Борба, 20. 06. 1951., стр. 3
.
“ тити " ППЕАли она у исто време пока-
" зују тенденцију да шаљу такве "раднике (старије жене итд.) ко-
· предузећа Хрватске мо
“ терима 'Зораном
Греда, 80 јун 1951
ЗА ОДАШИЉАЊЕ РАДНИКА
НА ГЛАВНЕ ОБЈЕКТЕ ХРВАТСКЕ
– КАКОЋЕСЕ РЕШИТИ
ЈЕДНО ВАЖНО ПИТАЊЕ
Загреб, 19 јуна
На синоћној конференцији у Министарству рада Хрватске (поводом недостатка радника на тлавним објектима Хрватске) одлучено је, да се на градилишта на Винодолу и у Цапрагу одмах пошаље 2.00 до 2.500 радника, На овим објектима земљани радови су у току, и са њима треба пожурити, јер после тога долази бетонирање а све то треба извести пре је сењих киша, Ради се, дакле, о врло хитном и важном задатку.
О томе се и водило рачуна на овој конференцији: било је ја сно да. решење треба донети што пре, па је тако и урађено. Претставници појединих дирекција Хрватске, – претставници масовних о организација Загреба, министар рада. Хрватске и тенерални директор Дирекције за грађевинарство Хрватске одлучили су, да се још током ове недеље на Винодол и у Цапраг пошаљу потребни радници — а то из фабрика које за неко време могу одвојити известан број радника, и из фронтовских организација Загреба,
У овом тренутку за капиталну изградњу Хрватске можда и нема крупнијег питања него што је ово, Оно такође захтева и брзо решење. На конференцији је закључено да Генерална дирекција, заправо раднички савети привредних удружења укажу предузећима на значај и хитност потребе да два 'најтлавнија хрватска градилишта што пре добију довољно радника, Помоћ — која се у овом трепутку и у оваквој ситуацији тражи од предузећа — она моту дати.
_ 'Чињеница је да у великом _ броју фабрика има довољно па "и превише радника, Даље, услови за раднике на овим градилиштима су врло повољни.
· Радник који се пријави за од-
лазак на Винодол и Цапрат остаје у радном односу са СвОојим предузећем. Карту за снаб,девање добијаће и његова .по-
! родица д посебно и он сам ва
традилишту, ~ Затим, – добијаће 1.500 динара за одвојен живот (ако је ожењен), а 1.200 (ако није), док ће за рад на градилишту бити плаћен по учинку (ако не пребацује норму, најмања зарада може да износи 3.000 динара). Многи фрадници су и досад показивали жељу да неко време проведу на градилиштима, а сада се ради само о томе да предузећа те раднике одвоје, и то раднике који тамо моту радити,
У последње време — пре света због све потпунијег преласка предузећа на рад на основу рентабилитета, д донекле и због недостатка сировина — нека предузећа нашла су се пред једним новим проблемом. Све чешће се у неким предузећима поставља питање шта да се ради са оним радницима којих 'има превише у односу на производне задатке: да ли да се
' пошаљу на неплаћени одмор или
да се преместе у друга предузећа где их евентуаљчо недо-
– стаје. Та предузећа су дакле У
таквој ситуацији да могу упураднике – градилиштима.
ји на градилиштима заиста не би могли да раде. А то, разуме се, не би ничему водило. То би било само формално решење овог тако важног питања јер би радници, који су великим градилиштима толико потребни, истина били послати, али на традилиштима ве би много користили. Ни у ком случају се не би смело дозволити да < предузеће – ослободи појединих радника на сачун ове велике акције. · Управо супротно, оод предузећа треба очекивати пуну помоћ овој акцији, Значај ова два овом тренутку за Хрватску најважнија градилиг шта — винодолске хидроцентрале и железаре Сисак — је
свих
толики. да се та помоћ од ИА же с пра-
љ
вом очекивати
·___,–——.—–—–—–_"/
НАРОДНА ТЕХНИКА
ПРВИ НАШ МОДЕЛ КОЈИМ СЕ УПРАВЉА ПОМОЋУ РАЦИОТАЛАСА Моделари ~ 'еоградског АДероклуба Драган Христић, Владимир Стојадиновић Слободан Руменић, заједно са радио-амаМанојловићем и Маријаном Светеком у%зрад*и· ЛИ су оригинални уређај 3а У“ прављање моделима помоћу радио-таласа, Они су у модел У“ „традили врло мали. и.једноставан радио-пријемник који при“ ма таласе радио-предајника са земље, На тај начин . моделари · могу помоћу радио-таласа да са земље управљају моделом. Цео уређај је испробан и првог дана овај модел је четири пута летео управљан помоћу радиоталаса, То је први пут у нашем ваздухопловном моделарству да је направљен модел и уређај за садио-управљање. (Танјут) | ·
се неко"
говори о Железнику још од 1277 наовамо, Желе изгледа сваког да убеде да су они одувек била „ковинарји", како то Словенци кажу ва металце. Зато су и своју вадру. гу назвали „НИКО" (Нова аинду. стрија ковинарјев),
Задуго им то нису признавали нису хтели ни да их приме у син. дикат металаца, „Ви сте, говори. ли су им, некакве занатлије, има код вас и шпекулантских тендепџија, нисте предузеће, него задруга, радите све некако на своју ру: ку" и слично.
