Борба
1 4-ОСР иђ да !ће се пћ Ви и ми стварамо нови
фронта 33, УТвВеЕНИ базиј од: отвај њу. Предвте у економском и соци“ _ Митровић та за пререду спада и стварање
(Из Се: у у сарадн, Ђа се, даљбе рата отпочела је из-
чира сарадња на поли-,
Комитет за к1 Влади ФНРЈ обаветје
стогодишњииндустрј иу у да је „Горског вијенца“ од ! лафдлаже ва 8 | и Бе
Јун 1947 године.
(Наставак. уце је ма, да одгог "њу. Овај и: ВИјИ акт КС (асова допутовао је ни. које 3 Прага у Београд ПА: ба, уретар. чехословачког мали после спољних послова др друштвено. | оментис са госпођом, ·_ њему фин“ ретара Милоја Рупелност, Тако зом допутовали су гошто: се р а Тотвалд и југословен| у своје“ лор У Прагу др Дарко ње о пород езничкој станици др Клемештиса су дочекали и поздравили: претседник Комитета за школе и науку савезне владе Борис Зихерл, помоћник. министра спољних 10ослова др Алеш Беблер, шеф Чехословачког одељења Министарства спољних _ послова Јован Вуксан, шеф протокола Министарства спољ них послова Павле Бељански, а У име Културног друштва Југославија — Чехословачка потпретседник Друштва Милош Царевић и секретар Иво Вејвода. У име чехословачке амбасаде У Београду дочеку су присуствовали: амбасадор др Јозеф Корбел са госпођом и особљем амбасаде, као и чехословачки војни аташе потпуковник Штрос и претседник Удружења _ Чехословака у Београду инж. Боучек. |
у Др клементис положио ВЕНАЦ НА АВАЛИ
Јуче, у 11 часова пре подне, државни секретар чехословачког министарства спољних послога др Вла димир Клементис положио је венац на Троб Незнаног јунака на Авали. Полагању венца су: претседник Комитета за школе и науку Борис Зихерл, помоћник министра спољних послова др Алеш Беблер, адмбасадор ФНРЈ У
присуствовали
Јуче је у Министарству спољних послова у Београду потписана конвенција о културној сарадњи између Федеративне Народне Републике Југославије и Републике Чехословачке. Конвенцију су потписали државни секретар Министарства спољних послова Чехословачке Републике др Владимир Клементис и претседник Комитета за школе и науку при влади ФНРЈ Борис Зихеђл.
Пошто је обављено потписивање Конвенције претседник Комитета за школе и науку Борис Зихерл одржао је следећи говор:
„Тесподине министре, господо и другови, .
Потписивање Конвенције о културној сарадњи између Чехословачке Републике и Федеративне Народне Републике Југославије данас не можемо назвати само продужењем и учвршћењем традиционалних културних веза између наших братских народа, веза које су бивале све јаче и јаче на свакој прекретници у развитку њихове националне културе, Услови у козима наши народи данас живе и граде дали су нашим културним везама нову садржину и нове перспективе развитка. Победом у рату уклоњена је једпа од највећих 0пасности Која је кроз векове угро· жавала слоббдни национални, тј. и слободни културни развитак народа Чехословачке Републике и Југославије. Шангерманизам у свом најзверскијем, хитлеровском обли= ку доживео је пораз. Наши су народи у рату ишли, а они и данас, у време мирне изградње иду раме уз раме, сарађујући у стварању материјалних основа свог благостања и истинског напретка. Културна сарадња је неизоставни саставни део политичке и економске сарадње, опа уноси мисао о потреби братства дубоко у свест људи, Размена тековина наше науке и Уметности само ће учврстити сазнање, стечено кроз историју и као никада досада потврђено у овом рату: сазнање наших народа да је пут њихове будућности — пут за-
чке одбране њихових политичких, социјалних и културних тековина.
