Бодљикаво прасе

ЧУДНИ СМО МИ ЉУДИ

БОДЉИКАВО ПРЛСЕ НАЈСИГУРНИЈЕ

Поред свв муке, мора човек да се насмеје кад види, шта све поједини људи, а нарочито жене носе приликом евакуисања из Београда за време узбуне. Просто као да многима неки центар У мозгу престане да функционише, па инстиктивно узму шта им прво дође до руку: ако је то канта за ђубре, упртиће је и носиће стењу^и под теретом и пазећи да се не проспе ни грам садржине; други ће понети џак е мекињама, треКи пакет старих новина и тако даље. А сваки од њих ке оставити код ку^е накит, напопеондоре и дуквте које су деца добила приликом крштењв и креветске чаршаве, које могу да се у селу замене у свако доба за новац или намирнице.

жда зато да би носачу било лакше. Један старији господин носи шафољ с лимуновим стаблом. Стабло је преломљено на средини и он га једном руком придржава. Најзад, кад му је то досадило, скинуо је кравату, каиш и дебео златан ланац са часовника, све то изнастављао, па везао стабло на преломљеном месту. Жене су нарочито смешне. Једна по чијем би се изговору и пренемагању рекло да је Босанка или Херцеговка донела је до десетог километра ван Београда три огромне бале, али »даље не мере па Бог«. Ипак, она не остав ља своје добро, него понесе једну балу три корака, затим се

ће вас казнити што не помажето крштеној души у невољи. Тако она везе, а ја продужујем даље и од све муке се смејем. Она тамо бака је много спретнија, али је такође смешна. У једно велико буре натрпала је валчца пола куће, па котрља. На једној низбрдици буре се измаче далеко испред ње, поклолац му испаде, и по друму почеше да испадају из њега најразноврсније ствари: метла, кућни број, расходована гувернала од бицикла, неке крпе, празан кавез, земљани лонац, који се одмах разби и маса других предмета. Чика-Тоза, пензионер, одмиче друмом. Он носи велико разбијено огледало. Парчи^и огледала падају успут, а он их купи и ставља у џепове. Заиста смешно! Смеју се сви, не само ја. Али, зашто се сад смеје свет, кад нема ничег смешног. Гле! Сви блеиу у мене. Хм1 Ја.~ Пази богати! Ја у брзини нисам ни приметио шта сам понео: На главу сам ставио коританце од цинк-плеха, огрнуо се жениним кућним огртачем с јапанским шарама, о врат сам окачио леву футбалску ципелу свога сина, а испод огртача вириле су ми црвене панталоне од пижаме.

— Послао сам жену у војни објекат да се породн.. — Где си је послао) — Па у породилиште! НАШИ НОВИ НАДИМЦИ

Савремени дијалог

— Шта сте по занимању, господине! — Од 16 априла тркач на дугим стазамА.

Ето, гледам и јуче. Сирена засвирала непосредну опасност. Ја загребао као и Остали »Зечевики«. Јурим друмом и пазим само да коме не сломијем врат или да неко мени, не дај Боже, не стане на жуљ на левој нози. Ипак, гледам своје сапатнике и .често се смејем. А како и да се не смејем! И ви бисте се смејали кад бисте видели оваква призоре. Нека подебља дама средњих к-одина седи на колицима која вуче носач. Дама држи у руци велику ташку набијену новчаницама тако да неможе да се затво ри, а на рамену јој је цак браЛЈна, Иако у колицима има доста места, дама не испушта џак, мо-

врати, па узме другу и на крају трећу. Тако је за пола часа превалила још педесетак метара. Најзад јој и то досади, стаде поред друма и зауставља сва превозна средства која наиђу. Прво богоради: — Ајде, мој лијепи брате, прими ми на кола ово мало ствари. Бог ти дао здравља, и теби и твојима! Међутим, сва кола претоварена и баш на томе месту путници морају да силазе и да их извлаче из блата. Зато нико и не гледа ову жену. А она онда окре^е другу страну грамофонске плоче: — Срам вас било, себичњаци! Дабогда вам све изгорело! Бог

У вези са узбунама и бомбардовањем у нашем комшилуку дошло је до важних промена у надимцима, Тако нашега газду « комшиницу Дару зову »Вештачка магла«, зато што се вешто крију испред наших очију. Они су и у подруму увек заједно, али се камуфлирају. Мене зову »Бензински резервоар« зато што могу много да попијем. Госпођицу Мицу зову »Противавионски топ« зато што пуца на високо. Вера је названа »Енглеско стило« због тога што експлодира чим се пипна. Г. Мита, директор банке, прозван је »Амерички пилот« зато што има меко срце.

Јаки пријатељи — Немам новаца, а и незнам како> да дођем до њега. — Хвала Богу! — Како „хвалу Богу"? — Па лепо, бојао сам се да ћеш ла тражиш од мебе.

Ружицу зову »Извиђач« зато што непрестано излази из склоништа за време узбуне и стоји на капији. Ако наиђе какав згодан младив од двадесет до четрдесет година, она га упозорава да још није прошла опасност и позива га ^подрум. Жику зовемо »Харисон«, јер много лаже. Моју ћер&ицу од четрнаест месеци зову »Гас«. Моју ташту зову »Сирена« зато што стално пишти и виче да ћемо остати без намирница и без ствари. ЗАСЛУЖЕН ОРДЕН

— Драга, куда ^емо вечерас! — Ја мислим — у склониште. Ж Фи$иЖи гакаи Центрифугвлна сила је сила која одбија тела од центра — објашњава професор физике. Петровићу, наведи ми један пример. — Опасност од бомбардовања.

нИз срећних времена Један шатровац улази у касапницу: — Молнм, дајте ми кило говеђине. Кзсалин измери месо и даде му. Шатровац упита: — Имате ли добре ноге? — Како да не. — Е. онда трчите за парама.

— Џек, како еи добио то вцсоко одликовање! — Дарлинг, због тога што смо разрушили »Пашино брдос. — А шта је то! — Најважнији војни »објекат« на свету.

ЈАНАЋКО И РАДНО ВРЕМЕ

томе и1у1а оа оаоимо оо !0 уоутро м од ^ ао ~ч