Борба, 20. 06. 1951., стр. 1
БРОЈ 145 — ГОД. ХУТ
· НЕКИ ВАЖНИ ЗАДАЦИ | ПРОТЕСТ НАШИХ | СВЕСТРАНА БРИГА О ЖИВО
О,/ЧЧХ·_ ,'д.з
Пролетори свих земаља, уједините се!
| ОРГАН КОМУНИСТИЧКЕ ПАРТИЈЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ
БЕОГРАД, СРЕДА, 20 ЈУН "951 ГОД,
У РАДУ СИНДИКАТА
нум Централног одбора Савеза синдиката Јутославије углавном су одредили улогу и место синјчкалних организација у новим условима кад радници управљају – предузећима, · МеЂутим, оне се досад нису довољно снашле У већини су схватиле да није њихово да се баве разним непосредним економским и социјалним питањима, иако се она очигледно постављају, него су се углавном бациле на политичко уздизање радника, што је свакако најважније, али не и је-
њихов задатак. Баш због
– дини · тога је Четрнаести пленум, на
јучерашњем састанку у Београду, посебно дискутовао о задацима синдикалних организација у решавању непосредних економских и социјалних питања радника и службеника и у том смислу донео значајне одлуке. Не треба заборавити да синдикалне организације, не бавећидсе низом ситних и крупних питања која искрсавају из ове области у предузећима, сужавају садржај свог рада. То се дегативно одражава на њихов
ак као масовних организација, Не може се никаво прихватити мишљење да су то ствари – искључиво радничких · савета и да — због постојања радничких савета — синдикалне организације не треба да воде рачуна о условима живота и рада радника и слично,
Овде није реч о значајној улози коју су синдикалне организације имале и сада имају у
_ развијању такмичења и ванред-
них напора наших људи да се преодоле последице суше, зао“ сталости и ~ информбироовске блокаде. Огромни су резултати које су у том правцу постигле синдикалне и наше друте масовне организације.
Реч је о конкретној делатности си х организација у садашњим“ условима изградње социјализма, када се про“ дубљава демократизам у свим областима, живота, а поједини ортани власти ихч руководиоци предузећа — у племенитој борби за извршење задатака - испусте из вида бригу о животу и условима рада у предузећу, о натрадама и слично,
На Пленуму је истакнуто да је помоћ синдиката – приликом доношења законских прописа, уредаба и мера које се тичу животних и радних њуслова трудбеника | била _ драгоцена. Синдикат је учествовао у доно“ шењу свих одлука из ове обла'сти. Нашт Закон о о социјалном
· осигурању, на пример, и разни
други прописи и уредбе којима се регулишу радни односи спадају у најнапредније у свету. ! Али је чињеница да су се тиМе досад бавила углавном ви“ ша, може се рећи, само највиша синдикална руководства,. и то кад се радило о законима иИли прописима општег карактера, који се тичу . радничке Класе читаве земље. Међутим, нижа синдикална руководства — у првом реду месна већа и подружнице У предузећима нису учествовали У доношењу разних мера од стране народ· них одбора, иако су се оне че“ сто директно односиле на питања животног стандарда радника (на пример неоправдано повећавање цена · у ~ угоститељ" ским радњама, пжкупљиваЊе кирије, електричне струје, во“ де и слично) А нижа синдикална руководства могу — пре“ кКо савета грађана — да подно“ се захтев органима. власти за решавање разних комуналних проблема – појединих градова, за побољшање – здравствених или културних услова живота. На овај начин се активизирају синдикалне организације У доношењу разних пропџиса и мера. А то је веома крупна ств'ар.
