Борба, 06. 08. 1945., стр. 6
ње
"а
Страва в ____ |
ДОКУМЕНТИ ЧЕТНИЧКЕ ИЗДАЈЕ
писмо ДРАЖЕ МИХАИЛОВ
«
ИЋА
ДОБРОСАВУ ЈЕВЂЕВИЋУ
, У току овога рата, поред отворених "падајника и слугу окупатора: Недића, Павелића и Рупника, нарочито се истичу надајници Дража Миханловић ж Мачек, који су своју службу Нем"пима и Италијанима. настојали да при“
« брију тобожњом борбом ва ослобође
_ ~ ње земље, или лак „ћутањем“ и „че____кањем“, И баш због тога што су, ра“
" чунајући на борбено расположење на“
тих народа, крили своју подлу Из
____ дају, успели су да нанесу земљи ви“
| ше зла него отворепи надајници,
Случај са Дражом Михаиловићем типичан је за ту врсту издаје. Он је
_ најпре, уз помоћ југословенске емш“
· __трантске владе, стварао себтп мас во-
__ ђе једног борбеног народног покрета,
а кад је сарадња четничких јединица
__ им окупаторске војске постала опште |__- позната, Дражини адвокати покуши ли су да докажу његову невипост, тј). ___да збаце кривицу на разне четничке
___ команданте н „војводе“. (Слично је и са настојањима да се Мачек павуче од одговорности за издају која се вр“ __ шила у његово име, по његовом знању __и одобрењу.)
", Разумљиво да су сви ти маневри
морали пропасти, јер се ради о нај-
_очигледнијој служби окупатору. У
_ случају Драже, место као и у случају
Мачека, није ствар само у објектив-
_____ној одговорности, него у пуној субјективној, личној кривици, У свесној И __смишљеној издаји. Не може се, а није ни потребно, у + овом чланку износити сав материјал који доказује пуни лични удео Дра» же Михаиловића У издајпичком раду ва рачун окупатора. Добрим делом је ____то већ објављено, а осим тога превелика је листа Дражиних недела, да би се могла унети у један члапак, Из| "нећемо само један докуменат о Дража Михалловићу као извршиоцу издаје коју је обилно искористио окупатор, а коју бу инопирисали реакционарни министри југословенске владе у емиграцији, Ради се о писму које је Дре жа Миханловић упутио своме „војводи“ Добросаву Јевђевићу-Аеру, познатом плаћенику Мусолинија и Хитлера. То писмо, којо имамо у оригишллу, показује Дражина настојања _ да што боље сакрије пред нашом и светском јавношћу своју сарадњу о оку. латором. Он птше Јевђевићу: „Прочитао сам све ваше пзвештаје, саслушао до танчина усмене извештаје. Добили смо стварну слику, без Уулепшавања, што је врло важно, о стању код вас.“ Затим упозорава Јевђевића;: „Развијајте пуну иницијативу на развоју организације и борбених сната, само имајте увек на уму да народ не трпи никакав „легалан“ рад. Тај рад је унапред осуђен на неуспех. Молим вас да више не дајете никаквих - повода ни ва нападе на ваб лично, јер нас све то доводи у врло незгодну ситуацију.“
На завршетку листа Дража поново подвлачи;
_ „Шесто тако из овог извештаја увиЂам да је ваш рад био позитиваш, и уједно вас молим да пазите на ону ранију примедбу у погледу држања према окупатору.“
Овим Дражиним речима, заиста није потребан никакав коментар. Зпаде се ко је Јевђевић, познате су његове У слуте пталијанским и пемачким фа» шистима. Његова сарадња с окупаторима, била је постала до те мере отворена да је Дража Михаиловић морао
ас фаљ аарвревљн пали ње цеви
(знало 5 (~ % +" | б ЏАДћА | 6~ [5
има (и пољу ;
(4 М
МАРГУРФАГЕ |~
| За
офу фећк
А рађа ки
плен урина
пао грјјаннј бер мету ВА
ка мами КОЈАААКЊА НЕ. Малена
бре Друм сет ћу Ље фронте
МР „ону бета уђу еуге |]
Обама рад У уда] Иду бубе _ оф Му и~ф (ара ом
фа а је. фи ера Мр ломе руте –
(мо
блуће А Ла
Факсимил једног дела писма
интервенисати и упозорити свога, „војводу“ да убудуће постане отрезнији.
