Борба

2,

1 е

„

(Наставак са прве стране)

имати никаквог одјека у иностранству. Ми смо до дапас пашим држањем, нашим дјелима и ријечима јасно и гласно дали на знање цијелом о свијету да хоћемо бити пријатељи, да хоћемо мирну сурадњу, да хоћемо економску сурадњу без сваких политичких и других услона који би ишли на уштрбо ноше социјалистичке земље. Ми само тако мо-

емо сурађивати и тога су вани свијесни; Зато је данас сурадња између Југославије и оних конструктивних о сила које хоће да очувају мир могућна, а и мали и велики су за то да се Југославија помогне, сво конструктивне силе су за то да се нашој земљи помогне. Ми 'нећемо и не можемо тражити помоћ тамо гдје знамо да је пећемо добити, него тамо гдје зпамо да је можемо добити. А ко има право да нам предбаци да ми немамо моралино право да тражимо помоћ, ако нам се даје без услова, ко има прапво тражитм да наш народ гладује, да умире од глади народ који је дао такве – надчовјечацске жртве у опћем ослободилачком рату Уједињених народа и који послиЈО рата са толиким пожртвовањем и самоодрицањем – гради своју бољу и срећнију будућност. На то нико пема право, а ако неко са Истока покуша да нас клевеће због тога, ми ћемо такве о клевете лако сузбијати. Ето, тако стоји ствар са помоћи коју ми тражимо у инсетранству. Даље, ми смо у последње ври“ јеме морали приступити и унутар наше земље извјеспим мјерама које понекад пису супише популарне, мјепама као што је дДа узмем то у првом куп, Не мислим са ј њи откупц, него па откуп уоппће. Ми ту наилазимо на велицке тешкоће, Онес су биле дазструког карактера. Прво, тешкоће су биле у томе што о смо приликом спровођења таквих мјера наилазили на све могуће гријетшце са стране оних који су те мјере спроводили, који су гријсшили негдје из незнања, д пегдје и зато што се радило о депријатељу који се увукао у тај наш откупни апарат, Друга тешкоћа је у томе што се код нашџџер сељака, који је главни продуцеит свих намирница њ потребних за опскрбљивање наших грађаца, у великом дијелу џије наишло на довољно разумијенање, Умјесто тога, опи су давали отпор и највише отпора било је прошле године, А мМи смо прошле године морали тражити ла Дају баш због таквих случајена квао што се догодило _ оке године. Разумије се, ми писко били пророци да бисмо им рекли да морају дати јер ће идуће године бити суша, али смо звали да морамо бити начисто с тим да нисмо сигурни хоће ли и када ће 6.“1'3! каквих елемептарних или ваквих других незгода које би нас ОсУјеТ!!Ј1е да осигурамо довољно животпих памирница, Ми смо имали у виду пекху так могућност и због тога смо према нашим продудентима – јаче истицали тај захтјев за Ддавањем животних намирпица, Мјестимично нисмо нзишли џд разумијевање, већ на отпор. Понегдје су наши људи правили гријешке, нису разликовали оне који су криви од оних који пи-

ту, оне који и сами не'мају – довољно, Јер, пико кема права да узме све од

једног произвођача, тахо да он нема од чега да живли, д ми не смијемо дозволити да 0п умре од глади, већ га морамо снпаб“ дјети.

Тих истих чтешкоћа било је и ове године у којој о смо , доживјели сушу. Ми смо опст ишли по линији обавезџог откупа, настојећи да да ко год може, јер немамо чиме да прехранимо становништво а не можемо се ослонити само На то да нам нетко да извапа. И опст смо ндишли на тешкоће код извјесвих сељака.' Међутим, ју знам И могу то рећи да је код нас сточни фонд у неким вростама стоке премашио предратим пиво, а не само достигао, Спиња ми имамо више него прије рата. А шта се догодило7 Ми смо тек са највећом муком могли откуп“ љивати не само довољну него бар докекле потребну количину свиња. И шта смо морали учинити, Морали смо прошле економеке године увести девет хиљада тона масти, а ове економеке године ћемо морати да | увеземо најмање – четири хиљаде – вагона | масти, без обзира на свиње које имамо код куће.

