Борба

О

: Други дан рада 'Трећег конУ треса АФЖ Југославије почео СА :је дуготрајним – овацијама и

“ скандирањем „Тито на конгрес",

„Жерој Тито".

_И заиста, неколико – минута

_ - пре 10 сати у дворани је настало гибање и узбуђење а онда су поново одјекнуле снажне и ду-

_ готрајне овације. Ведар и са о-

_ смехом на лицу, на вратима се 2И појавио друг Тито. У његовој · пратњи били су министар уну-

“ трашњих послова НР Хрватске,

Другарице делегати, Дозволите да вас прије свега најтоплије поздравим и да 3а“ _— желим да рад вашег копгреса ·буде што успјешнији, на добро наше социјалистичње домовине. ' Ви данас имате чиме да изађете овдје на овај ваш трећи ' конгрес, ПШериод о од прошлог, другог о конгреса до данашњег био је дуг и плодоносан у погледу рада ваше женске организације у Југославији. Морам овдје да кажем и у име Владе да сте се ви и у послијератним најтежим часовима који су "пред нама ( искрели и против 'наше воље показале на пуној ' висини, Би сте показале да сте остале пожртвоване и исто онако свијесне улоге ожена У мирнодопској изградњи — иако се опа не би могла назвати мирнодопском — каошто сте биле свијесне ваше улоге и у великој ослободилачкој борби. .„Ја не бих ' хтио да говорим о · појединостима вашег рада, јер ћете о томе ви овдје говорити – или сте већ говериле, а ја нт сам још упознат са свим детаљима вашег извјештаја и ваших излагања овдје, па ћу то моћи да учиним тек касније. АДли, ја сам видио и знам из онога што сам могао прочита-

Ваш рад као чланица нашег Народног о фронта Југославије био је у извјеспом смислу двострук и баш о тој двострукости и о извјесном елементу нејасноће у вашем раду ја бих хтио да кажем неколико ријечи. Намме, ви сте као секција опће политичке организације Народног фронта Југославије, кБаса жен-, ска секција, то јест, ка0 оргализација жена Југославије, биле апсорбиране – чешће на линији опћег задатка Народиог фропта, због чега нисте имале могућности да се довољно посвети· те спедцифичним обавезама које имате као женска организација. То је често уносило, да тако кажем, извјестан елеменат нејасноће у ваш рад. Ја мислим, дру" гарице, да ви у првом реду свом својом снагом и еланом треба да вршите дужности које проистичу из тих ваших спедифичних обавеза, као што је, на примјер, брига о женама-мајкамљ брига о хигијени дјеце и брига о дјеци успће, брига о здрављу, о васпитавању жена у Југосла-

' вији, о томе да у своју женску организацију и Народни фронт окупите што већи број још не окупљених жена, то јест дА

“ свим снагама радите на томе да наше жене које данас још нису обухваћене вашом организаци“ јем буду у њој и да она у пуном смислу буде организација свих жена Југославије. Ви треба да ве трудите да у првом реду преваспитавате оне наше жене које још живе у духу старих појмо"ва, са старим назорима о друштву и друштвеном систему, ко“ је још подлежу утицају разних негативних фактора који још постоје у нашој земљи. Ви се морате · борити за сваку жену, за сважу дјевојку, да је отргнете · испод тог негативног утицаја '5 „приведете је у фронт градите

_ ља наше социјалистичке – зем“

_ о ље, То је ваш о први задатак. Други ваш задатак, као члани“ па Народног фронта, у томе је, да исто тако као и остали чланови Фронта, у колико вам то ваши специфични – задаци дозвољавају помажете спугије гдје

· је то потребно на добровољном

· раду, разумије се У колико то дозвољавају физичке и друге способности жена. :

— Даље, морам | овдје подвући ' 'Нарочито још једну ствар, % то је да ви морате водити бригу и

: томе какав је однос . Према женама које имају више дјеце. Ја сам не једампут примијетио да је однос наших, не само НИ жих власти и разних нижих

