Борба, 06. 08. 1945., стр. 5
ПБ
Пиве
зј“:
__ У Пожези Милан
ви ;
Понедељак, 6 август 1945
Чланове раже М
поподневни претрес осм седања Вишег војног суд против Ђуре Ђурсвића, п осталих Њ стављен је саслушањем сведока, и Ба тањем доказног материјала. У " СЕ „саслушања сведока који су па на захтев оптужених, јавило се то лико сведока са новим доказима кочиначког рада оптужених. од кој злосаслушан Петар Журжуљ, тате Па је не партизанке која. је са педном о лом рањеника мучена, и етреља, трушаређењу Кесеровића, Мало
ота, дана, заа по оптужби
Заменик јавног тужиоца поднед је | :
нови доказни женот Лукаче једном очитле Радња са Не
материјал против оптувића ма којега се још + видела његова са' мцима и осталим окупачаша у току 1943 године. Сам Лука» ја о питаље претседника: Јесте Па НЕ ) Вали са окупатором у току ал дине, одговорио је: Јесам ни не “а 79 пето и 1942 и ниједан члан Ц аннавције не може да каже да ниМао Тиме је завршен докавни Ка ак а затим је узео реч јавни ужплац федералне Србије потпуковник Милош Минић, ђ
ЗАВРШНА РЕЧ ЈАВНОГ ТУННИОЦА
„Другови судије! Шред вама,
Ови 07 стоји 2 оптуженика, _ чланова, пе лане ортанизације _ Драже — Михапловића,
Пред о чАГа се у току јавног претреса, као на филму, одмотавала пе! ја натчовечаноке крваве борбе попа
- крваве борбе наших народа против фашистичког освајача и осветлила светлошћу истине подла, издајничка улога, Драже Михаиловића. у читаве његове организације. Та организапшшја на челу са Дратом Михан левићем, за време четвороводишњев народно-ослоболилачкот рата, бестрекидно је стајала на страни немачког окупатора. Овде пред вама, пред судом наших народа, сами | оптужени раскринкали су п разголитили, пред лицем свих наших народа, читаву 0ртанивацију Драже _ Михалловића и приказали у истинској светлости њетов издајнички рад од првих даша, на родне борбе па све до почетка овог претреса. Бев икакве примедбе на слободу јавног претреса, пред микрофовом, знајући да вх слуша читава зема, и читав овет, оптужени су здерали маску са лица слугу немачких + купатора, Овај јавни претрес распарчао је онај фашистички сплет који је дошао одмах после окупације и одржао се све до краха немачког окушатора, Овај јавни претрес показао је да су се у том еплету нашли заједцо пемачки фашистички окупатор и Дража Миханловић, Нелић но ЈЉотић, скоро сви офтшутп бивше југословенеке
војске којг нису учествовали у на родно-ослоболилачком покгету, већ део југословенске емиграције У ипострапству ш један део воћетва бивших
политичких страпака које пртиште
томе покрету ин пружиле му пуну подршку У његовом издајпничком Ра ду.
Сматрам да је па овоме претресу пепобитно доказапо те исказима сведока и писменим документима, као и исказима оптужених установљепо следеће: Доследно политици свих режима предратне Јутославије, доследио. капитулаштекој политици владе Цветкољић—Мачек која је 25 марта капиту“ лирала прел захтевима Хитлерове, Пемачке: лоследно капитулантокој поли тици владе теперала. Симовића која је без отпјра предала земљу немачком фашистичком освајачу, доследно свему томе. Дража Миханловић заједно са офиштреком кликом бивше Јутослави1е. заједпо са скоро чптавим пили бар већим делом југословенске емитрације у иностранству зајелио са воћством бивших политичких стратака, које су св за време окупације затекле У Зеле љи, одредио је јаспо свој став, своју политичку лицу још одмах па по" четку наролно-ослободилачке борбе.
