Бодљикаво прасе

2

БОДЉИИДВО ПРАСЕ

ПОСЛЕДЊЕ ВЕ СТИ

У очи инвазије

Стаљип: — Шта Јо Винстоне, аар тако) Доклс ћеге ме он завитлавати! Чсрчил: — Ало ко |е тамо... Аж ти Јосифе... Јес... па наравно... чим се буде указала пеаољиа прилика. Стаљин: — Моро зар ми нисте обећали да +.ете ударити наЈдаље до 15 марта, а соо всћ Јуки ћс скоро. Нерчил: — Па што тп се тако жури| Стаљин: — Море како да ми се не жури, кад ми војска кроари из дана у дан, а ои сс тамо из-

мотавате којекаквмм иоифервнцијама. Нсрчил: — Немој тако. Догооарамо со знаш. Ето на импсријзлној коиференциЈи смо со сложили да инвазиЈу заиста отпо^немо. И у ту сврху мобилисани су сви избегли Пољаци, де Гопови Французи, Бадољоои Тапијрни и други окупирани народи. Они ће претстављати главну ударну силу... Не брини ништа... ало чујеш ли|„ Стаљин: Черчил: — Ало, Јосифе што ћугиш) одговори!!. Стаљин: (Радио Лондон Јо Јавио да Је Стаљин нопрасно разболео).

дџипџ се> ани нас

У Београду круже верзије да Черчил није ни знао за бомбардовање Београда, већ иад Је то чуо на радиу страшно се разбеснео, ПричаЈу да је чим је прочитао у новинама о бомбардовању одмах затражио од савезничке ваздушнс командо да му пошаље извештгј о циљевима који су тучени. Кад јс сазнао да су бомбардовани »војни објсктиа и вжелезничкг« станица, некако се всћ умирио. Рекао им Је ако већ мора да будс нека и у будуће бомбардују исте објокто. У мађувремену стигао |е у Лондон Титоо генерал Велобит, ко|и је одмах замолио Чсрчила да се заузме за српски народ. И испричао му Је о патњама нашега народа у овомо рату. Када Је Черчил све то чуо, кажу да Је од жалости сузу пустио. А Вслсбит Је тако дирљиво описао судбину српскога народа да се и сам заллакао. Тако су се ова доа »пријатеља« српскога народа удружила у заЈсдничкоЈ бризи и старању за наш

народ, па сад немамо оише да се ллашимо над нам је будућност, нако бар кажу, осигурана. ОН СЛУША РАДИО ЛОНДОН Сретнем јутрос на Славији једног пријатеља са породицом. Упртио пуно кофсра и ухватио једно дете за руку, а друго му је на леђима. За њиме трчкара Жена. У журби ме и не приметише. Ја викнух: — Куда тако журно, Милане? — Па, ето, зар не видиш, журим на воз. — Па куд си тамо пошао уз Макензијеву улхцу? — Ма јеси ли луд, човече? На станицу!.. — Каква те отаница горе напала? упитах га *!Оново. — Па зар ниси чуо да је Јавио радио Лондон да је бомбардована железничка станица у Београду, а то је било на Пашином брду. Па ја его упут^о се на воз. У здравље, викну он, и одјурише трком...

Унтивост пред иивазију

СОВЈЕТИ НАС НЕ БОМБАРДУЈУ У Београду у послсдње време круже гласови да су нас бомбардовали Енглези и Американци упркос совјетског протеста. Совјети по причању нских добро обавештених кругова не бомбардују грађанство. Када сам то испрнчао Једном пријатељу, он ми је казао да је то истина и да он то већ одавно зна. Упитао сам га откуд зна. Рекао Је: Па то Је опште позната ствар и о томе не треба дискутовати. Совјети грађанство не бомбардују, всћ га кољу. Ко не веруЈе нека пита Украјинце. Сомови и бомбардовање Приликом последњих ваздушних напада на престоницу настрадао је у Дунаву велики број сомова, од којих су неки тешки пре ко осамдесет година. Сељаци хватају голим рукама ову рибу, која им долази као неки дар с неба и продају је београђанима по осамстотина динара килограм. — Зашто је ова риба тако скупа? — питам Једног сељака. — Скупа? — чуди Се он. Све је вама варошанима скупо. А знаш ли ти шта кошта једна бомба? Чудно питан=>е

Извопито драги Винстоно. После Вас, драги Франклине.