Сада им се то признаје, И пе само то него и много штошта дру· гог. У Главном одбору синдиката рекли су ми да је то једна од најбољих – синдикалних – организација у Словенији, на изложби локалне индустрије у Љубљани задруга је добила диплому и сребрну медаљу, у Месном комиатету у Шкоф;о) оки кажу да тај колектив служи за пример читавом срезу и ниа сличних признања могу се чути са разних страна. Шта се ту изменило од пре годину-две дана: задруга или мишљење о њој7
. • •
О ономе што се с њима догађало до пре годину дана у задрузи „НИКО" не воле да причају: „Било па прошло, сад је све у реду." Ипак, шта је то с њима билог 'Тешко је данас повезати све оне ни-
ле око взадруге, разна препричавања. А људи су осетљиви па нешто и нреувеличавају, све се у главном своди на једно: ишло се за тим да задруга постане државно предузеће.
Ко је то хтео, такође је тешко рећи, Званично то нико није ни могао да захтева, јер воља задругара мора се поштовати. Само, било је вазда сметњи. Час из месног одбора не добију текстил или намирнице које им припадају, час опет неко у Среском одбору извјави да је задруга легло шпекуланата, па јој ускрати неке сировине. Често су долазиле и комисије сумњичаво су „вршиле ревизију" да утврде „колико задпугари млате пара“,
Истина, ниједна контрола | није никад пронашла нешто „што би задругу могло да изнесе на рђав глав. А. овакој је одмах пало у очи да се тормо високо премашују, То је и сада тако: просечно — за око 20%о, . Шта другто да се закључи него да су норме прениске и да 'задругари стварно „млате паре“". Али, кад се направило упоређење са нормама у великој фабрици „Искра“" у Крању, испало је да су у задрузи нешто „оштрије“", Или опет далеко наоколо се причало о великжој добити коју задругари на крају сваке године деле међу собом, Д ево како се делило на почетку ове године. Од око два и по милиона динара чисте добити, једна петина је унета у резервни фонд, две петине за инвестиције, једна у социјални и културнопросветни фонд, а осталих око пола милиона требало је да се подели између 140 чланова колико их има у задрузи.
Овде се намеће питање: како-би се газдовало у овој задрузи и како би се распоређивала њена добит да је то било неко локално предузеће под руководством рецимо неког локалног или среског народног одбора. Можда боље, а може и горе — на то је заиста тешко Ддати неки одређени одговор. Али изнећемо како је то задруга располагала својим средствима.
Почела је пре пет година са о-
н а а о р нец_ ии
ти које су се ранијих година пле- |
|
С пута по Словенији
„НОВА ИНДУСТРИЈА НОВИНАРЈЕВ“
Шкофја Лока, 16 јуна
Поносни су овдашњи људи на свој крај и своје порекло. Пре него у своју, иначе надалеко поанату вадругу — одвешће вас у месни музеј који, скромно але речиго,
сам машина, данас има цет преса, аутомата, глодалице, 11 струго12 бушилица, две шепинг-маине, 9 бушилица, 8 машина ва олирање и још осам других ма“ шина, Подигнута је мала кидроџентрала: тамо где је некада водени точак покретао средњовековна постројења данас је смештена гурбина, генератор и командна табла. Све то из инвестиционог фонда. Даље, изграђено је дечје обданиште. технички музеј, футбалско игралиште, задруга је учествовала у изградњи месног културног до-· ма, досад је трећина задругара завршила стручне течајеве за ме· талце, дата је помоћ задругарима којима су за време рата порушене куће да их обнове џ још низ других расхода — све то из социјалног и културно-просветног фонда. И на крају, задруга која је испо“ четка – производила само ситније иредмете — углавном, прибор зва
ва,
канџелариски _ материјал. – данас производи прецизан прибор за техничко – пртање и аналитичке
ваге — једина у земљи —а припрема и производњу нарочито прецизних и скупоцених вага тачности до стотог дела милиметра, То је у грубим пртама оно до чега је задруга дошла сопственим снагама. Унутар ње пма низ позитивних ствари које треба истаћи, Радна дисциплина је за сваку похвалу: неоправданих изостанака било је у прошлој години — 0,05 (радило се о неким закашњавањима на по• Фао о чему се после тога још дуго расправљало). Недолазак на синдикални састанак је ретка и утолико тежа грешка задругара. Идеолошки – рад, _ културно-просветни и фискултурни живот — у свему томе предњачи ова синдикална организација у читавом срезу. Сваки пети члан задруге је члан или кандидат Партије. Има још ту и тамо несређених ствари, свега оног чега у животу једног колектива уосталом мање-више увек има, али у основи задруга је на чврстим ногама. Што се тиче односа унутар задруге, исто тако, Али према свему изван себе задруга је још увек некако накострешена, Џрави правцати јеж,. Још нису изгледа ишчезли трагови подозрења од раније.