Разумљиво је и потпуно природно што је Дража Михаиловић био повезан и о разним окупаторским плаћепипима из редова словеначкот, хрватског и других народа Југославије. Реакцинотарни емигрантски министри да» вали су му у том правцу олређене залатке, уз сталне напомене ла ради 0презно, како се тај његов рад, не би открио, Те директиве Дража је преносио на своје полређене. У писму Јевћевићу он се мното бави стањем У Словенији, п посебну пажњу посвећује Рупниковим ломобранима;
„Пепхолошки моменат код словенских домобрамапа сте врло добро и дубоко пропенили. Због тога психолошки утицај на њих треба ла се при према. Најбоље је да се У близини њихових гарнизопа налазе наши илегалти одреди који би са њима билл у тајној везп п припремали их за 0 нај моменат кад останемо сами у својој земљи. Наши илегални олреди према томе пиуком случају не смеју кмати сукобе са домобрапима. Главни непријатељ је комунизам, претставник тираније, са којим ћемо се борити и после победе,“ б
Рупникови домобрани, непријатељи словеначкот народа и слуге немачких и италијанских окупатора, били су, ето, једини на које је Дража, рачунао у Словенији и са којима се могао повезати. Никакво скривање иза, „комунистичке“ опасности“ не умаљује стварне разлоге Дражине падаје, која је била усмерена, па то да се по сваку цену разбије народно-ослободилачки покрет, и спречи ослобођење _ паше земље и успостава демократске пародне власти. Међутим словеначки парод није наседло ни Рулпику ни четницима, и зато Дража у спом писму мора ла констатује: „Новак у Оловенији није успео. Претрпео је пун крах. Није успео ла створи ли 300 четника“. А што пије успео Новак, није могао постићи ни Јевђевић, упркос свих савета Драже Михатловића.
Драта у свом ппему посвећује мното пажње сарадњи између четтика Мачековаца. и раду са хрватским домобранцима: „Колико год можете радите на вези
Драже Михаиловића Јевђевићу
ба пеправним Хрватима, Њих треба прпдобијати да би и њихови ломобрани у даном моменту пришли нама. а пе комунистима. Мачековци су за нас највамији. Ми им пружамо руку за, заједничку одбрану од комуназма... Ралује ме што су мачековске ортанизације све против комуниста... Врло важно је да се што пре створе хрватски одреди југословенске војске.“
Четници п домобрани, Мачек и Дража, заједно у борби противу народноослоболилачког покрета, то је сушти“ на овог дела писма, то је у ствари ословна политичка линија југословенских реакционара у емиграцији и њихових атената у земљи. У бопби за успостављање старе власти у Југославији излајпици наших нарола ишали су за тим да, у првом реду, створе најужу сарадњу између четника и мачековаца. Формирањем „хрватских одреда југословенске војске Мачек и Дрпжа хтели су ла домобранство у НДХ до краја искористе као главну кочницу за ступање хрватских народпих маса у народно-ослободилачки по прет, као резерву која У отсудном часу треба да буде, уз, четнике, она вољ на снага која ће обезбелити повратак реакпионарних емиграната у земљу и поновно успостављање протународне власти у Југославији. Наравно, ови ти планови, ниако су нанели много штете и несреће нашим народима, остали су само узалудне наде издајника и изрода. Писмо Драже Михаиловића _ Јевђевићу претставља свакако значаја до• куменат издаје која се у емитоатшии и у земљи проводила фаплитоким методама. То писмо баца ново светло и на намере Владимира Малека,. оно је нов Доказ велике одтоворности – коју Мачек спосп пред хрватеким и пред осталим народима Југославије. М ко начио, ово писмо разоткрива прави лик свих Дритиних и Мачекових алвоката који, браштећи ову двејицу пз-
дајника, прикривају своје властите подле плапове, да би тако. У Новим условима на ново начин, наставили
своју борбу „против Демократске Федеративне Југославије. Али њихова издаја је тако очитледна а пораз тако темељит да никакви планови убудуће, као ни они досада, неће успети.
