Бодљикаво прасе

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

ПОСЛЕДЊЕ

КОРИСТ ОД ИНВАЗИЈЕ

'Давпо, дуго очекивача ичвааи• 'Ја иајзад Јс ту. Годипама пеЛ плашили су иас. Те даиас Ле, те сутра ће. Тс ово Јс била само проба, те сад се обучавају нарочите трупе, и ваздан тако разпих прича. Стаљин је притерао 'Англоамериканце у корсокак. Ви ше изговора ниЈе било. Морало се иајзад крснутн на опасни скок па континснт. Само што су Англо-амсриканцн и овога пута показали се достоЈним својс слапнс традиције. У прпе рсдопе бапили су Французе, Пољакс, Гркс, Хо•

лап1)ане и разпе друге емигранте, који треба да положе своЈе животе за ствар савезника. Тако сс надају савсзници да Ае јсдннм ударсм убити две муве: ИзгинуЛе емигранти, па тако иеЛе има• ти више да кубуре са разпим њиховим владама, и друго у случаЈу пског успсха, била би ушто1)сп драгоцсиа англо-саксонска крв. Лли по свима изглсдима, иако су савезпицн дуго рачунали, опога пута 1)С се преварити у рачуну.

БОЈЕ СЕ ДА НЕ ПРЕНАГЛЕ

У Москпи постоји обичаЈ да чим св доси нешто што Ле властодршцима у Кремљу годиг и, пуцају салвс из триста топова. Код отварања ннвазије топови су заћутали. Англо-саксонски до писници у Москви похитали су одмах у совјетски биро за информације и запитали зашто ие грувају салве у част отварања толико захтеване ипвазиЈо. Тамо им је одговорено: — Чека се иа то да видимо колико Лете се дуго одржати ИДЕАПНО ПОШТЕЊЕ Сретиу се два пријатеља: — Је ли, друже, јеси ли читао о оиом пожару који је синоћ у■ пропастно једаи цео кварт. — Богами не, ја не читам новине већ петнајест дана... — Е, а зашто?... — Нашао сам један златан сат, ла се бојим да ћу у новииама прочитати оглас особе, која га Је изгубила... А ти зиаш, како сам ја поштсн, па бих морао да га вратим...

Ми смо со всћ са понеким салвама угрували РУЗЗЕЛТ ИДЕ У ВЛАДИКЕ Разгзварају дза Београђанина: — Јеси ли чуо, Ђоно, Рузвелт иде у владике... — Еме де, откуд ти то сад паде иа пам«т| — Па зар ниси чуо да (е радио Лондоц јовио, да |с нелосредно прсд инаазију Рузаелт упутио мопитву Богу за успех ове своЈе пустоловине. — Па отнуда то да он упућуЈе молитву, код толиких попова! — Зато што нема поверења у саоје попоае, а друго показао се до сада нао тако сЈаЈаи стратег, да ћому изгледа код инаазије помоћи само молитва.

Љу&исиељи оиарина Да би спречила разарање стародрсвног светог града, Рима, немачка војска га је напустила без борбе. Улицама римским иду два америчка војникв Јонатан и Аврам, разглсдају старе споиенике и разговарају: — Баш су чудни ови Немци. Умеју да се боре, али гешефте не знају да праве, рсЛи Ле тек Аврам. ОсТавили толико благо нетак.нуто. Замисли кад се ја вра тим куНи на отсуство. Па ја Лу прснети цео Колосеум. — Али Авраме, прекида Јонатан, па знаш да је нама војницима забраљена крађа?! — Да, Ја и не мислим да крадем, веН онако за „успомену", а уз то Ја сам познати љубитељ старина. УПОРЕТ ј ЕЊЕ — Како је то с тим вашим чиновима? питао неко каплара. Ја се, брате, у то ие разумем. — Чекај да ти објасиим — вели каплар. — Каплар, то ти је као на прилику у цивилу срески начелник. Поднаредник, ...е то ти је, друже мој, као у цивилу, да речеш, окружни начелник. А наредник... наредник... Е, видиш, тогв ти у цивилу никако нема.

ЗНА ИЗ ИСНУСТВА Синчић: Тата, зашто се земља окреће? Отац (не схватајући питање): Да ниси ти, клипане, потегао из моје флаше.

