Борба

-

: едељак, 30 октобар 1950 — | БгИ ВОРБА ТРЕЋИ КОНГРЕС АФЖ ЈУГОСЛАВИЈЕ

џоп

КОМИНИКЕ МИНИСТАРА ОДБРАНЕ АТЛАНТСКОГ п.лштдљ

ДОНЕЋЕ СЕ ОДЛУкЕ О ПОВЕЋАЊУ ВОЈНОГ КАПАЦИТЕТА Вашингтон, 29 октобра

После прве седнице одбранбеног комитета Атлантског пакта, објављено је саопштење у коме се каже да су се министри одбране земаља-чланица састали ради разматрања садашње међународне ситуације и спровођења у дело одлука донесених крајем прошлог месеца на заседању ~ министара – иностраних послова Атлантског пакта. Како јавља 'агенција о Франспрес, у саошитењу се додаје да је главни задатак одбранбеног комитета да на овом заседању допеге "лплуке о повећању војног цитета – северо-атлантског . одручја.

Какс јавља Јунајтед-прес на првој седници већ је исцрпљена половина дневног реда овог заседања одбранбеног комитета, које је четврто по реду од закључења Североатлантског џакта. Питање наоружања Западне Немачке још није разматрано.

(Танјуг)

Пред састанак. Европског савета

Рим 29 октобра

Трећег новембра почиње у Риму

састанак Европског савета, коме ће присуствовати министри иностраних послова земаља – Западне – Европе. Француску делегацију предводиће министар иностраних послова шШуман_ док ће уместо Бевина, на челу британске делегације бити државни потсекретар у министарству иностраних послова Девис. (Танјут)

_ Уложимо сбе напоре да подигнемо нашу децу у духу сбетлих принципа

2

за Боје се боре наши народи

Реферат секретара Централног одбора Маре Радић

Загреб, 29 октобра | организација које су, са толико

После говора друга Тита про- | љубави, спремиле хиљаде чластрану дв;в;х-ку испунила }? сна- | ница АФЖ из целе земље. а и складна песма „Друже ј ентр:

Њ Д а о ј ,[:)ШТ·О од:;з·гим АЈ; ;:;к;е·гар Ц : алног

а 'више клевета и лажи“". За то ра угросецлр аз Вије отра

време једна по једна прилазиле радић одрада ратоо удо-

бројне делегаткиње и преда- | 3И и задацима АФЖ у подизању

· вале другу Титу поклоне својих | и неговању младог нараштаја.

' Реферат Маре Радић

Подносећи исцрпан реферат о ' улози и задацима Антифашистичког фронта жена на поди'зању и неговању младог нараштаја, другарица Мара Радић, секретар – Централног – одбора АФЖ указала је на резултате досадашњег рада и истакла наредне – задатке организација АФЖ у том погледу.

Другарица Радић је истакла да у оквиру бриге за људе У нашој земљи заштита мајке и детета заузима једно од најважнијих места.

Живот мајке и деце из основа се променио, брига за правилно васпитање деце постала је заједничка ствар државе и родитеља. Нова држава предузела је низ значајних мера у 'погледу превентивне заштите “ здравља мајки и деце. Уредба о ваштити трудних жена и мајки дојиља у радном односу, плаћено отсуство, право на бесплатну порођајну и лекарску помоћ, право мајке-дојиље на прекид рада свака три часа ради дојења детета, право на скраћено четворочасовно радно време за време дојења уз 75%, плате, за“ брана прековременог и ноћног рада, премештање жена-трудница на лакши посао уз исту., плату, новчана породиљска помоћ зЗа опрему детета, одредбе