Како се сада на састанцима задругара проучава нов финансиски систем често се може чути: „Па ми смо већ тако .:уредили ствари код нас." Донекле то и јесте тако: расподељују добит своје задруге сами и то — мора се признати — не за неке тренутне, уске потребе појединацџа него за свестрани процват своје задруге и колектива, Претставник. једног вишег синдикалног форума је чак изјавио на задружној: скупштини да „ова. задруга претставља. виши 0блик соџијалистичке својине“,
Стварно, човек се“ може замислити над тим. Свакако да је задруга у много чему била испред неког државног предузећа. Имала је самосталнији живот, инџијатива појединаџа у свему је била снажнија, односи у њој били су демократичнији, Али, она се и некако превише издвојила, учаурила се, просто као да је себе ставила „изнад простора и времена“, Отуда би њој, онаквој какву би многи задругари желели и убудуће да имају, претила прилична опасност да се њене позитивне особине претворе у нешто противно — у „локал-патриотизам" ( то су јој многи још раније приписивали због њеног издвајања од проблема изван задруге), у ситносопственичке тенденџије, у некакав примитивап облик привређивања, издвојен од телокупне наше стварности, Засад је задруга то „противно“" са доста успеха сузбијала. Можда највише баш зато што је слободно размахан живот у њој то и морао стално да поставља на дневни ред.
М. БИЈЕП
ову га и „црни дијамант", али
изрека: „угаљ је хлеб за ин-
дустрију" – објашњава . много више.
у ;]Је :–Нстао. све постав: није жјна. Па ипак — ке су само теорија. Од бујне флоре камбриа до антрацита који даје 9.500 калорија протекло је најмање 700 милиона година.
Засад се наш живот не може ни замислити без угља. Сретамо га у дрвеном сандуку испред пећи, има свој удео у експлозиву, ђону. ципеле од поливинила и аспирину,
за науку више
за
без њега стаје целокупна црна металургија, Зар је онда чудо што су се због ове тамне сировине кројиле и прекрајале карте света..
Угаљ и модерна индустрија
Према – записима, још 1325 године кренула је из Енглеске прва ла а с товаром угља зЗа Француску. Али, тек 1770 године човечанство почиње да увиђа његову праву вредност. Те године је Џемс Ват на цртежу своје машине зађписао: „.„Покреће је пара добијена загре“ јавањем помоћу неког горива," ТО ториво убрзо је постало — угаљ. Даље говоре бројке: Француска је 1789 године произвела 250.000 тона угљена, 1812 година #820.000 тона, а 1946 године о већ 50 милиона тона. Па ипак — Француска лежи сасвим на „дну лествице произвођача угља. Америка. је. | на пример, само у 1929 години произвела преко 565 милиона тона каменог угља. 1913 године инду-
вијене земље изнеле су стрисЊи раз·,·р;шште 206,310.000 . тона
угља. '
Угаљ је уск! ном производњ да „храни“ тра
ро завладао целокупом. Он сада не само нспорт и црну Мег':; као некад него покр Ш прерађивачку „индустрију. 100 литара пива п;); 20 килограма угља; ии цемента — 75 кило 100 килограма па1255 килограма угља: за 100
ра м љг('илограма шећера = 140 килограма угља Иитд. А А ење
азлог да Ссу ј Н, с·з·;т% развиле баш ;· бд::::: ИНДУСТР “ налазишта УГЉА - татим %елр·'л:в'гита је. чахваљу!в;';а··у (про· Р ја а утља, ПОСТа: налазиштима _3: „'највећи трг;:еа)њ ш:;о;:ћ;е ус-гријалзц и на најв
д
__БОРБА
ИЗБОРИ У ФРАНЦУСКОЈ
ПРВИ КОМЕНТАЗИ 0) САСТАВУ БУДУЋЕ ВЛАДЕ
« (Наставак ' са прве стране)
изгубила велики број гласова, знатно више него што је њено руководство – очекивало. – Лист „Комба“" пише;: „Велико је разочарење код руководства КПФ које је знало да ће му закон одузети више седишта, али није веровало да ће изгубити Флико гласова у односу на 1946 годину".