– — Фргана, него чак и наших орга— визација и руководећих људи У

1

генерал-лајтнант Иван – Крајачиђ, и народни херој генералмајор Милан Жежељ. Снажно клицање није престајало. _ На говорницу је изишла Ката Пејновић, претставница Главног одбора АФЖ Хрватске и у име учесница – конгреса · поздравила друга Тита. 1 Затим је друг Тито, често ' прекидан одушевљеним усклицима и аплаузом одржао учесницама " говор, |

'ГОВОР МАРШАЛА ТИТА

ти о из извјештаја другарице Виде Томшич, да сте ви збиља извршиле своју улогу, улогу Антифашистичког фронта »же“ на Југослапије. Осим тога морам да изразим овдје у име Владе и захвалпост која се тиче држања жена Југославије у сно вријеме кад нам је дошао један нови удар. са стране о-: них од којих смо то најмање могли | очекивати, са стране Совјетског Савеза и Информбироа. Захваљујем вам у име Централног комитета и у име Владе, што сте заиста биле један од најснажнијих · стубова за' очување – јединства – наших народа приликом тог новог атака на нашу социјалистичку земљу, на ваше јединство. Морам да подвучем и касније достојно држање наших жена на међународним форумима, пред међународним ' организацијама жена, јер сте ви достојно браниле част нашце социјалистичке домовине и' чврсто истрајале на позицијама па којима се налаозисватња Шерђија, иа којима 06 налази огромна већина народа плмпе земље. То су ствари које сам дужан да подвучем, а увјерен сам да ћете ви и убудуће. ма како била тешка ситуација — јер ми не знамо шта може

тим ~ организацијама – попекад према женама са више – дјеце пеправилан. На примјер, ако жена не иде на какав задатак, на неку градњу, цесту или кућу која се подиже или на какап други рад који врше фронтовци, понекад се изводи закључак да она због тога не врши своју функцију напредне жене Југославије и не даје свој социјалистички прилог. А она, међутим, пе може да иде зато што не може оставити дјецу саму. Ако би хтјела да иде тамо, морала би. "наћи неког тко би јој пазио дјецу. А ако она то учини, шта смо онда тиме добилиг Ништа/! Односно, добили бисмо то да се та жена трга на двије стране,

Дозволите ми сада, другарице, да се осврнем мало на наша привредна питања. О томе се до данас много говорило и писало, а ја морам рећи да ће бити потребно да се још много говори и много пише. Ви већ знате да је извршење нашег Петогодиш“ њег плана, мање-више, упркос свих могућих запрека, сметњи и напџада на нас ипак досада ип шло успјешно. Ја пећу овдје износити цифре, нећу понављати ствари које су већ познате, али могу да вам кажем да и да“ нас, у јеку ових најтежих напада на нас — кад су изо чах назвали и фашистима. а касније ћу вам објаснити зашто су нас тако назвали — да ми и да“ нас, упркос свих сметњи, успјешно извршавамо наш ПЏетогодишњи плањ, а пропаганда и ра“ зне економске сметње пе могу нам толико штетити да га не бисмо могли извршити. Ради се само о томе, да смо ми сву своју пажњу усмјерили према оним гранама · привреде КОЈО·ЗЊП[)З·ВО |представља·ју и морало пред“ стављати оно што је на.п?ажни– је ипо свом значају морају иМа“ ти приоритет. То. су тешка индустрија, 'електрифинзција,. од“ брана земље Итд. 5 посветили највећу пажизу. Разумије. се, мо тешкоћа. тешко су се привикли, ми, кад смо већ узели роки замах стварања. ме само У погледу завршења Петогодишј других – 327

Наши љузи доље на то д

. плана мего и ;?г';ка 'уз Петогодишњи плану. |треба сада У извјесној мјери д%

о те ширине. С тим

екнем ср оИ и морамо људима

имамо муке стално и упорно

о

а Натив соција

| исто тако и на нашу унутрашњу Томе смо МИ.

попекад и овдје има- “

1114 00 аг а “ опај | пам је суша задала јак ударац

доказивати - 8

Страна прва:“ ГОВОР МАРШАЛА ТИТА

, Страна друга: Наставак говора маршала Тита Завршио је рад Конгрес хигијеничара у Опатији Страна трећа: . Уложимо све напоре да подигнемо нашу депу у духу

А светлих принципа за које се боре ваши народи .

