Борба, 20. 06. 1951., стр. 2

ПРОБЛЕМИ НАРОДНОГ ФРОНТА

У ЧЕМУ ЈЕ УЗРОК СЛАБОСТИ

Запажања о раду Народног фронта у Сомборском и Сенћанском срезу

Цк КПЈ од

тиским – ор: ван је „недовољан, слаб или само повремен политички разјашњивач= ки рад са масама“. Истакнута је потреба развијања живог и систематског свакодневног _ политичког

масовних организација, а поеебно Наоодног фронта. Анализирајући тај рад у срезовима Сомбор и Сента, као и у граду Сомбору, види се да су постигнути лепи резултати и да је рад донекле преоријентисан и постављен снако какжо то истиче писмо ЦК КПЈ, Нарочито у срезу и граду Сомбору разне форме политичке о активности доста су широко развијене. У току припрема за изборе за Народну скупштину Србије организације Фронта биле су врло активне и свестрано су објашњавале разна политичка питања својим члановима преко конференција, семинара и политичких ~ информација. – Тог објашњавања И данас има, само је оно недовољно, доста површно и донекле шаблонизирано.

Одвос чланова Партије према Народном фронту

Једна од озбиљнијих слабости јесте однос чланова Партије према Фронту, њихов рад и залатање унутар Фронта. Немаран однос чланова Партије и њихова слаба активност у том погледу највише је дошла до изражаја у Сомбору. Један део чланова Партије не долази уопште на фронтовске конференције и скоро не учествује у раду Фронта. Код њих постоји схватање да они, као чланови Партије из предузећа и установа, не морају да раде у основним фронтонским срганизацијама већ да је то вадатак чланова Партије у улицама и реонима што је потпуно неправилно. Како је организован идеолош| ко политинки рад

Идеолошко-политички рад У Фронту широко је постављен – на овом терену. Белики број фронтоваца окупљен је на семинарима, кружоцима и разним предавањима. Несумњиво је да у томе има успеха, Фронт је сада оријентисао своју активност углавном на идеолошко-политички рад за разлику од раније када се бавио углавном привредним питањима. Али, у том раду има још слабости које треба отклонити, Оне се огледају у томе што се више иде за бројем конференција, семинара итд., а мање се води рачуна о њиховом квалитету. У Среском одбору Народног фронта у Сомбору, према њиховој евиденцији, о има доста одржаних конференција, политичких информација и разних предавања, а када се оде у село и погледају резултати тог политичког рада види се да су они доста слаби, да има низ најосновнијих питања која нису објашњена, или су објашњена површно па се погрешно и тумаче. Услед недовољног броја предавача многи кружоци препуштени су сами себи. У граду Сомбору исто тако, скоро сваких десет : дана по основним фронтовским | организацијама одржавају се политичке мације, а Градски одбор нема увида какав је њихов квалитет и шта се на њима разматра.

Са тим је тесно повезан и известан шаблон у ' идеолошком граду. Он се нарочито огледа у прављењу тромесечних планова Њ за тај рад. То добро показује пример Среског одбора Фронта у Сомбору. На основу јединственог програма Срески одбор је направио тромесечни план како за Фронт тако и За сваку масовну организацију понаособ и предвидео колико која од њих треба да одржи кружока, курсева и предавања, одредио број посетилаца(!) итд. Да је тај план шаблонски постављен види се по тре· зултатима тромесечног рада. Од „планираних" 1.157 лица фронтовским курсевима присуствовало је 507 фронтоваца док је на синдикалном курсу било „планирано“ 205, а присуствовало је 80.

О методу рала

У среским одборима Сомбор и Сента и Градском одбору Фронта у Сомбору осећа се још увек доста снажан централизам у руковођењу. Због тога су месни одбори и

" одбори основних организација несамостални тако да, уместо да самоиницијативно предузимају мере, редовно очекују „директиве одозто". Томе је, умногоме доприносио апарат при – среским — одборима фФронта. Многа питања, која је тре-

Г бало да решава извршни – одбор Фронта као руководство, решавали су активи инструктора (град Сом-

бор, Срез Сента) који нису мотли помоћи основним организацијама о онако како би им помогли