Тај став и литија били су у сушити овакви: Против окупатора не борити се, јер се. како су ОПЕ говорили, не може борити зато што је окупатор И сувише јак, пи што може уништити читав наш народ. Затим, по борити се против окупатора по зато. што. смо мала земља и што не можемо утицати на псход великог светског сукоба, ла према томе не зависи од нас ко ће победпти у овоме рату. Из таквог става: произлази да није задатак борити се против окупатора, него оргапизовати борбу против народно-ослободи ла 4 ког покрета, коме је на, челу стајчле Комунистичка, партија Југославије. И сачувати снаге ла се после краха немачкогк фашистичког окупатора заседне на власт.
То је била Х такв тичка линија драже бвих оних који су се њему придружи ли. Да је запста такја била линија четинчког покрета од првих дана народно-ослободтлачке борбе за И пружили мноте доказе сами оптуже ни, 0 том су говорили чланови т. вв. Централног наппопалнот комитета, 9 том су товорили њихови чаши у лу ; стовима, чланци Ђуре Ђуровића и 0 сталих. 0 том говори читав пропатандни материјал који се ПИ ТТед
( УК азум судом као прилот оптужи, Неа љиво је да је доследно опрово је такве линије морао одвести читав по-
: таи ! и ајство народа, у нарузл с трет у падајенпота, већ 1981 године,
купатора, И вап за и и пародпо-ослободилачки пар пи зански покрет, после првих ДО "кроз које је прошао, почео натло 1»
се развија и ла пре
буја, да расте. да | а раста у општи пародли устанак; МТ
видимо како се Дража Михаиловић МЕ стаје са немачким делегатом Мо У Отрутанику, У кући, Аце Миши во договара се с ЊИМ како ће се 5 И ти народно-ослободилачки покре . зе: чињеницу ми смо, сазнали од оп те пот Апе Аксентајевића. "Гај сас НЕ одржан је пре првог МИ НА По ла Тита са Дражом Михалтлови ом пи први састанаћ маршала Тита, са 4 жом Миханловићем био је У ист 0 пој кући тде се пеколико лата, Пн фе, концем автуота_ или првих | два септембра, састао Дража о ЦД са немачким претставником, о Ма ни онда скрива, али наш Род | же; У лажи су кратке ноге. и то равоткривено ! та чињениц ;
а је била поли Михаиловића И
пома; св СХ - ла ата раја 0 аи Ма“ 1941 тодине. Тај састанак Драже М
дише. 18 1941 тодине
хаиловића са Немпима, А аро зете " објашњава нам читаво а Миа нитка, Драже Михаилов; ај и не, Ол пам објашти бе а зашто · |
ара
В лагојевић. кома |
с -е
1 Е ; вате мпогобројна 8107,
ког фашизма
дант П шумадиског одреда, запто је убијена Милева Косовац учитељица. “ још дванаест сељака код Косјери-
а, зашто су двадесет болтичарки, двадесет девојака младих као цвет које су волеле свој народ и пошле у борбу против окупатора ухваћене п побијене од четника. Данас је јасно зашто су оне побијене. Данас је такође јасно зашто је дошло до тога да Дража Михаиловић три стотине шездесет заробљених партизана пошаље са Равне Горе преко станице Оловац у Ваљево. од којих ниједан жив није изишао.
Већ тада, 1941 мо сарадњу Драже Михаиловића немачким окупатођом у борби против народно-ослободилачког покрета, али, је та сарљдња врло вешто прикривана тако ла. се тек сала, после четири толине, открива први састанак и споразум Драже Михаиловића са Немци ма. 0 тој сарадњи у години 1941 рекао је пар речи и оптужени Тодор Пероваћ који је то рекао на овај начин: Пре него што сам ушао у четнике, од првих дана формирања, четнички покрет је сарађивао са Италијанима преко Илије Трифуновића — Бирчалина.
Сад ми можемо да разумемо и др, жање четника који су под велом народног покрета у Србији, под притиском општег расположења народа који је хтео да се бори против окупатора, морали да кажу: „И ми ћемо се борити против окупатора“, те створили пекако споразум са шретставницима
године ми ВИДИ-. са |
ан
Јавни тужилац Србије Милош Минић
партизана о заједничкој борби. Али нам у исто време сад постаје јасно њихово држање ћа Фронту код Краљева; на фронту код Ваљева, на фронту код Крагујевца, То, држање било је пуно издаја, бежања, провокапија, У“ бистава па заседа наших руководила“ ца ИТД.
