Бодљикаво прасе

БОДЉУГКАВО ГТРА«

П О С Л Е Д Њ Е он ће их ослободити сви пуЛви воде 1 рим

В Е С Т И

Генерал Александер изјавио је ових дана преко лондонског радив да *.е он у најскоријем времену ослободити француски народ. Французе је .ова вест толико ганула да су му послали захвални телеграм у коме - су га молили да их. уопште не ослобађа, јер су сити »ослободилачког« рада англоамеричке авијације, ко

ја поби т.оликц- народ. грђају^и војне објекте, а пргађај-у^и искд,учиво ку^е за станоцање. О прецизности англо^мрричке авијације могли би и београђани да кажу коју реч. Али прича се да англоамериканци морају >прво да поруше приватне зграде да. би после лакше могли да- урче. војне објекре*; \

РАНИ ПОЧЕТАН ТУРИСТИЧНЕ СЕЗОНЕ У СРБИЈИ

Сасвим неочекивано оживео је, нарочито међу богатијим београд ским круговима, велики интерес за лепоте наше домовине. Из гледа, да је тај интерес још и да леко живљи него пре рата и носи много више патриотског обележја. Јер док се је ранијих година путовало на Ривијеру, у Швајцарску, Италију, крстарило по Средоземном мору или се правили излети чак до Норвешке, ове године наши туристи у натрпаним и пренатрпаним возовима кре^у према Ваљеву, Пожаревцу и Смедереву. Пиносава *'је засенила славу Нице, а Раб или Хвар није никада имао толику привлачну мо1=. као што је дан,ас има Умка. Истина, у тим -местима нема толиких туристичких ,атракција, али се побудио толики

патриотиз^м је ^Ј^ист^чка сезона почела чак и пре §ремена, још крајем априла.

СИГТРНО/Е СИГТРНО Мада ових дана круже вести радио Милеве по коме нас више не&е посе^ивати америчка и енглеска авиација, ивак народ не поклања пажњу оваквим ув.ера-„ вањима, јер како се оно каже: »Ко једанпут слаже (а они су веК безброј пута слагали), други пут му се не верује.« Стогв београ^ани више воле пешачење од. спокојног седења и слушања сарета популарног радиа Милева.

енглези и злато »Народно оспободилачки покрет« »маршала« < Тита је по општем признању чисто комунистички ћокрет. Комунизам ј& противник капитала. Сндга капит^а мери се обиљеМ зла-га?" ЈЈв^пак је »маргиал« улеривЗ^вФ снаге да .ддкзже «:ве'|^ да злато бившв југословенске Народне бан«&' припада једино њему. П итао би се човек шта 'Ке комунистима злато, не^е ва/вдз~да праве капитале. Или можда Енглез не да ништа на креду, па треба платити. Јвд«о је?сигурно да се Енглези-ГникажЈм могу» одв^ј-ити рд, ?л^та, па, : макар оно било и туђе, л И каирци и титовци могу'да свирају шта хоће и кблико хо^е, пре ^е Енглези разорити цео Београд, него што коме дати грам;злвта.' • >

Рајтер јакЉа да |'е савезничка прховна И0Швнда у 1умн°ј Италм|и отпочелв^га гснсрзпном офанзивом. Не Чреба скезтити да ћг ту офанзив.у извести генерапи, јер су они најмање на двеста километара иза.фронта. Геиерална зове се зат^зда би хч,од. њр уплашили еврој^сии народи. Сама офанзмва илјлла је нчјслућсл успех. Већ први. десет дана напредовале су^зрезничке трупе педесет метлра. Треба имати на уму да се напредовало по магли, тако да још ни(1в' извесно на чијој су територијиунапредовали. Можда и на својој сопственЛј. ' АНи, то није важно, јер главно је да су хе трупе ставиле у покрет. Циљ им је <;т^^!| у Рнм, а-ј«ш из давнина пч^натб да сви путези воде у Римј^ па енда нем^ри ако се пође ;Чјјвпо:>' и натраг. . 'Д ■ ■— сигурно — Господине, стали сте ми на жуљТ .— Не брините, где ја згазнм ту трава не расте! 5 '• ЖЕ- • . ' '

ЕНГЛЕСКО ПОЉСКИ ПДКТ

1939

1944

ЈрАјТПР ЈЛВЉД ! *У-току' дана саеезнички бом ; бардери летели су иад окупираним облЛтима у Европи. У овим операцијама учествов&ло је две хиљаде авионе. Утврђено ј« не само далкје изгубљен ни један савезнички бомбардер, него се. - * ' V - , чак вратнпо више ависна нсго што је по|^јпо у акцију. Прмииом Оомбардор.ања тучсни. су војни објекти, т»ко порушено на стотине кућ«;, за станован>е._ Наше бомбарде&ске екипо тано су усавршене, ; да је приликом бомбардрван.а једног моста на јсдној важној реци један наш пилот приметио ; јда ће бачене бомбе промашитн циљ, брзо је пикирао авионом ?а бомбама, јодну за другом поватао, онда се поново дигао у вВЈ и бацио бомбе тако да су све постигле свој циљ. 1