Ри БОРБА БОБ ==
ПРЕТСТАВНИЦИ САВЕЗНИЧ- |.
НЕ ШТАМПЕ У СРБИЈИ и ВОЈВОДИНИ
Нови Сад, 5 августа
Страни новинари, претставници америчке, совјетске, _ енглеске, француске и чехословачке штампе, који бораве у нашој земљи, допутовали су данас у Војводину. Пре доласка у Војводину страни новинари прошли су Србијом и посетили село Вранићи, где је извршен масован покољ српских сељака од стране четничких банди Драже Михаиловића. У разговору са сељацима они су се интересовали за народно-ослободилачку борбу, економске и политичке прилике и рад на обнови земље, У Војводини новинари су посетили село Буљкес, где се налазе избеглице из Јегејске Македоније. Грчки емигранти изразили су своје уверење да бе страни новинари писати истину о жалосној судбини грчких бораца против немачког фашизма. После тога страни новинари посетили су Бачки Петровац, седиште Словака у том крају, и подробно се распитивали о њиховом политичком, економском и културном животу. На повратку за Београд, група страних новинара задржала се У Новом Саду, где је посетила Претседништво Главног одбора Војводине и узела читав низ података о националном питању, економским приликама, политичком животу итд.
Нратне вести из земље
Солана у Стону произвела је ове године веће количине соли а изгле-, ди за даљу производњу такође су добри. Овогодишње велике врућине биле су врло погодне за производњу морске соли|и уколико се оне про дуже, производња ће бити далеко већа него досада.
У лесковачком округу откупљено је досада 2.777 килограма вуне. Сам град Лесковац дао је 641 килограм вуне. Поједини срезови још нису подмирили предвиђену количину ву, не која на њих пада али ће је у најскорије време и они подмирити.
Други тракторски курс, који је о» државан на пустари „Дрвар" код Осијека завршен је ових дана. Курс је трајао 30 дана, а завршио га је 71 курсиста, међу којима 12 жена. За време трајања курса курсисти су преорали 135 јутара земље, а покосили и овршили 50 јутара жита.
У току месеца јула у лесковачком округу организована су и одржана три просветна и политичка курса за учитеље и учитељице из Лесковца и срезова округа.
У Загребу се приводе крају припреме за отварање гимназије, коју ће похађати сви они ђаци који су због одласка у партизане, због про. гона или хапшења морали напустити своје редовно школовање. Да би се овим ђацима омогућило да надокнаде изгубљене школске године биће израђен нарочити наставни план рада. Одлуке Претсерништва АВНОЈ ваноу руководиоца
од одлико и учесн м бораца,
ика устанка У
анедонују
"наше армије
|
ОРДЕНОМ РАИ и ЈЕДИНСТВА
подофицира и официра
" Претседница АФЛа. Диривири Ва |
ска. Директор поворишта Ћостаров Ди митар. Помоћник минпстра Ивановски Ва“ силије. Кутурев Тома „Лиси Сали, Члан претседништва НСМ Леш Акиф. Лукаров Душко, Љутви Руси, Потпретседник владе Мустафа Абдурашм. Марковски (або Милена,
Крсто, Стопменов СлајвСташић Перса.
ко, 1 Члан НОМ Шакир Крето. Министар грађевина Василев Георти]. Капетан Топаловски Илија. Пуковник Звездин Тодор. Џунова Ленка.
ОРДЕНОМ ПАРТИЗАНСКЕ ЗВЕЗДЕ
||| РЕДА:
Пролитком В. О. Божиновоки Пето.
Капетан Букловсли Тома.
Потпуковник Гогов Раде,
Мајор Јовановски Коце.
Потпуковник Петковски Дано,
Капетан Петковски Васко.
Поручник Тодоровски Јанко.
ОРДЕНОМ ЗА ХРАБРОСТ:
Поручници Божиновски Лале и До брошевеки Мирко. .
Командат места Јононски Богоја..