; о допунском снабдевању жена“ трудница, дојиља и деце — све то заједно претставља крупан корак у остварењу – законских начела о заштити мајке и де“ тета у нашој земљи, Држава је пружила огромну материјалну помоћ у циљу заштите мајке и | стварени значајни резултати у де*гетгљ' — преко 7.239 милиона борби за здравље деце и смадинара исплаћено је од 1946 до | њење смртности на овом пољу краја 1950 године на име стал“ биће потребно пребродити још ног дечјег додатка. Новчана по- | многе тешкоће, : моћ трудницама само у 1949 го- Другарица Радић је затим из“ дини износила је 77,412.395 ДИ“ | ложила задатке који стоје пред нара, на име охт'р%мк?· за доЈен: организацијама АФЖ у погле- вије. После дискусије о рефера- | притиска од стране Француске". Он чад издато је 103,862.468, за по- | ду даљег подизања и неговања : је изразио жељу за – окончањем јачану исхрану најмлађих ис | младог нараштаја, У данашњим ту секретара Маре Радић једно- | свих старих неспоразума с Фран“ плаћено је 61,235.098 динара, условима, када је мрежа бол- | гласно је усвојена резолуција о цг&·;ом;с'ој: ;Ззтгзжс·гггр &?Це п;:&

установа за ничких и ванболничких поро-1 идућим задацима и трезолуција Е'ве указују влади Западне Немачке.

дилишта још недовољна, орта- | бризи за млади нараштај. (Танјуг)

лог народа да што пре изградимо такво друштвено уређење за које су пале стотине и хиљаде наших најбољих људи. Прилазећи уопште разматрању наших задатака 'у погледу подизања и васпитања деце, ми смо пошли од речи друга Тита да су деца наш најдраго?!енијм капитал, :

„Уложимо све напоре, сву и шу способност и мајчинску бри' гу да тај наш најдрагоценији капитал васпитамо у духу светлих принципа ·за које се данас боре наши народи на челу са нашом Партијом и другом Титом" завршила је Мара Радић.

У дискусији која се после тога развила о реферату Маре Радић, учествовали су Ката Чмелик из сељачке радне задруге „Јанко Чмелик" из Старе Пазове, Блатојка Деминчева, делегат из Македоније, Боса Цветић, претседница АФЖ Србије и друте које су углавном наглашавале да се подизање и оспособљавање нашег младог нараштаја не може решити изоловано нити кампањски, већ да се оно мора решити заједничким снатама – родитеља, · народних власти и масовних | ортанизација. Трећем конгресу АФЖ Јутгославије присуствовали су данас и о најпознатији гинеколози и педијатри из земље. П ·Унмверзитета др Фрања Дурст, један од наших најистакнутијих и најпознатијих гинеколога, подвукао је велику бригу коју наша народна власт указује мајкама и деци и нагласио потребу за што тешњом сарадњом између наших лекара и организација жена на терену. Њега је надопунио – професор др Павел ~ Луначек из Љубљане, који је товорио о бројним формама помоћи које организације АФЖ. могу да пруже трудбеницима а посебно породиљама. Др Нико – Скриванели, – професор Медицинског факултета у Загребу, истакао је да ће напори лекара у борби против смртности деце (на%)очито у првој тодини живота) уродити потпуним : плодом тек ако жене, преко З;%;л%%и су примеризсви _ Х својих организација, буду пру- | "дденауер је на крају изразио жажиле сталну и добро организо- | љење што француска влада настовану помоћ. ' ји да доведе у међусобну зависност

учествовање Западне Немачке У

ПЏосле подне завријио је рад | шпумановом плаву и њен допринос

онгрес _. | војном систему Западне Европе, иТређи к АФЖ. Југосла стичући да т прететавља ,„покушај

„њих на скоро свим возовима, разне друге олакшице на превозним средствима претстављају наоко ситне ствари, али оне увелико помажу жени-мајци и чине много да се у свести људи однос према жени и деци побољша, 'На спровођењу у живот раз“ них мера о бризи за. људе, организација АФЖ. била је снажан ослонац Партије и државних органа. Развијајући најширРу ·иниција·гиву жена АФЖ је своју активност углавном усмеравао првенствено на помоћ радној жени и мајци у отварању разних дечјих установа, у развијању најразновренијих облика међусобне помоћи, у здравственом просвећивању итд. Антифашистички фронт жена координирао. је све више свој рад са одговарајућим ~ установама државних органа и појављивао се као иницијатор и помоћник народне власти у трешавању многих, а нарочито здравствено-социјалних о питања. Данас нема ниједног облика заштите мајке и детета да га нису по могле и свестрано прихватиле организације АФЖ, негде са више, негде са мање успеха,

