Бодљикаво прасе

ЛАЛИНО писмо

""" ' а за рапнопразност. 1едан дан Јо слободи, а другн дан птица.

донела ренорд ПЕСНИЧКО ТАКМИЧЕЊЕ

Мара се удаје. Рођаци се хвале шта ^е [ој даровати за свадбу. — Ја јој поклањам сервис за чај, за шест особа. — Ја поклањам сервис за чај за двамаест о:оба. — А ја цедил»ку за чај »а стотину особа. —О— Оба моја сина зввр1 ШИЛИ су студије и обојир+а су се богато оженили; млађи је чак узео једну милионарку. — Па да, он је уввк м био паметнији. —ОЖена (покушавају+,и да одведе мужа из кафане): — Па зар мораш да попиЈеш још пола литра вина? Муж: — Морам? Ко то *аже да морам? Ја то чииим доброзољно.

Састану се у Грахову два народна песника Никола Ћора и Пеко Грахоески, па се после дужег препирања логоде да се такмиче у стварању стихова, па онај који изгуби да плати ручак за цело друшт»о. Први у^е гусле Пеко и поче утакмицу са овим стиховима: »Састала се два пјесника млада у сред поља од Грахова града. Једно бјеше Никола из Цуца што се често по чгршији смуца«. Никола га прекиде и настави: »Друго бјеше Пеко из Мечина Мале ' Што га жене свуђе, по чаршији хвале«. — Доста више, нал>ути св Пеко, — платику како смо погодили.

ДОСТОЈАК ОДГСВОР Бетозенов брат Кристоф био је велики циција. Кад св велики музичар једном нашао у новчаним неприликама и обратио богатом брату, добио је од њега једно дуго писмо. У овом пи сму Кристоф је испољио своје незадовољство што Лудвиг није постао неки »прави господин« и уједно му препоручио да се сам помогне како зна и уме. А затим је, по с-вом обичају. цотписао писмо: »Кристоф ван Бетовен, поседник пољског добра.« Лудвига Ван Бетовена ово грубо писмо његовог брата много је наљутило и одмах му одговори, истим писмом, на белини оквира: — Господину Кристофу Ван Бетовену, поседник^ пољеког добра! Мени је потребаи твој новац, а не твоје предике. Лудвиг Ван Бетовен, поседник мозга.

КН53 МИЛОШ ПРЕД МАРАШЈЈИЈОМ Казују^и Марашли-АлмПеши зла која је српски народ трпео од љутога Сулејман-паше Скопљака, Кнез Милош говораше: — Има две године како Куршид-паша остави Сулејман-пашу Скопљака место себе у Ееограду. Од тога доба Скопљак је са сваким Србином поступао као са хајдуком! Он је Србе натерао да беже у гору. И данас још наше су ку^е на копима, по збеговима. Ако не верујеш, дај пошљи сво;е људе нека се увере, И ми се неКемо вратити на СЕОЈа ■огњишта, докле год ;е Скопљак у Београду. Милош је ово говорио са таком ватром да је Мара-. шлија често опомињао свога тумачз: — Добро пазм, и вернр ми преведи све што Милош каже, јвр знаш да је српски тумач иза твојих леђа!

Спооггомнм госин урединче, Фуртум читам ове ваше новинв што бодеду, па као штудирам, није право да се нико од нас, једни учевни и паметии Лала није сетијо да вам на прилику иешто пошље, па да и та трукујете у отв ваше, рекемо, прасице. Пишеду вам неки Рафајлови, што правиду ед два ианте воде три канте млека- Па неки Тоша, што )е био посланик у нароцкој скупштини и фуртум прид зизборе делијо сапунчиКе и чешљиће онако брез новаца, через што је бијо нароцки човек м ништа друго. Дијурне |е примо само због да не би било у каси једног рећемо вишка, па да не би моро через ради тога сирома касир додговара м диде у ариште. Због зато сам м казо да ку таки да се рескирам, па ома да вам спријавим као један учеван човек и од разумесе, и да вам тако по неки пут, на прилику, јавим шта има ново у отим нашим банацким свпима, касти. А стрефљавају се овдекара код нас свакојаке ствари и реКемо ј»дне керефеке, јерб<3т имамо на прилику дост# учевни и једни виђенији људи, као што су: Пера Добошар, Бога плајаш, Макса фаршпанџија, Чеда Брустур, Игња^ свињар, Ис» бирташ, Тоша опанчар и ови други. Учевни су јербо су ишли у школу (и по четир године и два месеца фурт у преи разред) а потрошили највише таблице и писаљка. Кажу да је иментовани Макса потрошијо за годииу дана 23 таблице и 61 писаљку, а јопет је добијо »пацке« и »потуру« због што често није имо писаљку. И виђени су људи једни касти, јербот се фуртум виђају по сокацима и на јавним местима је-

чемо на куКњем огњишту! Па ке мо после гледатм шта Ке-мо и како Ке~мо1 Нв море се све уједанпут!... Време је показало да |в радио и патриотски и мудро. ж СИГУРНЕ ПАРЕ