Мпр се може постићи само истипским залагањем чланова ОУН .

Превођење радника у звања Коминике министара одбране Атлантског п.жта

Адепаусрова изјава о укључивању немачких снага у западно-европску војску

# Страна четврта: УИ ,

Обезбеђен је смештај стоке у задругама које искоришћавају локалне изворе материјала

Фискултура и спорт џ „Хајдук“ победио „Црвену звезду“ у' Сплиту са 2:1

Оружани сукоб у Кореји

Утакмица каква се ретко виђа

| ГОВОР МАРШАЛА ТИТ _ АНТИФАШИСТИЧ!

доћи — знати.достојно да за“ ступате част не , само о ваше женске организације, – него и

мовиве, а исто тахо и бранити памше јединство и бити једно од најснажнијих упоришта нашег врховног руководства. (Клицање „Хоћемо, хођемо!“ и аплауз).

О досадашњем и будућем раду и улози жена

јер не би жељела да изгуби образ напредне жене Југославије, а истовремено не би хтјела да њена дјеца страдају или се унесреће код куће. Неправилно је гледање и схватање да те мајке са више дјеце не врше друштвено користан рад, то јест, да не рад; за социјализам, јер је правилно васпитавање дјеце њихова прва дужност,. Ми њима још морамо помоћи да своју дјецу што правилније васпитају и морамо им признати као 3а– слугу што су подигле и подижу своју дјецу, спремајући их да данас-сутра буду достојни грађани наше социјалистичке земље, Тим женама то треба признати, (Дуготрајан аплауз).

Прибредна питања и мере Сабезне бладе

говорити Да је са тиме нужхпо причекати. Ми морамо жућу градити не од крова него од то“ меља, а баш те темеље сада градимо, постављајући темеље нашој индустрији итд. Томе треба дати приоритет и у погледу материјалних средстава и у погледу радне снаге, Ту ми још увијек имамо извјесне тешкоће, које морамо 'савладати, јер нам то императивно џалаже успјешна · индустријализација — наџшпе земље. Напредне жене Јутославије и ту су дале свој богати прилог, тиме што све више и ви“ ше улазе у фабрике гдје свакодвевно доказују свој радни же роизам И дају тиме свој велики прилог показујући _ на пражеси своју оданост социјалистичкој југославији. (Одобравање). . :

Другарице, ми ове године имамо једну нову појаву, окоја нас је додуше пратила, у мањим размјерама, током свих година послије рата. То је суша. Ми смо претрпјели један велики е кономски ударац и с те стране,

зумије се да се то мора одразити и на нашу платну способност у одпосу' према иностранству, 2

задаћу у погледу прехране цје“ локупног нашег 'становништва. шШта је наше руководство, наша Влада, наш Централни комитет, шта су они предузели у вези с тимг 'Чим нам је било јасно да

и да ће' нам под овашзим условима снабдијевања које смо имали. досада „недостајати хране, ми смо морали ариступити из“ вјесном смањењу, не великом али ипак извјесном смањењу

чЧке о

:'од те елементарне несреће, Ра- |

| на тај начин ипах некако, бар

зимеких мјесеци моћи да избјегнемо. л ре недостатак _ нал

вотни стандард и физичку кондицију наших радних маса. Друго, ми смо посљедњих данва донијели уредбу о строгој штед“ њи, Другарице, сада се говори да је то учињено на притисах Америке, да смо ми морали укинути привилегије и завести штедњу. Будите увјерени да ми већ годину и по и читаве двије године не само говоримо о томе него и практично радимо да заведемо ограничења. Ми баш сада, у ово вријеме кад нам,је суша дошла изненада као један јак ударац, хоћемо само да спроведемо ~ радикално – такве мјере, да би се наши грађани, сви без разлике, од оних на највишим положајима па до најнижих, толико · дисциплинирали да би могли схватити да су дио опће заједнице и да немају права да се на рачун другог користе добрима наше социјалистичке домовине, Ми смо морали поступити тако и ми притом нисмо паишли на никакав отпор. Али, било би о погрешно мислити да је негдје горе било расипања. Не, али било је изгјесних привилегија, било . је слабог вођења рачуна о штедњи. Та нештедња о ишла је све више у ширину. Понегдје се расипало не водећи рачуна о штедњи материјала и материјалних средстава. Разне приредбе биле су повод за закуске, гозбе, банкете итд. и то не због неких репрезентативних разлога. Шросто, олржава се неки састанак и одлучи се да се на'прави закуска, предаје се фабрика радницима и каже се „ајде да приредимо банкет“, дође у задругу нека посјета, „ајде, банкет“, · премјешта се неки фупнкционер, „ајде, банкет“ ити. Међутим, управе и руководећи људи уоспће могу да окупе на те банкете; рецимо, сто или двије стотипе људи, али то нису сви, јер их има хиљаде, а оних двије стотине пемају права да се