У оквиру решења проблема заштите мајке и детета другарица Радић задржала се у реферату на проблему смртности деце као једном од најкрупнијих на жкоме ће организација АФЖ у сарадњи са здравственим органима морати више да учини и да поведе организованију борбу за подизање здравог и добро однегованог младог нараштаја. Иако су после рата о-

Аденауерова изјава

О укључивању немачких снага у западно-

европску војску

Бон, 29 октобра Како јавља агенција Франспрес, западнонемачки канцелар др Конрад Аденауер изјавио је данас о на – конференцији _ за штампу да ће Западна Немачка пристати да своје оружане снаге укључи у састав западноевропске војске једино под условом да немачке јединице добију иста права као и оружане снате осталих земаља-учесница. Он је додао да бонска влада неће дозволити да немачке оружане сна ге, ако дође до њиховог стварања и укључења у европску армију, буду формиране и отпремљене на начин и по мето-

Мрежа разних : ваштиту о здравља – мајке, за ј Ј збрињавање, подизање и васпи- низације АФЖ морају усмери За: је 'изабран мови Цен-

еце стално се повећава. | ТИ своју о активност на јачање д И 074 %?:Је :;гцст%%ова наомењених деци | саветовалишта за жене као на | трални одбор АФЖ у који је СПОР Еквадор ру

порастао је у односу на 1939 го“ најпогоднију установу за пру-|ушло 189 жена. Извршни одбор повод&х:оодз У}:;?:ез:девввгс(,::;з;: дину за 470%. Мрежа савето- | жање здравственг помоћи и Са- | који се конституисао _ броји 28 | да Перу мобилише »; х;;н·центрише ( о трупе на еквадорско аници, че“ шта за труднице порасла вета женама авет! ишта ца. 3 2 15256 : 1'32 лзу; више од рс};*дгп»·.• пута, деч“ | треба више популарисати. Важ- Улташицја, 8 Т'}ржед цу ј : тири др;к?;;!есе:%ЗеАрге:;::·ј· 02:28 Д : ' та | ну установу за пружање помо- брана Вида Томшич, за зилија у су але јих диспанзера за три пута а поте |зеида 7 раотраичену гаранте . за | ћи · женама-трудницама _ прет- претседнице Боса Цветић, Ката | вадора и Перуа из 1946 године, упудечјих саветовалишта скоро . п три пута, болничких породили- | стављају матерински домови, У | Пејновић и Мара Нацева, а за тиће комисију у граничну зону. Кашта за три пута, болничких

4 ко јавља ЈУН&Ј'!'ВД прес, ова комипрвом реду за оне жене чије је | секретара Марија Кош. ко Јавља Јунајтед прес, ова коног

дечјих оделења – за три пута, “ дечјих опоравилишта за два пу“

355 %увгс;:};};?ао?л&а?:?;:г;?ајс;ах На крају је упућено поздрав- %жл;а 06;3'_5 ?Цж??%%? СТЕ:::.' та, дечјих домова за пет пута, тим домовима основна знања из но писмо ЦК КПЈ. (Танјут) дорских навода. (Танјуг)

дечјих јасала за више од 20 пу- хигијене и о нези детета, Ор;

та и ' млечних кухиња за десет | ганизовање – свих ових домав

пута. Осим тога, организовање

установа – за заштиту мајке И

дотле док не буду осигурана бу- ПРЕВОЂЕЊЕ РАДНИКА У ЗВ АЊА детета на селу претставља та“

џетска средства, могле би привремено и добровољно покрену“ кође крупан успех. Данас“ скоро у свим старијим и органи“

ти организације АФЖ у догово- У МНОГИМ Срезовима ХРваТСКе зационо сређеним сељачким

ру са здравственим органима јер

радним задругама постоје дечје %ф%хт:катзззиах Њ?[?;н%;: ]О шон ИС У фо рм И ра не ко м иси ]е

· сезонска дечја обда- | ска средства. | Шзведе::х?е јаследи вртићи.| – Даљи задатак организације Загреб, 29 октобра | Госпић, Вргин Мост, затим У