Такође као врло карактеристично, листови – истичу да је КПФ изгубила велики број гласова не само на селу (око 300.000) него и у индустриским областима где је имала, према досадашњим резултатима, око 200.000. бирача мање него 1946 године. Тако, на пример, нарочито се истиче губитак КПФ у рударским – центрима – Северне Француске, који су познати по свом врло јаком радничком покрету. За губитак гласова КПФ карактеристични су и подаци о томе како су прошли на изборима неки од њених вођа. У поређењу са прошлим-, изборима Морис Торез је у Паризу изгубио 15.000 гласова, Жак Дикло исто толико, а Андре Марти 16.877 гласова и то у једном од „црвених“ срезова Париза.
Овде је нарочито живе дискусије изазвало питање која је од политичких група – апсорбовала гласове које су изгубили КПФ и Народно-републикански покрет. И већ се први коментари о изборима служе констатацијом, која се у Француској све више усваја, да су бирачи које је КПФ изгубила на селу скренули ка „независним сељацима", који припадају – „четвртој сили", оријентисаној удесно. У индустриским областима, највећи број бирача отпалих од КПФ
пришао Зд'ае Социјалистичкој странци. бираче које је изгубио _ Народно-републикански
покрет на селу такође се верује да их је'одузео покрет „независних сељака", док је у индустриским крајевима ове гласове придобио покрет генерала де Гола. Сматра се да број гласова које је изгубио ~ Народнорепубликански покрет није већи зато што је ватикански „Осерваторе романо“ упутио католицима позив да гласају за овај покрет,
Изборни резултати су већ иза звали мното коментара у потледу будућег стања у парламенту и влади. Неки листови пишу да влада Анри Кеја неће моћи даље да се задржи на власти, и да изгледе за претседничко место имају ПЏече. Плевн и Мејер. Они верују да ће неко од њих образовати нову владу, која би имала више десно обележје. Каквим би путем кренула ова влада, да ли ће се она сукобити са непредвиђеним препрекама, то још увек Фетаје отворено – питање, на које се нико не може одлучити да одговори са да или не.
Остаје чињеница — а у томе се слаже и већина – листова да је перспектива – магловита, јер је „трећа сила" била последица ранијих споразума штабова политичких странака и усклађивања њихових уопштених политичких програма. Да ли ће се прилагодити ови програми, 7ј. тледишта – појединих странака о економским и друтим проблемима, који чекају да се поново појаве када се састане нов парламенат — то је питање. Французи углазном желе да будући парламенат буде стабилнији и ефикаснији него први послератни.
Велимир ПОПОВИЋ
КОНФЕРЕНЦИЈА УНЕСКА
ПОДНЕТ ИЗВЕШТАЈ 0' РАДУ' У ПРОЊЛОЈ ГОДИНИ =
Париз, 19 јуна
Агенција Франс-прес јавља да је генерални директор УНЕСКА Торес Бодет поднео на годишњој конференцији извештај о раду ове међународне организације у протеклој години.
Торес Бодет је, између осталог, истакао | следеће – резултате _ рада УНЕСКА: основани су међународни савеч универзијета, институчи и међународни – савез техничких удружења. Друштва за социологи• ју, политичке и економске науке одржала су већ и своје конгресе. Предузете су мере за олакшање размене и узајамне помоћи између појединих земаља. Олобрене су стипендије за студенте, извршене су куповине књига, предузете су мере за повећање броја школа на Блиском Истоку за децу палестинсђтих избеглица и склопљени су споразуми о куповини просветног, научног и културног материјала.