Јасно је да ми не можемо захтијевати од наших сељака да и поред помањкања кукуруза због суше тове свиње и да намире све оно што недостаје код нас у уљу и масти. Али, нешто више би се могло дати него

_ што се даје, а узрок томе је још

недовољно разумијевање наших "тешкоћа код многих паших сељака, Ми смо већ предузели · мјере да набавимо вани оно што 'нам наши сељаци нису у про"Шшлости дали да бисмо стнорили извјесну резерву. То ће нас мно– го коштати, али ћемо ми наба'вити потребне количине и нећемо притискати наше сељаке већ

_ спреме кад слиједећи пут буде-

– мо тражили, јер ми пе можемо

· вјечито вани куповати. А било би и срамота за једпу аграрну земљу — јер имша земља. је још увијек аграрна, без обзира на те што пније на високом нивоу

обраде — да морамо и поред наших грађана сељака тражити вани, Ми тражимо од наших сељака — не од пепријатеља, од оних сеоских богаташа који нам из пепријатељских побула неће да даду, јер ћемо ми с њима друкчије и морамо друкчије ако се успротиве — ми тражимо од наших просјечних сељака да схвато да ми морамо – хранити пет и по милијупа људи који живе по градовима, фабрикама и разним градилиштима, а исто тако и у оним пасивним крајевима који пемају од чега да живе,. Ми морамо да их прехранџимо и ми зато тражимо да се учини максималан напор како би наши сељаци то схватили. А зато је потребно међу њима и подитички – радити. Друксарице, овдје су данас претставшице женских ОРГЊПИЗЊЦНЈЗ са села присутно у великом броју. Ја кажем да наше жене могу и те како много у том празцу допринијети да се разне мјере које предузима поша држава и наша влада прарилно спроводе. Ви, жене са села, дужне сте као свијесне – патриоткиње и антифашисткиње да радите иа томе да се и обавезе наших грађана на селу према држави и опћој заједници извршавају, јер је то њихова дужност. А тамо гдје видите неправду, гдје се неправилно ради, ту опет имате дужност да прве устанете против тога, да помогнете нашим властима да се ликвидирају такве појаве, о односно да се исправљају гријешке које се чине и на селу. Ми тражимо од свих наших грађана свијесно и максимално залагање у овим нашим најтежим данима, када ми градимо темеље наше социјалистичке ~ домовипе, кад лостављамо темеље индустријализаци-

ВОРБА |

ии И тр ч

ГОВОР МАРШАЛА ТИТА НА НОНГРЕСУ АФЊ

ји наше земље. (Снажно и дуготрајно одобравање).

А кад дође вријеме које пије далеко, кад ми пребродимо овај период који је тежак више :.;бог објективних него због – субјективких разлога, онда ћемо, ра“ зумије се, тражити мање паиора, мање папрезања, живот ће бити лакши, лахше ћемо подићи стандард живота пацших људи нећемо · гледати у сваки лоиац шта се куха итд., итд. ного ће паши људи збиља моћи боље да живе срећнијим животом. Сада треба напрегнути све снаге. У кога се ми можемо поуздати него у саме себе, У своју – сот-

ствену моћ, у сопствену стваралачку способност, у наше сопствене снаге. Ја' сам рекао странцима, који долазе често код мепе: „Ми ћемо и у овој годинИи учинити све што можемо, да бисмо код куће могли створити могућни минимум средстава потребних да пребродимо ту годину, а уколико не будемо могли, тразжит ћемо извана". Будите увјереци да пароди Југославије, социјалистичке Југославије, пису послије овог рата ни досада, а неће ни одсада, тражити да их

други помогну, а да и сами У исто вријеме не напрегну своје крајње могућности, какжо њце би било потребно Да све траже са стране,

Ми се само у најтежим часовима о обраћамо ваџи, али се у првом реду морамо ослањати на своје сопствене снаге, Будите увјерени да бих. и » коао И сви ви био срећан кад не би ништа ни од кога требало тражити. Али шта ћете кад нам је сада потребно и кед немамо другог излаза. Тако стоји с питањем снабдијевања нашег станвовништва. (Аплауз)

Односи са другим зЗемљама

Сада бих хтио да се са неколико ријечи осврнем на наше авдносе са разним земљама, о чему се такођер много говорило и писало, Ви знате да већ двије годи-