другој о половини – априла 1942 годице четници и недићевци, потпомогнути _ бугарском артилеријом и авијацијом предузели су до тада своју највећу офанзиву против Топличког партизанског одреда на Великом и. Малом Јастрепцу. Неколико хиљада четника и других издајника из разних крајева Србије концентрисали су се у намери да потисну одред из Топлице, а затим униште. Пре тога успели су да разбију и ликвидирају две наше чете — Видовачку и Косаничку — па су " очекивали да ће им то поћи за " руком и овог пута. Читавог марта и првих дана “ априла бугарски окупатори с четницима, љотићевцима и о“ сталим издајницима Њ нападали “ су малојастребачку и великоја" стребачку чету, Оне су тих да“на морале да издрже неколико веома тешких и крвавих "борби у којима непријатељ није успео да спроведе у дело сво“ ју замисао, :

.. Почетком марта непријатељ је почео своју офанзиву на нашу слободну територију на левој страни Топлице коју смо ми . створили још првих дана ору· жаног устанка, Циљ четника и _буг окупатора био је да нас изолују од села и пребаце · на Јастребац где би нас уништили блокадом и сталним систематским нападима, Прозревши намере непријатеља штаб одреда је одлучио да му применом терилске тактике не дозволи ода оствари своје о мрачне планове,. За неких 40 дана одред је-водио око 15 већих и мањих борби наносећи тешке . губитке издајницима.

У првим својим налетима непријатељ није успео о да уништи наш одред. Напротив, он је доживео војнички и морално-политички _ пораз. И поред тога што је спроводио нечувене репресалије (у,чему. су предесили бугарски фашисти) ни–

чланови Градског одбора.

Озбиљна слабост у раду Фронта још увек је његов однос према власти. За разлику од среза и града Сомбора који су у томе знатно напредовали у Сенти је тај однос неправилан, У већини места овог среза Фронт се „претворио" у оргтане власти, прима задатке од на"родних одбора и њима подноси извештај,. Тако је, на пример, Народни одбор у Кањижи 15 фебруара ове године донео одлуку да се при свакој основној фронтовској организацији формира комисија за откуп масти. Одређени су и датумМи када ће која основна организација долазити у одбор и подносити извештај, Исти је случај и код наплате пореза. Народни одбор припрема листе обвезника од којих још треба наплатити порез, поделити их основним организацијама чији чланови затим одлазе по кућама и упозоравају – домаћинства да плате порез у одређеном року.

Такав однос Фронта и власти произлази и из неправилних схватања неких партиских организација. Тако, на пример, у записнику са састанка Месног комитета Партије у Хоргошу од 20 септембра 1950 године стоји: „Чиновнички апарат државних набавки Месног народног одбора да спреми дневне норме — партиским – организацијама“(!) (ради се о откупу). Партиске организације донекле преносе такав став на руководства Фронта,

Ако се размотри рад Месног одбора и основних организација Народног фронта у селу Кљајићеву, у Срезу Сомбор, видеће се прилична једностраност у томе. Код једног дела чланова Фронта развија се схватање о његовој непотребности, То долази у првом реду због несхватања улоге Фронта и недовољног познавања линије ПЏартије. из тога произилази и тенденција замене фронтовских конференција зборовима бирача и задружним конференцијама. У селу кажу: „Код нас се редовно одржавају задружне конференције и зборови бирача па шта ће нам онда конференције Фронта". Такво схватање,

односно среских

иако нераспрострањено, ипак је штетно, У њему је уједно садржан одговор и на питање шта је са оним људима који нису чланови задруга и зашто су ван Фронта, Због слабог садржаја рада и поистовећивања фронтовских организација са зборовима бирача (град Сомбор, кКањижа, "Трешњевац, Хоргош и Срез Сента), због слабе активности неких месних одбора и централистичког руковођења среских одбора Фронта, у раду има прилично мртвила и нејасноће. Зато је борба за побољшање метода руковођења, за пуну активност Фронта У

политичком раду са масама и за њихово окупљање, једно од питања које улази у први план рада ових фронтовских – руководстава. Њему убудуће и партиска руководства треба да посвете много већу пажњу.

Једна од слабости у раду одбора фронта јесте и у несхватању задатака организације жена. Мало је месних одбора који су посветили потребну пажњу организацији жена. Тако, на, пример, у Хоргошу организација АФЖ . није се састала три месеца. У Молу од 2.917 жена-бирача у Народном фронту је свега 803. И у осталим местима је слично стање, Ако се погледа број бирача који су ван Народног фронта онда су то у неким селима претежно жене.