У извештају се даље каже да се предвиђа да се у року од 12 година у разним крајевима света оснују шест центара за просвећивање неписмених. (Танјут)
ОДБИЈЕН ЗАХТЕВ ГРЧКИХ РАДНИКА И ДРЖАВНИХ ЧИНОВНИКА
Атина, 19 јуна У јучерашњем заједничком саопштењу грчке владе и америчке мисије званично је одбијен недавни захтев радника и државних и о новника за повећање надница и плата, У саопштењу се каже да ће мешовита комисија испитати захтеве радника и камештеника тек после у-
вођења гарантованот снабдевања и повећања контроле цена основних артикала,
САОПШТЕЊЕ О РАЗГОВОРИМА ДЕ ГАСПЕРИЈА И АДЕНАУЕРА
Рим, 19 јуна Агенција Франс-прес јавља да је италијанско м арство иностра-
' них послова силиштило вечерас да
су претседници италијанске и западнонемачке владе, Де Гаспери и Аденауер, размотрили проблеме од заједничког интереса за обе земље. У саопштењу се даље каже да италија жели да „Немачка _ што пре уђе у породицу слободних народа", На крају саопштења се каже да је потребан што тешњи контакт између две земље на економском, социјалном и културном пољу и да је одлучено да се што пре поведу преговори за закључење споразума о културној сарадњи _ између Итглије и Немачке. (Танјуг)
ДЕМОНСТРАЦИЈЕ У ТЕХЕРАНУ
Техеран, 19 јуна
Како јавља агенција Франс-прес, данас је у Техерану преко хиљаду фабричких радника који се налазе у штрајку продефиловало улицама града, носећи пароле у којима траже рада, хлебај и пуштање на слободу ухапшених радника, Ову демонстративну 'поворку организовали су елементи блиски забрање= ној партији Тудех,
Страна 3
ТУЂИНСНА АГЕНТУРА ПРОТИВ БУГАРСНИХ · РОДОЉУБА
Некада су постојале две Бу“ тарске: једна — кобуршких најамника и друга, која је још на септембарским барикадама 1923 лила крв за идеале слободе и независности, за Бугарску без туђинских слугу — земљу радног-народа. -
И бугарски народ — као и народи Чехословачке, Пољске, Албаније, Мађарске, Румуније — доживео је трагичну судбину. Данас, уместо једне, димитровске Бугарске, опет су две. Бугарска — ловиште Москве и њених најамника и Бугарска следбеника Георги Димитрова, Бугарска на чијој застави је исписана парола борбе за независност, Гвоздена пета данас хоће да угуши димитровску Бугарску. У овом делу Европе, Москви треба прђија. Ту линију данас ревносно спроводи Червенков-
„љев комитет и кабинет, Ова је
земља постала поприште „чистки“ кремљанског типа, Сада је на дневном реду ликвидација најбољих синова бугарског народа, родољуба и комуниста који су у сгцу сачували завете Димитрова, ,
Већ је познато: у кратком периоду, из ЦК БКП избачено је 18 лица,. Извештај са последње земаљске конференције БКП је гласио:
..Од почетка 1949 испало је из састава ЦК 13 чланова и пет кандидата за чланове ЦК. На конференцији је изабрана комисија за попуну састава ЦК са
претседником комисије Влком (
Червенковом, Комисија је поднела предлог и образложење: Пошто члан ЦК не може бити свако већ само изабрани људи одређених квалитета, то комисија предлаже да се уместо упражњених места 13 чланова ЦК и пет кандидата Њизаберу само два члана ЦК и пет кандидата. Изабрани су: Стела Благојева – (боравила – у – Совјетском Савезу од 1926 до 1946 године); Кирил Лазаров (боравио у СССР од 1924 до 1945) ПЏетар Панчевски (боравио У СССР од 1925 до 1945); Карло Луканов (боравио у СССР од 1926 до 1945); Фердинанд Козовски (боравио у СССР од 1924 до 1944); Јелена. Михајлова жена Влка Червенкова (боравила у СССР од 1925 до 1945); Александар Иванов (боравио у СССР од. 1928 до 1944 године)..
Уместо бугарских комуниста, који су поникли на бугарском тлу, у борби против кобуршке
! династије и — за време Другог
ПРОМЕНЕ У 5гИТАНСКОМ МИНИСТАРСТВУ СПОЉНИХ ПОСЛОБА
Лондон, 19 јуна
Одговарајући ња једно питање које му је постављено у Доњем дому, британски министар без портфеља, Кенет Јангер, изјавио је данас да су из британског о министарства иностраних послова удаљена три функционера због дружења са коминформистима. Њихово
удаљивање уследило је на основу !