'пе свуда у свим земљама сви-

јета, осим у нашој земљи, влада психоза рата којој је узрок Југославија и овај Информбиро. Говорило се и говори да ће сада настати ово, сада оно, да ће бити рат. Ја морам да одам признање нашим грађанима да су опи исто онако мирно као и ми горе радили свој посао, без обзира на то шта ће бити. Ми нисмо вјеровали, иако смо били спремни за сваки случај на све, али нисмо вјеровали да може доћи до рата. И сада не вјерујемо да може доћи до рата. Мозжке доћи до провокација и сличног, Ја зато одајем признање нашим грађанима цоји се нису

| дали бупити, јер је таква про-

паганда ишла у првом реду за тим,

Међутим, зачно је да Информбиро није побијао о пропа'апду са Запада, није побијао да ће умарширати у Југослави· ју, ниједампут није рекао: нећемо ми у Југославију. Напротив, он је подржавао ту пропаганду о. спремању толико и толико дивизија и хтио нас је заплашити, Ја не схватам како они досад нису стекли толико памети да виде да се југословенски парод не да ничим заплашити. (Снажан аплауз). Прошлост је показала о да плашење наших народа има обратио дјејство, Оно само још више накостријеши наше људе, још их више прекаљује да се не треба бојати, Они пас некако упоређују шта ја зпам с чим, можда са ситуацијом код себе. Али, ми, на срећу, писмо прошли кроз такве мучнле фазе као што су прошли народи код њих. Не мислим на оно вријеме под старом Југославијом, јер смо тада прошли ватру и воду, већ на данашње вријеме — јер смо ми социјалистичка земља која има такав пут да ствара свијесне грађане, отворепе и истинољубиве, а не безвољне машине које сталпо дрхте – плашећи _ се _да ће их неко зграбити за раме и повући у затвор, људе који се боје да говоре један с другим, ако је трећи негдје близу.

Ми такве грађане нећемо. Наши грађани су у рату научили да говоре с непријатељем“ отворено, с сружјем у руци, 2 до рата, кад је он хтио да пороби нашу земљу отворено су му казали: не. Послије рата Југословени отворено њажу свакоме што треба чим је у питању | посезање за нашом слободом, за нашом независно“ шћу, за достојанством – наших народа. Ми се нисмо бојали тих провокација, А јесу ли престале те провокације7 Нису! Наши граничари морају бити много буднији, јер са друге стране се сваког часа припуцава преко границе. Сваки час парадирају, – пребацују – трупе, стално нам звецкају – оружјем, час у једној час у другој земљи, Нас то не плаши јер ми знамо да они нешто више не смију да учине. Јер, бити агресор данас, не знајући како ће испасти све то, није тако једноставна ствар, ПШрошлост је показала да се само – ослободилачки рат може успјешно водити, може . испасти – добро за – сну је водила — А како ће успјети агресивни рат једне огромне силе према једној малој земљи да се прикаже пред међународном – јавношћу – као о0правдан, | '

Не може се то, у том грму лежи зец, и ту сада треба нешто учинити, да би свијет при=

!

мио као потребу једну о агресију против Југославије, Прогласили су нас због тога фашистима. Најприје нас неколико у руководству, послије су прешли ва ниже, па затим на све официре, онда на народ и најзад су читаву земљу | назвали фашистичком. Најприје смо били чудовишна земља, а послије смо постали фашистичка, Да, њима је требало да створе Њ услове и морално _ оправдање за случај једног напада на нашу земљу. Ко | није против = фашизма/! Јер, толико је крвава историја, толихо су свјежи трагтови фашизма и пуше се од крви жртава, да је збиља све што воли мир на свијету, севе што је мирољубиво и истинољубиво против Ффашизма и мрзи га, Али, не може да се каже да та итко мрзи више него ми, јер

'смо та ми најгеже осјетили на“

својој кожи. Међутим, опи ипак хоће да створе штимунг да би та Југославија била зрела за напад.