'За рад на неговању и васпита- | АФЖ претставља брига за пра“ У Хрватској су у току при“ срезовима Ријечке и Сплитске њу деце у тим установама о- | вилно неговање и подизање де- | преме за превођење радника У| области тек се сада приступа способљено је у 1949 години на | тета. Може се организовати, при | звања, хоје ће почети 1 новем“ | формирању комисија, разним курсевима 2.000 жена. | среским амбулантама, служба | бра, Министарство рада НР ХР: у о нт м Колика је брита о деци у новој здравствене заштите деце која| ватске одржало је претконфе досад иттре: · Југославији потврђује и најно“ треба да се ослони на све здрав“ | ренције за претставнике прив- | извршни одбори среских, град вија Наредба Савезне владе : ственее ак%г;ж&одншоз%кш редних ж}? :бласнт;:;:х с&:: ских и реонских народних од7 штедњ ар·гикал ве жена. стан : ских, Г] | реон у н ај оВОоЉН пок:/грра·;у:чае г'?оегрошњг };' којој се| моћ мајци и деци претстављају | родних одбора. На њима је про“ биЗхапо:е р Јуушдда радауе о изричито подвлачи – да се из | у градовима млечче кухиње. За- | учавана Уредба о стручном, °_ | остављају формира“ фондова обезбеђеног снабдева- | датак је АФЖ да у сарадњи са | способљавању и звањима рад“ ј| готово зап' ју је) ња, поред здравствених устано- здравственим и трговинским У | вика. ј ње комисија У предузећима лова. ' првенствено морају снабде“ | становама прошири мрежу млеч Већ у самом почетку пок калног значаја, Такав однос навати установе за заштиту деце| них кухиња, сигнализира нај| до се да неки огабцоји нагс(·)гдн: рочито је дошао до изражаја У и подмирити дечје потрошачке | сваки немар и закашњавање "ј одбори не схватају %аж;! | срезовима Пакрац, Ђурђевац категорије допринесе правовременој ДиС- | вих семинара и Уредбе. Тако на ) ср _ | ц, | трибуцији млека., Значајне У | семинаре нису дошли претстав“ | Златар, Доња Стубица,.Вргин Једна од широких Ммера - | станове за помоћ радној жени“- | ник области Загреба и претстав- | мјост и Дубровник, где у већикаже се даље у реферату дру мајци, за здравствену заштиту | ници 14 среских народних одбо- ни предузећа локалног значаја тарице Радић — за приоритет | (оде јесу и дечје јасле, дечји | ра, (најмање их је дошло из пред 4 деце у исхрани, коју Је Б лад: домови, – колоније. · Применом | Сплитске области). комисије уопште. нису офор спровела на иницијативу ау;у најразноврснијих форми – про“ | _ ујинистарство рада организо- | љене, Тита, јесте %Е;дбахтоо г%;%%има светног рад·(;је – КОЗШЗ?»?·:· вало је семинаре по облас·шзма Значајну помоћ у припремадечјих ресторана м за одређени терен, — З енике а ких од“ њ и и.ндус%риским центрима. Шта ;ђ Ј·едрАФЖ постићи ђе 0- %%р*;о;ер 5 етстажк есззсћих пре- | ма за превођење радника у 3:;ови ресторани значе, колико СУ | н ОЗВЗШШЈ задатак – здравственог | дузећа, Добро су Тадили семи- | ња могу да пруже стручни с бони помоћ радној жени и мајци нари у Ос] ечкој области, док У | дикални савези, али већина њих товоре бројке, За шест Ммесаце Бјеловарској нису дошли прет | тај рад запоставља. У Хрват“ кроз дечје ресторане прошло је ставници срезова – Ђурђевац И | „кој је само Савез графичара 31,094.000 деце, а држава је 38 Вировитица, У Ријечкој“ обла“ и оарнани р а ог 1950 тодину предвидела за њ сти семинари су почели касни“ еИ У хово снабдевање 2.612 тона на- у неким обла- јима је радницима тумачена У мирница. је недељу дана, ој и Кар редба и важност прикупљања Уредбом о оснивању шког стима као у Сплитск посеб- | Докумената. ских кухиња у основним, 0(1)3;3: ловачкој ф•;ршпреве с:·ер едч . њим и стручним школама не трупе које обилазе државају у срезовима семинаре У, предузећима. Слове-

гућено је побољшање И·СХРЗН? школоке . деце. У уе је у з и упућују чланове комисије У | није широко се дискуначин рада. У Затребачкој об- тује о Уредби

се, Потребно је наћи начина да се омогући мајци стицање нај“ основнијих знања о чувању здравља, о нези детета, о борби против заразних болести итд.