— А како спавате! — Овако, господино докторе! НЕМА ПРАВИЛА БЕЗ ИЗУЗЕТКА Француз ручао зо истим столом са Пољаком, па при крају ручка, мало ззгрејан вином, Фран цуз рече: — ЧуДновато! Ви не пијето ништа, а код нас у Француској се увек каже: »Пијан као Пољак«. — Како Ја то занимљиво! одговори Пољак. — А код нас у ПољскоЈ со каже: »Учтив као Француз«. НЕСУЂЕИИ ПРОФЕСОРИ МногоброЈни београдски ђаци су се надвли да ће им се ова школска година, као ратним жртвама, покпонити. Међутим, по околним селима почеле су да раде основне школе, па чак и гимназије, тако да ћс сироти ђаци испасти дупле жртвс, |ср ће морати да поссћују предавања. Американсии двобој Приликом америконског двобоЈа Леви Је извукоо цедуљу с натписом: »Изоршити самоубиство«. Дали су му револвор и оставили га самог у соби. После кратког вроменп зачу се пуцањ и гласан узвик: »Жнвоо!« Затим, сав радостан истрча Леви и саопшти: — Промашио сам|

У НОВОЈ ШКОЛИ

ЕНГЛЕСКА: — Моје драге овчице, добићсте јсдног сЈајна учитеља)

НОВИ УСПЕСИ АМЕРИКАНАЦА НА ТИХОМ ОКЕАНУ Из Вашингто.на се полузванич• но саопшаава, да су јачи одреди амернканске шорнарице заузели острво Галапагос. Корњаче, које су се сунчале на обали биле су потпуно заплашсне тим препадом чоји је извршен ванредно вешто и готово без икакве галаме. Велик број Је ухваћен, а било ]е ме1)у њима и врло великих, ко]е гризу. АКО ДОЂЕ, НЕЋЕ ДОЋИ._ Послао неки официр свога посилног својој пријатељици, удагој жени, да је упита да ли ће му доћи после подне. Кад се вратио натраг, војник затекне своаг старешину баш у разговору са мужем те жене. Да муж не би видео о чему се ради, он му рапортира: — Био сам, била је! Ако дође (муж кући), неКе доћн; ако не дође, доћи ће!.. Два нова домаћа лека Што се тиче разних лекова Србија је прилично завнспа од увоза и зиностранства. Међутим ускоро ће наше апотеке да пусте у промет два нова лека, која су домаћи производ и могу да се производе у готово неограниче• ним количинама. Први се зове „зортозан" и узима се у мањим (џ може и у већнм) количинама пре и после напада. Сировина за продукцију тог лека јест шљива или ком. Други се лек зове „антиконфузан". Он је за спољашњу употребу и најбоље је да се паиијенту сипа на главу у што веА им количинама. Добива се у свим апотекама, а иоже и у бу• нарима. ТРАЖИ СЕ ЛУКСУЗАН СТАН Тражим луксуз-стан са целокупни уређај и намештаЈ и да буде удобпо у цснтру града. За цену не питам. Упитатн: Станица, тамо где стоЈс колица, за Ђоку носача.

ЧЕРЧИЛ ОСТАЈЕ КОНЗЕКВЕНТАН Агенција „Рајтер" саопштава! Претседник пољске владе горко је приговорио претседнику владе Његовог британског Ве личачства да није одржато обећање, које је било дато Пољској. Претседник Черчил одговорио је, да <го ништа не смета, јер ће Пољска уместо старог добити једно ново обећање, и .тии одговором се овај задовољио и изашао из владине палате. ОНИ СУ ЗА ПОШТОВАЊЕ НЕУТРАЛНОСТИ Недавно су владе Лондона N Вашингтона најоштриЈе капало Шведску што тргује са Немачком. Сада међутим Јављају да није дошло до споразума између Сједињених Држава и Шведске о лиферацији кугличних лежаја. Када Шведсиа пиферује Сједињеним државама — то Је неутралност, а када врши размену продуката са Европом — то |е кршсње неутралности — тако блр тврде савезнички листови. У музеју

— Откуда ова кост у устима) — Нисам знао где друго да |о метнем!