Да ли су они спремали напад на нас7 Јесу! Нећу рећи кано су га спремали, да ли је на томе радио неки _ кгенералштаб · или пије ништа на ствари, али је у том правцу рађено, да би наша земља била, зрела да се разбије било изнутра или извана. Радили су сви, радили су тајно и јавно на томе. Шта је, на примјер, била резолуција Информбироа7 – Позивање на устанак, на грађацски рат. је ли то агресијаг То је најтипичнија агресија, јер се апелирало на пету колону. А морали су знати врло добро, да они не могу наћи унутар нашше земље толико „здравих снага" које би могле саме, без њихове помоћи, свршити са већином народа, са паоружаним народом; они су знали то врло добро, али су хтјели да створе неку смутњу, да изазову неки каос унутра, па да се опда умијешају и у мутном лове. То су они намјеравали. Чак. су упућивали позиве у том смислу преко радија не само из Будимпеште, Софије и других градова него и из Москве. Јесу ли сада с тиме престали7 Нису. И сада нас називају о фашистичком земљом, позивајући на рушење – нашег руководства. Ја не знам ко би га срушио и кога они о имају овдје. Ми ту и тамо понеког ухватимо, али то им, је све, а то овдје не може срушити никога осим самог себе. И сваки онај ко би насјео њиховој пропаганди срушит ће сам себе, па ма ко то био. Свеједно је ко је то, од највишег руководиоца до најнижег и до обичног грађанина. Свеједно је, а кад до(?е у руке социјалистичке правде он ће одговарати, јер ми не дамо да се разбија наша земља, не дамо и нећемо дозволити да нам разбијају нашу земљу, наше јединство и униште нашу независност, (Снажан и дуготрајан аплауз). Прије него што продужим са Информбироом, ја ћу вам навести само један примјер. Код нас је позната ствар да су се чак и западњаци који долазе у Југо“ славију увјерили да код нас људи прилично гласно могу да грде, јер ми знамо. да човјек кеји грди нема баш увијек зле

намјере. Чак ријетко кад има зле

намјере, јер грди зато што му се нешто де свиђа и што му Ј жао ако нешто није у реду, % то је у менталитету нашег човјека. Друга је ствар, каквом се побудом ту руководи. Онај ко има најпрљавије – намјере тај неће да грди гласно, тај ради некако друкчије. И разумије се, почео је сада вроз разне поре друштвеног живота, па ч2к и

'|кроз штампу да се осјећа УТИ-

цај реакције. На примјер, кроз карикатуре, кроз сатире итд. нисмо против сатире, Ја сам У“

живам кад слушам некад веселе вечери, јер волим да негдје неког нецну о кад неправилно ради,. Кад се чине неправилности, по томе треба ударити.

Али сада је реакција добила могућиост да кроз разне експонецте, који се скрипају иза партијске или какве ' друге фирме, отпочне спроводити та“ кву политику. Сада су већ дрекнули вани поводом чланка 0 бјављеног у „Борби“: „Жа, нису могли издржати а да пе по“ нажу своје лице, ударили су по напредним писцима“. Нико пије ударио по напредним писцима, а ономе ко је погријешио има право да се каже у штампи да је неправилно то што ради, јер тај писац није добронамјеран. Он лаже, оп је изнио неистипу, оп је изнио једну ствар која је просто немогућа. Мени је, право да кажом, мало и незгодио да те ствари сада поновно анализијам. Али, шта је било речено У Ђопићевом чланху7 Морам о томе да ка“ жем неколико ријечи. Ја сам гта прочитао и у њему – видио алузију на наше највише руководство. Он је поменуо мињистра, па је затим узео помоћника министра, а ју кажем да су наши помоћници министара најпећи мученици, ШЊихова . је плата слаба, а привилегије никакне, док на послу често падају . у о несвијест. Он је узео неколико људи за своју сатиру. А шта то значи кад се У једној о сатири узму људи од министра, генсрала и помоћника министра до ударника, кад се тако рећи обухвати читаво наше руководство државе и привреде, Он је узео читаво друштво и приказао га, одозго до доље, као негативно, _ што значи · да г треба – слистити. Такхву сатиру ми нећемо дознолити и сетавити је без одговора. Не треба се бојати да ћемо га ми због тога што је он то покушао – хапсити, · Не, њему треба јавно одговорити и казати једампут за увијек да непријатељске сатире које иду за тим да разбијају наше јединство не могу да се трпе код нас,. Има друкчијих сатира, јер наши о људи знају о цијенити духовитост. (Одобравање). А он се још покрива ~ мојим ријечима да не треба сумњичити | људе. ' Јесте, ја т0 увијек подвлачим · и – увијек ћу то казати: не треба сумњичити људе претив којих пема о ништа. конкретно. Али код њега има доста конкретног, код њега је све тако јасно и 'видљиво, да није потребно сумњичити га. Он је јасно казао шта је и ко је, он. је затлибио, ' и је Б&%&зи"б' ' ј8 свијесио или несвијесно постао инструмењат у рукама реакције, а индиреквтно и у рукама Информбирол, ЖХакви наши у мјетници не могу уживати симпатије нити руководећих људи нити наших народа, (Једнодушно одобравање). Не могу, без обзира какве су биле њи“ жове заслуге. Његова је ствар да увиди своје гријешке и да крене путем којим иду наши социјалистички књижевпици. (Аплауз),

