Бодљикаво прасе

НАИВКА

БСМ'»ИКАВО ПРАСБ

ГАЗДА МИКИНЕ ВЕЗЕ

Паша: — Хапо, јееи ли ти АлиЈа> О, драги пријатељу, можеш пи ме за часак посетити! Тако се усамљен осе&ам!

АНЕГДОТЕ

ДОБЛР СДВЕТ Два минхенска сликара Карл готман и Франц Печ добише једном налог да израде фреске у собама у виј)и неког богаташа. '' еч чије био талентован. али Је зато био сујетан и самољубив. Њему је ласкало што може да Ради са славним колегом, и досађивао је непрестано Ротману питањимв и предлозима. г _ „Шта мислите". упитао је он Јвдног дана, „да. ли да своје собе најпре окречим па потом да сликам?" Ротман одмахну главом: „Не, ве бих Вам то саветовао. Најпре чорате да сликате. а онда кречите", НЕУСТРАШЉИВ Фридрих Велики имао је изврсног посластичара, Ноела, прена коме није био шкрт у похвалама. Али једног дана дочека га речима: „Ноел. овакве паштете !Чешћемо у паклу". Посластичар се дубоко поклони и одговори: „Не мари ништа, Величанство, вас двојица се ве плашимо ватре". ДОВШШ ПТАЦ — Ове годи.ге добиће те живу лутку пошто ми луксуз не дозв

ШШШШр? V1 ЏШШШШШШТ V >-.*[ ; '■ ? _ - V ° } Ј „> " ч ' ч " ' / ' - ' ч " & >Ж ^ - 3 <•' ж & V? *■ 'И'с ј '-*/ >' '* I > 11 . / <> , Јс * V*

плата већи ољава.

НОВЕ ОЛИМПИЈСКЕ ЗВЕЗДЕ Поводом терористичког напада ва Београд откривено је неколиво ванредних спортских талената који већ сада НЋДмашују многе светске и олимпијске прваке и реГсордере. Нурми и Ритола ту чени су од Београђана, којима се раније ни за име није знало, а којима се ни данас .не зна за ием, и поред свих њихових успеха у трчању. и то нарочито на дугим пругама. Тако кажу за директора једвог предузећа да је претрчао пр.угу од Теразија до Жаркова у рекордном времену од једног часа и седам минута, а после одчора од једно пе тчасова загребао је још већом брзпном у непознатом правцу, чим је забру• јао један аутомобилски мотор. Уопште брујање аутомобилског иотора дејствује на нове тркачке таленте као сигнални пиштољ за стартовање, па се одмах стављају у покрет. Неки тврде да исто дејство имају и моторне те счере. Свакако наша лака атлетика.обогаћена је неслућено вејиким бројем нових корифеја. ДОБАР ОТАЦ

ТО ЈЕ РАЗЛОГ Мајка: — Зашто плачеш сине? Верица: — Сањала сам да мије изгорела школа. Мајка: — Но, но. Умири се. То је био само сан. Верица: — Па зато и пла чем. КО РЕСКИРА ТАЈ ДОБИЈА На једноЈ забави, после одиграног тангоа жена прилази мужу и испрекиданим гласом каже: — Замисли, ома) младиК Тамо у углу са којим сам се једва три пута окренула у игри тражио је да га пољубим. Муж приђе бесно младићу и упита га: — Ви сте малочас играгм с мојом женом? — Јесте. — И затражили сте од ње пољубац? — Јесте. — И ви то тако мирно кажете!.. Значи то је ваш обичај... Ви то покушавате код сваке жене? ; .. — Јесте. — Онда сет до сада свакако већ много шамара извукли? — Па, добио сам их доста, али сам се доста и наљубио жена. ЛЕКАРСКИ УСПЕХ — Да ли се ^ела вашега мужа могла иЗлечити? Је ли му лекзр помогао? — Колосално! Кад је лекар послао мом мужу рачун, он је могао већ косе да чупа! ИЗ ПРОШЛИХ ВРЕМЕНА Приликом неких избора господин Паја се кандидовао за посланика у своме срезу и на дан избора добио је само један глас. Други дан га сретне један познаник. — Честитам ти пријатељу од свега срца! , — Зашто? — Па, забога, изабран си једногласно.

Ј шШш

ш.

»Осећам да ме неко посматра.а

—Знаш ли да умало што нисам погинуо на Ускрс. — Зашто? Што се ншси склонио на време? — Убеди ме једна будала да <\е »ониа да бацају само бојена јаја од чоколаде, а ја изашао да чекам.

ж ЈЕЛИ ИОГУЋЕ?

— Јеси пи читала: махараџа од Ешнапура има 193 детета! — Господе Боже! Сирота жена)

НА ЧАСУ ПЕВАЊА

—■ Замисли, зидара који Је радио кров на нашој кући прегазио га је ауто. — Е, то је ужасно! Људи више ни на крову нису сигурни од тих аутомобила. /*ч

' — Перица ми •как, тата, дај да ја носим фла шу с вином. ' — Таман посла, па да |е испуСтиш. — Перице, твоја мама Јв и сувише те- купила четири 'киле .сувих шљива по сто динара кило? Колико је свега платила?

