Бодљикаво прасе
ЂОКИНО ПУТЕШЕСТВИЗЕ
тора. Чим чујв какав било звук који личи на' свирање сирене, хва
ЈзГ оТ!и Г 9ВИЦа ' вЛИ МУ Св ГОВОРИ ' аЛИ је Ђ ° Ка ПреСеЧв ПО " Ето ' и -о примили, богзна ради чего прекрати диса- гледом који је значио: »Ћути н што кажу, из свег срца. њо кад чуЈв шум авионских мо- трпи1« • т. н ВеруЈа Ђока да су га примили После подне Ђбка ]а хтео да из свег срца, само то срцо из. мало прилегне, али домаћица до- гледа некако мало. Ипак, мири се кч вуче !(Г ГЈТ ^ наЈве, '® м Т|Ј " несе своју бебу и стави јо на кре- са судбином. Прима крмачу као вет рекавши: да му је рођена свастика и стрп— Нека, господине, ти кеш но- љиво целе но1,и ^У 1 " 9 како ° на ћаске спавати, а сад пу«ти мало 6 Р екће и ф°к^ е поред пеки, док моју Зорицу. Овде је топло, па се он са женом преврке по по1\е бити боље него у соби. Ђока уздахну и седе на клупу.
БОДЉИКАВО ПРАСЕ Сао6ра"ћајни чвор
ку вуче Ј'е на периферију. Госпоопет, као свака добра домаКица, хтела би да понесе што више ствари, »да не би пропало ово мало сиротиње«. Због тога долази врло често до свађа између Ђоке и његове супруге госпо-
стељи. Ујутру дома^ин замоли Ђоку да му помогне да спреми лук за пијацу. Требало је неколико корпи лука очистити од земље и повезати како налажу захтеви по-
ђе Наде, ма да је Ђока у обич- ^ ок У ша Д а чита новине, али је вом животу познат као човек ко- 6ио ' ако уморан, па зато наслоЈи је пред својом женом мањи ни глав У на сто. Госпођа Нада је од маковог зрна. Али, непреста- за то в Р е "е прала судове. _ , , _ ^ . . вртарства. Ђока је чистио, домане узбуне и Ђокино уображење ћеоа К0 Ј а са нн « а ло нијо раз- ' , . ' ^ . ' г Циаа везивала. а ломаћин 1е лода чуЈе сирено трипут више него ликовала од других беба плакакито свираЈ - у, направише од овог па и Р а Д ила све што умеју да бившег папучара правог хероја који се усуђивао да наређује жени. То се госпа Нади ниј'о нимало свиђало, па зато предложи своме мужу да се евакуишу у Ј - едно оближње село, ј 'ер се надала да ^в тако успети да поврати свој уздрмани ауторитет. Ђока радосно прихвати овај предлог и Још истог чцана они натрпаше на {една кола наЈ - потребније ствари Н отпутовашв у село. А тамо огромна маса оних коЈи не верују у солидност својих подрума и англоамеричког прецизног гађања. Дуго јв Ђоха тражио стан. Свуда где се обраћао одговарали су му да су већ примили двв или три избегличке по-
— Хало, је пи го перионица)
ћица везивала, а домаКин је доносио свв нове и нове кор.пе. Посао је трајао скоро до вечери. Ђока је стрпљиво радио. Одморио се највише пола часа за време ручка. Предвече дођошо домаћину у посету три пријатеља. — Ово је господин што сам га примио из братства и милости претстави га домакин. — А онда се обрати Ђоки: — 'Ајде, ти, господине ко учеван човек кажи нам како стојв овв ситуације. Онај тамо Пера чуо је... Ђока, који Је толико издржао, ово није могао да издржи. Лупи песницом по столу, покупи х<ену и ствари и врати се у Београд. Ђорђе Михић
— Видиш тачно |о да су бомбардооани саобраћаЈни чвороаи. Овог пута бацили су бомбе на пругу трамваја пПриштинца«.