сљедовања, рачунајући да. ћемо б д

мирлица не бдрази јаче на жи=

је неправилно, Шредавање фа-

госте на рачуп оних хиљала. 'То 'нама предбацују да ми радимо ' о0 и сно, што није истина, опда им морамо рећи лда помету прво свој праг, па да онда могу говорити о нама. (Аплауз) Ми семо способни и имамо довољно свијести да без њиховог указивања исправљамо гријешке које се појављују и које ће се ' вјеројатно јо појављивати. – Сами ћемо их исправљати. А реакције и Информбиро кажу да смо

брика и рудника радиицима је револуционаран гест, а револу·' ционарне акције не прате се банкетима м сличним. (Снажан и дуготрајан аплауз).

Ја овим не кривим те другове тамо кдје је било такпих појава али сматрам да је неправилио да кад одлази о нехи функционер треба у његову част прире- ; ди&и банкет, Заштог Испр:т:те ми и за сушу криви. (Смех). _ га лијепо, па на крају нека се|- Кад смо већ код суше, треоа попије и која чашица ракије, | да упоредимо њихово држање али да се кољу свиње, на то се | према нама данас, кад је нас нема право, Разумије се да смо | задесила „та несрећа, са нашим ми морали по томе ударити, 2 | држањем у пријеме кад је њих да бисмо могли ударити морали | задесила суша. и смо дали Русмо ићи одозго па до доље, да | муњима, кад је код њих била то људи знају, да се некакој|суша, двије хиљаде гагона шшедисциплинирају, да знају какав | нице и кукуруза и нисмо тратреба да буде однос према оп-|жили да нам одмах врате, већ ћој заједници, какав треба дај|смо чекали. Вратили су нам пар буде однос према народној имо- | година касније. Дали смо исто випи. тако и Пољацима, помогли смо

Појам о пародној имовини ји Бугарима кад је ход њих слаје код нас некако још прилично | бо родило. Ми смо то давали растегљив, код многих људи не- | увијек са највећом искреношћу, јасан појам. Ја морам овдје|јер смо сматрали о да никакра најенергичније да жигошем по- | жртва наших мародг није прејаву што се многи и мниоги љу- | велика ако хоћемо да изгладиди још и данас односе према др- | мо — старе размирице, – онај жавној имовини као да то није | стари негативни однос који је и њихова и у исто вријеме дру- | живио и још живи у неким глаштвена својина. Код њих се не- | Бама, оне шовинистичке појаве, како задржао још онај стари | — да својим отвореним срцима, појам о државној о имовини и |а не само ријечима, на дјелу поопи имају исти однос према њој , важемо да смо за братство и да који су имали прије, за вријеме | желимо најљепше одпосе са њи“ капиталистичке владавине; још ма. За Албанце исто тако знате више, они данас мисле да та да смо их држали такорећи на имовица није пичија. 'Тада је цјелокупној опскрби. Такав је капиталиста и те како чувао ту био наш стар кад је њима било своју привилегију и имовину а тешко — ма да ја мислим да онај ко је чак и комад хљеба 'њима ни данас није лако. — А узео без одобрења ишлао је за то ево какав је њихоп став данас у _затвор и џа робију . .био . је: према намал. приписују пам некажњаван. Та појава опаквог | што што није истина.