И у оквиру онога што је радницима законом обезбеђено и“ ма много могућности да се и ницијативом синдиката побољшају животни услови радника: – унапређење здравствене службе, хигијене по радничким
“ становима, нарочито онима на шумским радилиштима и #А градилиштима великих објека“ та, где радници заједно стану“
затим побољшање – исхране
у радничким ресторанима и мензама, која је често слабија него што би морала да буде, не због тога што нема | довољно
. прехранбених артикала, већ често што се храна лоше спрема, не чува, итд. Сва та, наоко ситна: питања. квад се реше, а могу се решити већим залага-
њем синдикалних организаци“ ја, знатно утичу на побољшање животних услова радника.
· Посебну улогу има синдикал-
'на ортанизација у ~ заштити
закон о или уго радника
предузећем, пОт;С;ршо је шљшЕ 1·"_;%6 — како је истакнуто на к:енуму — да је у условима,
д радници управљају привредом, потпуно непотребна интервенција синдиката, као радничке организације у случајевима кад привредна · руководства, или народне власти, крше права радника. Изнесено је неко лико примера да привредна руко водства злоупотребљавају прековремени рад, не плаћајући га по Уре·дби. На тај начин они закид_гжЈу од зараде · радника, настојећи на тај начин да. снизе цену у ПРОИЗВОД!БИ, уместо да боље организују рад, иско. ришћавају механизацију итд.
Још су тежи прекршаји у обрачунавању и исплати зара“ да. У Железари Зеница, на пример, у 1950 години, њ неправилним обрачунавањем накнада за годишњи одмор, за – др жавне празнике итд, од 2.100 радника закинуто | је око милион и по динара. Или у грађевинском предузећу „Неимар“ У Варешу закинуто је радницима од зараде преко пола милиона динара. У одбрани ових права радника неки синдикал“ ни руководиоци су се односили опортунистички, њ повинују-
се често сасвим погрешним мишљењима привредних руководилаца да је неплаћање прековременог рада и неоправдано искоришћавање добровољног рада, у интересу предузећа и изградње. Јасно је онда зашто они, кад оправдавају те, сасвим неправилне и духу наших закона потпуно супротне појаве, наилазе на неразумевање код радника.
Карактеристично је у том погледу и јучерашња дискусија ва Пленуму, Један делегат је истакао да су плате радницима у грађевинарству у Босни и Херцеговини врло ниске и да је синдикат у томе немоћан. Такво је мишљење неправилно: синдикална организација може да предложи радничком саве“ ту, као руководиоцу предузећа или уколико је то појава у читавој грани, радничком савету привредног удружења да испџта зашто радници мало зарађују. Нема сумње да би се том приликом закључило да се уз“ рок томе крије у слабој организацији рада, недовољном искоришћавању радног времена, јер радници, услед тих недостатака, не могу да испуне нор“ ме, па су им, разуме се, и зараде мале.
| Сви ти проблеми, како се ви-
ди, могу бити много брже ре шавани ако синдикална Њ орга“ низација буде у томе активнија. Основно је — то је у закључцима истакнуто — да су синдикалнва руководства дужна да обезбеде радницима могућност да на разним конференцијама – и јавним скуповима слободно и свестрано учествују у дискусији о свим мерама које доносе било народне власти, било привредна руководства и да утичу. на њихову пра“ вилну примену.