Васпитати жену у духу соци“

јализма — истакла је у закључ“ су реферата _ другарица Мара Радић — помоћи у томе нашој · 1949/50 тодини радило је У наг шој земљи 2.225 школских ку“ хиња у којима су се хранила .230.144“ детета према 7104 школске кухиње са 50.525 деце У 1939 тодини,. .

Велику помоћ У заштити здравља деце претстављала су и дечја летовалишта У климатским пределима и на мору. ББих је у 1949 години било 602, а ко“ ристило их је 161.679 деце.

· И разне друге мере, као : су отварање чекаоница за мај“ ке и. децу на свим већим же“ дезничким станицама, купеи 98

да учини наша организација. Задатак је веома сложен и 98" мало заложио Обласни народни Љубљана, 29 октобра одбор, тако да је сав терет ог | _ После избора комисија и заганизовања семинара и њихо- | вршетка других организационовог одржавања пао на Мини- техничких припрема за спровостарство рада. ђење Уредбе о превођењу рад“

Већина срезова Хрватске (65%) | ника у звања. У предузећима формирала је комисије за пре- | Словеније одржавају се састанвођење радника, са којима су|ци радничких савета и читаодржани семинари, док У е |вих колектива, на којима инким као Гарешница, Бриње, струштори објашњавеју Уредбу.

оставило у наслеђе.

мМи треба да се боримо зато пособимо о наше о мајке 32 спџитање – деце које ће

. старих за један нови злот, чи-

У ГЕНЕРАЛНОЈ ДЕБАТИ О АКЦИЈИ ЗА МИР УЧЕСТВОВАЛО 25 ДЕЛЕГАТА

Мир се може постићи само ·

истинским залагањем чланова ОУН

е /

· Флашинг Медоу, 29 октобра ] чи се да се мир може постићи На протеклој седници Политички – комитет _ рас- |ако чланице Уједињених наци-

прављао је о опасности новог рата и о акцији за мир ја буду пружиле доказ своје во- –

ље за миром, и безбедност међу народима. Томе проблему Комитет | Индија у свом предлогу резо“ је посветио десет седница. луције истиче да су огромне

У генералној дебати, која још није завршена, до- |суме новца трошене на наорусад је учествовало 25 делегата. У току те дебате Ко- | жање 'и да скоро ништа није,

5 ; ња“ митет несено неколик предузето у правцу помагања, У е родЕн о предлога резолуција ј4 економски слабо развијених зе-

сугести_1а·међу_к01има совјетска резолуција, боливиска | маља. Зато индиска резолуција резолуција, заједнички предлог Француске, Либана, |предлаже да се образује мировМексика, Холандије, Велике Британије и САД, инди- | и фонд Ујодгтњепих нација за | : 4 _ | помагање слабо развијених зеЗЗ·?еДЛОГ, грчки предлог и још неке друге суте маља. Индиска резолуција пре је. поручује даље чланицама Ује-

Анализа поднесених 0 резолу- |је делегација Боливије. У боли- | дињених нација да до марта., ција показује да суштинска ј|рвијском – нацрту – резолуције 1951 године поднесу Генералној разлика постоји само – између | предлаже се: прво, да Генерал- скупштини предлоге и принци= предлога совјетске резолуције | на скупштина осуди сваку рат- | 19 који би се применили: прво, с једне и свих осталих предло- | ну пропаганду; друго, да осуди | #8 прогресивно смањење нао-, га с друге стране. Та се разли- | употребу атомског оружја као | ружања и друго, на одређивака своди на осковно | питање | средство агресије и да тражи ње доприноса за развој слабо митра. да се што пре успостави ефи- развијених земаља,

