Бодљикаво прасе
БОДЉИКАВО ПРДСЕ
Р&каџм пишс- сшј&финџ
е бре јеси неки џенабет 'Ха се извучеш и Још ти вики није позвалијО а иа нен се окомијо прецелнин вића Па сано гули а ћата му испомаже а ја се Направијо луд па плаћам и ћутим јербо знам да је то Ппзма због ону ливаду ал чад ми дођу под руку има да ради врљика Иначе иема ништа иово За божић бчјо март а за васкрс ће да бидне божчћ јербо снег обелијо сав ПОтес ка да је свети лука а не цвети биће Да је и на небо века грешка Ил се јопет покваријо онај апарат за снег Па опучијо сад кад иу ннје време ал смо се бра те љуцки одморили а после ускрса ћемо доремо и се/емо курузе па нек ститву за митровдан а нама 'је важно стрмио жито а Оно је фала богу добро вонело олењијо се брате и сеЉак па Неће да раДи већ оће неку Оклапину ете га манојло гољар нема ~зашта пцето да га уједе а он диго пос н Рабаџија у београд и каже да брез две иладе неће да крене та ње гова да простиш домаћица Она ^рљава радојка носи штифлетне и маже дице снеке Помаде што коштау четрес. банке граи па јоГгег је ники не гледа јес очију »<•" а панта мићин ааправи члекару снекога сергијаЏ.:: направпјо вели-
ке паре па сад је у бувару :ербо је заценцјо па га .уфатили и сал каже да ће јопет Доре јерби нема л'еба брез мотике а ћата удо ћерку за једнога џандара п купијо им шпфоњер согледало и два крсвета сматпаии и свилен Јорган од жуту свнлу и Још повр тога осам иљада банке а пре је Уздмо дннар за кафу и Полнћ па ето и о.н ;е уфатијо иулећину и Огазднјо па није ми Крџво само да Се ни.је окомијо пауЈеда ког стигне. др\то неби имо да ти пишем ал ова моја запела да те молпм Да јој набавиш једну мараму неку жуту са цветићима м Плцгке коване штиФлете оћб се Ујдури• ше за ћурћевдан код нас /е преслава а биће и и г ран ка. тако ти је мо) побратиме кој се огаздијо њену је до игранке а кој Је изгубијо он игра ал се уфатијо за појас лепо нароа рели некем рат некем брат. Тако ти је и сад има доста њи што су вндели )лепу вајдицу ете га ,гоза купијо виноград а божа главоња продо и Окућнииу ал сам 1е Крив све је брате попијо живо и из кафане не излази па после му ћаво крив и Он ће да кука како је због рата Пострадо а да је нмо више памети у ћупу па би иио пуну шубару пара ко Ја на спри лику ти Бар' знаш да сач пре Три године продо шаруљу да платим Бир и прирез а сад имам седам краве и два вола и јопет ћу да купим а сад у здравље твој побра равајло
л
Следећк молим1 Ко чекз најдуже! Ја, гесподЂне докторе. Ја сам ваш пиљар.