Газда Мика је угледан. онако наочит човек. Крупан. црномањаст, уго.јен, и једном оечју зго лан. У нашем коају важи за велвдог политичаоа. Не знам откуда, али њему .је. све што се У свету деси, па и све што се не деси, већ унапред познато. Има он свој коуг поштовалаца. сво.је најуже суседе. Све оно што каже газда Мика. то је за нас светиња. Неки пут се, истине оади, морамо поизнати, и не деси онако како он каже. ал' нема шта он је за насауторитет. Боже мој. сви х:мо ми смотни. грешимо, и остајемо живи. Кад год се V ваздуху осети нешто да миоише на неки већи заплет. ми се обратимо Мики. Па и коме би, он је двапута био послаиички кандидат ,и кажу и сада има веза са онима преко. Тако смо пред Ускрс читали свакодневно у новинама упутства за замрачење, те за изгра;р*>у склоништа. те објашњења о разним завијањима ових, бестрага им глава, сирена. И све тако неке мрачне, како би рекли. перспективе. Осећа се дакле да,ће бити густог . Питамо ми газда Мику: „Јелте. газда Мико. ла ли ће нас бомбаадовати?" — Он се загонетно насмеши и каже: „Море, не будите луди. какве сирене, куд ће они нас?". а ми верујемо. јер он има везе. Питамо га ми опет: „Зашто бре, газда Мико. неће они нас?" — „Ех што сте глупи, слушајте, ви знате да ја имам добое везе. Мени се најпре достављају рлжне вести. Ствар |'е V овоме: Ишао је Један иаш претставник код Чеочила. и тражио да га извести да ли ће бомбардовати српске земље. Чер чил му је на то одговорио да до тога уопште неће доћи. јер да Бнглези поштуду и иене жртве својих поијатеља. Срби, су, рекао је. доста страдали и сад ле ред да уживају плод свога страдања. Ускоро ће бити ослобо-ђење. а то ће бити пре него што дрвеће потпуно озелени ..." Слушамо ми, и одлазимо к\ћи некако умиреки... Опет вежбе, сирене. објаве V новинама. опомене. Питамо ми Мику. „Море, Мико, нису оволике опомене тек онако.„А ја". каже он, „то нас Немпи само плаше. не дају нам да живимо мирно. Свуда виде само опасност. Па и тз црвена опасност. није то. господо. та ко страшно. Ех, знам ја. лисица де Черчил. израдиће он Стаљина и Тита. Жедне ће их преко воле препести. Не знате ви њега. Моја свастика је била јечном у Лои лону и видела га је. Сила |е он." Све тако убелљиво. уверљиво, и што де главно умирљччо . Нема шта, човек обапегатен. Прича нам он Јелном: „Мислим да ће нам доћи Енглези пре него што многи од нас очекују. Кажу да ће се искр^ати на више места V Ладрану. То су ми јабили поуздани пошатељи. Ја ћу их дочекати у Београлу. Већ саставл^ам програм свечаности. и говоранциЈе..." Намите он на нас. а ми трепћемо ли трепћемо. Дошао је тако Ускрс, Спремили ми. већ како де ко могао. добар ручак. Кад око десет и по даурлаше сирене. Ми кол газла Мике. он има нешто дачи под-

рум. А он изашао па се смеде. „Куд сте бре нагли људи? Зар се ви стварно плашите бомбардовања? Зар не знате шта значи за савезнике Београд? Па то је светиња. Београл ће они осветити. П а данас на Уекрс. зар да доћу? У случаду и да доћу, давили су да ће нам бацати разне

АСОЦИЈАЦИЈА

— И немој да заборавиш да свакоднсвно заливаш кактусе!

пакете са слаткишима, ципелама и чоколадама ... Говори он тако. а сирене дош даче заурлаше. ми се некако инстиктивно збисмо дедан уз другог. А Мика се само смешка. „Ед, кукавицеГ каже он. Видећете, данас де Ускрс, добићемо можда чоколаде .. Јс.ш је он у .речи био, кад се на небу подави дато бомбардера. Ми се згледасмо. Мика сав озарен: „Ево их! Ево. их!" виче он. и сав се си.га од задовољства. Кад кроз неколико тренутака почеше да пададу неки црни пакети из авидона. „Јесам ли рекао. ево пакета са намирницама и чоколадом.а ми се згледасмо. Тек један ће од нас: „Море. Мико, доста ми де тводих глупости. видиш да су ово бомбе!" „А да". Мика ни опепелити. Кад дедан од тих пакета паде преко пута у дедну мању кућу. коду разнесе на комаде. а нас засу комаћем цигала. днрека. црепова и прашином. Једно два минута нисмо видели дедан другога. Стојан, мод први комшида. ухвати се за чело, низ њега де^капала крв. Кад се све стиша. окрену се Сто дан онако крвав и развуче Мики три врућа шамара: „Ево ти тводих Енглеза. ето ти ђеза и придатељстава ..." И још га убити хћаше да га ми не одбоанисмо. Мика занемео. Ућутао као покисао. Чим де прошло прво бомбардовање. Мика је ловео шпедитера и потрпао своду породицу са наднеопходнијим стварима. Отишао 1е у Остружнииу. Кажу да је сутрадан причао сељаинма: „Јесам ли рекао ... бомбардовали су поново Београд. Ја сам то знао. Зато сам са породицом избегао. Знате како де. везе и тачне информациде—" Сељаци га гледаду и трепћу, а он се тек по неки пут окрене. не би ли можда откуда набасао Стодан. шлосер, дер тад. џаба га било ,на зна за шалу.

»Јесте пи ви Италијан када вас песма ~ Извините, г. докторе, тако ми Је непријатно што сам сепв на - . ваше наочари! — Тешко је да се изра- так0 узоуђуЈе|а — Драга гослођице, ништа се не узрујавајте ове наочари су већ »Не, музичар!« ' много штошта видепе!

чуна, мама се увек ценка.