Док совјетска делегација за- | касан систем међународне кон- |_ Данас је грчки делогат под“ ступа гледиште да треба забра- | троле који би гарантовао да се | 160 предлог резолуције на банити само атомску бомбу. не го- | атомско оружје неће примењи- зи боливиске резолуције, заједворећи ништа о агресији, У 0- | вати; треће, да осуди мешање | НИЧКЕе резолуције шест држава, сталим предлозима резолуција | у унутрашње послове земаља и чилеанског амандамана и индиговори се да у првом реду тре- | да посебно осуди мешање др- ске резолуције. Грчки предлог ба забранити агресију. У совјет- | кава у унутрашње послове дру садржи скоро све одредбе из 0ском предлогу нема ни речи 0О|их земаља у циљу насилног перативних делова споменутих агресији, а као највећи злочин | обарања законите владе у ТИм резолуција' и предлаже образопротив човечанства, као најве- | земљама; четврто, да позове ве- вање комисије која би проучићи ратни злочинац. сматра се| ике силе да реџше међусобне ла препоруке о стварању миона држава која би прва Упо- | супротности, да предложи да ровног фонда Уједиљених натребила атомску бомбу. се кроз Ује;дињене нације по- ција за помоћ у борби против

Већина делегација пак засту- | степено смањи наоружање ве- оскудице и за помагање слабо па мишљење да треба осудити развијених области света.

: : ликих сила и да том циљ агресију и као највећег ратног!5ун образује гфиггасан сицгтеж}; : (Танјут) злочинца ону државу која би

мМ отпочела агресију. међународне. контропа кад, иво“ | д СТАВЉЕНА ДИСКУг

У уводу, ( совјетског | Надрта |_ | СИЈА О ЕКОНОМСКОЈ декларације каже се ла је теж- | У Уводу заједничке резолу“ ња човечанства за миром изра- ције Француске, Мексика, Ли- | · ОБНОВИ КОРЕЈЕ жена у такозваном Штокхолм- ба1:1а, Холандије. Велике Брита- Флашинг Медоу, 29 охтобра“ ском апелу, то јест у апелу со- | НИје и САД констатовано је да | _ Економско - социјални _ савет вјетских присталица мира. Ме- |Ссе мир и безбедност у свету мо- | ОУН и Комисија за економску ђутим, познато је да је Коми-ј|ГУ обезбедити једино под усло- | помоћ Кореји наставили су јутет присталица мира претворен | ВоМ да се свака влада придр- | че разматрање питања егконом у обично оруђе совјетске поли- жава принципа и одредаба По- | ске обнове Кореје. Економскотике. У следећем пасусу декла- | веље Уједињених нација. Даље | социјални савет проучавао је рације говори се да мир у све- се подвлачи да свака агресија тачку по тачку аустралиски ту зависи од пет великих сила, | без обзира на оружје којим се | предлог о образовању специјалВеома је карактеристично да се |Спроводи – претставља највећи | не агенције Уједињених наци-“ у совјетској резолуцији не го- | злочин против мира и безбед- | ја за обнову Кореје. Према аувори о Савету безбедности не- ј| ности. стралиском предлогу, директор го се заступа гледиште да одго- Досадашња дискусија пока- :ше специјалне агенције био ворност за мир лежи на вели- зује да огромна већина деле- | би директно одговоран Генералким силама. ма да се у Повељи | гата дели гледиште да као нај- | ној скупштини Уједињених наУједињених нација – изричито већи злочин против човечан- | ција. На тај аустралиски предкаже да главна одговорност за | ства треба безусловно ' осудити | лог, делегат Велике Британије мир лежи на Савету безбедно- | агресију. изнео је извесне критичке присти, у коме, поред пет великих | У оперативном ·делу зајед- | медбе, истичући да постоји осила, има и шест претставника | ничке резолуције шест држава | пасност да се створи исувише малих и средњих држава. истиче се, прво, да Уједињене | гломазан апарат који би својом