_Узмимо сада, као други примјер, наше – карикатуре, наше хумористичке листове. Ја их нећу именовати, али морам данас са овога мјеста да кажем једну ствар, да зна свањо у нашој земљи и ван ње да се с неким стварима ми руководиоци – не слажемо без обзира на то како пас називају у информбироовским земљамћб и у иностранству уопће. Ма како нас опи клекетали, ма шта радили, ми се не можемо слагати с тим да у нашим листовима понекад нађемо изругивање једној нацији било на Истоку или на Западу. Никако се не можемо сложити с тим, да се идентификују – поједини руководиоци рецимо Совјетског Савеза са руском нацијом или сшзјетсцнм народима, или руководиоци ма које друге земље. С тим се не можемо сложити! Пека со то ради са појединцима који тТо заслужују, ко је крив, нека њега удесе, али пропаганда уопћена против народа њедостојна је грађана – социјали| стичке Југославије, јер ми пећемо да се боримо против читавог једног народа, па био он мали или велики. Хо је ствар коју сам са овога мјеста хтио данас да пагласим, да подвучем да то није наша намјера и да ћемо се ми против тога борити. Ми смо заиста, нека то знају и они на

Западу и они на Истоку, до данав пустили потпупу слободу да раде, јер нисмо хтјели да нам кажу да им ометамо рад. Али шха се догодило7 Скренуло је са оне линије којом треба да иде, превршило је мјеру. Жао што рекох, ја нећу замјерити да се направи карикатура појединца или групе људи, али о иступати

против народа највећа је грије-

шка и ми то нећемо дозволити радило се о совјетском или о неком народу на Западу. ШПрема једној нацији нема , права да иступа један карикатуриста или један · хумористички лист, Ето, то сам вам хтио рећи. (Одобравање), о Ево видите, другарице, да ту код нас и те како има слободе, али је т0 из-

гледало некима на Западу, а и!сто тако и на Истоку, да је – све – одозго – инспирисано. Ми позивамо. наше њ умјетнике и журналисте, све оне који раде у комунистичким и некомунистичким листовима да схвате. политички моменат, да схвате да наша журналистика и наши хумористички листови морају бити на висини.