Све ове слабости нису резултат објективних тешкоћа. Услови за рад — и то доста добри — постоје — али се не користе. Ако имамо У виду да се овде ради о великим селима у којима постоје добри услови за друштвени живот, онда се овакве појаве могу објаснити једино слабим радом месних одбора и недовољном помоћи среских одбора Фронта.

Због слабе активности месних и недонвољне помоћи среских одбора Фронта, не користе се многе форме рада помоћу којих би се активизирало чланство. Закашњава се и са објашњавањем актуелних догађаја, са тумачењем политике наше Партије и Владе итд.

Народ овог краја на својим леђима је искусио окупацију Хорти-

' јевих фашиста, Он осуђује контра-

револуционарну – пропаганду Информбироа, посебно политику Ракошијеве владе према нашој земљи. Данас се у Ракошијевом полициском апарату | налазе разни шпијуни Хортија и фашистички елементи који су за време рата по-

бегли у Мађарску. Они данас пре- |

ко писама својој родбини у нашој земљи покушавају да шире информбироовску пропаганду, Ти људи су познати члановима и руководствима Фронта, но и поред тога у раду Фронта није било потребне активности да се раскринкају ти елементи, да се објасни вазални положај у коме се налази Мађарска, није било довољно објатшшњавања инквизиторских поступака · мађарске владе према националним мањинама у Мађарској, Зато је организационо сређивање основних фронтовских организација, побољшавање _ квалитета _ рада месних одбора Фронта, већа помоћ среских одбора, као и правилан однос чланова Партије према Фронту један од најважнијих задатака У овим организацијама.

С. ГАЈИН

БОРБА .

ВОЈВОЂАНСКИ ОМЛАДИНЦИ МАРШУЈУ КРОЗ БОСНУ

Сарајево, 19 јуна

Група од 200 омладинаца из Војводине, који су 12 јуна пошли на велики партизански марш кроз Босну трагом Првог војвођанског партизан“ ског одреда, стигла је у Бро“ дац Бијељина. Ова гру“ па младих Војвођана које пред“ воде преживели борци из Пр-“ вог војвођанског партизанског одреда, прећи ће приликом овог

марша | Растосницу, – Зворник, Шековиће, — Власеницу, “ Хан Пијесак, – Романију, ~ Сутјеску,

Зеленгору и друга места кроз која је пролазио славни војво“ ђански одред и водио борбе. На знаменитим местима из Народноослободиламке борбе — 0 младинци ће изводити вежбе и инсценирати нападе. По завр-“ шеном маршу, омладинци ће 5 јула посетити Сарајево, а затим се враћају у Војводину. (Танјуг)

Бирачи Трњана и Мило-

шева опозвали претсед-

нике месних народних одбора

Неготин, 19 јуна Бирачи у селу Трњану у Неготинском срезу одузели су мандат претседнику и секретару – Месног народног одбора зато што су утајили новац намењен произвођачима за испоруке у обавезном откупу и што су жито добијено за сетву делили својим пријатељима. Осим тога, пијанчењем и неморалним животом о они _ су пушили ауторитет претставника народне власти.

Бирачи у Милошеву опозвали су такође · претседника и секретара Месног народног одбора. Претседник одбора“ присвојио је туђе имање. Себе »и своје пријатеље ослобађао је од обавезног откупа. На иницијативу бирача у Радујевцу смењен = је претседник земљорадничке задруге због чије је самовоље и неодговорности задруга имала штету од преко милион динара, У Смедовцу је предат суду књиговођа земљорадничке | задруге због проневере 64.000 динара. (Танјут)

ДЕВЕТО РЕДОВНО ЗАСЕДАЊЕ НАРОДНОГ ОДБОФРА ГРАДА БЕОГРАДА

Синоћ је почело Девето редовно заседање Народног одбора Београда на коме се углав“ ном расправљало о одлукама Савета за просвету и културу Србије и измени инвестиционог плана ИОНО-а за 1951 годину.