Малч Јоеица на врб цм
тата ми обецо да це да ме води на влбицу и ца це дз ми купи ново одело ал је био у малелу јелбо му Поквалили посо и сад ми казе мене су удесили за влбицу само Јос фали звон це и блате" није ни Влеме за влбицу него ти узми Пале па иди у позолисте да гледас цика илију на долцолу па ми плузи стотку а ја му казем е мој тата ал ти сволц кад ми дајес са-, мо стотку јелбо ја за те пале не могу да иглам ни кликеле него длеси кесу а он се смеје Па казе кесу имам ал Пл^зну плосло је оно влеме када сам ја за по сата заладио по десет иљада велика блате конкуленција цео свет сада удалијо у спекулацију и тлгови«у а купацо нигде ни од колова . него узми ово сто ти дајем то су последње Пале а ја кад сам Видијо да ја запело узмем стотку
и завуцем се у спа]з па Тг,мо дигнеМ пет кила бла,сна и изнесем на пијац и плодом $ у Подне донесем тати једну гланцицу влбе ал нигде лисце вец само суво длво а татица се Наљутијо па казе ти ми слутис баксуз унео си суво длво ал сам и ја осто суво длво јаволово битанго једна а ја Онда утекнем код госпојце виде која ми да Писмо за цика стеву фалмацојта који негде плеска ко Плот па сломијо ногу и сад лези а он ми казе бас ти фала јовице сто си донијо Писмо ал немам ниста да Ти дам јелбо сам и Ја сволц него ево да плодас овај ланац од сата Па це да буде мени и теби и Ја сад оцу то да Плодам ћа ко Оце нека се јави на моју атласу кад тата није код куце вас јовица
Чудап ]е свет у Београду. За провод и бес- даће и последњу пару, али када је V питању нека корисна ствар он се цењка, љуТи и, на ђослетку, Одустаје од купоВине. Спекуланти су &ене извесних артикала, већином луксузних. диглн на незапамћепу висину, ли се иико не љути. Ћуте људи и х купују, чАк се и грабе. Реиимб, Карте за биоскоп. Толико Је отимање и грабеж да се и оне продају по дуплој цени, а већ ако је неко' гостовање. цене су троструке и пвтоструке. Мећутим, када сб помене реч „кирија". сваки Београћанин падне V ја. рост као да му неКо вали очи. Ту је најосетљивијн. I отов је да баци п&т хиљада па неку глупост, па трке, на опкладу, али да Повиси газди кирију само за сто динара ,— то неке ни да чује. Странац би се томе сигурно зачудио. али се ми. Бедграћани. не чу■ димо. То је она стара завала између газда и кирајџи ја која у Београду тра.је скоро сто година. Јер кираЈџи.је Још памте инквизитођска питања неких газда: „Имате ли деце? Не мож&те држати псе и мачке! До три сата. мора бити тишина! Дрва се цепаЈу само пре подне. Не сме се свирати у клавир итд." Све то. као и безброЈ других ситница. паправили су прави Јаз измећу газда и кираЈџиЈа па таЈ Јаз и Дапас постоЈи иако из других разлога. Данас газде оговараЈу и мрзе кирашије и свако се заклиње да ће пре продати кућу н&го што ће Је попова издаги.
Такви смо се родилв ш такви ће да се поципамо. Ето. двнас је Врбица. То старији славнмо Врбицу пе због деце већ због нас. Мајке облаче своју децу за Врбнцу али више због го. Је д&чји празник. али мн га да се покажу пред дру- • гима него да би обрадоваде своју децу. Наравно да сиротиња не воли ВрбипТ Јер их врећа што друга деца могу да се обуку а њихова не. па им Је сада срце на месту, јер сада не могу да се обуку ни Једна ни друга, пошто Је рат. Очеви пак нису волели Врбицу јер је то за њих значио дупли трошак. Прво за децу а онда и за жену „да се деца не би стидела сво•је мајке". Сада Је и њима лакнуло али само у погдеду цепа, јер сада њихове коиШије, приЈатељи и другови само чекају згоднУ прилику да их удесе за Врбицу. Из свих тих раз-, дога Врбица Је јако компромитована и врло Је ве-. роватно да ће Је ове нове „напредпе" генерациЈе у» кицути као штетну и глупу предрасуду. А и право Је!...
— ДођавогГа! Удз |»ио у дно!..
Два статистичара У возу пуши један човек дебелу цигару. Неки сапутмик му рече: — Скрећем вам пажњу, господине, да 90% плуЧних болести долази од прекомерног пушења. — А (а вас упозоравам, одговори пушач, да људи добију 90% шамера зато што се мешају у ствари које их се не тичу. . ДОБАР КОМПЛИМЕНАТ Једна дама питала је чича Илију, познатог гл/мца, колико би јој дао годииа. Чича Илија јој одговори: — Боја лица кажо да имате осамиаест. Дама се љупко осмехнула. На то је чича Илија продужио: — Ваш осмех потсека на девјочицу од 17 годииа, Ваш глас но 14-годишњу девојчицу. Сума сумарум, дакле, 49 година.