Четничка зверства извршена 1941 била су само наговештај ужасних зверстава , 1942, 1943 и 1944. године
Сарадња са окупатором започета 1941 године наставила се 1942, Али већ та сарадња није била више прикривена. Под притиском немачке Ка“ знене експедиције -помогнуте од чет
ничких снага а уз учешће Недићевих |
одреда, главнина наших сната повлачи се за Босну. Сви четнички команданти, сем једног малог дела, силаве у градјве и стављају се под команду Милана Недића. То је урадио капетан Стојановић, Милан Калабић, Нешко Недић, Поповић пи многи други. Они су тиме постали тзв. легалит четници. Они су већ тада постали саставни део не мачке оружане силе у Србији. А Дража% По причању Аксентијевића, у које нема разлога ода се сумња, Дража пролази кроз Милановац у Коме стоје Немци, Задржва се меко време код Милановца, затим путује у Црну Гору истим путем којим су се повукле наше снате да би извршио задатак који је добио вероватно још У Струганику. а који се састојао у томе да иде за нашим снатама и са ауторитетом такође борца ва слободу организује народпе масе ва уништење наших снага. Он залста одлави за Црну Гору а својим командантима даје наређење да организују што брже уништење заосталих партизанских јединица у Србији, Он издаје наређење Милану Калабићу, окружном начелнику у Кратујевцу, да
у марту тражи премештај за Пожаре- |
рац. У марту меседу, захваљујући четничким снатама које су потпомагане од Немада п недићеваца биле су уни. штене партизапске онате на масиву Сувобор — Маљен — Повљен и Медвеђе, Милан Калабић, Драже Михаиловића, одлави У Пожаревац, јер тамо постоји група од 1000 партизана које је такође требало уништити. Дража одлази у Црну Гору и ту 34, тиче ортанизоване четнике Илије „Трифуковића — Бирчанина „ 3оји МарЕо ради у својој канцеларији У Сплиту. Он сарађује са Италијанима. Његове спаге Италијани хране, а команданти примају од Италијана. лире. По исказу Перовића, коматданти примају по 1000 дира а неки и више.
Сарадња пије више прикривена, али и даље, упркоб очитледив САРЕ, Дбашжа пије узео Недићеве пароле. н остаје при старим паролама: са савезницима за борбу · против комуни На тој платформи држао се за
ма. ! не народно-ослобдилачке борбе. На тој платформи сарађује са окупето-
суштини та платформа била | народно-ослободиламчста, платформа пздајства па шет ар Та платформа, та Ма пије била ПИ привремени 2 с маневар „ли ратну о 20 су то Мулалићу објашњава та била трајна сарадња. која | а Дражу Михашловића, заједно У па ћиМ делом југословенски, еми у заједно са деловима, во Ке 55 домократоких партијљ КАНОН Пи дикалне, ЈН0, ооцијалиоти о ње. : радничке ДО липије исте 0 МЕ И пошт 1042 године 20 патиуног ада, ства нашег народа. Заједно „1 Лон ко фашистичким окупаторима 59 учествовали свима Дина Е 10 су немачки олупина ЗА та: читавим четничким поре и Пт По нашој аем једно 4 са СВИМ отничког . 38 Е и и политичким „Фуа, пре. засно говори 059 Е Ма во обичну агентуру мемач
от.