О одлукама Савета за просвету и културу Србије усмени реферат поднео је претседник Народног одбора Београда Ђурица Јојкић, Према тим новим одлукама предвиђа се у току наредне школске године знатно смањење уписа како у гимназије и средње стручне школе тако и на факултете и високе школе, Ово ће се учинити због тога што је у свим школама У Србији а поготово у Београду квалитет знатно опао, Опадање квалитета дошло је због пренатрпаности по свим школама и недовољног броја наставног кадра. У Београду, на пример, просек простора у школама на једног ученика износи 0,75 квадратних метара а нормално је 15 квадратних њ метара, 'Није редак случај у скоро свим средњим школама да постоје одељења са по 60 и више ученика. Велики број школа у Београду ради у три смене. У Земуну су, на пример, у једној згради смештене три школе, У овој згради су скоро све просторије — па чак и оне, намењене за наставничке канцела-

УОЧИ 7 ЈУЛА -

рије — искоришћене као учионице. Сви ученици који заврше нижи течајни испит са врло добрим или одличним Њ успехом моћи ће аутоматски да се упишу у четврти разред. О Ђђацима са добрим успехом расправљаће наставнички савети школа и изабрати међу њима најбоље за упис у више разреде. Тиме ће се извршити правилан избор и у многоме растеритити пренатрпаност у средњим школама, Знатно ограничење уписа на београдске факултете и високе школе уследиће завођењем 0обавезних ~ пријемних – испита, Пре рата је Београд имао 9.039 студената а данас их има 23.460. Ђрој студената је од пре рата порастао за 503 а простор факултетских учионица за свега 31%. Према одлукама савета за просвету и културу Србије, ученици који заврше средње стручне школе неће моћи да

се упишу на факултет док не проведу две године на пракси.

У дискусији су сви одборници подвукли потребу помоћи 0ним ученицима који не буду могли наставити учење у средњим школама и дали корисне предлоге за спровођење одлука Савета за просвсту и културу Србије.

Затим се расправљало о пред-

ДАНА

логу измене инвестиционог плана града за ову годину, који предвиђа преко 730 милиона динара инвестиција. У предлогу новог инвестиционог плана знатно · је повећана свота за подизање економских зграда и зграда за становање у ШЏанчевачком – Риту, = Она – износи 93,200.000 динара – а – 80,000.000 динара предвиђено је за генералне оправке осталих станбених зграда,

Посебна пажња у предлогу измене плана поклања се шпросвети и заштити· народног здравља, Само за повећање болесничких постеља, побољшање хигијене и исхране у болницама предвиђа се 44,475.000 динара. Преко 30 милиона динара треба да се утроши на одржавање – гимназија, | основних школа и домова ученика У привреди,

После ове тачке дневног реда заседање је прекинуло рад. Данас у 6 часова у наставку заседања расправљаће се о извештају комисије за угљену прашину, о извештају комисије која је прегледала рад реонских Народних одбора и установа Народног одбора Београда, о извештају комисије за снабдевање, о оснивању, спајању и укидању предузећа и о изменама у Извршном одбору.

Ст, Т

К·УЛТУРН

жани и нинншониоивш ни ии ти ии ии

АНИИИ НИИИН ИИ

ХРОНИКА

МИНН НУУЛАННУИ АИА АААИ ННИ ААН НРН У ИНУУУНАННААНТУНВЕНУ ВРИНАЧАЛУНАУАУ ИА АНАУ ИА

: — ИЗЛОЖБА ЗАВОДА · ЗА ПРИМЕЊЕНУ УМЕТНОСТ _.

Завод за примењену уметност Србије приредио је своју прву изложбу | откако је основан. Циљ изложбе је да упозна јавност са активношћу. Завода, да покаже резултате које је' пости-. гао у настојању да послужи као пројектантски атеље индустрије Србије, као и да покрене. проблем – подизања – квалитета модела, опреме и рекламе наше индустриске и занатске производње. Завод је и основан са тим задацима. У Уредби о оснивању Завода су постављена три основна 'задатка: да за потребе индустрије, занатства и народне радиности израђује нацрте и моделе из. области · примењене уметности, да врши. истраживања и експериментисања у циљу технолошког, техничког и уметничког – унапређења – свих грана примењене уметности и да даје оцене о уметничкој вредности пројеката' и модела пре њиховог извођења, умножавања и пуштања у промет.