Потпуно је разумљиоо да се у данашњим међународним и нашим условима не може очекивати неко велико и брзо побољшање животних услова.ТОога су свесни наши радни љу“ ди. Напретнута борба за ликвидацију привредне | заосталости у индустријализацији земље претставља темељ за _ Ко“ ренито – побољшавање – живот=них и радних услова. Она је код нас у пуном јеку. Али се могу донекле побољшати животни и радни услови уз веће залагање и бригу људи. На том плану синдикална организација — у овом моменту — може много да учини. |
,ПРЗ·ВЗ радника – која Њ утврђује
ОМЛАПИНЦИ СПЛИТА ОТИШЛИ НА ПРУГУ БАЊА ЛУКА—ПОБОЈ
Сплит, 19 јуна Из Сплита је отишло а пругу Бања Лука - Добој 320 омладинаца и омладинки, пре“ тежно ученика средњих школа. То је прва група из Сплита која је отишла на ову радну акцију. Друга велика група од 350 омладинаца поћи ће на пру“ вог јула. гуз:р ову велику радну акцтау се око хиљаду ,омла“ :;'ЗЗЗЗ?ЛЗок је било предвиђе“ но 500, На пруту ће укупно оти“ и 670 омладинаца. После рг·т% то је највећи број ОМЛЗДИ:;–Ц:;У ји је отишао ва
из Сплита, (М. ЕЈ
ГРАНИЧАРА
поводом муУЧКОГ · УБИСТВА СТАНОЈА ВУКОЈЕВИЋА
Војници, подофицири и официри гарнизона Бачка.Топола упутили су телеграм Министарству – иностраних | послова поводом мучког убиства – југословенског граничара Станоја БВукојевића. У телеграму се, између осталог, каже; |
„Са гнушањем смо примили вест да је мучки убијен на граници од крваве информбироовске руке још један верни чувар граница | наше социјалистичке домовине, Станоје ВукоЈевић, часно вршећи своју дужност, Као припадници, Армије и будни чувари северне границе ваше с_:оцијалпс·:мчке домовИне, најенергичније тпротестујемо због оваквих подлих и гнусних провокација – информбирРООВСКих земаља, – које инспиише совјетска влада и СКП6Ф) не би ли на било 1:10131; начин омели мирну и стваралачку изградњу социјализма у нагтој земљи.
Смрт нашег борца — грани-
! чара Станоја Вукојевића — још
ће више збити редове наше Армије и трудбеника наше земље и појачати мржњу према непријатељима који раде против наше слободе и независности, Истовремено будите уверени да смо спремни да за одбрану слободе и независности | наше дивне социјалистичке домовине дамо ако буде требало и кап по кап своје крви
С правом захтевамо да најенергичније протестујете против оваквих злочина и ратнохушкачких провокација, да би овакве провокације и случајеви били у демократској јавности у свету осуђени, а кривци позва-
ЦЕНА 5 ДИНАРА
године
Изложба Завода за примењену уметност
/ /
Страна прва: | Пред непосредним задацима у раду синдиката Свестрана брига о животним потребама трудбеника Објављени су резултати о гласању 17 и по милиона бирача у Француској
Страна друга: Запажања о раду Фронта у Сомборском и Сенћанском срезу и граду Сомбору Марш Топличког одреда на Копаоник априла 1942
УОВОМ БРОЈУ:
Страна трећа:
Туђинска агентура против бугарских родољуба Извештај о раду УНЕСКА у прошлој години „Нова индустрија ковинарјев“
Угаљ је све више хемиска сировина
Страна четврта:
Ђеоградске вести
#
ПОТРЕБАМА ТРУДБЕНИКА
Закључци Четрнаестог пленума. Централног одбора Савеза еиндиката Југославије
У закључцима ~ Четрнаестог пленума Централног одбора Савеза синдиката Југославије, који је прекјуче одржан у Беотраду, истиче се да синдикалне организације — упоредо са радом на политичком и култур“ ном уздизању трудбеника треба да појачају активност и бриту за њихове непосредне животне потребе, Овај задатак оне ће остварити сарадњом са радничким саветима и управним одборима предузећа, Пред синдикалним организацијама стоји и задатак да, поред објашњавања. и 'тумачења при“ вредних и других мера народне власти, појачају рад на активизацији радника и службеника у претставничким органима народне власти.