Претседник Окружног одбора Ки рајџиски Димче.
Поручник Марковски Петар.
Члан Гл. одбора НОМС Марковеки Александар. 4
Поручник Михајловски Вељо.
Митевски оре,
Капетан Менкаџија Влагоје.
Обучина Анка.
Капетан Пановски Апести.
Командант места Секуловска Стојан. р
Мајор Стрезовеки Владимир.
Капетан Отевковски Владимир.
Потпуковник 'Тозија Драги.
ОРДЕНОМ ЗАСЛУГЕ ЗА НАРОД
|! РЕДА:
Аци-Васплев Киро, Аџи-Василев Мито, Блажевски Јордан.
Члан президијума НСМ Боадов Стерије. Богојевски Мите, Базерков Стефан, Џуновеки Ристо, Ефремов Љубен, Гавриловски Алекса, Ицева „Вора, Јосифовска Лефта.
Капетан Јосиховски Аспарух.
Члан президијума НСМ Јаковљевић д-р Милош.
Кључуков Јовче, Кошулчева Васа.
Потпоручник Манојловић Киро.
Мајор Мицајко Мита,
Колчева Велика,
Мојсов Лазо, Митров Динко, Митрава Павлина, Мевкова Ефта, Ман-
диловић д-р Бора, Поповски Сетовар, Поп-Јорданова Викторија. Капетан Поладић л-р Марија, Стефков Благот Трајков Стојмир, Тасевек Борка, Вејкова Стевка. Капетап Вељаповски Алеко. МЕДАЉОМ ЗА ХРАБРОСТ: Кузмановеки Миле, Секуловски тре, Стефаповеки Лефко. МЕДАЉОМ ЗАСЛУГЕ ЗА НАРОД: Јоверова К. Иванка, Најдева Дена, Стојанова Стојна. 09 јула 1945 год, у Београду
Пе-
Претселник, Секретар, Д-р И. Рибар, с. Р.
М, Перуничић, с. р.
ош
Претседништво __ Анти већа народног ослобођења отац % је, на предлог Врховног ма поој И Југословенске армије маршала славије Јосипа Броза-Тита а да се за умешност. у помак 6 специјалне подвиге, пора у рост и нарочите заслуге. за. во: ди ликују у 5аруд | У ОРДЕНОМ ПАРТИЗАНСКЕ зреа ПРЕДА; ~ ЗВЕЗДЕ Мајори Брајовић Павле д им Вуко. Трав | ОРДЕНОМ ЗАСЛУГЕ ЗА "о ПО РЕДА; ~ ПАРОД Мајор Мусић Зуфер. ај ОРДЕНОМ БРАТСТВА И ЈЕДИНОЊ. | 1 РЕДА; 7 НОТА Мајори Радусиновић Митар о 5 стић Миле. Цасе ко ве 1 =
4
Капетан Зидар Алоја, таде ме с “
Помоћници комесара бриџ јушковић Мићо а Вучевић Алеу Зоговић Величко. у ОРДЕНОМ ПАРТИЗАНСКЕ ЗВЕд Ш РЕДА: на
Калетати: Булатовић Урош, То вић Драгутин, Латичевић Јани деница Гојко Метериви Саљко. . јачић Вељко. Струтар Блажо, 5у Здравко. Поручници Јовановић Момчило Вилић Божо. 4 ОРДЕНОМ ЗА ХРАБРОСТ:
Помоћник команданта бритаде НЕ Станислав. % · оручници: уртула А ло Петар. Суботић Љубо. пало Вукић Драшко п Зораја Јово, Командири чете: Божовић Ва Дујовић Душан. Кељевић Драго у сић Данило. Потпоручнипи отовић Миду Рашић Ђоко. ; Политички _ руководиоци Вујр Томо п Лалевић Александар, = Омладински _руковолтоци Драм вић Станка пи Гојковић Голуб,“ Водници Бабић Петар и Веџ Мплан, 4 Политком. Филиповић Јово. Борци: Албић Светозар и ски Бранко. Старчић Иван Вучић Свело ОРДЕНОМ ЗАСЛУГЕ ЗА | Ш РЕДА: · Капетан Валенчић Анте-Јане Поручник Глоговац Стојан, Бутлони Џузепе. | МЕДАЉОМ ЗА ХРАБР
Омладински руководилац Блажо.