:Ј::!ОС:!. према народној имовини То говори ]/Нпформг'шро, а го-

а код пас доста широке ра3- | вори и реакција, Има реакцио-

мјере, односно то несхвате ње нарних елемената у нашој згмкакав треба ла буде однос пре- | љи који опет кажу: „А ха. трама, народној имовини. На при- | жите зајам, а Аме'р;;капци помјер, често се догађа кад људи | стављају н&ж под грло. Е, увекажу да је једна ствар држав- | дите ви најприје штедњу, па на, да имају у виду да је ничи- | онда укините све ПРИВ"ЛС;"је—" ја и свачија. Не, нематт ти пра- | Мји сви знамо да у капиталива узети више него што ти при“ | отичким земљама постоје – још пада. То је кажњипо, то је не | како велике приђилегије. – Моморално — то је нелостојно гра- | е ди неко имати толико смје“ ђана социјалистичке земље — | дости па да 'каже да у запад-

и против тога се ми исто тако | цим капиталистичким земљама морамо борити. (Дуготрајно одо- | један радник ужива исте благобравање). дети као и фабрикант7 Будите

Хтио бих још једном да ПоД- | увјерени да би се свако тамо вучем да смо ми донијели '—?'рсд- смијао кад би неко рекао да табу о штедњи, али да се — ја вас | мо нема привилегија. Има таувјеравам, а исто тако и сваког | о привилегија, али се сви че“ оног тко то хоће да зпа — не- | у о пас. Наша реакција каже ћемо на томе зауставити, Неће | да је сада дошло вријеме и да Е_Зити — донијели уредбу, ла сада треба притиспути. Опи овједног дана оопет по старом. | дје не могу, јер су преслаби, јер Не, ~ пратит ћерш стопу – о | чим мало куцнеш они као стопу, корак у корак да ЛИ миш: у рупу, Али сни кажу да се 'та уредба стриктно спро- | дмериканци, – пошто смо о ми води или не и они који се | ражили помоћ у памирницама.

о њу огријеше бит ће по·л'•– треба да нам пеставе нож под вани на одговорност. (Аплауз) грло и да кажу: уведите ово и

Јер.ми ту уредбу нисмо донијели због тога, што је Коминформ оно,' ув-едит:·: ст';х'р,у: 'гемократн.ћ· причао то и то. Будите увјере- и шта ја знам. То 3 ачи да пр_Ј ни да је та слабост која је по- д}мо тој реакцији имш?,','?'.у„'_&_'] У стојала код нас правило у Со- су они изгубили као иез: вјетском _ Савезу и другим зе- но стечену, опљачкану. И једмљама на Истоку. То није на- нима и другима ја кажем (Еа ша особина, то није код нас |0 мјеста да се варају – ако изрзело, то је пренијето из Со- мисле да ће ишта код пас постићи том спојом пропагандом.

вјетског Саве тих соци- 4 ЈЕБС О та о ДИУ, : Нашој реакцији ја кажем да је

јалистичких земаља око нас У | боље да буде на МИРу као што на земљу, а ми хоћемо ис- | те У з је била неко вријеме. Боље да

коријенимо ту појаву негативну

за једпу социјалистичку земљу. ћути, јер се ми збиља не знамо

Ето, у томе је ствар. (Једнодушно | Шалити кад нам дОЗЈХЛ'РЛИ· :

одобравање и аплауз). Ми зна- несћемо се шалити. зашто“

мо' врло добро како они живе Зато што се не смијемо шалити. (Аплоуз), Не смијемо се шалити

г шта раде, али ми никад нисмо с тим излазили, јер је то | Кад је у питању – наша земља, ипак ствар њиховог народа — | Бад је у питању један херојски народ који гради своју бољу будућност, У питању су милијуни жртава, огромне материјалне и људске жвртве, које су дате за такву Југославију какрва је да-

дДа ли ће допустити да тако даље иде, или ће рећи да је доста с тим. То је њихова ствар и ми то нисмо користили у пропагандистичке сврхе, али њад они

