка! Она има памети за двоје. Треба ли да се оженим њоме? — Ако Је тако, онда се одмах жени!

ПИСМО МАЛОГ ЈОВИЦЕ нисам писо вец две недеље јелбо сам се бијо Много упласио од овог Бомбардовања, па ми није Ни било до писања. одма после ЧестЛтке од наших длагих савезника које нас сколо све побисе на усклс, кидно ам са цзлетом у милијево. Тамо је вец пле нас било пуно Света. Све тако леци бољи свет. Цика Стева који је био у стању да се туце за англо саксонце Сада само цути и гледа упласено у људе. Посто ме је плосао плви стлах, отисао сам у поља да видим да ли цу наки своју најновију Љубав. Били смо се договолили да идомо на плви дан усклса у Биоскоп да видимо Водени цвет, а/1и ето поквалисе нам англосаксонци. Сељаци код којих смо отсели зиве нас оделасе. Тата |е видо Да са њима не може изаци на Клај, ј 0 науцио да иглају Покел. сада он њима Узима пале, а они само Рунђгуу. ТатИца со јос изгледа спанђао са Станојком, то је свастика Нашег домаћина, која је млада распуштеница. Око ње облећу сви сеоски Ђилкоши, и теца Мика је казо Тати да пази ста лади. Он се само Смеје и казе Нема везе, нисам ја Флајел, изладицу ја њих. Цуо сам за госпа Ленку да влисти ко метла, упецала је |едног Дилектола и стално су на пикнику, Тата казо насла влеца заклпу. Тај дилектол је стала палевина. Плевалио је вец пет девојака, па Се надамо да цв и ленка исто тако плоци и ако се она сплема за венцањо. Комсија Јова казо да це се венцати око влбе а То је лак«, )ел сада је месец маји влбовина је у оеликој Моди. Кад сазнам за неке новости |авицу вам вас Јовица

Мици: Жалила си се на претарану гојазност. Верујем да ће ти нАјбоље помоћи спорт који данас упражњаваш. Пешачи и даља по двадасет километара дневно, и за два месеца изгледаћеш ко вејка. Даници: Питаш да ли се и у овим изванредним приликама верност цени истим мерилом, као рецимо до пре бомбардовања. Не брини ништа. Док Мики у Бору копа, ти продужи са гостионичарем, јер данас ко има да св напије, тај је сигуран да ^е бити весео. Гордани: Баш имаш право да се жалиш на ово бомбардовање. Раније си са Ацом корзирала сва ко вече до десет сати, а сада само до девет. Збиља је незгодно. Лули: Питаш да ли је модерно да потамниш од сунчања. Оно јест да је то данас модерно, јер се цео свет по цео дан сунча по Вивадама и пољима, али више се цене они који се не сунчају, него остају у Београду, ти имају изгледа више храбрости. Јовакки: Пишеш да ти шкоди сунчање. Онда узми, пошто већ нема Нивеа крема, један повећи комад говеђег лоја, па се добрб намоаки. Буди убеђена да ^е то помо^и. Једна је незгода — непријатан мирис, али — рат је рат. Олгици: Партнере за покер наћи&еш најлакше у Јајинцима. Тамо је неки Кика отворио школу за почетнике у покеру, и да видиш лепо се напредујо. Мари. Питаш ме где би за салату могла набавити сирзће. И ти можеш поћи у Јајинце, јер је тамо Воја, звани »Сирће« отворио филијалу, и изгледа да до централе не мисли ни да привири, бар до краја рата.

Млади удварач (маломе брату своје обожаване): „Вокице. ево ти пет банки, донеси ми јелну локну из косе твоје сестре. Хоћеш ли? „Па разуме се! Дајте ви мени двеста динара и донећу вам све њене локне."

— Кроз 90 милиона година. — Ах, хвала Богу, разумела сам кроз 9 милиона година! • — Откако је ташта нашег пријатеља Арсе отишла у песнике, Арса је сав очајан. — Зашто? Шта му то смета? — Море мани, уплашио се човек да ће постати бесмртна!

У трамвају гужва. Тиска.ју се, гурају се, псују се. Господин Рака гунћа: „Свињација је то! Као у амаму седи се овде. Као сардина у кути.ји. Читав сат стошм на једној нози!" На то се из мрака јави један глас и рече: „Да, и то не на својој, већ на мојој нози!" МУЗИЧНИ ТАЛЕНАТ — Како напредује ваша кћерка у музипи? — СЈаЈно! Чуо сам како ЈоЈ Је 1уче наставник рекао. Моцарт сигурно ниЈе ни сањао, да ће. његову музику неко Једном овако свирати.

ИСКУСАН

/ — Да нисте можда уморки, госпођице Миро1 Л

МЛАДИТЧ