ПТР РИИИИ ТИИИН

Они никако не смију да вријеђају народ, не смију чинити непријатељске алузије које би ишле за стварањем раздора или шовинизма итд. Ја се често смијем разним карикатурама, које су уско везане са оним разним негативним појавама којих код нас има. То је потребно, јер ми сами пе можемо да их искоријенимо миако се против њих боримо свом снагом. Ту је њихово мјесто, ту је област конструнтивне критике и сатире и Ххумористичких листова, али конструктивне, а не деструктипне сатире, 'То ми тражимо. Толико о томе како су разни утицаји са Истока или са Запада дошли у могућност да се увуку и у пашу журналистику, у литературу и њезипе друге гране. (Одобравање). Даље, ја сам говорио · мало прије о разним провокацијама на граници. Ми имамо, наши људи, наши борци имају, могу да кажем тако, џиновеко стрпљење и суздржљивост, у стању су да на све те провокације мирно гледају, али су свијесни тога да су то провокације и да би наеједање њима и одговор на такве пронокације имало фаталне посљедице за нашу земљу и уопће за мир, Ми т0 морамо издржати. Ја са овога мјеста могу данае ода захвалим свим пашим борцима који Чувају грапице | наше социјалистичке земље за њихову вјерну службу нашим народима И миру у свијету. Разумије се да су те провокације, које долазе и које ће се још понављати од стране Бугара, Албанаца, Мађара, Румуња — од Пољака и Чеха не могу пошто су они дале“ ко — инспирисане с друге стране из Москве, а нису само њихове ствари, иако они за њих сносе моралну одговорност. Али, ми кажемо да ћемо онога дана кад о све то преврши границе наћи онај мирни пут којим се иде ако се хоће да се нека таква ствар ријеши и да ћемо чан“ и пред Уједињеним – нацијама покренути те ствари, јер немамо право дозвоелити да сваког дана падају наши борци, А они падају често, бивају мртви, рањавани итд. То је један о мали рат, то су провокације које носе за собом људске жртве. Ми то нећемо ( дозволити и морат ћемо се обратити тамо гдје је т0 потребно. Ми не можемо одговорити истом мјером, јер ми знамо да су то нахушкани људи који врше само наређења дат, им одозго. 'Тако стоји ствар сада на нашим граница“ ма.

С друге стране, наша одбрапа, поши борци толико стојички

бране миран рад м Нашу соци-

јалистичку изградњу, да заиета паши људи, наши трудбеници у градовима, фабрикама и на селу могу мирно радити свој посао, пе бојећи се да ће у томе бити ометени.

Ми немамо ни према коме од наших сусједа никакве територијалче претензије. (Онажно одобравање). ШИтпа ћемо ми од Албапије, од Бугаренње, од Румуњеске, од Мађарске7 Ми нисмо то покретали ни кад смо ишли као побједници, са Армијом, а нећемо ваљда сада покретати нешто што би могло да изазове свјетеки сукоб, Нас приказују као латентнео агресоре. То није истина, то је најподлија клевета банена на нашу земљу. Молим вае, другарице, како може мала Југославија са шеснаест милијуна становника ла припрема агресију — а то Москва · отворено – говори протип Совјетског Савеза, који има грмију колико ми становника или можда о више, плус Пољаци, Чеси, Румуњи, Мађари и други, што значи да су преко двије стотине педесет милијуна према шеснаест милијуна људи. Зар то пије више него смијешно, зар то не спада у „Јеж“ или „Керемпух“7 Али зашто сопи то раде7“ Опи хоће да убиједе своје народе да смо ми стварно тако опасни да би ти народи опда одобрили њи“ хоне агресивне мјере којих се они још нису одрекли према нашпој о малој социјалистичкој земљи. Иаша је дужност да раскринкавамо те лажи, те тако крупне лажи да их можеш, како каже наш њ парод, руком ухватити, Ето, у томе је ствар, Ја са овога мјеста хоћу да саопћим, да и бугарски народ и сви ти мали народи који су око нас могу бити увјерени, па да немају никакву подршку од Совјетског Савеза или кога другог, да југословенски народи никвад неће дићи руку на њи“ хову слободу и независност, (Дуготрајно одобравање и аплауз), Ето, другарице, то сам овдје данас хтио да вам,кажем, Желим вам да овај ваш копгрес завршите корисним одлукама које ћете, увјерен. сам, као и досада спроводити у живот. Увје рен сам да ћете њао и досада, а разумије се и још више у вези са свим тим нашим тешкоћама, окупити још више напредних жена, да антифашистичке. организације – жена – Југославије доето„]_но, као и досада, репрезентују нашу жену и пред иностранством. Ви данас имате, будите увјерене, (без обзира на разне клевете, не само симпаТије у нашој земљи већ и симп_атије народа широм свијета.

Нека живи Антифашистички фронт жена Југославије!

(Снах_(ан аплауз и одобравање трајали су неколико мину-

та,“ праћени · клицањем Титу и Партији.) . другу

Ђабришио је рад Прби Бон-

Понедељак, 30 октобар "Њ.