Пленум је такође ставио синдикалним ортанизацијама у задатак да се боре за безусловно испуњавање законских и утоворних обавеза према радницима и службеницима, да захтевају да се поштују прописи о осмочасовном радном дану и обавезном недељном одмору и да не дозвољавају непотребан прековремени рад, Поред тога, синдикати су дужни да пружају помоћ радничким саветима и управним одборима у ре“ шавању свих питања од којих посредно и непосредно зависе животни и радни услови трудбеника,. Нарочиту пажњу синдикалне организације треба да посвете коришћењу објективних могућности за подизање животног стандарда трудбеника. Иако је то условљено целокупном привредном изградњом, ипак и У садашњим условима и у окви-
номски и социјални услови живота побољшају, Тешњом сарадњом синдиката и народне власти, већим залагањем и упорном бригом радничких органа управљања могу се ови задаци успешније остваривати,
Синдикалне организације стоје пред задатком да се упорније боре за спровођење у живот одредабе о хигијенско-техничкој заштити рада, нарочито заштити жена и ученика у привреди, Треба се најодлучније супротставити немарном односу према увођењу заштитних средстава и према свему што може да нанесе штету здрављу трудбеника, поред тога, предузети све да се спрече несрећни случајеви у предузећима, пре свега тако да се радници упознавају са процесом рада пре негто што ступе на нова радна места,
Пленум је, као један од важнијих Њ задатака, поставио пред синдикалне организације и то да појачају активност за побољшање исхране у радничко-службеничким ресторанима и мензама, да раде на унапређењу хитијенских услова у предузећима и амбулантама, на свестраном · здравственом – просвећивању трудбеника као и на организовању другарске помоћи приликом трађења сопствених, појединачних или заједничких станова, Од синдикалних функционера и активиста се захтева да свестрано про“ учавају одредбе нашег радног права и да са њима упознавају наше трудбенике.
У закључцима Пленума констатована је потреба развијања што тешње сарадње синдикал-
ни на одговорност и достојно| ру законских прописа и мера ј| них организација са органима кажњени“, ' постоје могућности да се еко- народне власти и саветима граИЗБОРИ У ФРАНЦУСКОЈ
ОБЈАВЉЕНИ РЕЗУЛГАТИ О ГЛАСАЊУ БЛИЗУ 17 И ПО МИЛИОНА БИРАЧА
(Телефонски извештај нашег дописника)
Париз, 19 јуна
Данас поподне у четири часа званично су објављени подаци о гласању 17,415.193 бирача од укупно 24,603.000 уписаних. Ово још нису коначни резултати, Према овим резултатима КП Француске добила је 4,553.000 гласова, што значи да је досад изгубила 545.958 у односу на 1946 годину. Социјалистичка партија добила је 2,650.435 гласова или 66.253 гласа мање него на изборима од 1946 године. Радикали су добили 1,868.706 гла-
сова, односно 317.000 мање него раније. За Народнорепубликански покрет гласало је 2,380.241 бирач, што значи да је ова партија изгубила досад 2,835.199 гласова. Умерени су добили 2,025.318 гласова, тј. 274.750 мање него 1946 године. Покрет генерала де Гола добио је на овим изборима 3,824.408 — гласова. · Пошто група генерала де Гола није била самостално заступљена на изборима за ранији парламент, резултати се не могу упоређивати.
Према једном каснијем саопштењу, расподела 614 од укупно 627 посланичких места у новом парламенту је следећа: деголисти 115, Републиканска унија отпора (КПФ и неке сродне групе) 103, социјалисти 103, умерени 99, радикали 92, Народно-републикански __ покрет 81 и остали 21 посланичко место. :
Ове цифре ће се вероватно коначним саопштењем резултата донекле изменити, али се У Паризу верује да ће сразмера између снага појединих политичких партија остати приближно једнака овој.