У смислу постављаних задатака Завод је организовао више одељења, односно атељеа и радионица, у којима се израђују нацрти из области примењене графике, пројекти унутрашње архитектуре, десени за штампани текстил, мустре за тканине, модели за керамику и дечје играчке, као и пројекти за индустриске форме.

Тестилно одељење почело је да ради са свршеним ученицама београдске Школе за примењену уметност, које су у почетку мало знале о инлустрији за коју су имале да раде, Али у додиру са фабрикама оне су полако стицале практична знања и подешавале своје десене производним – мо' наше индустрије и расположивости боја; њихови десени су из месеца у месец постојали бољи и укуснији. Одељење за штампани текстил је временом постало највећи и најбољи атеље за пројектовање штампаног текстила у нашој земљи и оно може сада да задовољи целе наше текстилне индустрије. Поред скромнијих, али лепих десена за свилу, циц и кретон, које су радили М. Маричић, М. Митровић, С. Млађан и Д. Михаиловић, на изложби се нарочито истичу веома укусни десени пуни фантазије уметнице Илке Макуц,

Одељење за ткани текстил израсло је из сналажљивости, труда и талента једног јединог човека, Јошка Онича, првог уметника нашег ткања. Он компонује врло лепе шаре за декоративне – ћилиме, – простираче, штофове за одела и намештај, шалове, појасеве и кравате директно на разбоју. Онич је дао и нацрт за нови тип разбоја, који може да модернизује рад наше народне радиности; он користи за своје мустре не само првокласну вуну, већ и отпатке, па и материјале који се досад вису употребљавали за те сврхе, као што су кудеља, кукурузовина, рогоз — што примењује нарочито у декоративним ћилимима и абажурима за лампе. Његови радови су оригинална уметничка дела али су рађени у народном духу, те су с тога и заступљени на изложби наше народне уметности, која се сада налази у скандинавским земљама. Међутим, Оничеви радасви су остали само у фази пројекта, само као уметнички уникати, иако код нас има доста могућности да се остваре и постану чак извозни артикал. |

ЈСТАНКА НАРОДА СРБЂИЈЕ

МАРШ ТОПЛИЧКОГ ОДРЕДА НА КОПАОНИК

је успео не само да нас изолује од народних маса, већ ни да нас потисне са Јастрепца и Топлице. Народне масе овог краја у огромној већини остале су одане Народноослободилачкој борби и никаква сила није могла да их одвоји од наше Партије и Народноослободилачког покрета, ! Обичном – посматрачу изгледало је као да је у тим данима борбу водио само одред са нешто више од стотину бораца. Међутим, одлучан отпор народа, његова морална и материјална подршка нашим борцима били су саставни део наших војних акција и то је био од| лучујући фактор у тим данима када се радило о „бити ил' не бити“, сачувати или изгубити Топлицу.

Офанзива, коју је непријатељ предузео око 25 априла на Јастрепцу, била је, по броју ангажованих снага, организованости и конспиративности извођења, боље припремљена од претходних,. У то време, сем 'Топличког одреда, расинске чете и једног вода на Пасјачи, на левој страни Јужне Мораве од Врања до Јастрепца није постојала ниједна наша војничка формација, што је непријатељу олакшавало да усретсреди своје нападе на Топлицу.

Били смо свесни обима и задатка ове непријатељске офанзиве. Зато је штаб одреда донео одлуку да се не сачека непријатељ на овом терену јер би то могло да има тешке последице не само за покрет у Топлици него и за покрет у читавом том делу Србије. Донета је одлука да одред усиљеним марјпем изврши покрет на Копао-

АПРИ4ЧЛА 19

непријатељске офанзиве и сачувао своју живу снагу,

Пре него што је почео са офанзивом непријатељ је запосео цео планински ланац Великог Јастрепца до 'Јогледа, преко Дуљице и Равњака до изнад Горње Јошанице, што у ранијим офанзивама није практиковао. По томе се могло закључити да ће ова офанзива бити опаснија. У току ноћи између 25 и 26 априла одред је извршио покрет из села МИКУЛОВ– ца у правцу Дуљице и одморио се три до четири сата код Краљеве Воде.