грес хигијеничара ФНРр]

Учеснике је поздравио др Павле Грегорић :

Опатија, 29 октобра

Данас је завршио рад Први конгрес хигијеничара – Јутославије, Пет дана је 1300 делегата 'расправљало о проблемима _ побољшања ( хигијенских | услова живота и рада наших трудбеника, о смањењу обољења и умирања. Последњих о дана конгрес је радио по секцијама, где се развијала жива дискусија. Данас је одржан пленарни састанак којим је руководио др Џребетг.

Осврт на стручни _део рада контреса дао је др Живковић. Он је подвукао велико интересовање за решавање „ проблема које влада међу учесницима копгреса. Говорио је о важности статистике у раду, о потреби. сарадње техничара са нистима, пројектантима, ветеринарима, а нарочито са масовним организацијама.

„Борба за здравље народа не води се само у болницама, него у народу — у фабрикама, школама и на селу. Зато је потребно јединство болничког и ванболничког рада" — рекао је у свом реферату др Живковић.

Затим је др Цветановић прочитао предлог закључака конгреса. На завршетку конгреса говорио је министар народног здрав– ља Савезне владе др Џавле 'Грегорић. | Он је, између осталог, рекао:

„Овај конгрес о показао је огромну разноврсну проблематику коју обухвата наша санитарна служба. Нема готово ниједног сектора нашег друштвеног збивања, нашег рада на изградњи новог социјалистичког друштва, где се не би појавили проблеми који уско задиру у проблематику санитарне службе: почев од становања, исхране, одевања и уопште начина живота сваког појединца до великих колектива па и читавог нашег народа. Свуда санитарна служба налази своје поље – рада. Снабдевање становништва храном, снабдевање водом, грађевинарство, железнице, комунални послови и урбанистика, штумарство и ветеринарство, пољопривреда, школе и универзитети, свуда наилази санитарна служба | богату и разноврсну проблематику, свуда налази своје богато поље рада. · Одатле произилазе први задаци у натшшој санитарној служби, да се санитарни радници добро упознају са разноврсним – проблемима на свим овим пољима. А

|

то тражи – свестрано и проучавање., свих п научној бази. Ради р·?:,.:е“;: , наше санитарне стрУ'·Њакеза уопште за све раднике у сану тарној служби неизбежив У ј учење марксизма - лењи·.–·ш:„?в које им увелико · може помоћ: да се добро снађу у богатој и

о

многострукој проблематици наз –

ше данашње стварности,

Други задатак наших сануи' них радника јесте уска сарадња са радницима У другим ресорима, у првом реду у грађ винарству, комуналним тп ма, урбанистици, ветешнаож шумарству и другим, Исто твко: потребна је уска и стална саз радња са свим лекарима и осталим радницима у болничким и ванболничким установама, Само уска сарадња санитарних радника са радницима других ресора омогућиће да наша санитарна служба испуни све задат– ке који се пред њу постављају,

Трећи задатак у раду санитарних радника јесте уски кон- · такт са органима народне власти. На овом конгресу поменут

је читав низ примера који бога–

то илуструју тешке грешке до којих често долази услед слабог контакта наших санитарних | радника са органима – народне власти. Често је томе разлог несавестан и немаран однос поје-“ диних органа – народне власти према предлозима и захтевима наше санитарне службе. Ми ћемо морати јошт много радити на томе да предлози и захтеви наше санитарне инспекције буду поштовани од стране народне власти и осталих установа,“ · Затим је друг министар ! Грегорић говорио о проблему превентивног рада у нашим ван-“ болничким | установама, - амбулантама, · поликлиникама, болницама па и на клиникама. „Ниједан – проблем, даље др Грегорић, није тако близак човеку, без обзира на! врсту посла који он врши, као што је питање здравља. Потреб'но_је да у првом реду другови који раде у превентивној здрав-

) |

рекао је

ственој служби посвете већу па- —

жњу придобијању што већег броја наших фронтовапа у граду и на селу за сарадњу на пољу здравствене заштите народа.

Позивамо све здравствене рад= нике да на овом пољу истрзју"'„

завршио је свој говор министар“

др Павле Грегорић. Ј После тога је упућен поздрав- · ни телеграм другу Титу и Централном комитету КИЈ, · +: Тиме је конгрес завршио рад.

