Бодљикаво прасе

2

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

П О С Л Е Д

КЕ МОГУ ДД СЕ НАЧУДЕ

Док се Американци и Еиглези труде свим силама да би заузелн неко острвце у Соломонском архипелагу, и без обзнра на то што оно нема пикаквог страте гиског значаја, и док свако искрцавање претстављају као феноменалан успех, дотле јапанска војска у тншини све дубље проднре у Индију. Л1асе Индуса сту пају у редове армије Субхас Чандра Бозеа, тако да његова војска расте из дана у дан. Ан-

Мањ ако им то не помогне Ради Лондон у последње време шири вести о све јачој акцији партизана у Италији. Та измишљена акција партизана, којих у Италији у ствари и нема, треба да унири британсКу јавност, јер треба створити помагача да се пробије европски фронт код Анција. Ентлези се чоле Богу даЈ доћу неки партизани који ће уш у Рим и тако извршити оно што 'је било дато њима у дужност Њима је све једно, нека се бори ко било само да они не лију своју племениту крв.

ВЕШТ ТРГОВАЦ Неки млади дангуба псочита у једном излогу: ..Овде ее може све купити!" Хтео је да се ма ло нашали и уће у радњу. — Тражим нешто у целој вароши и не могу да наНем. Али и ви то немате, рече ои. — Код мене има свега што год зажелите — одврати трго вац. — Шта сте желели? — Хтео бих да имам ледног комплетног идиота. — Ђоко, донесите један вели к^ табак пакпапира и упаку.јте господина, — повиче тоговац своме помоћнику.

глосаксонска главна команда за далски Исток не може да се начуди овој појави. Она је сматрала да је индуски народ довољно успаван и исцрпен да би могао да сања о неком ослобођењу. ПУКЛО КУД ПУКЛО . Совјети су изтледа изгубили стрпљење да читају изговоре англосаксонаца због чега се све не може отворити други фронт. Зато се они сада сами спремају да изврше напад последњим снагама које им стоје на расположење. У случају да успеју, у шта сс ни сами не иадају — биће добро, а ако не успеју — пропашће, а и то је боље него уздати се у помоћ англо-саксонаца.

Смоквин лист

Истинита вест о Ужицу Радио Лондон последњих дана Љири вести да су немачке трупе евакуисале град Ужиц^. Ова сен зационална вест тако је згодно стилизована да се из н>е не види зашто су Немци евакуисали Уж^ие, в ко је уместо њих ушао у град. Најбоље су овакве вести округло па на ћоцте: Пало Немцима напамет да напусте град, а како партизана нема то сада у граду нема никога.

џ г

БОЉЕ ОД БОЉЕГА — Иеби веровали, какав ]а шмам добар слух — хвалила се госпоћа Вера својо] пријатељици Нади. — Ето. мени и не треба сирена. Ја чујем американске и енглеске авионе бар десет мииута пре него што сирепе даду аиак. — Та верујем вам. прага — одговори госпоћа Нада. — И сама сам таква. Ено, кад ]е оно била она страшпа експлозиЈа у Смедереву чула сам ]е ]а у Београду гачно шест минута пре него што се десила.

Камелеони

После бомбардовања наши по знати англофили побегли су у Малу Моштанипу. Тамо су сазвали једну тајну седницу на којој су констатовали да је један добар део чланства или настрадао или одлуњао у нелознатом правцу. Даље је коистатовано да је овај подмукли напад савезнич ке авијације на Београд прилич но компромитовао англофиле у редосима мирног грађанства Присутни су једногласно одлу> чили да се мора наћи излаз из ове ситуације, па је решено да половина испита случаЈ са бом' бардовањем српских градова и нађе неко згодно оправдаље које ће Срби моћи прогутати в поверовати му. Треба објаснпти да је било потребно да би саве зници победили да се побије још на хиљаде Срба, пошто досадашња цифра није била довољна. Друга половина чланова добила је налог да ступи у везу са првенима и да тамо покуша да створи боље односе. Тито пак прима у своју дружину и црна циганина само ако хоће да му служи, а како се овде ради о господи која није навикла да служи, то је мучно да ће доћи до неког споразума, иако су делегати англофила набавили уџбенике марксизма да би могли да оперишу потребним фразама. У случаЈу да делегациЈа не успо лако ће англофили променити фарбу, Јер су то у своЈоЈ дугогодишн.оЈ дсмократскоЈ пракси доста добро иаучили.

ИНВАЗИЈА Ових дана горорио је Лорд Халифакс о инвазији и рекао да је то врло тешка ствар и да он не зна кад ће инвазија почети. Насупрот томе изјавио је министар рада Бевин, да је — инвазија — додуше заиста тешка ствар, али да он зна кад ће почети, само неће никоме да каже. Чим је то чуо Черчил отишао је до Бевина и почео га заклињати у име свега на свету, да њему ипак каже то што зна. Тврди се, да су доцније виђена обојица како иду код једне чувене лондонске бабе врачаре.