одлуке претседника владе Атлија од 1948 године да се неће дозволити таквим елементима да држе поверљиве положаје у државној служби. Међутим, у Лондону се сматра да ће у Форењ Офису уопште бити извршена велика – реорганизација. Лист ,„Опсервер' то доводи у везу са недавним мистериозним нестанком двојице британских дипломатских функционера. Поред тога, У редовима — Лабуристичке – странке већ одавно, још из времена Ернеста Ђевина, влада незадовољство што је Форењ Офис углавном састављен од присталица Конзервативне странке и припадника ботгатих породица. Верује се да је и сам Морисон противан таквом ста-
Из рада наших научних института ___Б__22_:_н_2_____-Љ_- _________________-.
УГАЉ ЈЕСВЕ ВИШЕ ХЕМИСНА СИРОВИНА
колонизатор". Још 1898 —. гх г:?:дх_;,м анима | развитка – модерн }схтрије — рекао је један амерички банкарски матнат; „Ми у игри за трговачку моћ сада имамо три адута: гвожђе, челик и угаљ". А залихе САД износе 3,104.000 милиона тона. (За њима иду СССР, Канада, Немачка, Кина, Јужноафричка Унија, Енглеска, – Пољска, Индија, дустралија итд.).
И обратно: јер немају · довољно угља, многе земље су прилично ограничене у развијању сопствене црне металургије. То потврђује и пример Француске. Она је технички развијена И има гвожђем богату Елзас-Лорену. Па ипак је — због несташице угља — врло често морала извозити сирово гвожђе.
Један економиста дао је овахву оцену енглеске црне металургије: „Живот британске индустрије челика зависи од њених залиха у гља, а не залиха гвозделе руде...
Које онда чудо да се“ угаљ уплиће и у међународне односе. Он је, уз гвожђе, био један од разлога јапанске агресије _на – Кину. и „братска љубав" СССР-а према кКини има корен У његовој жељи да приграби, Ууз остало и богата кинеска налазишта угља.
Нестају једни — а појављују се нови извори енергије
„Свету прети _ велика опасност! Свет срља у сусрет несташици дрва!,." – То су биле вести које су узнемириле људе средњег века. О' пасности је нестало кад су фабри канти – „пронашли“ – угаљ према једној анвлизи, 217 Ммилиона тона угља колико је Немачка потрошила 1909 ' године, · заменило је 658 – мМи лиона кубика дрвета..
Али данас „свету прети нова опаеност": Још 1939 године трошено. је по становнику 0,5т тона угља кад би таква производња _– стагнирала, резерве угља достајале Си. још за 4.336 година. Али, производња – се погећава. Рачуна се да ће и привредно заостале земље ускоро достићи средњи европски. учинак од 150 тона по становнику. Тада ће резерви бити још за 1.760 година.
Али, ако се рачуна према напреднијим индустриским земљама које по становнику производе 3,50 тона, онда резерви има још за 755 година. Као што се у средњ=м веку „ у задњем часу" појавио угаљ, тако се почетком ХХ века појавила електрична енергија, а данас и атомска енергија. Оне ће вероватно снсвим заменити утаљ као гориво. Стручњаци широм света настоје да се што потпуније ограничи потрошња угља. 'Тамо где та електрична енергија још није заменила, троши се угаљ слабијих квалитета, Од 1913 до 1938 тодине светска производња каменог угља порасла је за свега 11%, а мрког угља и литнита за читавих 112 Али иц том путу испречиле су се многе тешкоће: мрки угаљ и лигнит садрже од 400/, до 900/, влаге и много пепела. Осим тога, они се при транспортовању распадају и та емањује њихову вредност. У последње време и томе је нађен лек:
У Аустралији, на пример, готово сав лигнит – користи се у сировом стању за производњу паре у непосредној близини рудника. Преостала количина се брикетира. У Данској. Шведској и Ирској испитује се могућност коришћења тресета. У Ирској су већ нашли да ту може најбоље послужити сушење и бри-
кетирање. – До сличних | резултата дошли су и Швеђани.
Много се ради и на оплемењивању слабијих врста утља. вВише .ије сензација да лигнит после оплеме“ њивања постаје крупан и чврст, а калорична вредност се повећава и на 4.500 калорија.
И наши стручњаци за угаљ постигли су добре резултате. Испитивали су лигнит Колубарског басена и нашли, да неки осушени – лигнити дестилацијом на средњој температури дају полукоке који успешно
замењује ситни кокс и антрацит Брикетирањем полукокса добија се опет гориво које замењује високо калоричне 'угљеве, а даљим коксовањем брикета кокс-брикет који замењује кокс.
, Тако се, захваљујући _ напретку технике, могу „прескакати" и ве-
тресета постане „лигнит, па затим мрки угаљ, камени угаљ и на крају антрацит.