У сре^ном Нишу првих година по његову ослобођењу бруји весео живот препун задовољства. Па да би било среће са свакоје стране, дошао у Ниш и неки велики циркус, који у први мах похађаше само интелиганција, а за њом се поведоше и староседеоци, док похода циркуса не постаде правом манијом. Може се мислити колико се у томе отерало далеко, кад је »тако игго год« пожелела и стара Н^шлииа, газдарица Ст. Сремца. — А јеси л' гледаја и тц, господине, то чудо? — упита она једне вечери Срем ца кад је он полазио од куке у чаршију. — Које чудо, газдарице? — обрати јој се ои с благим осмехом. — Па тоа што му викву Низгуз! — А, јес\ јее\ То је право чудо. Био сам. — Хе1 Благо си га табиКад би по вечери, Сремац опет оде са друштвом у циркус. Представа је у великом и гтространом кругу текла живо и иепрекидно, в глупи је Август изводио безброј својих импровизација. Јсдном је био изазвао чак и неку малу галаму у једном крају, али јо то слабо ко и олазио, јер је тога тренутка играо неки вешт гимнастичар. По свршетку претставе Сремац сврати на наву у једиу кавану, а потом одв куки.
Стеван Сремац у Нишу
У дворишту крдј степеница нађе газдарицу. — Добро вече! —<• поздрави је. — Бог ти добро даја1 одговори му она уњкају^и крбз нос, па устаде. — Шта је то газдарице, ти си ваљда озебла? — Море, црн ми назеб! Пропала бам дибидуз! — Како? —г Ки ники мој — А што? — Ама зар не видиш да сам о нос оклембесила лиску од лојзе? — Видим да си винов лист привила на нос, вли ие знам з.ашто!
— Ех, зашчо! Отидо' и ја у това ваше Низгуз. А жао ми је за пару, зашчо се пара на данашњи дан тешко праји. Па станем с неки дечурљаци да гледам кроз једно рупче на платно 1 озад. Има неколики рупчики. Таман ја стану', а и нос ми прола'ну кроз друго једно рупче. Мен' ми је и самој смешно, големо смешно, ал/ викам: иска си и нос да нешчо види! Не постаја колико ово с тебе саг, а мен' ме трефи несреКа: један од оније црни 1јаволи с пралорци от комендију, од некуд, се прикачи, а ја не виде, па мен'' за нос: паф! Куку
— Ма узмите само г. Псрнћу, ми ћамо м омко оао дати саињм)
4
мен' што сам дрекнула! Сад је 'оку натраг, ал' он, пустин, не пушћа. Није, мори, ^ да вуче, него <ггиск'о па све цима као на рибу што се чини. Уби ме жив резил'к, а и стра' ми, а боли ме, пусто! Вуче он на там', вучем ја на овам'. А Мл' лаје ил' мауче, не знам саг ни сама, тек се смеје: хо, хо, х61 то жаба! то жаба. Век ми и сузе фрцнуше; јао, мајке, уби ме проклетник. А дош'о квартаљник па не знава што је с мен' напред, нег' ме пбткупио па и он да циба са страг... Једва се извуко' па беж' на дом. Сад не знаем: имам ли нос или немам. Ударила сам на модрицу ли ску од лојзе, а за резилк'к и не питувај: три дни не смем на сокак! — А ја сам био тамо, па св чудим шта се то подигла нек& гужва. — Не л' си познаја мо| нос? ^ — Нисам. — А и ники другм неје? — Фала Ш зл тај реч ■сако на брата. Само нек нема резил'к а за нос како бидне! Нек ми ]е то зв памегт да но мвћем и |а свој нос помо^у гослодскм но-
— Видиш пи Перо од мо)их леђа{ — Не! — Онда гледа) у мене, па кад се ја насмејем, можеш се и ти насмејати.
Судија: — Кажете да ста крали због глади.' Па зацгго сте онда украли цело -јагње. Лопов: — Нисам имао нож да отсечем парча.
— Овај антички намешта) у бароку, нуди, трговац старих ствари, могу вам особито препоручити. — Врло радо, само ми је прескуп. — А не миспите, господине, на то, како је дрво поскупело... СГРУЧНО
— КоЈу за|едиичку одп» ку имаЈу сви класици! — Свм су мртви.