Основна гарантија пуног развитка културне сарадње између наших народа јесте управо чињеница да је сазнање о потреби најтешњих културних веза између словенских народа постало више него икада сазнањем народних маса и, што је најважније, да су те народне масе постале одлучујући чиниоци у животу наших земаља,
После тога је узео реч др Блади__мир Клементис, који је рекао:
и — Господине претседниче, драги __ пријатељи,
Када ми је пре годину дана пала У део част да као журналиста коментаришем уговор о узајамној по"моћи и пријатељској сарадњи изме__Бу Југославије и Чехословачке, ја
написао да је то само кодифи“
. а омога што међу нама већ оуадишпостоји. Факат да је све оно чјала: гутворено било изпојевано У
1 м дектричпеатије, народну демокра. е формалистичка. У
и за хемискултуре.,
ељезара. · Остварењејтурном пољу. Не само
Прослвизацију "свиуденти и ученици ле“ н„Торског
Тема, дакле, целином броду, немонтирању или у иплустрији, дустрије у Слбсла се усаврше Збитак индустрије У бите у Ју:
ама омогућује и м парла-
Словеније. _ Саахвал-
до еко„ пово“
»
једничког учвршћивања и заједни-
иностраних послова Чехословачке у
Прагу др Дарко Чернеј, шеф протокола Министарства спољних послова Павле Бељански, начелник Одељења за везу са странцима при Генералштабу Југословенске армије потпуковник Водопивец, претставник Команде града Београда потпуковник Александар Јовановић, секретар Културног друштва Југославија — Чехословачка Иво Вејвода, као и чехословачки амбасадор у Београду др Јозеф Корбел с особљем амбасаде и чехословачки војни аташе потпуковник Штрос.
|
МАРШАЛ ТИТО ПРИРЕДИО РУ- |
ЧАК У ЧАСТ Др КЛЕМЕНТИСА
Претседник Министарског сагета маршал Југославије Јосип Броз Тито приредио је данас ручак у част државног секретара Министарства спољних послова Чехословачке Републике господина др Клементиса и његове супруге. ;
Ручку су присуствовали амбасадор Чехословачке Републике у Београду др Јозеф Корбел са супругом, помоћџик министра спољних послова др Алеш Беблер са супрутом, амбасадор ФНРЈ у Шрагу др Чернеј са супругом и други.
Др КЛЕМЕНТИС ПОСЕТИО ПРЕТСЕДНИКА _ ПРЕЗИДИЈУМА | НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ ФНРЈ Др ИВАНА РИБАРА
Државни секретар Министарства спољних послова Чехословачке Републике др Владимир Клементис са госпођом, у друштву помоћника министра спољних послова др Алеша Беблера, посетио је данар У 12.30 часова у вили на Дедињу претседника Президијума Народне скупштине ФНРЈ др Ивана Рибара.
Потписивање конвенције
словенских парода. За такву сарадњу створени су основи за време рата. У будућности културна сарадња развијаће се у још ширем обиму не“ го што је то било досада. Као што ви од нас добијате и ми од вас м» жемо добити сно што немамо. Мзмеђу осаљ%% овамо спада и свежи дух кода овде провејава, а који Је оличен у лицу вашег великог Маршала. У том духу ми потпигујсмо сву Конвенцију.
Потписивању Конвенције присуствовали су помоћник минигтра спољних послова др Алеш Баблер, амбасадор ФНРЈ у Прагу др Дарко Чернеј, начелник Политичког одељења Министарства спољних послова Иво Вејвода, шеф Протокола Министарства спољних послоза Павле Бељански и виши чичовници Министарства... · ,
Од стране Чехословачке амбасаде били су присутни амбасадор др Јозеф Корбел, саветник Арношт Карпишек, аташе амбасаде Марта 7 01валд, аташе за културу Јиржи Мајснер, аташе за штампу Јозеф Марек и чехословачки новинари који се налазе у посети Југославији,
Тенст конвенције
Влада Федеративне Народне Ре. публике Југославије и влада Чехословачке Републике, у жељи да У смислу У члана Споразума 0 пријатељству и узајамној помоћи између обе. државе, потписаног 9 маја 1946 тодине, склопе Конвенцију 0 културној сарадњи, у циљу потпомагања и олакшавања пријатељске сарадње на научном, школском, уметничком и фискултурном пољу, на именовале су у ту сврху пуномоћнике, и то: 5
Влада Федеративне Народне Републике Југославије Бориса Зихерла, претседника Комитета за школе и науку при влади ФНРЈ.
Влада Чехословачке Републике др Владимира Клементиса, државног секретара _ Министарства спољних послова, који су се, пошто су измевили своја пуномоћја, нађена у добром и исправном облику, споразумели у следећем:
Члан 1.