Од ауто-гума до кухињске масти
Данас ћете у сваком – школском уџбенику из хемије наћи изреку: „Употребљавати угаљ као гориво то је бацати паре у ватру". и заиста, шта се све не може добити из угља! То је можда најбоље показала Немачка, коју је угаљ за време Другог светског рата дословно хранио и облачио.
Пут до отромног богатства различитих сировина почиње с катраном који настаје при дестилацији угља. Прерадом катрана, добија се преко 200 разних спојева који су већ нашли примену у производњи боја, фармацеутских – препарата, жзметичких средстава, текућих го-
рива, експлозива, мазива и другим гранама производње. Ацетилен је само један од њих.
Досада је био познат само као плин који даје јарку светлост. Данас је основа на којој израста на десетке грана. Ту је пре свега ацеталдехид. Служи за производњу – вештачког каучука и не само што успешно замењује природни каучук него је многим својствима чак испред њега: отпоран је према трењу и утицају уља и бензина. Из ацеталдехида се добија и сирћетна киселина, која се употребљава за производњу уметне свиле, боја, ацетона итд.
Али то није све.
Ацетилен је нашао примену и У производњи пластичних маса. ЗаједнНо са хлороводоником даје познати поливинилхлорид. – То је материја која се, загрејана, може по вољи формирати, а кад се охлади, задржава добијени облик. Од ње се могу производити – електричне инсталације, арматурни делови за машине, дршке, дугмета, телефонски апарати – непромочиве тканине, јелра, шаторска крила., 'Ђонови за ципеле, рукавице, каљаче, чизме, па чак и ћилими и столњаци.
Даљи производ из поливинил-хлорида је винидур који замењује метале (челик и алуминијум), док тзв. „пека-стакло" има велику примену
кови који су иначе потребни док из ] као непробојно стакло.
.
њу и да ђе извршити реорганизацију. (Танјуг)
Британски туристи долазе
у Југославију Лондон, 19 јуна
Према подацима подружнице „Путника" у Лондону 1.500 британских грађана провешће свој летњи одмор у Југославији.
Ове године на континенту _ће провести одмор укупно 7.000 Енглеза. Досада се највише интересената пријавило за одлазак у Швајцарску, затим Француску, Италију, скандинавске земље и Белгију
ФРАНЦУСКИ НАПАД У ОБЛАСТИ ТАН ХОИ
Ханој, 19 јуна
, Агенција Франс-прес јавља да су француске и вијетнамске трупе почеле јуче напад на Хо Ши Минове снаге у области Тан Хои, 15 километара северозападно од Филиа. Хо ши Минове снаге на том сектору цене се на око три батаљона,
То су само неки најзначајнији и најзанимљивији производи из ацетилена. А тако се и из других спојева катрана може добити на стотине важних производа,. Међу њима су данас средства за одбрану воћа од штеточина, препарати за конзервирање животних намирница, бензол који се много користи као потонско средство итд. На крају тог низа налази се и — кухињска маст..
Ових дана смо разговарали с инжењером Божом Поповићем, познатим нашим стручњаком за угаљ. Он је испробао ту „маст"“.
— Једном приликом јео сам месо пржено на свињекој масти, на маслацу и на масти из угљена. · Уз најбољу вољу нисам осетио разлику. —
Угаљ је данас све мање гориво, а све више хемиска сировина.
Наш први Институт за угаљ
Почетком ове године основан је У Београду, у оквиру Српске академије наука наш први Институт за угаљ. Истина, и раније су постојале разне установе које су се бавиле научним истраживањем ове важне сировине. Тако је у бившем Министарству рударства радио Централни научно-истраживачки институт за рударство с одељењем за угаљ. Али, научни рад није био добро поставе љен: Мада се много говорило о плану, њему није било ни трага. С проблема на проблем прескакало се без система. То је био разлог да се ни данас још не знају неки основни подади о постанку и особинама наших угљених базена. Нови Инетут све више постаје носилац проучавања проблема угља код нас. Једно одељење бави се проблемима оплемењивања, а друго — „за хемиска ислитивања" — применом угља као хемиске сировине. Оно је већ постигло извесне резултате, а сада ради на добијању кокса из лигнита без икаквих страних примеса. .
Управник Института инжењер Божа Поповић, „одао“ нам је једну занимљиву новину: он сада испитује како да се из руде добија гво-
жђе, али — без кокса и високих пећи! – То изгледа по мало фантастично, Али инжењер Поповић —
као уосталом и низ других научника у свету који раде на истом проблему — чврсто верује у будућност
те замисли. л Славко МИХАЛИЋ
светског рата — у партизанским одредима као борци за слободу домовине, и тиме стекли поверење и љубав народа — у ЦЕ бугарске компартије ри= рани су комунисти московске школе,
Ликвидирани су најбољи сарадници Георги Димитрова и на њихово место постављени сУ људи · којима“ су директиве НКВД-а симбол вере.