Оперативни део совјетске ре- нације треба да предузму мере бирократијом и гломазношћу озолуције саложи три тачке, и|против сваке агресије; – друго, | тежавао ефикасну акцију Ујето: прво, осуду пропаганде но- | позивају се чланице Уједиње- ! дињених нација у пружању евог рата; друго, забрану атом- |них нација да прихвате и омо- | кономске помоћи Кореји, Бриске бомбе и успостављање си- |гуће – међународну _ контролу | тански делегат је даље нагластема међународне контроле а- | над атомском енергијом; треће, | сио да функционисање таквог томске енергије и поставку дај|тражи се да се помоћу система | апарата треба што је могуће висе као највећи ратни злочинац | инспекције и контроле постепе- | ше поједноставити. О овом пипротив човечанства има сматра- | но смање све врсте оружја. тању није донесена никаква одти она држава _ која би – прва На крају резолуције подвла- | лука. (Танјуг) употребила атомску бомбу: треће, позив великим силама да закључе пакт пет великих сила и да своје оружане снаге смање за једну трећину. Већина делегата који су досад учествовали у генералној _ дебати задржали су се на совјетском тврђењу да употреба – атомске бомбе претставља највећи злочин против човечанства, на игнорисању агресије од стране СССР и на совјетском захтеву за закључење пакта пет великих сила.

Какав пакт тражи СССР7 питали су многи делегати. Они су указивали на чињеницу да постоји Повеља – Уједињених нација, која претставља свечани пакт Уједињених нација, пакт малих и великих сила. Према томе пакт за јачање мира и међународне сарадње постоји већ пет содина.

Први противпредлог поднела

ОРУЖАНИ СУКОБ У КОРЕЈИ

Седма америчра дибизија исррцала се у луци Ибон

Токио, 29 октобра |ских снага апгажовани Трећи

У јутрошњем саопшењу Глав- јужнокорејски и Девети – аме« ног штаба генерала Макартура, ричхш' корпус. Најјаче конценКОјО преноси агенцпја Фр;ттхс– трације герилских снага П.РШ!е· прес, каже се да су се јединице ћене су у области планинског америчке Седме пешадиске ди- масива Пепек у југоисточној визије искрцале јутрос у луци | Кореји. Ивон, 280 километара северно Како јавља Рајтер јужнокоод Вонсала, на источној обали рејске трупе наишле су данас Северне Кореје. У искрцавању | на жесток отпор Севернокореја.. ове дивизије, која броји 27.000 | ца и изгубиле су град Онџонг људи, учествовало је 50 бродо- | по други пут за четири дана. ва, Јединице Седме дивизије о- На другим секторима североза• перисаће на планинском терену | падног фронта Севернокорејци који преко Пунгсана допире до су извршили низ противнапада манџурске границе. уз подршку тенкова из планин“

У саопштењу се даље каже | ског упоришта са велике бране да су јун:нОкоројСКС и америч- на реци Јалу и из пограничног ке трупе заробиле у суботу | Упоришта код Синуиџуа. 3.000 севернокорејских офици- На крајњем североистоку Сера и војника, тако да се укупан | вернокорејци такође појачавају број севернокорејских | ратних | отпор и убацују у борбу резерзаробљеника попео на преко ј| ве људи и материјала покуша• 30 хиљада. Отпор Северноко- | вајући да учврсте одбранбене рејаца се јуче појачао на свим | положаје северно од Сонгџина секторима феронта. и Пунгсана. Јединице дивизије

Америчко ваздухопловство | „Капитол“ наишле су на јак концентрисало је своје нападе ј| отпор код Сонгџинеа „,али су на област и град Коџо, јужно | град заузеле после јаких уличод Консана, где се налазе јаке | них борби. концентрације – северкорејских

герилских снага, Ћ . Претставник америчког Ми- БОРБЕ У ВИЈЕТНАМУ

нистарства народне одбране из- ФРАНЦУСКЕ ТРУПЕ јавио је јуче да се у позадини

америчких и јужнокорејских ЕВАКУИСАЛЕ УТВРтрупа местимично воде жестоке '_ЊЕН'ЗЕ ДИН Л АП

борбе против севернокорејских

дОбРО наоружаних герилских Сајгон, 29 октобра снага. Он је додао да су у борби | _ Како Ја;·л—п Јунајтед-прес, – прете