, и
по наређењу
То је
"Милошевића, Момира Пертовића,
лас и Дража. и Недићи
Године 1943 и 1944 та, спрега Драже Михашловића _ са немачко фашистичким окупаторима, укључивши и ита» лијанеко орулаторе постала је још чвршћа, „продубила 06: и настала сваг
коме јасна, Упоредо са сарадњом они |
улазе све дубље у надајство власти“
тот народа. Ове више долави до пзражаја злочиначки, карактер организације" Драже Михаиловића. Зверства извршена 1941: 6ила су само почетак, ·само наговештај оних ужасних вверстава која бу има ла да дођу п која су дошла 1942, 1948 и 1944 године. И ми сви овде живи смо сведоци свих тих жртава. И оптужепи Кесеровић и: сви остали говорили су на овом процесу о тим злочин ствима,. Та влочинства некад су била тако страшна да је поштеном човеку морала стати памет при помпоји које је мере отрезла у криминалу организација Драже Михапловића, у крими-
Организација Драже Михаиловића — банда
до,
управо криминални |
СУЂЕЊЕ ПРЕД ВИШИМ ВОЈНИМ СУДОМ ЈУГОСЛОВЕНСНЕ АРМИЈЕ хему националног комитета _ људи, овића оптужују гробови десетина хиљада _
1 жена и деце које је поклала четничка рука __
налу упереном против властитог народа, до које се мере издвојиле од властитог народа. Ми смо са напетим живцима, са језом слушали сведоке који су. причали о томе како су мучени, како су убијани њихови синови, п кћери. Ми смо овде слушали борце који су четири године учествовали, У борби и који су овде као сведоци објашњавали на што су наилазили када су ишли за четничким траговима, Све је т» нашем народу било познато, а овај процео је то илустровао тако страшно да ту не треба много речи и млого доказа 00 злочиначком караклеру организације Драже Михаиловића, 7
Даље, па овом процесу установило св им следеће; 1945 године уништењем немачког окупатора спрега Дража Недић—Љотић— Немци постаје још чвршћа, Доведени сви у олајан положај они приступају спровођењу злочиначких Планова Гестапоа, Дража Михан-
"ловић, његова команда и генерали Да-
мјановић, Лалатовић, заједно са командатима, заједно са члановима т,зв. Централног националног комитета који су га пратили у Босну, сродавају се у наручје Гестапоа. Ма: причања Гаштаревића, која потврђују п оптужени Шварц и Терзић. а На крају која потврђују депеше и доказни материје који је нађен, ми видимо да се планови кују у Бечу, у канцеларији Гестапоа; да се у терористичкој шпијунској и диверзантској школи у Немачкој формирају терористичке банде, па се таму обучене шаљу Дражи Миханловићу са залатком да пођу на 0олобођену територију У — позадину фронта да врше терористичке и диверзантске акције, конкретно. да дижу мостове, руше возове, нападају органе власти, убијају одборнике, трују Ви соке функционере безбојним _ отрови“ ма, организују шпијунажу у корист Гестапоа ИТД.
Ви сте видели да ова књита депеша садржи 0 једне стране депеше које Гешпаревић шаље Дражи Миханлови-
ћу а с друге стране депеше Мандлу У.
Беч. У другој књизи 0 једне стране Гашпаревић прима депеше од „чиче“ (Драже Михаиловића), а ист). тако прима депеше и од Мандла из Беча, Ето Такве методе борбе постају главне методе Драже Михапловића У борби против народно-ослободилачког покрета, против Демократске Федеративне Југославије и против наших савезника, | А
Ако прочитате депеше које су пађене код оптуженог Момира. ПетровиНа ви ћете видети тачан извештај 9 кретању бугарских и совјстеких трупа, Колико је тлава, првеноармегаца и братеки“ бугароких војника пало 8607 такве“ депеше
етапо по своме плану пзабира Дражу
Михалловића, као своју најмање компромитовану атентуру, и преко њега
упућује. своје терористичке групе У,
Србију. И Дража Михаиловић. п чи тава та одвратна издајничка ортанизација постају уточиште оне шаке злочинаца и изрода који су се повукли заједно са окупаторским трупама. Од таквих елемената Формирају се терористичке банде, т,ав. командоси и ша љу Као атентатори, пптијуни, тровачи у Србију и друге федералне Јединице да стварају тешкоће нашој армији У последњем обрачуну са немачким Фа шизмом:
тровача, атентатора, убица, диверзаната, и фашистичних шпијуна плаћеника
Као што видимо, другови судије, у завршној Фави свога развоја органи“ зација Драже Михаиловића свела се на обичну банду тровача, атентатора, убица, диверзаната и фашистичких штијуна плаћеника. То нам доказују и искази оптужених Гаштпаревића, Шварца, Терзића, Кесеровића, Чеде
де Поповића, Јована Грковића, М Ра-
Ша- |
домпра Першце, Гашпаревић у својим.
