Бодљикаво прасе

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

ПОСЛЕДЊЕ ВЕСТИ

ИНВАЗИЗА и ДЕМОКРАТИЗА ситиг

— Слушај, Морице, зашто нам Причали су дуго о инвазији. Нигде у Европи ни један народ ови Немци шаљ толико ових ле _ Пошто ,е увидео да Срби ни — -- "— " најмање немај/ воље да рашире-

Најзад је ту. Обећавали су осло- се није дигао да иде у сусрет, бођење европских народа. Вра- старој сре^ној демократији. Та-

тећих бомби? — Ја мислим.

Сами, то нам о-

ћање на стара сре^на демократ- кав мир и резигнација изнена*)у- ^ вра^ају камату на дуг којим шал Тито ,в измислио нов У ^ ето * ска времена, када је човек могао је англо-американце, и они оку- —- " Европи у

смо их прошле године задужили. — Шта, то је само камата? Јао, шта ли +>е с нама бити кад буду почели да враћају главницу?,..

ВУК У ЗАГЊЕЋОЗ КОЖИ наче, за Бога, цркау, Аомаћинствв породицу, и за све оно што јв Србима на)е»ети)в. Срби кв живети исто као и до садв, само кв им се упраав Ј »ати бољшваич-«

них руку приме бољшевизам, мар

ду. Наиме, са Србима не иде си лом, онда ће причањем лепих прича. Сада се комунистички асови претставл>а)у тељи српског народа. По њиховим причама и лецима које деле, изгледа да се оаај рат не води ни

Српски народ дао је нв овв као највећи прија- примамљиве понудв маршалу та« кав одговор, да су бвндитекв хор де побагле главом безобзирцв са српских граница. Тито нв мо« же да се начуди толиком нераи

на миру да умре од глади, Јвр пираним народима у није могао наћи посла ни зара- Европи у место обећане слободе де. Када су јеврејски капитали- и благостања шаљу фосфор и стм господарили привредом ев- бомбе најтежег калибра. ропских народа и одређивали це Бомбе и уништавање, крв не- _ не појединим добрима. Тада су виних европских народа треба да /1Ифф-МЛЛ&и ШиНи^4> они изазивали кризе кад су хте- утру пут старој демократији. Претње Совјета нису помогле ли и колико су хтели. Једном реч- И ми смо имали демократију, Ци бомбардовања. Ни офанзива Ју, онм из Волтстрита вратиће и знамо зашто јевреји жале за ф ински народ је одбио да добро- зашто друго него за добро Срба зуМ евању Срба за опште корисиам ра). њом, али не бисмо знали зашто В ол>но себи потпише смртну пре- у окриљу бољшевизма. Тито )е и- ну ствар бољшевизма. Међутим, та крилатица о вра- би неки од нас имао да жали за суду и да паднв у на ручје бољкању на старо никога у Европи њом, јер како у нас кажу, имали шеВ ика. НЕ ЛЕЖИ СЕ кв може да повучв са собом. смо је задовољно. Јелан Амеоиканаи упитв 1влнлг ' Један лмв Р иквна 4 Упита Једног Целокупнв внглв ска јавност, по- Али општв јв уверењв да и пошведског новинара. сле ИГНО р Исања не мачких летећих ред овог целомудреног савзта то^су ови Финци тако твр бомби, сада је одједном заузета Енглези протествују против једног расправљањем о дејству овог овако нехуманог сретства, и оче-

— Бре, Благоје, ти не знаш да нам Енглеска доноси спободу. — Знам, знам. Ето београђаии по цео дан седе на слободи, — ј природи. ,

ТРГОВАЧНИ ПУТНИН И ЈА Сирена објављујв непосредну о- — Ја сам заступник фирмв »Српасност. Истог тренутка код мене боаутомат«. Имамо финих апара-

улази један гослодин који одмах после поздрава вергла: ТО ЈЕ РЕШЕЊЕ

та за усисавање прашине, апарага за уништавање сваковрсних инсеката, апарата за... — Слушајте! — прекидох га. Имате ли ви каквих апарата за брзо хватање магле?

— Просто не знам ,шт» да радим. Још не знам шта да наведем у вашу одбрану. Разбојник: — Реците да сте ви то дело извршили.

ПРСТЕН ИЗ БАЈНЕ Вера показује Бранки прстен гоји је добила од свога верени■а. — Диван је — каже она. Умвсто драгога камена, у њему су Једно зрно праве кафе и ком»дић шлеског угља.