Кунџин је бачен у затвор, Јелан монтирани процес — и овај блиски сарадник Димитрова и организатор партизанског – покрета у Ђугарској, комуниста који се од немачких бомби и бајонета није крио у кујбишевским подрумима — биће вероватно потпуно уклоњен. Исту судбину дели и Бојан Багрјапов. Терпешев, такође један од најистакнутијих комуниста и партизанских руководилаца, прво је избачен из' Политбироа, а затим опрезно и тихо удаљен:
на безопасан положај амбас:·з– дога у'Румунији. , Оштрица „чистке" усмерила
се посебно на људе који су израсли из партизанског покрета, А то су комунисти и родољуби који су у сарадњи са Народноослободилачким покретом Југославије, _ у крајевима, који леже у близини наше границе, организовали | бугарске партизанске | јединице у ватри јуначке антифашистичке
и клесали темеље нове Бугарске. Дошао је тако ред и на Крума Милакова Боримечку. То је бивши комесар · Царибродског партизанског одреда. У данима док је још Теорги – Димитров био жив, Боримечка је добио чин генерал-мајора. Данас он лежи у затвору, као и толики други бугарски · родољуби, јунаци партизанског покрета.
Ланас се проносе гласови да је иста – судбина Славчу Трнскога и Денча Знепољског. Славчо Трнски је бесумње најпопуларнија личност бугарског – партизанског – рата. (У народу се обично уз његово име додаје треч: „легендарнијат"!) Последња дужност Славча Трнскога је била — командант дивизије у Шумену. Денчо Знепољски, пуковник, такође је један од истакнутих партизанских руководилаца..
Најамници Москве се немилосрдно обрачунавају са носиоцима партизанског покрета. ПШатриоти који нису пали од нацистичких рафала данас треба да падну као жртве коминформовских инквизитора. А они који су пали — Влада Тричков, Ристо Михајлов, Јорданка Чзаков, Љиљана Димитрова, Малчика и Цветан Спасов и многи други — чија су имена за време Димитрова слављена и опевана, данас се и не помињу У бугарској штамшпи.
Терор не престаје, Из бугарског јавног живота сваког дана нестаје по која позната личност. То су људи који су и У данима најжешћих борби и највећих искушења били с народом. А исто тако, скоро сваког дана на бугарској политичкој позорници ~ појављују се нове личности. Њих бугарски народ не познаје. То су људи, из Кујбишева, из школа НКВД-а. Они треба да угуше – димитровеску Бугарску и да ову земљу претворе у сателита који треба само да слуша.
Али, истовремено, што је терор јачи и лшпто Червенковљева акција „чишћења“ – постаје разгранатија, то је и ова чињеница – убедљивија: – Бугарска слободарских и антифашистич= ких традиџија нема ништа за-
једничко са данашњим софиским управљачима, Бугарсака Димитрова живи.
Р. П.
АНТИЈУГОСЛОВЕНСКИ ПОСТУПЦИ НА ДУНАВУ
(Наставак са прве стране)
препреке којима су изложене наше посаде — нису још увек једине тешкоће. Јер, док бродарства СССР-а, Мађарске, Чехословачке и других имају своје агенције у свим нашим већим пристаништима на Дунаву дотле се југословенске пловидт бене агенције укидају, а њихо• ви службеници протерују, Та-
кав је случај са нашим агенци-
јама у Рењи и Килији у СССР, затим у Турн Северину, Џурџу и Браили у Румунији, и Рушчуку у Бугарској. Каквим се тешкоћама тиме излажу наши бродови при пловидби ~ кроз стране територијалне – воде није потребно ни наводити, јер је познато да ове агенције имају задатак да помажу посадама својих бродова када се оне налазе у иностранству а када им је помоћ потребна. И док се наше власти држе конвенције и поштују слободу пловидбе Дунавом дотле, с дру– ге стране, нашим бродовима се праве и такве тешкоће које се не би могле замислити у одно“ сима земаља уопште, а камо ли у односима земаља које су потписале Конвенцију '0 пловидби на заједничкој реци. Тако у пракси _ изгледа _ спровођење совјетских Ххегемонистичких. тежњи на Дунаву. А тај хегемонизам, који се испољава у отвореним · антијугословенским поступцима, уперен је разним мерама против интереса свих прибрежних земаља. И
задесила И ·