Борба, 01. 07. 1951., стр. 1
т
Пролетоери“с
вих земаљс
ЛЊ
ПРОБЛЕМИ ЗАНОНИТОСТИ
У СОЦИЈАЛИСТИЧНОЈ ДЕМОНРАТИЈИ
Држава радног народа, која је по свом друштвеном и полИ“ тизком карактеру вишиу облик
гмократије, и.т7о мора све потпуније постајати, док као др„ Фкавни облик не изгуби разлог Иза своје постојање, истиче за-
конитост као један од важних принципа свог правног поретка.
Већ је устав ФИРЈ у члану 8
то изразио: „Органи државне ! пвласти врше власт на оенову
Устава ФНРЈ, устава појединих народних ~ република, – закона ФНРЈ, закона народних репуулика и општих прописа виших органа народне власти, Сви акти ортана:државне управе и органа правосуђа морају бити засновани на закону". Наш Устав
и цео нови правни поредак пола-
зе од законитости као основице
рада свих државних органа и
не прихватају разне „леве“ —
„револуционарне“ теорије 0 примату политичког опортунид'гета над законитошћу и о про„ Стивуречности између револуције и законитости, Лењин је ис-
тицао важност поштовања за-
кона у држави радног народа “ и упозоравао на опасност „пукотина" у револуционарној законитости, Та законитост, коју је Лењин бранио и коју ми данас спроводимо, није ни украс социјалистичког поретка ни израз култа према писаним, непроменљивим и апстрактним нормама и правним кодексима. Законитост је нужност државе прелазног периода која проистиче из саме њене друштвене и политичке суштине. Помоћу закона, · које доносе тпретставнички органи наше земље, од· ређује се она „мера политике", о којој је говорио Лењин, и која је од велике важности за друштвене односе у периоду прелаза од капитализма ка ! социјализму услед низа унутра“ шњих супротности и _ диспропорција које он садржи, Исто тако, закони ограничавају или ликвидирају заостале друштвене и државне облике, учвршћују нове који се рађају и, уопште, – усмеравају – друштвени ! развитак у правцу ослобођења од. остатака прошлости и стварања темеља нове слободне заједнице људи, Услед тога закони се морају на целој територији земље једнообразно и правилно примењивати, поштовати и спроводити. Мепоштовање закона, отступање од утврђених ошилтих правила значи и може
_ значити успоравање или оте-
( жавање темпа и искривљавања
· шиније | друштвеног _ развитка.
Али није само то, :
Кршење законитости отвара врата – самовољи, _ арбитрерности, интуитивном „праву" и ша-
_ роликој „правди“" која се пре" твара у безакоње и неправду. "Све о ове појаве незаконитости потхрањују бирократију и прате 'њено · устаљивање, Општа политичка важност законитости лежи нарочито у њеној вези са слободом и правима трађана. Законитост је не само гарантија равноправности трађана него и поштовања Уставом и законима загарантованих права, Правна правила могу, под одређеним друштвеним и политичким – условима, _ бити сметња друштвеном развитку и
« претстављати учвршћење екс-
плоатације и неједнакости. А-
ли, у условима стварне власти
радног народа, она су не само : _ елеменат стабилности правног "система, већ и мера и гаранти" ја равноправности и постепеног процеса ослобођења човека који је особеност друштва које је
та власт позвана да оствари, Све то показује зашто се У ) овој етапи друштвеног развитка наше земље проблему јачања законитости. посвећује пона пажња. Већ саме мере је Четврти пленум ЦК КПЈ ибиче у погледу јачања улоге праосуђа и даљег усавршава–
судова садрже у себи низ у слова )за јачање законитости, Незавићро, социјализму и демок*раш; одано – правосуђе, правичне, законите и убедљиве судске' одлуке, проширење процесних тарантија за слободу и прева човека — све су то крупне мере у правцу јачања законитости, Али, као што је то наведено у реферату друга = Ранковића и у закључцима "ХЧетвртог о пленцума ЦК КПЈ. питање јачања 'законитости ДОЗија посебну важност у обладржавне упрћаве и њеног
питања од чијег решеАаногоме зависи даље јачаОонитости у наштој земљи. у оба ова питања "Чеенум пружа основне а њихово решење.