нову метаморфову организације Драже Михаиловића. Исто то доказује Шада Поповић који је дозволио да се до те мере сроза да постане најобичнија шпијунчина, хоја шаље извештаје и информације Гестапоу. Несумњиво да се не може извештај Шаце Поповиђа из Београда пун гнусних лажи и клевета, а поред тога и извесних истинитих чињеница корисних да нашег непријатеља, друкчије пазвати него шпијунски, Та одвратна фашистичка спрега Дража—Недић—ЈЉотив—тГестаг
тве и штете нашем народу кроз све време трајања народно-ослободилачкот рата, а посебно У завршној фази ратљ пето је радила свим силама да У нашој земљи разноврсним препреденим вештим провокацијама. пдавове сукоб између наших великих савезника, Енглеске и Америке с једне стране Л Совјетског Савеза. с друге стране. Видећи пред очима. своју сигурну про“ Љотић пи Па» велић и Немци, сви заједно потпомотнути од фашистичких, профашистич“ ких и реакционарних елемената 78 иностранства покушали су свим сред“ ствима да баш у нашој земљи изазову сукоб међу великим савезницима, чи ји су војници да све време трајања рата па разним
лили хрв за заједничку ствар, 8а о: слобођење читавог човечанства, пиетичких тирана Та спрега Недић—
| исказима врло сликовито приказује ту
“по не само да је нанела огромпе жрео
фронтовима потопима.
Љотић—Дража—Немпи покушавала. ја ,
да изазове ратни пожар пре него што
се заврши рат против анистичких окупатора. што је свет изишао из једног ратног покоља баци та у нови ратни покољ. Не знам да ап је уопште потребно доказнвати да је то тачно,
немачких Фа и да пре него
од Фа“;
Гашпаревих | по
каже: „ја сам добио директиве да Носим енглеско одело, енглеске ознаке, да имам четничку кокарду и ознаку краља Петра ПЦ, да вршим диверзант“ ске акције, саботаже и да организујем шпијунажу.“ Кад га запитате зашто У енглеској униформи одговара: „Зато да би се створио заплет, да би се ство“ рио сукоб између савезника, да. би се створио сукоб конкретно између Велике Британије и Совјетског Савеза.“
Саша Михаиловић Дражин командос, командант Београда кроз све време окупације, командант београдске зоне, у својој депеши јавља да су у Београду извршена четири атентата, на Американце. А Шаца пише даље: ву Београду ради се онако како Руси наређују“. Саша Михаиловић наставља: У Београду у стопу прате Рнгледе И Американце п страшно их се плаше. Кесеровић, као Мулалић и Аксентијевић причају пам, а нема разлога да се сумња у њихову причу, да је тенерал Дамјановић развио тезу да У пајскорије време мора доћи до рата између Велике Британије пи Америке с једне стране и Совјетског Савеза с друте стране, Гашпаревић шаље Мапдлу извештај: „Радим добро, сукоб је готов, заплет је готов...“ Шта виде очајници% Виде своју властиту про. паст, па полажу једину наду У то ла три највеће демократске земље на све. ту варате памеђу себе. У томе гледа спас'и Хитлер и Геринг и сви редом, у овоме гледа спас све оно што је га време окупације помагало окупатора. Ме.утим последњи догађаји нам доказују колико је чврст савез између ЕНглеске, Америке п Совјетског Савеза, савез који је васнован на мору пролин“ вене заједничке крви. Када смо слу шали оптужене, кала смо слушали па“ клепе планове Гестапоа пи Драже Ми
хаиловића, Недића и ЈЉотића које су.