Борци: Џапаћ Радомир, Милета, _Иповец Карло, Бранко, Мичуновић Илија и Владо.
Бобичић Деса, Бобичић 4 вон Албин, Кос Виктор, Мејач Мијушковић Стево Митров тртје. Мишић Љепка, Новај ра, Перић Мирко. Радовановић мир, Странчек Тонче, Стругар Д ца. Вилмар Марио и Водопија МЕДАЉОМ ЗАСЛУГЕ ЗА НАР
Политком. чете Отрутар Злата.
Гостовић Јелица, Радусинови кица, Митровић Н. Милан и М вић Пољка. |
29. јула 1945 г
у Београду у
Секретар Пре
М. Перуничић, с.р. ДрИ. Р
Јовановић ва
Јо
КЊИЖЕВНИ ПРИЛОГ
. Тече већ друга година устанка, али Миљи се у душу најјаче зарезало оно прво, преломно устаничмо јутро и она га никад неће заборавити. Тако се нешто не догађа двапут у животу.
Још с вечери село се узбунило. Кућни домаћини и остали мушкарци журили су некуд у ноћ, “7 збијали се у гомиле по дворишти__ ма, насред пута или на било ком | мјесту гдје би се у журби сусре|- ли, а онда су кретали даље, не_ чијој другој кући, успут суздр_жано жагорећи.
__ Кад јеу једној таквој гомили _ угледала свог сина с пушком у __ рукама, Миљина стрина, туробна, __и болежљива жена, из гласа је _ гакукала: _____— Ајме мени, Стојане, црна ку: "Жавицо, не сијеци себи главе! Студена језа проструја гомилом. Сви су осјетили да се с појаљ___ вом те пушке, земљаве и зарђа“ ____ ле, у животу нешто пргломило и 3 · сад настају некаква друга, рашна и досад невиђена времена, | __ — Ћути, ћути, ћути! — полетјели су на узбуђену жену плахи ЊЕ · повиђи попут каменица м нечије МА о су је гурале у куЈУ : ј + Четрнаесто-годишња, Миља, пу__на страха и неизвјесности легла _ је обучена у креветји није јој се дало да заспи. Њезина мала ро__Ђака, која је спавала заједно с “ њом, дјевојчица од седам година, да које још нису били допрљи вечерашњи немири, зачуђено је о| чипала хладну тврду срму на уз| диснутим грудима дјсзојчета, + — Миљо, зашто зе нијпси свумвла 2 %
С'више њежности него обично, Миља, је помиловала топлу глави: у дјетета, невидљиву у мраку. — Спавај ти само, срде драго Миљино, свући ћу се ја послије.
__ Дијете је опет пропитивало: __-- А зашто остали не спавају “_ Енз се чују у кући. |
__— Спавај, болан, сви |
лећи ће и
|
ОСЛОБОЂЕНА МЛАДОСТ
Сјутрадан рано, тек се отсијецала зора и јавиле се птаце. читава ја кућа била на ногам:. Миља, разбарушена и још неумивена, са лицем и очима подбулим од рђава сна, стајала је поред прага и гледала гомиле сељака који су, наоружани рогуљама и сјекирама, пролазили путем према шко-
— Ајој, ајој, тешко нама! неуморно је кукала пезина стрина старачки погурена и г рукама ка куковима,
Негдје у близини крто је праснула пушка, Стринино вајкање нагло је прешло у гласно бугарење, јер је у истом тренутку из штале испао стриц с рогуљама У рукама.
— Ајме ти је мени, Ђуро, не иди, не остављај куће!
— Марш у кућу, што си се ту узбугарила као да си евз живо покопала! — повикао је стриц наљућен њезином кукњавом и, не 0бзирући се, прикључио се првој групи која је наишла путем из сумрачна, гаја.
Смијући се и задиркујући сваког успут, наишла су два сеоска момка, Лазо и Јоја. Оба су носила преко рамена рогуље и по њи: ховим веселим лицима чинило се као да су кренули некуд на веселу мобу.