Нови подаци и разне табеле које се сваког сата објављују У разним издањима париских ли-
стова не мењају много онај однос који је добијен првобитним сумирањем ' неколико милиона гласова у ноћи између 17 и 18 јуна. Основни резултати и даље остају — као што се и раније мислило —смањен број гла“ сова за КП Француске. рела“ тивно подбацивање генерала де. Гола, за кога се веровало да ће добити можда и знатно више, доста добри резултати социјалиста, и успех такозване четврте силе, у чијим редовима су на-
рочито значајну улогу одиграли такозвани независни сељаци. Тај утисак се упорно одражава и поред многобројних хвалисавих написа страначке штампе, која сва без разлике, великим знацима усклика иза исто тако великих наслова, говори о победи, тако да би — кад би се ово тврђење прихватило — изгледало као да је свака странка победила. А уствари, вероватно је најтачнија констатација да већина странака није убедљиво победила, а да ниједна није ни нарочито поразно изгубила. Углавном се може тврди-
ти да су резултати избора огледало резервисаности и опрезно-“ сти француских бирача, који нису подлегли пропаганди екстремних група и тако су спречили долазак на власт ових гру па, које би свакако повеле прилично опасну авантуристичку политику. |
Коминформовска и деголистичка штампа не може да послужи као мерило стварне ситуације, Лист „Се соар" у већини својих наслова истиче „велику победу КПФ, дајући лажну цифру броја гласова за ову странку. Исто се може рећи и за де Голову странку, која такође врло необјективно и тенденциозно тумачи њ резултате – избора, тврдећи како је број гласова за Покрет окупљања – Ђранцуског народа знак победе ове политичке трупе.
Мање зависни и више објективни љистови углавном подвла= че без разлике као врло карак=-
ђана приликом доношења одлука о локалним комуналним пи“ тањима, Дужност синдикалних организација, а нарочито синдикалних већа, је не само да учествују приликом избора гра“ ђана у савете, него и да непосредно помажу саветима грађана у раду и да подносе захтеве органима власти како би се што брже и успешније задовољавале животне, радне, здравствене и културне потребе радних људи.
ОМЛАДИНА ТОПЛИЧКОГ СРЕЗА ПРОСЛАВЉА ДЕСЕТО. ГОДИШЊИЦУ · РЕВОЛУЦИЈЕ
У оквиру прославе десетогодишњице | Народне револуције смладинска – организација – 'ТОпличког среза појачала је своју активност. Од 1 маја до 7 јуна, одржано је на подручју среза 70 политичких предавања, којима је присуствовало око 4400 лица, а у Југовцу, Мађарима и Великој Плани ортанизовани су и омладински сабори. Културно-уметничке групе дале су у овом времену – шест приредби, организовано је пет логорских ватри и три излета. У Југовцу, Раји и Бресници, где су фашисти за време Другог светског рата извршили масовна стрељања . талаца, омладина је оправила преко 50 гробова палих бораца. Организовано је 19 посета породицама палих бораца и пружена им помоћ у обради земљишта,
Нарочито добре успехе постигла је омладина на комуналним радовима, Само на оправци путева "дата су 3.082 добровољна радна часа, на уређењу пијаце у Прокупљу 3%, а у обради угроженог земљишта 1.432. У акцијама · на · прикупљању отпадака скупљена су 7.232 килограма старог гвожђа, | 3.383 килограма старих крпа, 961 килограм костију и 7.000 килограма стакла.
У овој години организовано је и десет стрељачких дружина. У њих је учлањено 82 омладинаца. На дан Југословенског ратног ваздухопловства, у свим дружинама одржане су вежбе у којима су учествовале и омладинке, а у селима Горњој Коњуши, Крушевици, Доњој Топоници и Плочнику, после гађања организовано је народно весеље.
Сада је у овом срезу организовано такмичење у народном вишебоју у коме учествује 425 омладинаца. (С. Г.)
ПОМОЋ АМЕРИЧКИХ СЛОВЕНАЦА
Љубљана, 19 јуна Словеначко-амерички – народни савет САНС у Кливленду упутио је 13.000 килограма брашна за расподелу сиромашним селима у Словенији, а нарочи-
теристичан симптом да је КЕПФ | то селима у Словеначком При-
(Наставак на трећој страни)
морју.