У ЗЕКУ ЗЕМАЉСКИХ РАДОВА

ЊИХОВА ЛУТНА

— Погледа|, Антони, овако се мгра луткама.

— Дружо Маршале, по вашем иалогу у ноооосвоЈеноЈ територи |и завршили смо лродвиђене зсмаљскс радово.

МРГУДОВ ЗУБ Мргуд Је био велнки као гора, румен као ружа, и здрав као дрен. Никада болестан, једино га је једном заболео зуб. Како болови не престајаху, он оде ковачу и замоли га: — Мићуне, приђи ми, па ми извади зу61 Мићун веза Мргудов зуб једном опутом, а опуту за клин и мигну на шегрта. Шегрт се полако привуче Мргуду и једним шилом га изненада убоде. Мргуд се трже уплашен и, док се зуб већ љуљао па опути, узвикну задовољно: — Вала, чоче, нијесам знава да му је нерв тако дубок! ПРЕДОСТРОЖНОСТ Лала дошао у госте, на славу, и после добре вечере потегао мало вина. После поноћи када је песеље достигло врхупац, Лпла паЈедиом устаде и поче да се опрашта. Домпћин и гости у глас почсше да протестуЈу: — Не може, брате, сад да идеш кад је највссели.је! Не крави иДм расположење, него седи! — Та нећу ја Још ићи, процеди Лала, нсго сам само 'тео да вам кажем: „Лаку ноћ", док пас још све познајем, јер ћу сс сасвим надерати.

В Е С Т И ЈУЖНИ ФРОНТ

Ух, Черчнле, ала си мн сорвнрао тврдо печење!

У ЗЕМЉИ ДЕМОНРАТИЈЕ

— У'помоћ, у помоћ, викао је неки човек борећи се са таласима Темзе. Мистер Смит дотрча до обале и виде неког човека како се дави. — Ко сте ви? — довикну му он, уместо да чамцем притекне у помоћ дављенику. — Зовем се Милер. Спасите ме, спасите меАли Смиту још није било довољно: — А где сте запослени? питао је даље. — Код фирме Барух и компанија, довикну му Милер сав очајан. Та, спасите ме, забога! Међутим, Смит мирне душе оде фирми Барух и компанија. — Сада ]е Милерово место сло бодно, да ли бих ја могао да преузмем његову дужност? — Жао нам је, доцкан сте сти-

НЕ МОГУ СЕ ОДУЧИТИ У сво,|о.| политици према Инди.ји Енглезима Је увек био први и иајглавнпЈи циљ — убитн што више Индуса. Али Енглеској, ништп ниЈе сметало да мобилише силом Ипдусе коЈи су нмали част да гнну за ИмпериЈу, коЈа Је индуски народ толико задужила. Ових дана енглескн пвионн бомбардовали су заробљеннчки логор у Епиналу — и побили на хиљаде заробљених Индуса. Када с уупитали Једпог пилота из Једиог обореног енглеског авионп због чега су туклн логор у коме се налазе и.ихопи заробљени воЈпици, Енглез Је одговорио: — Пп, знате, кол нпс Је тућн Индусе тако омнљен спорт, да нам јс тешко да се одучимо.

гли! одговорише му. Примљен је већ онај који је Милера гурнуо: У воду. ОНИ ПОЗНАЈУ ЕВРОПУ Приликом отварања инвазије англо-амерички пилоти бацали су из авиона лутке које су прегстављале падобранце. Те лутке биле су напуњене експлозивом, тако, да експлодирају чим им се приближе европски војници да би их заробили. Чудно је како Американци нису до сада у рату са немачким воЈницима ништа научили. Изгле да да они сматрају Европљанв за неко афричко племе, које могу заварати разним јевтиним три ковима. Ако то верују, наздравље им. Само можда они бацају те лутке да би охрабрили сопствене војнике, који би имали да јурну у борбу кад виде тодику масу падобранаца, који су се тобоже спустиле у позадину и освојили одређене положаје.

ОСВЕТИЋЕ МУ СЕ иж ГН

— Ссћаш ли школн увек тужакао)

ме у

Власник н нздавач: »Просветна заједница« в. д. Добрачина бр. 30/11. Штампа: ШтампариЈа »Луча«, Кр. НаталиЈе бр. 100. Твл.: 21-772.