Схватајући озбиљност – положаја у коме смо се налазили, сваки наш борац и руководилац био је свестан задатка који је имао да изврши, Требало је да за два дана, врло уморни и исцрпљени, пређемо доста дуг пут, праћени маглом и кишом. Чим смо кренули ка Дуљици наше патроле су наишле на четничке заседе, Гребеном Јастрепта нисмо могли да наставимо покрет јер је био запоседнут о непријатељским · снагама. Морали смо да променимо правац кретања. Спустили смо се низ северне косе ка Рличкој и Срндаљској Реци и наставили марш даље према предвиђеном плану. Терен којим смо се кретали првог дана био је испресецан дубоким речним долинама и стрмим косама и За нас непознат, али смо успели да се правилно оријентишемо захваљујући једној секцији тог терена којом о смо · располатали. Првог 'дана марша превалили смо више од 40 километара и касно увече стигли до колиба изнад села , у који-

42 ГОДИНЕ

ласка – комуникације – БлацеКрушевац и набујале реке Блаташнице наишли смо на прве групе месних четника који су почели да беже видећи нашу колону. У сељо Чучале испод Копаоника стигла је из Расине расинска чета која је ушла у састав одреда, На свим борцима, се примећивао умор и изнуреност од дугог марша, Мноти од њих били су боси или веома слабо обучени, а у то време на Копаонику је било местимично снега. Непозната села кроз која смо пролазили, неизвесност шта нас очекује на новом терену изазивали су у сваком од нас извесно осећање не“ спокојства, али смо били чврсто решени да по сваку цену испунимо свој задатак у овом напорном маршу.

Већ сутрадан, по доласку на терен Копаоника, напали су нас четници из околине Блаца док смо се одмарали у школи у селу Мужачу. Брзо смо успели да одбијемо напад и за нама смо оставили једну десетину у заштитници одреда који је наставио марш према копаоничком масиву. Група четника пратила нас је у стопу читав дан, отварајући с времена на време ватру на нашу заштитницу. Било је очигледно да је непријатељ у Брусу и Крушевцу још првог дана по нашем доласку на Копаоник сазнао о нама пошто је имао добру обавештајну службу у тим селима и није му било тешко“да нас открије.

Према ситуацији првог дана проведеног на Копаонику видело се да нећемо моћи несметано наставити свој марш.до одређеног циља. За нас је настала

ник да би тиме избегао удар]ма смо преноћили. После пре“

нова ситуација и било је по-

требно _ донети _ другу одлуку. Било је илузорно у новонасталим условима задржавати се' на Копаонику или наставити марш када су се четници концентрисали и припремали за већи напад. Штаб одреда одлучио је да се понова вратимо на Јастребац одакле се непријатељ већ повлачио. После краћег одмора у селу Липовици 29 априла одред је ноћу кренуо у правцу Јанкове Клисуре куда је требало најкраћим путем поново да избијемо на Велики Њ Јастребац, Око подне негде изнад Бруса наишли смо на групу од 200 четника, Изглед, да су били обавештени да ћемо туда проћи. Њима су убрзо стигла појачања и ми смо се нашли лице у лице са преко хиљаду добро наоружаних издајника. Иако смо могли да избегнемо борбу штаб одреда је одлучио да сачекамо четничку колону која је ишла за нама. На једној ретко пошумљеној коси развила се огорчена борба која је трајала око пет часова. Непријатељу су стално пристизала – појачања – пољске | страже из Бруса, али је на крају био разбијен и приморан на повлачење. Била је то једна од оних борби Топличког одреда У коју је сваки бррац улажући све своје снаге јуришао на далеко надмоћнијет непријатеља и задавао му тешк ;

После борбе шреш;и ГХЗОИТЕЗ једну _ноћ · усиљеним – маршем више од 40 километара и избили на прве падине Јастрепца изнад села Богише, 'Тог дана смо се одмарали после пето-

дневног напорног марша. П маја стигли смо на један рвог : вис изнад села Јабланице где је ра-

синска чета преф у ормирана у

Одељење дечјих играчака је исто тако резултат упорног рада професора Јањушевића, који је израдио низ оритиналних играчака од дрвета за забавиште и за индивидуално васпитање и игру. Међу осталима се џстиче „чаробна коцка“, која даје сто“ тине могућности дечијој машти за стварање фигура људи и животиња, разних машина, алата, зграда итд, Ова ће се играчка ускоро производити у индустрији. :