Високе Стране Утоворнице уложиће што већи напор да на својим "виверзитстима и другим установама за више образовање осигурају оснивање професорских катедри и постављање лектора за језик, литературу. историју им друге предмете. који ће помоћи упознавању друге Бисоке Стране Уговорнице.
Члан П. ,
Високе Стране Уговорнице могу оснивати културне установе на те риторији друге Високе Стране Уговорнице, под условом да буду респектовани општи законски прописи о оснивању таквих установа који важе на дотичној територији, Под овим установама подразумевају се: трајне изложбе, библиотеке, читаонице и архиве намењене студији им струкама на које се односи овај споразум,
Члан Ш. .
Високе Стране Уговорнице потпо“ магаће размену истраживача, про. фесора, наставника, просветних радника, стуцената, ђака, уметника и претставника осталих културних професија и струка.
Члан ЈУ.
Високе Стране Уговорнице, свесне свога словенског братства, опходиће св према студентима и ђацима припадницима друге Високе Стране Утоворнице Као са домаћим припадницима. ;
Услови под којима би испити. сведоџбе и дипломе свих врста, који важе на теритдорији једне Високе Стране Уговорнице, могли бити при. знати за пријем у службу од друге Бисоке Стране Уговорнице, биће испитани и одређени. у
Члан У. 5:
Високе Стране Уговорнице“ према
својим могућностима даваће стипен:
| дије да би омогућиле припадницима обеју земаља да студирају, да се стручно школују, или да као истраживачи раде на територији друге Бисоке Стране Уговорнице,
Члан УП,
Високе Стране Уговорнице потпо-.
Х
магаће најтешњу сарадњу између научних, културних, просветних. фискултурних, уметничких и сличних друштава и организација својих земаља и на тај начин пружиће узајамну помоћ за њихову делатност. Високе Стране Уговорнице обезбедиће у том смислу научним радницима друге Стране слободу научног истраживања у библиотекама. архивама и па терену, респектујући опште прописе, који важе у земљи где се та научна истраживања врше,
Члан УП.
Високе Стране Уговорнице радиће на уклањању штетних последипа немачке фашистичке и сваке друге фашистичке пропаганде про“ тив Федеративне Народне Републике Југославије и Републике Чехословачке на пољу науке и културе.
Члан УШ.
Високе Стране Уговорнице потпо магаће организовање течајева 32 време школског распуста за наставнике високих школа и других школа свих степена и врста. као и за културне и просветне раднике и уметнике друте Високе Стране Угопорнице. Ово се односи и на размену праксе у предузећима, на размену учесника течајева за време распуста и на васпитна летовалишта свих врста.
Члан 1Х.
Високе Стране Уговорнице потпомагаће и евентуално дајући за то и материјална средства узајамне посете појединаца и изабраних група научних, просветних и фискултурних радника, књижевника и у метника, како би се развијала научна, просветна, културна и фис културна и друга сарадња.
| Члан Х.. Г
Високе Стране Уговорнице помагаће сарадњу између признатих омладинских организација, између професионалних организација просветних радника, као и' између других научних и културних организација и удружења обеју земаља.
Члан ХЛ.
Високе Стране Уговорнице помагаће се узајамно у напорима за ширење културе и свестрано међусобно упознавање, нарочито:
а) организовањем размене књига и часописа, дневне и периодичне штампе и других публикација из међу установа и друштава обеју земаља; 6) културним старањем о грађанима друге Високе Стране Уговорнице на својој територији, као и културним старањем о својим грађанима на територији друге Високе Стране Уговорнице у споразуму са њеним надлежним установама;
ц) олакшањем и остваривањем размене музејског материјала;
д) олакшањем делатности новинских „агенција и дописника и потпомагањем новинарских посета и екскурзија;
е) предавањима и течајевима језика; ф) разменом јала;
г) концертима;
х) изложбама и приредбама свих врста;
и) позоришним претставама, разменом глумаца, односно позоришних ансамбла;
ј) радиом, филмовима, грамофонским плочама и слично;
к) развијањем спортских односа преко спортских и фискултурних организација, помагањем туристичких путовања и организовањем боравака у циљу одмора;
1) свака Висока Страна Уговорница стараће се на одговарајући начин о заштити ауторских права и о томе да буду издата пре свега литерална дела од вредности друге Високе Стране Уговорнице, и тоу добрим преводима.