правили и који су покушали да спроведу у разним федералним једитицама наше вемље, мислим. да је сваком ко је то слушао, сада јасно вашто ту И тамо у појединим селима у појединим федералним јединицама од таквих те. рорлстичких банди гину поједини сео ски одборници, гину активисти по нашим седима, зашто ту и тамо изгори нека фабрика. Ју мислим да је сва
ви а ни БИ а : ића
педћ паљац ~ · Фа пожељан 4554
Момира Петровића“ Ге-
. тарима, „Недићем и Љотићем пали срп-.
"својих брањеника,
ки могао наћи објашњење, слушајући овај процес, одакле све то потиче, На овом процесу, све је то расветљено И непобитне. доказано да је све то ред лизовање планова Драже Миханпловића и Гестапоа, Наш народ је то тако и схватио па је против тога и устао дајући достојан одговор свим терори“ стима, атентаторима, саботерима и ди верзантима, И неће проћи много времена па ће и ти последњи остаци шпи-“ јуна, терориста и диверзаната Драже Михаиловића нестати, Будност наших народа, будност наших органа власти
„расте из дана у дан и треба да расте
да би што мање било жртава од Тих,
последњих разбијених остатака банди
Драже Михаиловића.
Све то, другови судије, све ове констатације, васноване су на безброј чињеница које су нам сами оптужени нанели, сведоци у својим исказима посведочили, или су садржане у пи сменим докумептима. Ове то скупа чини „једну непобитну необориву истину да су се Дража Миханловић и ови његови репови што св по нашој вемљи вуку, ови остаци остатака пре. творили у банду терориста, атентатора, тровача, шиијуна и диверданати и да за сва злочинства која су Дража“ Михаиловић п његови помагачи извршили, сносе великп део одговорно. сти п сви ови оптужени. Ако се У светлости ових констатација посматра и оцењује рад и кривична одговор; ност ових двадесет пет оптуженика онда постаје очевидно колико су тетка злочинства која су они извршили Н колико је тешка њихова кривична од товорност, Нису то били људи који су заведени, напротив већина од њих заводила је друге. Нису то били љули који су радили у заблуди, као што су
"они покушали да докажу, него напро-
тив умишљајно Свеспо помагали су Драту Михаиловића и саучествовали са њим у сарадњи са окупаторима У извршењу многобројних алочинетава, а у већини случајева били и непосредни извршиоци тих злочина пи релизатори те сарадње.
После тога јавни тужилац још једпом је осветлио падајничку. улогу Дратиног т, вв; Централног нациозалног комитета као целшне па је у вези се њиховом олбралом да пису знали за сарадњу Драже Миханловићо, са окупатором као и за злочине њихових Команданата рекад: 6
„Ви сте, другови судије, чули на овом процесу како је оптужени Аца Аксентијевић рекао да се Дража Михашловић повезао са окупатором још 1941 године. Зар то није довољно; Вп сте чули Ђуру Ђуровића када казе да у Чачку седи Раковић као четнички комашлант. Место тако сте чули И
Мустафу Мушалића ако прича Да. је ·
п он внао ва сарадњу. Требало“ би да, човек буде нашван па да поверује да за ту сарадњу нису знали Ивковић, Попадић, Распоповић и други. Ако бисмо у то поверовали, онда бисмо морали да дођемо до једне неозбиљне. ситуације, да 'поверујемо у апсурд, да чланови т.3в. Централног напнонатнот комитета нису знали опо што су зна“ ле и што зпају читаве народне масе, И док они говоре да пису ништа знали Кесеровић заједно са Немцима, Бу-
бка, бела по Јаблашпини п Топлици. Ја тврдим, п чињенице су то доказале, да ву по они то влали п да су лажно прикривали та злочишетва јер су зпа“ ли да за злочинства треба одговарати 'ако нас је правна теорија учи ла: онај који помаже прикривача влочита после извршног злочина, сам је саучесник. Ја сам на овом процесу добио неодољив утисак и извео 82сључак да су чланови т.ЗВ. Централпбт националног комнтета п њима слични створили Кесеровића, Лукачевића, Вона Војиновића и остале“ аликовце. У томе је страховита тежина Њихове. кривичне одговорности.