И одељење керамике је По0 стигло знатне резултате. Оно' сада располаже са неколико шамотних пећи за печење керамике а има и једну електричну пећ. Нажалост, модели овог о дељења умножавали су се само у београдској фабрици „Керамика“. На изложби се види лда то одељење сада не ради за индустрију, него да се посвећује изради“ униката. Одељење је успело да настави традици је народне грнчарије и ради са домаћим глинама, глазурама и оксидима. На изложби су приказани ~ декоративни · тањири, вазе, постоља за лампе, шоље, декоративне фигуре, пепељаре итд. Запажени су радови Предојевића, ~ Верига, Лукића иИ Приклмајерове.

У погледу примењене графике Завод се посветио углавном графици која је у вези са пословањем привредних предузе-

Др СИНИША СТАНКОВИЋ У ВЕЛИКОЈ . БРИТАНИ И

Лондон, 19 маја Данас после подне ститао је У Лондон авионом из Париза академик др Синиша Станковић, претседник Академиског савета Југославије, који ће боравити шест дана у Британији. | Приликом свог доласка др Станковић је изјавио дописни“ ку Танјуга да је циљ његове посете успостављање још бли“ жет контакта с британским научницима, с којима је још пре рата имао блиске везе. „Желим да посетим британске научне установе, да разговарам с британским научницима, да упознам 'нове методе њиховог рада и да успоставим још уже везе између наших и енглеских научних установа, а специјално у области природних наука". рекао је др Синиша Станковић. После пссете Британији, о др Станковић ће посетити научне установе у Данској и Шведској. ' (Танјуг)

ћа: етикетама, проспектима, налепницама и заглављима за пи-

сма, и ту је — радовима Дабо- · Лехнера — ·

вића, Голубовића, доститао _ знатну . висину. Са плакатом је Завод постизавао такође знатне успехе (плакат за Шаховску олимпијаду Дабовића), а исто тако и са дечјом сликовницом. (Један рад Бран'ка Босића добио је прву награду. Занимљиво је да је тај младић са пуно талента за графику био курир у Заводу, али се, иако без школе, истакао својим талентом и марљивим радом.) Одељење унутрашње архитектуре није изложило ништа значајније што би могло да гово ри о његовом раду, који је био обиман, а одељење (архитекти Корка, Павишић, Крижан) већ

сада ради пројекте за модеран –

и практичан намештај. Изложба Завода за примењену уметност доказује да се из-

грађују способни кадрови и на ·

пољу примењене уметности, ко-

ји ће бити у стању да одговоре ·

задацима који се пред њих по-

стављају.

већ толико развила да је у ста-

њу да иде у корак са целокуп- ·

ним развојем наше производње и материјалне културе.

ФЕСТ.,ВАЛ ИГАРА И ПЕСеМА народа Југославије

Одбор за припрему Фестивала игара и песама народа Јутославије и Међународног контреса за музички фолклор донео је одлуку да се Фе•;тивал и Конгрес одрже у Опатију, а не у Загребу, како је раније јављено, Фестивал и Конгрес

одржаће се од 9 до 14 септем- :

бра. ове године.

На фестивалу ће бити приказан искључиво изворни фолклор, а протрам ће њ изводити народни певачи, играчи и сви“ рачи из свих крајева наше земље, Члановима страних деле• гација Међународног конгреса за музички фолклор биће на тај начин пружене могућности да што боље проуче богатство фолклора наших народа.

(Танјут)

ОПЕРСКИ Ф-СТИВАЛ У ПУЛИ

Затреб, 19 јуна

Од 5 до 12 јула одржаће се у Пули оперски фестивал у оквиру којега ће наступити оперски и балетски ансамбл Хрватског народног казалишта из Затреба, У великој пулској арени, под ведрим небом, извешће се опере „Аида“, „Бал под маскама“, „Тоска“, „Мадам Љетерфлај“, „Кармен“ и једна домаћа опера, У оквиру овог фестивала у пулском позоришту и у Дому Југословенске армије одржаће своје концерте и поједини солисти опере и балета. Као гост у извођењу „Аиде“ учествоваће и чланчца ЉБеоград ске опере Валерија Хејбалова.