Однекле иза ограде избио је Миљин дјед, мршав и љутит старац, оштра носа и сав пљесниво сијед, Подрхтавајући, ослоњен на танку шљаку, он се изненада исправио, надигао густе обрве и пријетећи шљачицом повикао на, дјечаке: _
— Ама зар и ви, мајка вам кукала! Зар се и ви дигли против државе, против власти, а:
— Ајд и ти с нама, ако ти је криво! — окоси се на њ високи Јоја и оба се момка пркосно насмијаше, _
_ Миља потрча иза хамбара да је
· не би видио дјед, па испаде пред
момке с друге стране дворишта. Зарумењена и једра, сва, од тре“ пета и живих кретњи, она, се бо
вјерљиво приби уз Лазу, улагајући се ухвати га за лакат и насмијеши се крупним осјенченим очима, — Лазо, Лазаре, куда ћете7
Високи Јоја насмија се кратко као да рже, па видећи плашљиву сјенку на лицу дјевојчета, од: лучи да је још више устраши и да даде важности њиховом походу. Набрао је обрве, уозбиљио се и креснуо јој у лице набусито и подругљиво:
— Идемо да срушимо државу, ето ти!
Осмијех се нагло угаси у очима дјевојчета и рука се мртво 0пусти с Лазина лакта, С неразумијевањем и језом у великим Уплашеним очима, она остаде уз ограду као одбачена немилим у дарцем, а момци, загрљени, продужише гласно се смијући.
— Иду да сруше државу!...
Био је то за дјевојче некакав посао пун неразумњиве страхоте: узбунили се људи, не спавају, не разговарају као обично и сад, ево, некуд одлазе, измијењени и брижни. Па, ево, и ова два дјечака, до јуче драга и свакодневна, одоше некуд, на страшну работу, — иду да руше државу.
— Држава!.:.
То је нешто као црква, звона, гробље и друге тајанствене и неразумљиве ствари. Како би било да упита дједа.
Али дјед се на то питање најприје забезекнуо и нагнуо уву вјерујући да није добро чуо, а кад му је дјевојче поновило шта, га пита, стари се неочекивано разбјеснио и завитлао шљаком.
— Шта, кујетино, и ти се пропитујеш за државу! Није ми до ста моје слабоће и овога, несретлука, него још и таке... (00000, господе, узми ме к себи.
;
ж
Минула је година дана од тога јутра пуног дјевојчине забуне и страшне неизвјесности. И кад год га се осјети петнаесто-годишња дјевојка, обијесна и вјечито ра спјевана, за тренутак застане, поцрвени и уз стидљив смијешак шапуће:
— Боже мој, ал сам онда била луда и млада, И ништа није-
сам знала, ништа — за — ништа, „Окретној и веселој омладинки сад се више не подругује као оно лани, кад је била „још луда и млада“. Кад је гдјекод на пролазу кроз село сусретну, партизани јој се озбиљно јављају:
— Здраво другарице, Неосјетно и лагано мијењају се многе улоге.
Смирио се и припитомио се срдити Миљин дјед. Сид више не праска по кући, нити за сваку ситницу грди своју младу унуку. Понекад, кад загусти на фронту или се у свијету деси нешто о чему се много прича, старац сједне на троножац поред унуке, гласно отхукне и подбочи се' шљаком под браду, па се тек онако, као заузгред, јави:
— А је ли ти, дијете, шта се чује од Руса7 Да није каква, слабоћа7 Поласана, унука онда стане лагано да му прича све што је чула, док је дјед слуша, уздрхтао, сузан и слабачак попут дјетета.
Кад је већ прича готова, стари још дуго уздише тужнији него о. | бично и вајка се:
— Ето ти, младо, лудо, још дијете, па све зна, а ја — у шта ли сам ја остарио7 |
Понекад с положаја наврати курир и пита за Миљу. Донесе јој писамце писано на свакојакој хартији, већ која је дошла до руку. Зна се: писмо је од Лазе. Дјевојка, устрептала и увијек једнако збуњена, трчи гдјегод иза куће, сакрије се у вокрњаку и сва се уноси у писмо. Тек је недавно научила писати, па споро и с напором сриче квргава Лазина слова.