Пошто је разголитио и у. правом светлу приказао 'шпекулантске покушаје чланова такозваног Централног националног комитета да се у моменту очитледне њихове пропасти прикључе онатама Црвене армије п створе споразум са претставнипима народно. ослобелтлачке војске, јавни тужилал је прешао на излагање злочиначких дела сваког оптужепика тојелиначно. Он је новим доказима, утепђепим У таку самог пропеса, поткрепто ми про
Реч бранилаца оптужених —
" тославије замолио је Оуд да узме у ш
Јуче у 8 часова ујутру наставио се. процев против Ђуре Ђуровића и оста“ лих, говотом одбране. Реч добија бранилац д-р. Лукић, Он предлаже да се процес одложи до сутра како би од брана могла проучити Указ о амнестији који је објављен ла би се њиме мотда хористити. Након кратког већања, Сул је допео одлуку да се пред“ дог не усваја. Адвокат д-р Лукић, коди брани оптужене д-ра Ђуру уровића, Алексанлра Аксентијевића Ацу. Љубишу Трифуновића; Алехсандра Павловића — Апу, Алекратлрао Поповића— Шацу, Николу Распопови“ Ва и -Брану Ивковића, у уводном де“ лу свога говора осврнуо се најпре у“ опште на задатке адвокатуре и адвоката у новој Демократској Фелеративпој Југославији, 8 у веви с тиме на задатке одбране, па овом процесу. Надаље је рекао ла одбрана на. "овом процесу пма тежак залатак. јер брати оптуженике који сносе. велику ЕРИ“ вицу, али ипак она треба да укаже на све олакшавајуће околности И да својом одбраном помогне суду да лонесе што. праведнију осуду. Непра“ вилно би било да адвокати својом од-' браном пастоје по сваку пену да До“ кажу непостојање очите кривице. ВЗатим је прешао на одбрану појединих Покушао је да У каже на све околности које су увроковале такав рад и став оптужених Коне их је довео пред овај суд. На коп-. пу позивајући се-па _широкотрулост Нађодпо-ослободилачког _ покрета _п
чврстину Демократеке Федеративне Ју-
. осврпуо се на, свих 25 оптужених.
" најстрожију казну — казну ем
"био случај у старој је то. великиј корак напред “поготој
"Бранка Гашпаревића и Антона Швајрца. ; « о. | 1 5 ј) : Задњи говор одбране одржао је 6
| свога; дадатка али су ипак настоје
ширио наводе оптужнице, обелод издајничку улогу ПОЛИТИЧКИХ „ционера Ђуре Ђуровића Аце АК "тијевића, Мустафе _ Мулалића, Павловића, _Шаце Поповића, 68 злочинства команданата и извршила ца влочина Кесеровића, Лукаче | Војина Војиновића, као и терористичка и шпијунска дела Гаштаре А Шварца, Грковића, Петровића и про: _ тународна дела свих осталих оптуже- них и завршио своје излагање, реч: и
ма: З
„Ја сам дајући своју завршну 1
|| () – кушао сам ла најсажетије и најкраће репродукујем оно што је истрага У вовила. И после овог излагања могу. да кажем оно што сам рекао и на четку. Ни једна чињеница наведена. у оптужници није оповргнута него је потврђена. _поткрепљена и освежена. Када св рали о поступку ја хоћу да. кажем другови судије. ла овај јавни. "претрес има недостатака, има и круп ; них недостатака. Ја: ћу вам казати какви су то нелостатци. Ми смо другови били принућени да се ограничи“ _ мо на исказ оптужених п На њихова _ признања. Ја не могу констатовати,
нити кадати. ни за једног од 25 опту-
жених ла је био искрен прел судом. Недостатак поступка састоји се баш
. % 1 Г у томе што се није дошло до свих чињеница, што се нису разоткрила сва
вверства. Овај. процес није у натпуни-
јој мери разголитио све оно, што су
сви људи учинили, јер су они много
затајили. Збот тога. пругови судије. када је у питању кривична одговор. | ност оптужених Кала је у питању 0-
пењивање њихове кривичне одговор-
ности сматрам да се мора имати у
вилу то да ми алочиначки рал опту-
женика нисмо разголитили 106 по
слелњег њеховов лела и да се због
тога морају узети у обзир само оне
чињенице које су пелобитно установ-
љене на тропесу: Уколико се тако не
би поступало' при оцењивању криви.