гости на Конгресу

Учесници и

и

НА ТРЕЋЕМ КОНГРЕСУ · Г ФРОНТА ЖЕНА —–

изс, Према томе, некд ее нико пе нада да ће та Југославија друкчије изгледати, Не, она ће се још љепше развијати у том смислу и постат ће права, Иистински социјалистичка · земља са грађанима који ће по свом стваралаштву и моралу _ бити достојни градитељи _ социјалистичке Југославије. Такву _ Ју“ гославију ми желимо остварити и остварит ћемо је. (Дуготрајно одобравање), :

Морам да њкажем, и то са задовољством подвлачим, д у тим западним земљама има руководећих људи који не слушају ту реакцију, који знају шта је боље — да ли једна разрована Југославија типа старе Југославије, или јака, па ма била социјалистичка. Дошшло се до убјеђења ла је боља једна јака социјалистичка земља, која не угрожава никога и која збиља залаже све своје снаге за очување мира у свијету. Онај ко је за мир може увијек рачунати на нашу потпору, увијек иас имати на својој страни. А онај ко је за агресију нека рачуна да ће нас увијек имати против себе и да ћемо се ми увијек одупријети сваком његовом покушају. (Аплауз). 4

Ето, другарице, зашто ја мислим да ће се мјере које смо донијели благотворно одразити. Додуше, оне неће спасити ситуацију, неће моћи да надокнаде оно што је изгубљено услијед суше, али је главно да наши људи некако изуче да ИМЗЈУ више дисциплиниран одиос према опим средствима с којима располажемо, Ми смо предузели мјере да ии народ ,ове зиме не гладује, да не гладује ни ло слиједеће жетве и ступили смо У прегово– ре с америчком владом да нам да на дугорочни кредит или на други начин одговарајућу количину намирница. Ми смо иаишли код америчке владе на повољан став и одговор и сада теку преговори, који треба да нам омогуће да набавимо све што нам је потребно: и пшеницу и шећер и масноће и разне конзерве и друго, да бисмо могли прехранити нарочито оне крајеве који су тешко пострадали од суше. Ми ћемо то добити. Ја могу овдје отворено да вам кажем о да нама америчка влада није за то поставила никакнве услове. Ја мислим, а то сам и рекао мњБиховим људима кад су питали шта мислим о томе какве користи код тога има Америка — да за њих има користи у томе што ће америчка влада на пракси, на делу показати да ли збиља о помансе другим народима или то чини само у пропаганди, као што чине неке друге земље. (Одобравање и аплауз), Разумије се, они су то схватили и пасмијали се као сада ми овдје. То је јаспа ствар. Данас је међународна јавност огроман фактор о коме се мора водити рачуна. Нико не може луго ријечима, голом пропагандом, голим ријечима само да се служи, а да му дјела буду другачија, да се дпјела разилазе с његовим ријечима. Данас се тражи да се дјела и ријечи поклапају. Америчка влада ће нам дати,. А ми морамо рећи да смо од ње и раније добили помоћ. Ко је фактички – највише помогао – Југославију – послије рата7г Ми смо добили о четири стотине тридесет милијуна долард вриједности у намирницама, машинама и друго оод Унре, али је ту главна била Америка. Ми смо то добили и ми смо за то изразили своју захвалност, али смо казали да имамо право да тра= жимо ту помоћ, да имамо право на ту помоћ и да то за нас није милостиња. Ми нисмо пристали

онда, кад је било мањих поку- |

шаја, кад се неке оргапизационе форме · нису слагале с пашим гледањем, али су они пристали на опо што смо ми предложили без икаквих услопа, Тако је и данас — без услопа. Наша, реакција•“ раче: поставите услове, сада им је дошло до грла и они ће учинити све што ни тражите. Не. Вара се наша реакција, ми нећемо пикакве услове, већ' тражимо ту помоћ зато што сматрамо да као члан међународне заједнице им: мо морално право да тражимо од оне земље, или оних земаља, за које вјерујемо да њихови руконодиоци · зпају да наши народи заслужују такву помоћ, И ми то њима кажемо. То не гопори америчка влада, пего изша реакција. Нека се умири – нашша резкција и нека буде увјерена ла њена дрека и разне вијести које шири неће

(Наставак на другој страњи)“ _ –