... _ — Каква ми је то будапа донела рпдице. НаЈзад, Један богат до- веш | маћин пристаде да му изда аПартман који се састојао од куј- . нз
Није он крив Судија: — Шта, опет ви овде,
ж ОТМЕНИ СЛУГА
— Душо ми, потребна ми је о- раде 6ебе њеног У 3 Р аста - На Ј за Д ,еСаАЛ "" Вам реКао после Д њи „ кујна - рекао Јв домаћин - је заспала сном ко ' и Ђока био П/ " Да " е * У ВИШ0 Д ° " С ВИАИМ ' али треба Једни друге да пома- себи на " енио - Кад се послв два- Оптужени: - Ја сам то рекао Жемо. Ево ,нас петоро чељади три часа дете п Р о6 УД ило > госпо " пол «ч а јиу. који ме је ухватио, а' саби*емо се у четири собв како Нада ' в морала « а чисти и су- ли ни,е хтео да мв слуша. ђнамо, а ви будитв у кујни као ши сво ' е ск У по Ч ено * е бе од какод своје куће. Ми ћемо само да миље длаке ' ча Р шав и сво )У ту кувамо, а и ви можетв да ку- ваћи 4Увате. За дрва плати^ете четири Пасле вечере Ђока Јв хтео да Хиљаде месечно, јер рачунам да ^ ало проветри кујну, јер је било Кете толико потрошити, а за стан ис У ви шв топло и загушљиво. Вам ништа нећу тражити. Ви Кете — Немо' да отвараш прозоре сами нешто да дате, ако нисте — опоменуше га — Јер може да Иеке циције. дуне ветар, па да разбије џамоЂока прк!стаде на све услове. ве, а сад не може да се други Плати унапред за огрев и поче купе. да размешта ствари. Домаћинова Ђока уздахну, али отрпе. Целе девојчица од десетак година с ноћи он и жена су се превртали највећим интересовањем је пре- по тврдој постељи која је била Уурала по коферима и дивила се пуна бува. разним стварчицама. Притом она Сутрадан је дошло до низа разби огледалце из госпа Нади- нових слика из сеоског живота. А не торбице и преломи чешаљ. увече домаћица угура у кујну, од Кад јв госпа Нада опомену да не јуче произведену за спаваћу собарата по стварима, домаћица јој бу, огромну крмачу. рече љутито: — Знате — треба да се опраси, — Зашто јој браниш? Дете је. а у кочини је ладно — објасни — Продужстак романа, госпоГоспођа Нада хтеде да јој од- она. Не^е вам сметати, а и севап дино баронс!
Позориште у Сланцу Од пре дветри недеље у Сланцу даје претставе артист звани »Оштра глава«. Претставе се држе под ведрим небом, испред општинске кафане, а програм се састоји из више акробатских тачака. После прве претставе, акробат је зашао са тањириКем да наплаКујо улазнице, али велики број публике одмах Је »напустио салуа, тако да јв приређивач добио само неколико динарл. Користећи се искуством, он сада увек у средини претставе прави паузу и наплаКује улазнице. Кад локупи паре' израчуна да ли му се исплати да игра до краја или ца прекине претставу. Довитљиви акробата намерава да своЈ патент прелоручи и Народном позоришту. НА МРТВОЈ СТРАЖИ Постави једном командир лалу ца чува мртву стражу. У позно доба ноКи примети лала да ое неко приближава. — Молим лепо, ко Је то1 упита учтиво лала. У тај час са непријаггељске стра не припуцаше пушке. — Еј, ви, молиКу лепо,' немојте шицати пушкама, има овде и људи. Рече лала још љубазније.
Кобасица у петак Поп и сељак седе под дрветом на клупи. Поп једе кобасицу. Сељак: — Како ти, попе, можеш да једеш петком кобасице. Поп: — Ето тако, лепо! Сељак: — А наш поп нама нв даје. Поп: — Недам ни Ја. Нека купо, па нек једу. • • • Судија: — Шта сте по занимању? Оптужени: — Акробата. Судија: — Наредниче, затворите прозор. ж МОРА ДА ЂУТИ — Богами г, Радивојеаи^у, ваша жеиа ми се не свиђа овако болесна. Може да будв опасно. — Али, драги докторе, она св мени не свиђа ни здрава, па ипак морам да кутим.
ж Рачун
Учитељ: — Мићо, када ти имаш пет метара платна, па ти од тога мати одреже један метар, отац пола метра, а сестра два метра, колико ке ти остати? Мика: — Вала, кад они сви рвжу ништа ми не^е остати.
ЈАНАЋНУ СЕ ЖУРИ...
М САМО ПОЦ^ГРИ ЗЕР ТО НАМ ЗЕ ЈВДИНА коаоА