НА ФРОНТУ У КОРЕЈИ
СНАГЕ ГЕНЕРАЛА РИПЏВЕЈА 120 КИЛОМТАРА ОД ЛУКЕ ВОНСАНА
Токио, 19 јуна |
Јединице Уједињене команде извршиле су данас напад на кинеско-севернокорејске – положаје у једној долини у централној Кореји, 22 километра северозападно од Инџеа. Овом долином, кроз коју пролази друм, Кинези и Севернокорејци су се служили за нападе на југ. Јединице Уједињене команде потисле су противника са висова који доминирају долином и наставиле напредовање.
Како – јавља – Јунајтед-прес, снаге генерала Риџвеја налазе се сада на 120 километара од Вонсана, луке на источној обали Северне Кореје.
Сада се линија фронта простире од Кантсонга на источној обали до области Кумхва Чорвон, одакле се спушта на југозапад ка западној обали Кореје.
„Према вести Рајтера, територија бившег „гвозденог троугла“ Чорвон . хумхва' Пјонганг претставља сада „Ничију земљу“, у коју јединице Уједињене команде и Кинези шаљу своје патроле с циљем да испитају положаје противника.
Како је званично саопшптено,
јуче је једна ескадра бојних бродова извршила јак артилериски напад на севернокорејску луку Вонсан. Бродови Уједињене команде бомбардују Вонсан већ 123 дана узастопце. Севернокорејска команда поново саопштава да Севернокорејци и кинески „добровољци“ и даље успешно одбијају све нападе противника северно од 38 упоредника. Такође се тврди да су севернокорејске обалске јединице потопиле два миноловца и један разарач Уједињене команде, Авиони за ноћно бомбардовање' напали су америчка складишта у луци Инчон и аеродром Јонгдонгло, док су севернокорејски ловци оборили шест америчких авиона. (Танјут)
„Тајмс“ о корејском сукобу (
Лондон, 19 јуна
Коментаришући садашњу – војну и политичку ситуацију у Кореји, лондонски – „Тајмс"' у · уводном чланку пише да ишчезавају наце да ће се са владом НР Кине постићи споразумно решење корејског питања. Лист сматра да Кинези, после неуспеха на војном пољу, можда сада имају у плану да пат продуже што више, како би се велике савезничке „армије са свО-
јим огромним средствима ангажовале на Корејском полуострву,
„Једина политика њ која је сада остала могућа за тенерала БВан Флита — наставља „Тајмс" — јесте да настави своју тактику опрезности, с једне стране, и офанзиве, с друге стране, и да уз најмању цену, нанесе што веће губитке непријатељу", (Танјут)
Заразне болести у Северној Кореји Вашинттон, 19 јуна
Како јавља Рајтер, амерички генерал Самс, који се у марту ове године искрцао иза севернокорејских линија ради проверавања извештаја о заразним болестима у Северној Кореји, изјавио је да је тамо на стотине хиљада војних и цивилних лица помрло од богиња, тифуса и других заразних болести, Генерал Самс је такође рекао да севернокорејске трупе немају готово никаквих санитетских уређаја, (Танјуг)
Демобилизација једног дела резервиста у САД Вашинттон, 19 Јуна Агенција Франс-прес јавља да је
министар војске САД Френк Пејс | ј
изјавио јуче да ће се од јула до децембра ове године извршити демобилизација око сто хиљада резервиста, који су позвани на војну службу после избијања рата у Кореји. Демобилисаће се пре свега ветерани из Другог светског рата. (Танјут)
Стаунтонов шаховски турнир Швајцарски футбалери долазе авионом у суботу Боксерско првенство Народне милиције Извештај Државне лутрије
ТНИМ | АНТИЈУГОСЛОВЕН-
СКИ ПОСТУПЦИ НА ДУНАВУ
Делегације Румуније, Бугарске, Мађарске и Чехословачке у Дунавској комисији поднеле су њеном недавно одржаном заседању укупно 15 амандмана док СССР није поднео ниједан. · Уствари СССР-у није било ни потребно да то чини пошто су амандмани били израз схватања совјетске делегације о томе какав треба да буде предложени Правилник, А чињеница да се подносе амандмани — требало је да читавој, од СССР припремљеној, фарси да „демократичан“ карактер, А све то скупа није мотло да прикрије суштину: хегемонизам СССР нва Дунаву, коме су сателити сателитски – певали _ хвалоспеве. (Шеф чехословачке делегације се, на пример, чак захваљивао секретару делегату. СССР, гтоворећи да је овај „више водио рачуна о чехословачким интересима нето што је то чинила и сама чехословачка делегација“), Па ипак, чињеница о хегемонистичким и експлоататорским тенденцијама СССР на Дунаву остала је неприкривена параваном фраза, Јер, проблем слободне пловидбе Дунавом и даље је отворен, и даље је проблем — све док органи СССР не прекину са својим самовољним кршењем одредаба Дунавске конвенције.