це оптужених претила би опасност да
кривична олговорност оптужених буде
оцењена као лакша него што у ства | Ри јесте и да они прођу са лакшом
кавном него што су заслужили.
На крају другови судије. Ђуру Ђуровића п остале заједно са мном оптужују гробови“ десетина хиљада људи које је поклала четничка рука. десетине хиљада људи, жена и деце које су четници похватали. поубијали њи хове куће попалили као. што је то Лукачевић чинио са муслиманским селима» Заједно са мном. другови судије, оптужују их и оне друге десетине и стотине хиљала људи. жена и деце које су окупатори побили, по стрељали, спалили уа помоћ" четника 1) Дафне , Михаиловића. Уа - помоћ. 2ВИХеМ овде који седе. на оптуженизкој Клу“ пи, Ваједнб са) мном оптужују их И хиљаде и деветине хиљада бораца Народно-ослоболилачке _ војске који су изгинули У борби на фронтовима на којима су ови издајници стајали Рруку под руку са окупатором. Заједно са мном оптужују их очеви и мајке, леца. браћа и сестре оних које су они поклали и побили, и најзад заједно са мном их оптужују ови наши народи, Оптужују их зато: што су сарађи' вали са окупатором каб чланови “и руководиоци организације Драже Михапловића п као текви помагали окупа“ | тору и са њим лично изврштвали не. бројена зверства широм" наше“ земље.
'Ја лругови судије. 7 име свих на
· ших народа у смислу. члана 13, Ми
15 у вези са чланом 16. Уредбе Војног суда тражим ла Виши војни суд казни опе оптужене који су као слуге окупатора извршавали ввепства "уста · новљена. На овом претресу; затим оне оптужене Који су као слуге окупатора потетрекавали“ извршење алочина – п помагати при извршењу злочина и о највал непријатељске шпијуне и те Рорпсте. Оптужујем ове који овле бе де на оптуженичкој клупи по тртим ил сали сви устају, бурашп аплауа и по. випци: „тако је“). А остале оптужене. који су помагали слугама, окупатора. | који су помагали тепористима по пппр ћунима. тражим, ла суд казни стро- ,„ гом и праведном казном. свакога онолико колико је васлужпо. (Бурно пље"скање са чавипима живео јавни тужи пат). Тиме је претрес прекитуто 0: : Ћ 27љ
|
си 5
обзир све олакшавајуће околности 1 праведнију (и шло блажу казну. ка ; ЛЕ Затим. је добио „реч адвокат. Сава Мичевић који брани оптужене Муста:. фу Мулалића п Божидара Попадића, "Након говора браниоца. Саве Мичевића | побија реч адвокат Д-р Тасић кој брани оптуженог Аћима Слепчевића, Драгутина · Кесеровића, Војина Во новића и Војислава. Лукачевића. 2: овом говору адвокат Душан Ш колић надопунио је, палатање д-ра ЛУ кића кбнстатујући да у новој Југославији на процесима војних ФУД узимају учешћа браниоци што није ) Југославији и: да
да одмери што
ако се увме у обаир да се процес одржава пред, најштром јавношћу Он бра а ни оптуженог д-ра Тодора Перовића,
нилац Александар Николић који бре ни оптужене Младена Терзића, Радо“ мира Милошевића, Момира Петрови- | ћа, Косту Петровића, Александру-Цану Јовановић, Михаила Мандића, Ју бицу Поповић, Јована Грковића и Ра домира Перицу. пе Е "Сви браниоци подвукли су тежину јЕ
да својим доказивањима; и изноше њем олакшавајућих околности по суду да може да донесе што обје нију и што праведнију осуду. |
Процес се наставља дапао УЈУТРУ 'в часова завршном речи оптузконе
Николе “
да