Члан ХИП.
школског матери-
Високе Стране Уговорнице осно-_
ваће сталну Мешовиту комисију, која ће имати четрнаест чланова. Ова Комисија дејствоваће као саветодавно, иницијативно и контролно тело.
Мешовита комисија биће подељена у две секције: једна ће имати седиште у Прагу, друга у Београду. Свака секција имаће по седам чланова. (
Чланове чехословачке секције именоваће чехословачко Министар. ство школа и просвете у споразуму са Министарством спољних послова и Министарством информација, Чланове југословенске секције именоваће Комитет за школе и науку у споразуму са Комитетом за културу и уметност и са југословенским Министарством спољних послова.
У прашкој секцији Мешовите комисије имаће своје претставнике чехословачко Министарство спољних послова, Министарство школа и просвете, Министарство информација. културни, просветни и уметнички радници и омладина. У београдској секцији Мешовите комисије имаће своје претставнике Министарство спољних послова, Комитет за школе и науку, Комитет за културу и уметност, Савез про. светних радника и Централно веће Народне омладине Југославије.
Заседањима обе секције могу присуствовати аташе за штампу као и културни аташе друге земље, претставник домаћег друштва за Културну сарадњу између Чехословачке и Југославије и стручни саветодавци. 5
Списак именованих чланова секције биће дипломатским путем пред-
ПЕТОГС је потписана конвенција о културној | _ __ аизмеђу Југославије н Чехословачке
у Беорад допутовао др Владимир Клементис, секретар Министарства
ложен другој Високој Страни Уго. ворници на одобрење,
Пленум сталне Мешовите комиси је састаће се према потреби, најма ње једанпут годишње, и то наиз менично у Чехословачкој Републи: ци и Федеративној Народној Републици Југославији, На овим седни:
" цама претседаваће петнаести члан,
југословенско |
«обавезују се да бг предузети
кога ће именовати чехословачко Ми: нистарство школа и просвете на предлог прашке секције, ако Мешо вита комисија заседава у Чехосло вачкој, а Комитет за школе и на. уку на предлог београдске секције. ако Комитет заседава у Југославији
Задаци Мешовите комиси,е биће да на пленарпим заседањима доноси одлуке и предлаже мере за спровођење у живот ове Конвенције. Прва од ових мера биће израда допунског протокола, који ће бити састав ви део Конвенције чим буде одо брен од обе Високе Стране Уговор: нице. Мешовита комисија пазиће на примену Конвенције и на споразум но донете одлуке и мере и предла таће Високим Странама Уговорницама све измене које ће сматрати потребним.
Члан ХШ..
Ову Конвенцију спроводиће У пракси надлежни централни органи на основу сугестија и предлога Ме шовите комисије,
Члан ХМ.
Обе Високе Страпе Уговорнице потребне административне и финансиске мере за практично спровође· ње ове Конвенције,
Члан ХУ.
Одредбе ове Конвенције ни- уколико не мењају пуноважност закона и прописа Високих Страна Уговорница који се односе на све странце, уколико се тичу уласка У земљу и боравка у њој.
; Члан ХУМ, |
Ова Конвенција биће ратификована. Размена ратификацисних инструмената спровешће се у Прагу.
Конвенција ће ступити на снагу даном размене ратификационих инструмената, . Члан ХУП.
Ова Конвенција остаће у важности најмање пет година, Ако шест месеци пре истека овог рока ниједна од Високих Страна Уговорница не саопшти жељу да важност Конренције престане, Конвенција ће остати у „важности, до истека шест месеци од дана, кад једна од Високих Страна Уговорница саопшти жељу да важност Конвенције престане. У потврду тога, потписани пуномећници потписали су ову Конвенцију и ставили на њу своје печате.
Рађено у два примерка у Београду, на дан 27 априла 1947 на чешкем и српскохрватском језику. Оба текста су аутентична.
БИОГРАФИЈА ДР ВЛАДИМИРА КЛЕМЕНТИСА
Др Владимир Клементис
Др Владимир Клементис, државни секретар Министарства спољних послова · Чехословачке Републике, рођен је .20 септембра 1902 године у Тисовцу, у Словачкој. Студирао је права на.Карловом универзитету у Прагу и радио политички у студентским _ организацијама. Заступао је словачке социјалистичке студенте у Међузародном комитету у Прагу и организовао је и на други начин. сарадњу између словачких и чешких студената и њихов рад на међународном пољу. Каспије је радио као адвокат у Братислави. Био је бранилац у политичким процесима и за време Прве републике развио је свестрану делатпост као публициста, политичар и културни радник.