Нашим бродовима зватно је отежана пловидба на Дунаву, у свим информбироовским земљама и окупационој зони АДустрије, На разне начине СССР и његови сателити онемогућавају нашим бродовимд несметану пловидбу. На пример, наши бродови су задржавани у совјетској окупационој зони Аустрије због маневара совјетске војне флоте који су се изводи“ ли на дужини између 1974 и 1988 километра. 'Том приликом, наш брод „Кривошија“ запао је због нетачног ситнала у ватрену зону, што је претстављало не малу опасност и за брод и за читаву посаду, Има много и других чињеница које потврђују непријатељски однос совјетских ортана према посадама наших бродова и крајње непоштовање – основних – 0, Конвенције о пловидби Дунавом од стране СССР.
Наши бродови, на пример, морају поседовати специјалне дозволе за пловидбу кроз совјетску окупациону зону Аустрије. Из ових разлога они по неколико дана морају да чекају на дозволе што нашем бродарству наноси велике – материјаљне штете,
По истом узору и у Мађарској се такође праве велике сметње нашим бродовима. Пловидба у будимпештанском пристаништу врло је отежана због отварања – понтонског – моста. . Пловидба је на тај начин временски смањена за 30% а по“ ред тога ограничен је и број бродских јединица у вучи, која је редуцирана за 50%, И тако даље. Сем разних тешкоћа које · причињавају – коминформовске власти посадама – наших бродова, вредно је навести и то како оне злоупотребљавају слободну пловидбу за непријатељски рад према нашој земљи. (Потребно је пре тога, на– гласити да се Њјугословенске власти старају да се пловидба кКроз југословенски сектор Дунава одвија слободно и без и: каквих сметњи за бродове и њихове посаде. Насупрот овоме, у сателитским земљама и у, совјетској окупационој зони А= устрије не само што власти не теже да олакшају пловидбу на= % шим бродовима већ им разноразним махинацијама он ћавају пут и излажу наше бро дарство великим материјаљуим трошковима), Није био _ редак случај да су совјетски бродови приликом проласка кроз нашу, земљу истицали разне пропагандне антијугословенске плакате – увредљивог _ карактера. Поред тога, само у 1950 години са · совјетских | бродрва ~ „Саратов", „Севастопољ", „Владивосток" „Мурманск", „Харков“, „Стаљинград", „Балхос" и других, с румунског брода – „Пец“, избациван. је пропатандни – маз теријал у коме су се позивали наши народи ва свр“ гавање своје законите владе и обарање постојећег друштвеног уређења. Оваквој непријатељској делатности може се додати још и вређање наших ортана, који приликом вршења свое службе долазе у додир са посадама совјетских и сателит“ ских бродова. (
Задржавање бродова, специјалне дозволе и разне друге
(Наставак па
трећој страни)
,