„Смрт фашизму, другарице Миљо“ — започиње он тако свако писмо — „ми смо сви добро и здраво...“
Увече Миља грли у кревету своју младу рођаку и пита је:
— Зоро, који је теби најдражи партизан из нашег села“
Мала, се примири, чешка у мраку носић и најзад одговара:
— Лазо.
— И мени је — не може да 0ћути Миља, |
» 1
— Хи-хи-хи, ти ћеш се за њу дати — смијуцка се дјевојчица.
Миља је још чвршће стеже уза се, док јој немирна мала лукаво шапуће у само уво:
— ЏПа ће те он Хи-хи-хи!
— Види, види, ђаволка, све ли она зна — раздрагано је грли узбуђена Миља. = ' »
пољубити...
% ж
У густој кестеновој шуми прославља се друга годишњица у станка.
Сјеновит кестенар сав бруји од натпта, Свакојаке војничке униформе партизана, устазпке, домобранске, њемачке и италијанске, промичу и мијешају кроз окупљен народ, па пако их преплављује шаренило женске одјеће, свак их добро види.
— Виђај-де нашег Ђоке, пљу вути швапски фељбаба,
У блиједом плаветнилу љетњег неба без престанка, узалудно и тврдоглаво зуји усташки двокрили авион и тражи гдје се одржавају партизански годишњи зборови. Кад се његово зврјање појача и примакне, жене се плашљиво прибијају уз дебела кестенова стабла.
— Е, нећеш нас, вала, наћи, па да те таман Анте вози!
Испред омладине на збору говорила је Миља. Свечано обучена, зажарена у лицу од узбуђења и врућине, она је личила на мио и жив цвијет изненада поникао на узвишеној позорници окиКеној зеленилом. |
— Гледај-де, гледај-де, рођене моје, како говори ко какав поп — узбуђује се њезин дјед згурен у високој дивљој папрати заједно са својим кумом Марком. Ни један ни други нијесу од узбуђења могли да разумију што дјевојка говори, али су се на крају обојица расплакали слушајући „своје рођено дијете“.
Блистајући, лака и хитра, Ми-
_ ља је пролазила кроз немирну и
загријану гомилу не осјећајући земљу под собом Чинило јој се да плива. Заустави се тек на крају збора пред једним познатим
___--.- 5 ________ оном == ~
ликом, Као иза сна трже ] љиво знан глас:
— Здраво Миљо. Ти сеп ла, па не познајеш старе при) ље и комшије,
Пред њом је био Лазо. 0 и висок са нечим тврдим и ким у изразу и у отејечним и ним кретњама, он јој се исти мах и адлек и дос знат и драг. На рукаву му венио знак командира чете,
— Гледај наше Миље, као какав политички комес
Насмијешио се, ал на њег лицу није више било онога ругљивог израза као некад, устаничког јутра, кад су) кли да иду рушити . државу“ уздигнутим обрвама видје
да је више зачуђен и 03 спреман на похвалу. | Иза кестенова се изненал вила хармоника. Као да Је неодољиво повукла за рамена род је навалио У коло, Комен“ и Миља остадоше сами.
ми се ти и Јоја наругали јутра, кад је почео устанак ва. сам била умрла... БХ, . то било, била сам још не; јете...
— А сјећаш ли се онда. с рогуљама на рам шао путем“ Ни потписати „честито нијесам знао, право знао зашто смо с ;
— Да, да, — а сад си мандир. Како се све мијења сто као да човјек сања»
С помало тихе туге СУ се онога јутра и негдашњег чака и дјевојчета којих с нема, Погледали су 4е 08 _ смијешком, ослобођени
Па ето, они баш од За ту туђу државу, страт зумљиву утвару пред и негда дрхтали дјечак И а. сад се ево над немилом ном уздиже и пјени Ра бујан живот.. 4
— Лазо, макар сад зашто живи. у % |
Кроз двије, и нехоти ој не и сплетене руке, шума. струјала „устрептала Ф бођене младости