СНРОМАН ХОНОРАР — Колико вам дугујем, господине адвокате? — Десет хиљада динара, и то зато што познајем Вашег оца. — Ах, каква срећа што нисте мог деду познвали. Ж —* Да ли ме је го тражио твлефоном у току дана? — Јесте, господинв. — Ко? — Нисам познала глас, али обекала сам му, за сваки случаЈ, да ћетв му сутра дати Јвдну отплату, ж ТЕЖИ СЛУЧАЈ до |ури избезумљени

доглави? Зашто већ не капитулирају, кад је то већ у нашем програму? — Па, знате, код њих је јако развијено осе^ања часта. — Част? Шта је то част? упита Американац, у нашем речнику не постоји та реч. — Постојала Је, реча ЦЈвеНанин, само је изашла из употребе, јер са њом на можете правити послове. ПИТАЊА И 0ДГ0В0РИ АНГЛОАМЕРИЧКИХ СРЕДЊОШКОЛАЦА (У депу једног заробљеног Енглеза нађена су у Једној бележници следећа питан,а м одговори) Шта је куптура! — Разарање културних споменика у Европи. Шта је хуманост) — Убијање рањеника и болесника у европским болницама. Шта је цивилизација! — То су пете^е тврђаве којима улрављаЈу црнци пилоти. Шта ја уметност! — То је стилско убијање европских жена и деце савезничким бомбама. Шта је пријатељство! — То је бомбардовање Пашиног брдв, Котеж Неимара и Чукарице. Шта је варварство? — То је бомбардовање невиног лондонског становништва летећим бомбама. РАЗГ0В0Р УГОДНИ Она: — У целом граду нема већег магарца од тебе! Он: — То ми је рекла Још моЈа маЈна. Апи вероватно да Је истина, чим сам тебе узео за жеиу. најновијег оружја одмазде. кују неко чудо, ко )е &е их спасти Држе се предавања, објављују од страшног дејства »У-Ја орусе чланци, дају се стручна миш- ЖЈв. љења. И звани и незвани сматра- Приме+шне су последњих двна ју да је њихово гледиште наји- многе избеглице како напуштаЈу справније. Тако је ових дана и Ј ужну Енглеску. На питањв једног, британски краљ нашао се побу- страног дописника шта мисле О ђен да своме народу да један не- краљевом саввту, одговорвно обично стручан савет: ј в . »Једина могућност да се Енгла-

зи заштите јесте да се одмах ба-

— Нека он лежи, ако нема

це на тло и да у таквом положа- ДРУ го Д а Р а Д"> ■ вншв волимо ју сачекају шта ће да буде«. да бежимо, него да лежимо.

И ОНИ СУ ЈУНАЦИ

Јеврфиа теде« графека а/евпи* ја Јавља ЦЗ Мо* екве да је у тоцу џџта 10.000 ]е* ввеја одлцмвано као Јунаии Сввјетеие Уии* }*"-

Стаљин: —■ Дочуше, јунацм ни< «те, али ств д» бри |евре|и. ј

ДЕЧИЈА ПИТАЊА Син: — Татица, *тво бих да та нешто питам.

Нема (упаснлшш,

Кар аит лекара

Ида »о друмом. У сустрвт наилази свцња. — Куда ^еш? — пита га онв. — У Београд, послом — одгоСин: — Да ли је лав сит кад вери во

Отац: — Шта сад х^кеш, гња важо једна)

У кварт грађаним: — Брзо, у помо41

Покрадошв

поједе вука? От «Ц| — Јесте! Син: — А ако вук поједе лисицу, је ли онда сит? Отац: — Јесте! Син: — А ако лисица поједе кокошку, )е ли и она сита? Отац: — Јестц! Син: — А да ли би лав био сит кад би одмрх поЈео кокошку?

Зар се не бојиш да ке д« те закољу? — урита га она. — Нема опасности — одговори во. Тамо кољу само неке изнутрице. ж

ј^ан

ш

Дуга,

докторе, морате

ЧУДНО МУ ЈЕ — Мамице, зашто теча Јо- М6 лопоаи| ва има црвен нос? — Зато што стално ЦЈЉИВОВИЦу. Цајац. — Али мамице, шљиво- — Патвнтну браау, пса чувара »Откад сам му позаЈмио пет мв неко заведв, него да мв повица је беле боје. " вавно за узбуму. хиљада нзгледа да ме не внди.с краде! |

»Господине — А шта су вам то украли? ввзусловио преглвдаги очи мога женв. Кога треба да отпустим? ПИЈв званично га упита дежурни лоли- синовца.« Жена: — Па, разумв св, оног ■Зашто! Шта му фали|. првог, Јвр више бих волела да

Г оспођа: — Хтела бих радио-апарат. Трговац: — Жвлитв ли средње или кратке таласе? Госпођа: — Нека буду Муж: а— Ти треба да решиш о- краћи... ми смо скромна чиновЧу стаар: Ја имам два књиговођв. ничка породиц*. <| Један |в лопов, а други заводи

1и. ЈЛЛ

Власник и издавач! »Просветна заЈедница« а. д. Добрачцна бр, Штамлв! ШтампариЈа »Луча«, Кр. НаталиЈе бр. 100. Твл.ј 21-772.