'Зом месту поставља се хади управа треба да
свом оквиру решава тује којим
све односе које има права да регулише и у којима најчешће долазе у обзир различита пра“ ва грађана, установа и друштвених организација. На ово питање – совјетска – државноправна теорија одговара позитивно и то гледиште проглашава за „социјалистичко“, Начелно говорећи, иза тог схватања се крије идолатрија 'државе, култ власти и тежња за неприкосновеношћу управе, односно бирократије која њом руководи. Код нас никад није била ова теорија прихваћена у свом апсолутном значењу и наше законодавство познаје ,још од 1945 године случајеве у жкојима је грађанину дато право да се жали против незаконитости акта управе и то суду (бирачко право, материјални – спорови – из радних односа). Данас се иде и даље и прихвата се принцип да правоснажни акти органа управе могу и треба да буду предмет контроле и то изван организације управе. Код нас је постојала · контрола – правоснажних аката управе преко такозваног права надзора виших органа управе и власти. Али по правилу иницијативу за покретање надлежног поступка — по линији захтева за заштиту законитости имао је у рукама јавни тужилац. Сигурно, је да је наше јавно тужиоштво · прихватило низ молби наших грађана који су се жалили на повреду права и кршење закона и интервенцијом виших органа у низу подручја успостављена је и јача-. на повређена законитост. Али. сада се ради о томе да се између органа, који ће вршити надзор над законитошћу рада Управе и грађана, отклони посредник и да наши радни људи буду стварни носиоци борбе за своја права а тиме и за законитост, Социјалистичкој демократији све мање одговара теорија а пеприкосповености управе и о монополу борбе за законитост у рукама државних органа. Наптотив, јачање демократизма налази свој извор у проширењу могућности грађана да исправљају грешке управе и да извојују уставом и законом загарантована права. То су основни разлози који оправдавају завођење адмимистративног _ спора који ће покретати грађани установе и ор;·аљшзације против аката органа управе (па и највиших) кад основано сматрају да су тим актима повређена њихова права и други законски интереси. Несумњиво је да ће административни спор смањити појаве кршења и непоштовања закона и да ће допринети побољшању рада државних орга– на и јачању законитости на овом важном подручју државне организације.
Поред свих ових наведених разлога и околности за завођење административног спора може се истаћи питање да ли је давање контроле над радом у праве у руке једног независног државног органа сагласно са демократизацијом наше државне управе и са њеним преношењем на друштвене органе и претставнике друштвених установа и организацијат Да није То, можда, успостављање на други начин туторства државних органа над радо:л подруштвљених органа и'установа“. Мислимо да се на ове приговоре може одговорити негативно. Успоставља“ њем о административног – спора, то јест једне врсте контроле над радом органа управе ствара се нови систем тарантија и јачања слободе :. права грађана. Таква тенденција обогаћује социјалистичку демократију и сагласна је са општим процесом постепеног преношења државних функција на друштвене организације и органе. С друге стране, одумирање државе не значи нити самовољу оних органа и установа на које се пре'носе државне функције нити стварање 'некакве атомизиране државне организације састављене од самосталних „држава у држави“. Органи, који пре- ; узимају државне функције, имају и морају имати јасно утврђена права и дужности и у свом раду морају бити подвргнути начелу законитости. Услед тога законитост постаје много важнија у социјалистичкој о демократији него у административном социјализму. Од правног принципа она постаје један дру“ штвено-политички принцип који = је ~ регулатор – правилног функционисања – разних _ друштвених и државних облика 7 органа који се рађају у процесу одумирања државе. Све то показује да систем посебне контроле над радом органа и установа које врши функције упра- ве јесте не само оправдан него и нужан у данашњој етапи на-
шег развитка.