После оперских и балетских | приредби Загребачке опере 1949

одред који је отишао на свој терен и у току 1942 године имао неколико значајних победа у борби против окупатора и четника, Топлички Њ одред се пребацио на свој терен и после тродневног одмора кренуо у напад на моравски четнички одред у Азбресници, разбио га и натерао на повлачење из 'Топлице, Петодневни марш · Топличког одреда са Јастрепца на Копаоник и натраг значио је уствари пробијање кроз четничке заседе и обруче читавим тереном којим смо се кретали. Скоро сваки дан смо имали мање сукобе и најзад велику борбу која се завршила нашим пуним успехом.

Четничка априлска офанзива промашила је свој циљ. Она се завршила без икаквих резултата као и многе пре и после ње. Само два месеца касније Зуггарски фашистички окупато“ и предузели су са Визије велику офа·нзи·в·?ве надМЈа· стребац али је и она пропала. Неуспеси 'непријатеља с једне и све веће победе нашег одреда (}:1 друге стране приморали су

едићеву владу да организује и поведе нову офанзиву на Топлички одред кога није могао да скрши окупатор, Од августа

до краја октобра 1942 године узалудно су покушавали четнички и недићевски команданти да са својим јединицама разбију или макар протерају наш од“ ред из Топлице,

Топлички одред после о овог дугог и напорног марша пошао је у нове победоносне борбе. Читава 1942 и половина 1943 године биле су за нас године великих искушења, патњи и тешкоћа, али и сјајних успеха и победа.

Потпуковник

Светислав' САВКОВИЋ

године и гостовања: Београдске опере прошле године, ово је трећи опереки фестивал у Пули, На досадашњим гостовањима поститнут је велики успех и на појединим претставама при“ суствовало је и по 10.000 људи.

(Ђ. 3.) жовов

КОМЕМОРАТИВНО ВЕЧЕ У СПОМЕН . ВЛАДИМИРА НАЗОРА Загреб, 19 јуна Културно-уметничко друштво „Владимир Назор" одржало је вечерас у концертној дворани · „Истра, у Загребу, комеморативно вече у спомен годишњице смрти великог хрватског песника и борца Владимира Назора. | : У извођењу њ програма њ учествовали су камерни трио, му“ шки певачки збор и солисти. На програму су биле и рецитације Назорових песама „Цврчак", „Разговор с мртвима" и „Радост“, (Танјуг)

ж ж #

НАША ФОЛКЛОРНА ГРУПА СТИГЛА У ЛОНДОН

Лондон, 19 јуна

Вечерас је стигла у Лондон група од петнаест чланова Ансамбла. народних игара Србије, на челу са уметничким руководиоцем Олтом Сковран, Група ће у оквиру Британског фестивала наступити у Лондону и Лантолену, (Танјутг)

жо ж ж

ДРУШТВО „ВИНКО ЈЕЂУТ“ ГОСТУЈЕ У СРБИЈИ

Загреб, 19 јуна У част прославе десетого, | це устанка народа Србије хор И фолклорна секција културно-уметничког друштва железничара „Вин“ :ко Јеђут“ из Загреба гостоваће шест дана у Србији. Поред госто“ вања у Београду друштво ће уче“ ствовати и на великим народним прославама у Баљеву и Белој Цркви. 'Друштво „Винко Јеђут“ једно је од најстаријих и најбољих култур“ но-уметничких друштава Хрватске. .

ж ж о ож КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ. У БИТОЉУ '

удружење књижевника Македо“ није приредило“ је у оквир про славе – десетогодишњице _ Народне револуције књижевно вече У ЂИ тољу. Учествовали су њижџт% Коле Чашуле, Ацо Шопов, 3 је Ивановски и Душко Калић. 30"; ; било добро организовано, (Г. 40

ж ж о #Ж

СМРТ ИТАЛИЈАНСКЕ ОПЕРСКЕ ПЕВАЧИЦЕ _

и Агенција Фране-прес јавља Д уг ке скале синоћ на бини Миланс: с·нтд" и:

мрла – италијанска _ сопр ђења а Лучиа Меро, за време ИЗРоројој опере „Мадам Бетерфлај“,

ЋИ је певала насловну улогу• (т„анј'

Д. ШЕПИЋ —

Изложба ће послужи- – ти и томе да се наша индустри-. ја тесније повеже са примење- · ном уметношћу, која се код нас –