СА СЕЛА — Ваш смн је ]аио слаб а земљописа! — Како то, г. учо, кад он кз Жаркова до Београда и натрг, у«ек погодм. Ж плаши се

— Мармце, да се нисте усудмли да облачмте моје хаљинс за време моје отсугностм. «ДОК ДИМ ПРОВЕ КРОЗ ОЏАК« Кнез Милош, 1815 годмне, на Ћуприји, углави са Марашли- Али-пашом онај познати у;говор, по коме јв престала борба између Срба и Турака. Неке народне старешине, а нарочито Павле Цукик, незадовољна тако скученим правилима, ко ја су СрЗима загарантована тим уговором, почеше викати на Кнеза Милоша, и тражише да се и даље воЈУЈе. Милош,. саслушавши њихове прекоре и тежње, а сећају^и се у каквом је чемерном стзњу народ, пог сле несреКе од 1813 м 1814 год., рече: — Море, људи, станмтв мало; да нам једном прође дим кроз оџак, и да макар једну погачу испе-

— Па како да се узмемо! Моја плата |е две хиљаде динара, а тм немаш мираза. — Ја немам мнраза, али ммам изгледа да ку га добити. — Некм болесни стрмц! — Не, имам лоз Класие лутриј«.

дммм, као цгто су бирцузм м тако нешто. До душе м моја јв Јуца Једна школована женска ал нијв сасвим јербот је побегла из другог разреда па нијв тела више диде через што је добила пацке, а њен је отац моро да пла^а глобу, па је сад женска остала полак учевна а полак није. А вмди се да ја учевна јербот ме таки спронађе кад нв дођем на ручак и то на лицовима местима, јел код Виде бирташице, јел код Фери, а чим почнем да јој се умиљавам, оман зна да сам осто дужан у бирцузу. А шта ја јопет могу кад је шљока скупа а спријатељи су јаки, па се фуртум по нешто стрефи. Те неки |е добијо сина, те неком умрла баба, овај венчо сина, онај удо керку и тако час »у здрааље«, час »спокој души« ми се као једни људи надиванимо па прође и подне и вечерње а ми још ударамо по шљоки. А једне женске, наравски нису за отај посо. Ја сад одо код Виде да трвснем једну шљоку, а вас млого споштујем и споздрављам. Слуга сам спониза« Ваш Паја звани »Патак« из Тебеја

Пвтао син оца: ,Дад Аепг ме бабо женитн? Онда кад будеш чогао да разликујеш шта }е горко и шта слаггко. • Питао Дрнњак жену чии си дапас осмочма крто* лу? — ла сно је што није осиочена, но ннје ни осољена. • Питао путник свог шомка: ЈЈада ми Још киша п пољу?" — У Бога су пуне руке, пада са с вију с трана. а с небеса најбоље. • Питала ужејка (кресиво) кремен: „Зашто ше п>рнш кад ти ништа нијесам крива?" — Не гории га ја него они те мене немилице чеше да тебе ухреше. * " Питали лупежа: „Је л оно тебе ухапсише за крађу? — Нијесу зато што сам украо него зато што нијесаш знао сакрити. • Викао муж на жепу: Зашто ве ииа}у ђепа за ве» черу хлеба? — Ако је до мене удри ме; а ако }е до тсбе, умукна бре! • Запомагала невјеста кад је прво деге рађала пш је упита свекрва: „Шта ти је б оиа?" — Ах мајко моја да знаш само каква је то мука — родитн!„ * Питао старац бабу: Како ми пристоЈи ова ружа за ухом? — Као магарцу седло.

АПАРАТ 3А ПРЕСОВАЊЕ

' Амв верујте ми, го*подо, и |а треба да уђем у кол«, |а сам контролор.

ш ПЕТ СТОТИНА ДИНАРА! За свега Динвра 500.— пружв Вам се прилика да набавите 10 (десет) интересантнијих и најактуелнијих књига и то: 1. Америка у борби контине 'ата — С. Хедин Дин. 70.2. Земља без срца — А. Е. »охан — — — „ 80.3. Приручник за кафанске ст.затеге — — — „ 50.4. Беда у — изобиљу — Ф. Еларт — — — „ 60.5. Маска из »Тамбурена« — Р. Кззан — — „ 30.6. Ко управља Америком — Е. Рајмерс — „ 40.7. Јеареји као лордови — Е. Клан — — — „ 40.8. Револуција светске владав те — Рибе — „ 80.9. Алманах српске омладине — — — — „ 20.-!10. Револуција у Црној Гори, — Домазитовић — „ 30.Захтев^јте од Вашег књижара ове књиге, а ако их он нема, поручмтв нвг посредно од нас — на доплату или уз претходно послат новац. Трошкови око паковања и поштарина — иду на наш тгрет. Захтевајте наш бесппатан ценовник у коме се налазе сва наша издања.

Просветна заједница а. д. Косовска ул. бр. 39/111. — Тел. 25-6 г

БОДЉИКАВО ПРАСВ