Обично се у теорији дискуорганима треба пре-
дати у надлежност административне спорове, У том погледу истичу се два схватања: по једном, административни о спорови припадају редовним судовима, а по'другом, за њих треба установити такозване управне судове. Нашој државној организацији више одговара гледиште да · административне – спорове треба да решавају редовни судови и то врховни судови република и Врховни суд ФНРЈ. Управно судство је по правилу установа у саставу управе а јачању законитости и гарантијама права грађана више одговара да све основне спорове џ'сукобе у којима су у питању слобода и права човека решава јако, способно и независно редовно судство. Исто тако, јасно је да ми не можемо преузети постојеће конструкције у адми-
' нистративном спору из буржоа-
ских земаља. У нашем административном спору мора доћи до изражаја | организација – наше заједнице, њени основни односи и обим оних права која морају у данашњим условима добити судску заштиту. Не могу постојати у нашем административ“ ном спору клице оног сукоба управе и грађана или подржавање приватних или уско индивидуалних интереса које често карактерише рад управних судова у буржоаској држави. У нашем административном спору мора бити одржано основно јединство власти радног народа и помоћ управи да, све више и потпуније, = непосредно – врши своје задатке у сарадњи са граЂанима и уз поштовање права и основних интереса слободних људи.
На другом месту за јачање законитости од посебне важно-
сти је утврдити услове, метод |
и меру принуде коју могу упо-
(Наставак на другој странпи)
маАрРШшШалЛ ТтиИТто кумовао петнаестом детету марибореког
ралника. Марибор, 30 јуна Маршал Тито · је · преко
свог изаслан жа потпуковника Франца Сотлера кумовао петнаестом детету Франца Новака, радника, вишеструког ударника у мариборској фабрици „Франц Лескошек", '
У име маршала Тита изасланик Сотлер предао је родитељима њ дарове .за новорођенче које је добило име Олга,
(Танјуг)
“
уједините се!
ЦЕНА 5 ДИНАРА
„родног устанка,
!?·ији
м
сност
Страна пр
Проблем законитости у'
ва:
Страна' друга: ' Едвард Кардељ: У борби за социјализам
1
ОСтрана трећа:
Нови Кривични законик — моћно оружје у борб за учвршћинање наше законитости
Страна четврта; Сусрет са Силонеом
'СОЊЈа}тхћбдгичнбј _де'ги'бџгр'а,-*
и незави-
БР ОЈУ:
" Страна пета:.
бе на арапском истоку : Страна шеста:
. Копаоник.
АЈЋ
Ст"рана седма:
. '
Страна ,.,Осмћ.: Спортски живот
У СПОМЕН УСТАНИЧКИХ ДАНА
У СРБИЈИ
Свечоне припреме за прославу 7 јула у читавој Републици
У свим крајевима Србије одржавају се прославе у част! &реда одржаће 1 ју.па састанак на
десетогодишњице . Народне револуције, Посебно се врше обимне
припреме за свечану прославу 7 јула — Дана почетка народног | На том месту подигнут
устанка.
Прославу – десетогодишњице – Нанарод Космајског и околних срезова одржаће на Космају где је формиран Први космајски партизански одред. У току припрема у свим селима одржавају се предавања _о значају Народноослободилачке борбе, формирању и развоју Космајског одреда и борбама које је он водио. Космајски одред формиргн. је 2 јула 1941 године на Космају од две космајске и две посавске чете и од ' неколико о партизанских тгрупа. Како је овај одред оперисао на територији Космајског и Посавског среза назван је космајско-посанским. . Први командант одреда био је Коча Поповић, а комесар Бора
Марковић — сељак родом из Обреновца. Већ после првих акција одред је бројно нарастао тако да је у августу исте тодине бројао преко 200 бораца. Дизање железничког моста у ваздух код Белог Потока, оштећење раљског вијадук= та, напад на каменолом код Рипња, борбе код Тулежа, у Стојнику и Америћу, свакодневни напади на · саобраћајне комуникације натерали су Немце да са 15.000 војника блокирају Космај како би уништили космајски одред. Међутим, ова намера непријатеља није остварена. · Џочетком 1943 године формиран је први космајски батаљон и завршена реорганизација од-
реда.
У другој половини априла ове године па Иришком Венцу почела је изградња монументалног споменика борцима палим у Народноослободилачком рату. Ових дана радови се приводе крају п споменик ће бити свечано откривен 7 јула — на дан десетогодишњице устанка народа Србије.
Споменик је радло вајар Сретен Стојановић.