В Е С Т И ЗАПЕЛО ИМ

Англосаксоици правдају свој неуспех код Нетуна временски непогодама и неслућено огорченим и сјајним отпором немачких падобранских једини*а. Јенки су замишљали да ће „зелени ћаволи", како они зову немачке падобранце при самој појави Аме риканаца дати се у дивље бекство. Испало је сасвим друго. Немци не само да не беже. већ нападачима задају најтежвЈ гу-

битке, па с времена на врем« стварају и против-нападе. Мосто бран код Нетуна је испит за ксалирце. Да су успели усудили би се на инвазију. Овако, остају им само изговори. Јесенас нису могли због киша, зимус због снега, сада опет због киша а лети ће им сметати брдовит терен. Као што се види ниједно годиш« ње доба им не конвенира. Код нас кажу: рђавој овци и рунсј смета.

У ОЧИ ИНВАЗИЈЕ

Према обавештењима савезничких радио станица инвазија је пред непосредним отварањем. У току последњих дана Рузвелт и Черчил су у сталној телефонској вези, а поводом Стаљинове пресије да се други фронт што пре отвори. Како је инвазију лак ше изговорити него отпочечи, то се два корифеја западних демократија сада презнојавају како, када и где да отпочну главни на пзд на европску тврђаву. Ради се наиме о томе чије ће трупе отпочети први напад. Рузвелт предлаже да то ј>уду Енглези, као искуснији, јер они тобоже ратују од почетка рата, и што су у случају густога навикле брзо да беже. Черчил пак заступа мишљење да би Американци као свежији могли боље да одговоре сврси. У једноме су сагласни, а то је да би најбоље било да неки од колонијалних народа за гризу јабуку. Колонијалци пак немају ни најмање воље нити разумевања за потребе инвазије. Стаљин је међутим нестрпљив, изгледа да у свом свакидашњем речнику не употребљава другу коју реч осим „други фронт" Ситуација је дакле на мртвој тачки. Пошто су све комбинације са ратом нерава већ употребљене, остаје једно да се други фронт ипак мора отворити. Неко је савезницима предложио да

се у пита4има инвазије најбоље може снаћи по упутствима из Нострадамуса. Сада се у савезничком главном стану проучавају и стара пророчанства мадам де Теб, не би ли у њима могли наћи какав згодан излаз. После проучавања сазваће се једна шира конференција савезничких главних станова, да би се у општим цртама претресао проблем ❖ БОЉШЕВИЧКИ САН

Свима народима Европе дозвољено је да учествују у овој забави.

отварања другог фронта, а п<*< том ће савезнички међуодбор израдити до у појединоеги план за напад. Судећи по досадашњим конференцијама и брзини остваривања планова, изгледа да ће други фронт бити отворен теК догодине. Ради се дакле само О томе какав изговор дати Стаљину. А то је већ поСао једне савезничке међукомисије.

БЛАГОДЕТИ АМГОТА Како Рајтер јавља у јужно] Италији. која је окупирана од стране Англо-америкапаца. црна берза узима тако широк замах да прети да потпуно укочи привредии развој земље. Док масе наромл -гладују. неколико црноберзијанаца праве капитале. У. весги се каже да су против шпекуланата предвићене тешке казне. Ако би Англо-американци стварно хтели да спрече црну берзу, требало бп да почну са кажњавањем људи из Вол отрита. Ово што се ради у Италији само је копија америчких метода, то је благодет Амгота, и казне су излишне.

ЛДЖИ ЦРВЕНОГ ГЕНЕРАЛА

Радио Лондон донео је извод говора Титовог генерала ВеЈхби та који је сада претставник Титове комисије за преузимање

СЛИКА БЕЗ РЕЧИ

злата бивше југословенскек на» родне банке. Велебит, то је скра ћеница од велебитаига, изјавио је да Титов покрет не заступа никакву политичку идеју, и да су црвене звезде на капама в повдрав песницом међу његовим борцима само пуким случајем слични са обележјима комуниста. Даље је Велебитанга изјавно да је Титов покрет ипак поклао мање Срба од 2 милиона. Сила је ово од човека. АрхилЈшов. Таман је нашао згодну средину, где ће свој таленат за лагарије моћи да усаврши. Ј ОНИ ПРАВЕ ПОСЛОВЕ 3 'Док се амерички војници боре, уколико се уопшге боре, па фроп товима у Европи, дотле јевре]* ски кругови у Њујорку и Вашингтону праве на ангро афере. То ]е златио доба јевреја. Скав дали п преваре узима]у такав обим да је Рузвелт приморан да воЈском окипура на]већи чикашки иагации робе животних намирница. Тако ]е то увек, док Једном не смркие, другоме неће сванути. У Америци је сада свануло ]евре]има. само доое Ле го трајати. _ г > ■ 1 ^