Од 1935 године био је народни посланик чехословачке Народне скуп штине као претставник Комунистичке партије Чехословачке. Још пре Минхена др Клементис је у Француској развио пропагандну делатност за чехословачку ствар. Био је активни борац поотив фашизма и организовао је систематско зближење и.сарадњу између чехословачких и совјетских културних радника.
После окупације Прага од стране Немаца, отишао је преко Пољске и Совјетског Савеза у Париз. После капитулације Француске прешао је у Велику Британију, где је као истакнути познавалац словачког питања и мађарског проблема. узео учешће у чехословачком покрету отпора у иностранству. Чехословачкој ствари био је користан нарочито својим изјавама и полемикама преко радија из Лондона.
Др Владимир Клементис је објавио своје политичке и литерарноисториске студије, нарочито радове о мађарском проблему и словенском питању.
Др Клементис је данас члан Словачког народног већа и посланик Народне скупштине.
На Московској
севјетена делегација се | борила за интересе трајног
Москва, 27 априла
ТАСС јавља:
„Известија" доноси уводни чланзк о резултатима конференције министара спољних послова У Москви У коме се каже: , | р
„Проблеми од великог историског значаја били су на дневном реду за: седања Савета министара. спољних послова у Москви које се завршило. Четири велике силе, које су постигле победу над хитлеровском Немачком отпочеле су са решавањем немачког проблема, који је од од лучне важности за европски мир. Потребно је остварити оно што Антанта није успела да оствари и није могла да оствари — после Пр“ вог светског рата. Немачка држава — жариште крвавих ратова — треба да буде лишена своје „агресивне привреде и уведена У породицу мирољубивих народа. Безбедност будућих генепација зависи од успеха ове велике ствари.
Учесници на Конференцији донели су споразумне одлуке 0 неким битним питањима немачког проблема. Међу ове одлуке спада, на при“ мер, и сдлука о укидању Пруске државе =— тога наследног гнезда и упоришта немачких милитариста, непресушног извора агресивних ра, това, Светско демократско Јавно мнење примило је са задовољством одлуку Савета министара спољних послова о демилитаризацији. денацификацији и демократизацији, као и одлуку у погледу такозваних расељених лица и територијалне реорганизације Немачке. Познато је да су те одлуке достављене Контролном савету у Немачкој као директиве за руковођење и рад. Тиме је постављен још један камен у темељ зграде мирољубиве и демократске немачке државе. која се сада изграђује.
Знатно је напредовао рад на утврБивању процедуре за израду миров“ ног уговора с Немачком. Тачке гроцедуре по којима је и по којима није постигнут споразум изложене су “ једном документу који је упућен замсницима _ министара на даље проучавање. Образована је комисија која треба да испита низ чланова нацрта уговора с Аустријом и да “тврди конкретне чињенице у циљу евентуалног зближења гледишта плала заступљених у комисији. Допета је оллука да се до 31 децем"бра 1948 репатрирају немачки ратни заробљеници. Решена су извесна нарсчита питања у вези с извешта“ јем Комитста стручњака за угаљ као и неки други проблеми.
ПРИПРЕМЕ ЗА ПРОСЛАВУ ПРВОГ МАЈА У СВЕТУ.
Централна комитет Комуни
партије Велике
проглас поводом просла с Првог маја _
Лондон, 27 априла
Рајтер јавља да је Централни комитет Комунистичке партије Велике Британије издао проглас поводом овогодишње прославе Првог маја, у коме позива британску владу да уклони све оне политичаре који су одговорни за поражавајућу спољну политику лабуристичке владе, као и да учврсти уговор са Совјетским Савезом. У прогласу се затим истиче да радничкој класи и националној независности Велике Британије прети катастро„фа, пошто се британска влада, у решавању питања спољне политике и трговине, ухватила у коло америчких,) милионара надувених ратним добитима и атомским бомбама. к 5 |
Даље се у прогласу тражи да Конгрес Тред-јуниона удружи све раднике у захтеву да се из владе уклопе све присталице спољне политике коју подржавају конзервативци и амерички империјалисти: да се врате кућама Британци који се данас налазе под оружјем по свим деловима света и да се употребе као радна снага за мирнодопску производњу; да се изврши национализација индрустрије челика и саобраћајних средстава.