___________________________________________.___––——––——–4_
УЈЕДИЊЕНЕ НАЦИЈЕ И КОРЕЈА
ССсР ПОКУШАВА ДА ЗАОБИЂЕ ОУН
Њујорк, 30 јуна „Радиограмом)
У Уједињеним нацијама преовлађује мишљење да ће у Кореји ускоро доћи до прекида ватре. Одлука о започињању преговора Уједињене команде ОУН са војним претставницима Северне Кореје и са командантима тзв, кинеских добровољаца базира на већ раније донетим решењима Савета безбедности и Генералне – скупштине, – Нема сумње да је, у датим условима, тважење прекида ватре кроз ди. ректне преговоре војних команданата обе стране — најбољи и најефикаснији пут за окончање корејског рата, :
Разуме се да СССР, чија је политика и пракса у Кореји до живела потпуни крах, има при томе своје намере. Он покушава да заобиђе Уједињене нације. СССР настоји да догађаји крепу таквим правцем да се ствари не би решавале у Уједињеним нацијама, већ ван ОУН — директно 'између САД и СССР-а.
О томе постоје мпоге инпдикације. Свој пристанак на позиве Уједињених нација за окончање корејског рата СССР није изложио у надлежним органима ОУН, ни у Генералној скупштини, ни у Савету безбедности, већ у једном пропагандном говору на радију Уједињених на-
ција.
СССР је одбио да у Уједињеним нацијама да ма каква објашњења Маликове изјаве, а одмах је пристао да их да у Москви Совјетски делегат Малик је одбио да говори са претседником Генералне скупштине ОУН.
Совјетска делегација је свим делегатима, који су се на њу
обратили, дала до знања да сматра да Уједињене нације нису место за решавање корејског и других питања, већ да су таква места само Москва и Вашингтон, | Човјетшш делегат Малик, који је одбијао да прими претседника — Генералне | скупштине ОУН, и то под изговором да је болестан, дошао је здрав и у добром расположењу на свечану
вечеру у хотел „Валдорф Асто-
риа", коју је дао за чланове Савета безбедности. Пракса по којој претседник Савета безбедности на крају једномесечног
"претседавања приређује такву
вечеру — већ је дуго одомаћена, На такву вечеру се по правилу, поред чланова Савета безбедности, позивају претседник Генералне скупштине, генерални секретар и високи функционери – секретаријата. . Међутим, Малих није позвао ни претседника Генералн> – скупштине ОУН Ентезама, ни генералног секретара ОУН 'Тригве Лија. Од функционера секретаријата ОУН позвао је само помоћника генералног секретара Зинченка, који је совјетски грађанин, А на ту вечеру. приређену у част чланова | Савета – безбедности, Малик је позвао читав совјетски блок — белоруског, украјинског и чехословачког делегата, а пошто моментано није било пољског делегата, Малик је на вечеру довукао пољског генералног конзула у Њујорку
Будући да је Малику добро позната пракса да се на вечере претседника Сапвета безбедности позивају чланови Савета безбедности, генерални – секретар ОУН, | претседник – Генералне скупштине Уједињених нација
(Наставак на петој страни)
_________________-__________-____-_ ________________________________________________-
АКЦИЈА ЗА.
преживели борци Космајског одКосмају рмиран. е планинарски дом који ће бити отворен 7 јула. У дому ће бити смештена из“ ложба о историјату Народноослободилачке борбе у овом крају. Још на многим местима ђе се открити спомен-плоче, А
Народ Рађевског и околних 'срезова свечано се припрема за 1100 славу 7 јула. У историском мМесту Белој Цркви уочи 7 јула извешће се војни маневар у коме ће учествовати једна јединица ваљевског гарнизона и чланови Савеза бораца са обвезницима ' предвојничке обуке из Ваљенског, Подгорског и Рађевског среза. На сам дан 7 јула одржаће се свечани митинг ка месту где је пре десет година народни херој жЖикица Јовановић= Шпандц испалио први метак на непријатеља. У Белој Црквви ће бити отворена изложба предмета и докумената из Народноослободи= лачке борбе.
Све масовне организације Студеничког среза врше велике припреме у оквиру Њ прославе – десетогодишњице Револуције. До краја године у срезу ће на 12 места бити постављене спомен-плоче откривена два споменика у Рашкој и Јарандолу,
У прослави 7 јула, која ће се одржати на Копаонику, учествоваће преко 4.000 планинара, чланова Савеза бораца, омладине, фискултурника и чланова осталих масовних организација.