п тиВ П о ставник француског гланвног р севеРНОКОРеЈских герил у Сајгону саопштио је јутрос да су' ______-:_________-__________________---- фраџцуске трупе јуче евакуисале утврђење Дин Лап, 195 килоа;п•р· сепароисточно од Ханоја. Он је доКратке вести из иностранства дао да се гарнизон повукао из Дин 1 Лапа због рђаних одбранбених уБРИСЕЛ: Код града Монса у Бел- | и финансиски положај ових земаља | слова, Излажући ситуацију на о гији преврнуо се брзи воз Амстер- | ради евентуалног додељивања зај- | сталим деловима фронта, претстацдам—Париз. Према досад познатим | ма, ник је, демантовао Извештаје да су подацима – погинуо је машиновођа, ЛОНДОН: Британски излагачи нај|из тврђаве Лао Кај повучене трудок је већи број путника теже и десетодневној међународној излож- | пе, додајући да је само евакуисано лакше повређен. би аутомобила у Лондону, која“ је | цивилно становништво., Оћуј• з

РИМ: За последњих осам месеци јуче затворена, закључили су по- | крају рекао да се у фрат ове године италијанска индустриска руџбине вредности преко 25 ми- | војним круговима сматра да Лао лиона ф стердинта. Кај, око кох;·б се од уторника воде о Д производњу у истом пе-| ВАШИНГТОН: Претседник Тру- жестоке борбе _ између – тамошњег р%%упрош тоизолине. Цораст про-|ман наименовао је Мариона Боје- тарнизона и Хо Ши Минових трупа, изводње забележен је у скоро свим | ра, једног од директора петролеј не претставља неко витално упори•

ЗАМЕНА НОВЦА У ПОЉСКОЈ

Варшава, 29 октобра Пољски парламент донео је одлуку о замени новца и пуштању у оптицај нових новчаница са златном подлогом. Замена новца извршиће се по курсу 100

ја ће курсна вредност бити изједначена с рубљом. (Танјут)

Оставка пољског министра јавне администрације Варшава, 29 октобра На јучерашњој седници пољског парламента саопштено је да је министар јавне администрације – Владислав Волски поднео оставку на свој положај,. Заједно с њим оставке је поднео још о шест других народних посланика. (Танјут)

ма индустрије. ске 'компавије „Стандар ојл", за | Ште, које би требало – безусловно гр;:а;:џђд_вд; Рајтер јавља _ да је директора вмерг;чхв комисије 5· а. | бранити. (Танјуг) | пољска влада јуче ратификовала томску енергију. д споразум између Источне Немачке РИМ: | Руководство рагатове о е којим се линија Одра— | Социјал-демократске странке обја- СМРТ ГЕНЕРАЛНОГ

као граница између ј| вило је званични предлог да се саНиса одређује Жао тразице е оји | зово. копгрос" јодилиења, слих аг СЕКРЕТАРА КП КИНЕ

је потписан у јулу ове године, ра- с·го,ШЈшшаМџ социјал-демократских Пекинг, 29 октобра ка и срупа.

тификовала је скупштина – Источне | ": У аустриском редовном бу- Радио Пекинг јавља да је јуче

Немачке. џету за идућу годину предвиђају умро Јен Пи Ши, генерални седре-

штокхолм: Шведски краљ ГУ- | се иходи од 11.793,610.600 шшилинта ; и

став М умро је у 92 Тодини ста | р!;%хода ко?и су од прихода ма- нрд ч·хш: Политеиров еПТИИ

рости. ЊИ за свега око 16000 шилинга, | о тета Комунистичке партије КиВАШИНГТОН: Билтен америчког Овај предлог буџета поднео је ау- не. Јен Пи Ши, који је заузимао нистарства иностраних _ послова | стриском парламенту министа и- ји о пол (

%:'опџсхттв%в да је мисија Међународ- нансија Маргарета, изјављу]у}:ифда ЛИг ожај . почесног претоедници

о анке ва обнову и развој од се |се ванредним буџетом – предвиђају е комунистичке омладине Кине,

дам чланова отпутонала за Сирију | инвестиције оод 701 милион сшци- један је од оснивача Комунистичке

и Ирак, где ће проучити економоки 1 линга, , | партије Жине, (Танјуг)

/ арниде имедро