СКУЛТУРНИ ЖИВОТ

Јуче поподне у Београду је одржана свечана прослава петстотодишњице ~ рођења Марка Марулића. Прослави су присуствовали министар Савезне владе Влада Зечевић, министар за науку и културу Србије Мита Миљковић, 'министар просвете Србије Ђурица Јојкић, културни и јавни радници и многобројни трађани, Београда.

Отварајући прославу др лександар Белић, њ претседник Српске академије наука, између осталог је рекао:

— Прослављајући данас овог великог Сплићанина, који је украс тадашње и свеколике хрватске књижевности, ми се дубоко клањамо његовој успомени! А нашој науци, овом приликомМ, можемо пожелети да петстогодишњица – од _ рођења Марулићева послужи као нов потстрек за свестрано проучавање — средствима и методима савременог научног рада — и самих чињеница, сачува·Шх У његовим делима и оних које ми посредно у · њима можемо открити, и његова свестраног значаја за културу наших на рода, ;

Ђује, 29 октобра

Вечерас је завршен четврти фестивал хрватске културе У југословенској – зони СТТ који је одржан у новосаграђеном задружном — дому. – Завршној свечаности – присуствовали су секретар – ЦК – Комунистичке партије СТТ Бранко Њ Бабић, члан ЦК КП СТТ Франц Штока, претставници војне управе ЈА, многи други гости и велики број грађана,

На фестивалу хрватске културе, који је трајао пет дана, наступиле су најбоље драмске и фолклорне групе, рецитато“ ри и певачки хорови. У програму су учествовали драмска група — хрватског етног ЈФШ „Анте Бабић“ из ЂБуја, друштво „Лапа“ из Каштела, фолклорна група друштва „Наша слога“ из Бабића, хрватско просветно · друштво из ЖКрасице и Бужиније, певачки хорови – хрватског ~ просветног друштва „Братство“ из Марушића, – „Славија" из Кмети, „Хрватска звијезда“ из Мачераде, „Зора“ из Красице.

Као гости наступила су италијрнско просветно друштво из Ђуја, – словеначко – просветно друштво из Шмарја и културно-уметничко – друштво“ „Мла“ дост“ из Ријеке,

У Беораду је одржана прослава петстогодишњице рођења ; Марка Марулића

После Александра Белића о

значају Марка Марулића говорио је академик Петар Колен-. дић. Он је говорио о књижевности и уметности у нашим приморским градовима У хш, и ХМТ веку, Нарочито је иста“. као да је Марулић искористио своје познавање античке поезије и први написао велики спев на хрватском језику — „Јуди“ ту“. Петар Колендић је знатан део свог реферата посветио хуманистичкој борби – Марулића против порока тадашњег дру“ штва и слободарским тенденци“ јама које је нарочито испољио у свом спеву „Јудити“. 1

Дописни члан Српске акаде“ мије наука и професор Уни“ верзитета Јорјо Тадухћ товорио је о Далмацији Марулићевот доба, а научни сарадник Срп« ске академије наука и књижев“ ник – Божидар – Ковачевић 0 Марку Марулићу као књижев“ нику. На крају је Јозо Лауренчић, члан Југословенског драм“ ског позоришта, рецитовао од“ ломке из Марулићевих дела.

(Д. В)

ФЕСТИВАЛ ХРВАТСКЕ КУЛТУРЕ У БУЈАМА

Поводом фестивала била је 7 Бујама приређена изложба У“ метничке – фотографије девет“ наестог и двадесетог века.

По масовности и разнолико: сти програма – четврти вал хрватске културе Истар“ ског округа доказао је да С хрватска – просветна _ друг!! учинила велики – напредак у своме раду. Данас у Истарском округу све три националности Хрвати, Италијани и Словенци — слободно и неометано разви“ јају своју – националну култу“ ру. (Танјуг) _________–––/

Дискриминација у тршћанским школама Трст, 29 окто- 28

'Тршћанске школске – С?; издале су наредбу | којом предвиђа смањење учења сло“ веначког језика у словеначким школама за један час дне док је у исто време број часо“ за италијанског 0 језика Пове ћан. Против ове нове минационе мере према начким школама У антло–% ричкој зони СТТ многи ђа „ родитељи и ученици су школским властима протестна писма. (Тенјуг)

оштре