На врху Копаоника — Сувом Ру-“ дишту — у капелу, која се сада довршава, биће пренесене _ кости научника Јосифа Панчића.
На месту где је формиран Први копаонички одред 1941 године одр=жаће се велики народни митинг.
Срески одбор Савеза бораца до 7 јула подићи ће споменик на Ушћу тде су се водиле велике борбе. Такође ће бити откривене споменплоче на три заједничке гробнице палих бораца. У току су припреме за марш.на Копаоник и том приликом посетиће се село Гувниште где је херојски погинуло 17 партизана. У току прославе биће предато“ 110 споменица породицама . па• лих бораца из Студеничког среза.
иИ у Тимочкој области свечано се припрема прослава 7 јула. У томе 'се нарочито истичу организације Савеза бораца. На дан устанка откриће се многобројне _ спомен|плоче и Њ отворити _ неколико задружних домова а биће приређени и излети на места гле су се водиле борбе.
У Тимочком срезу на дан устанка откриће се седам спомен-плоча и уредити гробови палих . бораца. У кругу Књажевачке болнице подићи ће се пирамида са споменплочом тде су погинула три пар= тизана. Спомен-плоче ће се открити и у селима Црни Врх и Шарбановац где су стрељани таоци.
У свим селима Неготинског среза одржаће се уочи 7 јула свечане академије са предавањима, а на сам дан устанка поделиће се око 400 споменица породкцама палих бораца, У Душановцу, – Плавни, Дупљанима и Штубику откриће се спомен-плоче, а у селима Самариновац, Прахово, Радујевац и Мокрање отвориће се задружни домови. До 7 јула биће завршена велика костурница на зајечарском гробљу и тога дана ће се пренети посмртни остаци народног хероја Љубе Нешића, првоборца овог краја Миленка Брковића-Црног, Ђорђа Симеоновића и многих других бораца палих у борбама за ослобођење зајечара, тде је одред
МИР У КОРЕЈИ
ШЕСНАЕСТ ЗЕМАЉА ПРЕДЛОЖИЛО УСЛОВЕ ЗА ПРИМИРЈЕ '
Вашингтон, 30 јуна
Како јавља „Јунајтед-прес“, шеснаест држава чланица ОУН, чије се трупе боре у Кореји, усвојиле су програм“од 7 тачака услова за постизање примирја у Кореји. Оне су овластиле владу САД да врховном команданту снага Уједињених нација у Кореји тенералу Риџвеју упуте следеће услове за примирје, који ће се доставити противничкој команди:
Прво, прекид ватре у читавој Кореји под условима који гарантују безбедност обеју команди у Кореји; друго, стварање тампон-зоне од 20 миља у дубини приближно дуж садашње линије фронта; треће, обе стране обавезују се да ће остати у својим демилитаризованим зонама, и то не ближе од 3 миље од 30не друге територије; четврто, 0бе стране се обавезују да неће слати у Кореју испоруке ратног материјала, трупа или резерви трупа, укључујући и добровољце; пето, стварање међународне комисије — која не мора бити под окриљем ОУН — са не граниченим правом приетупа у. читавој Кореји, ради контролисања примирја (у то су укљу" чена и ваздушна о извиђања),; штесто, размена ратних заробљеника; седмо. гарантије у погледу безбедности, трупа, које се баве о избеглицама и осталим проблемима у Кореји. ;
Дугорочно политичко решење оствариће 'се касније, кроз неколико месеци или неколико година.
Обавештени кругови у Вашингтону поздрављају брзу одлуку о позиву за примирје, Нарочито задовољство изазива уверење да су и САД и СССР устукнули пред изгледима за проширење СУКОбЗ и изазивање новог светског рата. Изражава се нада да се неће више поновити тра-
гични преседани какав је била Кореја. Посматрачи такође изражава-
ју оптимизам да ће СССР увидети да би разочарање, које би настало после нада, које је изазвала Мали=кова' понуда, створило преокрет У америчком јавном мњењу и учвре стило положај присгалица генерала Макартура. Игти кругови виде и у иницијативи СССР такве знаке који товоре да Москва нема непосредних агресивних намера у Европи и на Средњем Истоку, Са своје стране, САД ће, како се сматра, наставити напоре за учвршћење система Атлантског пакта и оставити у Јапану веће контингенте војске ради сваке евентуалности.