ПРИПРЕМЕ. ЗА ПРОСЛАВУ ПРВОГ МАЈА У АМЕРИЦИ Њујорк, 27 априла ТАСС јавља; 5 Амерички радници прославиће међународни празник 1" мај и обележиће 57 годишњицу прве такве прославе одржане у Њујорку 1890 го-
Сенатор. Тејлор осуђује пол САД нао империјалисти
Њујорк. 27 априла ТАСС јавља:
Говорећи на Вашингтонском ра-
дију о америчком програму .помоћи“ грчкој и турској влади. сенатор Тејлор. демократа из дожаве
Ајдахо изјавио 'је да се Сједињене Америчке Ложаве. збобилазећи У"
једињене нације “ решењу тога пи-
тања. „бесумње приближују рату ми губе поштовање многих својих при. „јатеља“. е |
Тејлор је америчку политику назвао империјалистичком и истакао ла Сједињене Америчке Државе теже да добију монопол над Бафтом Блиског Истока и ла успоставе вон тролу нап светским тржиштем
Он је даље изјавио ла претстав ници војске „заиста у потпуности
)
ПО "им У
померени
С друге стране фр сног броја проблема. но. То се у првом, + економске принцице = блема. послератни привреде и план. јетска делегација сматра да су економем органски повезану б пе парација. коме она Ма шу важност, 54
треба отворено рећу „. _ борба између разних с јединих делегација на ; ји Савета министара слова водила око пута." одлука о Немачкој донг му и у Потсдаму. Док делегација стално раде ње тих одлука, друге је на првом месту амеђ британска — системате шавале да пољуљају мачком проблему, које Сно лонете на Криму Совјетска – делегација | је на испуљењу тих 01 одлуке по којима су св које су потписале че остапу па хартији већ у веду у дело. Совјетска | . се успротивила напорима америчке и британске ј да се отступи од тих спора петих одлука, Усто су покушаји ових делегациј сте методе доношења (с одлука које су оби практиковане у Савету и на другим кенференци ги велике силе, покуша пет врате на, већ де решавања међунарс ма наметањем воље н другим државама, метој ристичне за општепо империјалистичких « природно, изазвали олгова лучно одбијање Совј На Московској ко вета министара спо совјетска делегација чврсто борила за | кратског и чврстог мир скомпромисно инсистир вршењу оллука које земље донеле у Ш
про
вљасо је снажну манифест љинске спољне полити ског Савеза — поуздан. ра и безбедности, сл счости народа. ;-
Бритавије_
дине. Очекује се да 5е ви у Њујорку учествов члапова радничких си: мање пет хиљада ра
Прослава 1 маја одр: кође у Њујорку, Бост Филаделфији, – Вашин Франциску и другим !
ЛАТИНСКЕ АМЕРИКЕ РАДНИКЕ ДА САЧ! ство у свом отп
РИЈАЛИЗМ
Њујор
Дописник Асошиете; из Мексика, у вези 6 празником 1 маја, да. рација рада Латинске јавила. проглас упуће дикалним организаци, Америке које улазе. а које броје око 5 МИТ зованих радника. У ПРО тиче тежак економски 6" тинске Америке и 69% године после заврше "светског рата раднич тинске Америке стоји. од досада највећих при! за. на њеној територији,
У прогласу се осу Америчке федерацији | се расцеп у радни
На крају, Конфедер "тинске Америке 06 цима земаља Латинсћ позивајући их да сачу у свом отпору импери говим агентима, у 6 националну независност |
контролишу америчк литику“ ње сати
СЈЕДИЊЕНЕ АМЕБЕ ВЕ УСТУПАЈУ ВЛАРа ТАНГА РАТНЕ.
Вашингмо Како јавља Рајтер Труман је наложио нистру морварице Џе да кинеској влали У број бродова И други јеката, као и да У 7, официра и 200 морва морнарице или пом Број бродова кој ни није наведен. |! .1
ЈУ вести се Кал он тражио одобрење 7 испоруку _ бролова људства.