ВОЈНИ ОБЈЕКАТ .ч .. • Посла сигнала за непосредну опаснОст заустави се пред ку^ом једног циге неки жандарм. Погл^дб у праву неба очекују^и долазак„ савезничких авиона. Цига,- који се налазио у подруму примети жандарма те брже боље истрча напоље и поче да преклинзе жандарма: — бклони се од моју ку1=.у, љубим те у око госин џбндар Немо бре-да ми од ову чатрљу | п.равиш ч »објекат«.

ЛОЗА МОРГЕНТДУА

РЛЗГОВОР 1ГОДН11 Антлзфип: - Па нису људи криви. Прско радка су нас опомии.апи.', еклвн>а|те се Срби од војних ббјеката... а ми ето нисмо слушали. С'^бин: Па ксји су му то војни обЈскти... пи знао ре^и1 ДнглОфил: Наравно! То су на пример ввжне раскрснице као штб Су рсоград, Ниш, Краљево итд • Србмн: Бре, ал' сијаш знање. Ко би рекао да је Стишка улица впкна раскрсница, кад је то оЗмчаи .ћСЈЈ-сока::1

1844 Јевре^ин Пинксп.

Неки гое^олин обраћа- се- дре.серу лавоаа -.^.4ед .1ШЈи .иир«ув.у.: . тчгСаио кад бих имао идиота сииа лао:;&Лх га да буде дресер. — Могуће је, али као што ви•лим ваш 'вт |ц то ни.|е учиниб".

тешка

иесређа једног

бившег ндродцог посланика Како с-јВМ з поузданог мзвора сазнаје заДх сила је и једног бивШег нлродНс г'ћосланика т^шка несрећа. У перУијм покера изгубио је Са чети|ЈА Кеца Против флеша, што му Ц бднело .дћеста хиљадл динара, штр ! претставља не само тежак ма^еријалан губитак за њега, н® г ° |Изазвалв и извесни душ^вни патрес, пошто је то јем дан део оних пара којим је народ позлатцЈо! његов ранији рад и 1 његбво ^т^^аке з» бајздд. ''

0па0г10 је приближити се Брачни пар на шетши кроз зоолбШки врт. Чувар им даје објапЉења. Кбд кавеза једне животиње он им рече: — Ово. је чудна животиња. Страшно мрзи здајмуне, Чим их примети,-бесни. и скаче по каХајдмо. .да/ће, Јоцо, каже жена мужу, бојим се да не покида к.авез,Ј -1

сксројевић на путу Пер-а је постао газда и кренуо на пут. Сти^ао је у један град на Приморју?,^ отсео у најотменијем хотелу. Келнер му објашњаза: -•г-г, Го.-подине, код нас се једе по сдеде^ем. распореду: лаки доручак од 8—11, доручак од 11 13; ^умзк од 13—17 а вечера од 17—19 часова! На то Пера: —какб . јв то незгодно! Ја сам,. •з,нар ? е, хтео да м-ало и град разгле^ам,.

1!а дуплом крмнлу

ХоЈ.емо пм се најзад спус\ти1 /Јоста ми је ваших лупинга, виража и летења на леђа. — Шта, па ја сам мислио да ви пилотирате!

СРЕЋАН ПОКО/НИК — Госпођо, када вам је умро муж? —• Три дана после венчања. — Тако? Значи није се дуго мучио.

1874 Торбар Демајо

1914 Господин Лафонтен

1944 Мистер Моргентау

СОЛИДАН САМАЦ — Цена ми конвениоа. Само хтео бих још нешто да вас упитам. Да лн дозвољавате да ме моја вереница посећује једном недељно? — Ко је наша веренииа? — То не знам још. Ја сам. знате, тец од јуче у овом граду! * — Клда би ге могли ослободитк н'.ших гостију! Имам јаку главобол>у. — Алц човече! Ипак их не мо« жеш једноставно избацити! — Наравно да не могу } Кажи им,, ипак. ла бн хтела да отпе* ваш неколико песама...

лажу вас кад кажу Ја се не бојим. Они неће нас. Ја никад нмсам бежао. СреКом ташта ми је остала жи-

У својој ку^и ја сам господар. Ја и жена се никад не свађамо. Ве^ два дана нисам пушио. Ми немамо новаца.

Власник и издавач: »Просветнв заједница« а. д. Добрачина бр. 30/11. Штампа: Штампарија »Луча«, Кр. Наталије бр. 100. Тел.: 21-772*