Што се тиче Јужне Кореје, после поруке генерала Риџвеја севернокорејским и кинеским _ снагама, претседник _ јужнокорејске _ владе 'Синг Ман Ри сазвао је хитну седницу владе. Верује се да ће влада изменити свој став према преговорима за примирје и пристати на њих.
Њујоршка штампа опширно ко- |,
ментарише Риџвејев позив против= ничким трупама у Жореји. „Њу“ јорк хералд трибјун“ подвлачи да садашња војна ситуација на фронту омогућује трајно примирје, али додаје: „уколико услови за мир постоје, брзо ће се заборавити на про“
токол. Ако такви услови не посто- |
је, никакав акт ОУН не би био У стању да их створи и шефови ар=мија ОУН не могу дозволити да буцу преварени“. д
Тригве Ли о прекиду · :
непријатељстава
| Њујорк, 30 јуна .
Генерални секретар Уједињених нација Тригве Ли изјавио је данас да би прекид непријатељстава и успостављање шпримирја у Кореји имали највећи значај За мир у свету. Он је додао да ће разарање у Кореји ускоро престати, ако код севернокорејске врховне команде постоји иста жеља као и код Уједињених нација да се што пре оконча борба.
Тригве Ли је такође нагласио да се после престанка операција може приступити преговорима о политичким проблемима, Ови преговори могу бити
(Наставак на петој страни)
Посмртни остаци Јосифа Књижевни прилог: Пушкомипдљез'дђ Ћ.
) Брзо и јевтино подизање удобних станова
|читаво становништво, У пррв:
з
Земље о којима се говори: стњ„ и политичке бо
Панчића преносе се на
ника ј усословенске мањине у Румуни
жен је ових дана још један те жак злочин; информбироовска агентура у Букурешту нареду ла је'да се из граничног с' тора према Југославији изврши насилно исељавање – при падника наше мањине. Поред Југословена депортовање ј бухватило и све „сумњи Румуне, Мађаре и Немце, :
Насилно исељавање припад“ ника југословенске мањине вр“
ЂБазјаш-Оршава, у | Банатској Клисури. Од 18 до 21 јуна Н
силно су депортовани – станов=. ници места: Турн Северин, Ор“ шава, Молдава, Мачевић, Срп= < ска Џожена, Белобрешка, · Су
шка, Дивич, Лутовет, .Сокрдф вац, Златица, „Лесковица, Баз јаш, Оравица, · Прњавор, даш, Мала и Велика Теремија Завош, _ Јоханисфелд, _· Де Дета, Стамора Моравица, Све Ђурађ, Дежан, Сока, Ђир, Гра Рудна, итд. За депортовано ста новништво из Клисуре подиг нути су сабирни логори у Ор вици, Оршави и Турн Сев рину, а одатле се даље · врши транспортовање _ за · Крајову. Становништво Северног Бана« та транспортује се преко Теми“
лико дана после почетка исе љавања · примећено ј | композиција са припадниц ( наше мањине, који се крећу У
правцу централне Румуније, | Клисуре је само за три дан исељено више од пола припад ника ~ југословенске – мањине док је из села Мачевич, · ске Пожене и других исеље
налету исељено је преко 00 паших сународчика, уе Као што су у време фаши- · стичке владавине | планови за · масовно уништавање људи ре“ “ довито били минудиозно састављени, тако су и данашњи ру“ мунски спроводници политике ' уништавања наше | мањине до танчина припремили и организовали план депортовања јуто“. словенског живља. Још недељу дана пре почетка исељава- · ња румунске власти су издале наређење да нико од становни- | ка не сме да напусти своје ~
пребивалиште без о специјалне дозволе полиције. Средином ју на у Турн Северин стигле су три композиције · наоружаних“ · војника из унутрашњости — Ру“
онима транспортована у сел где живи наша мањина у Кли«< сури, под изговором да се ради
ском војске и блокирањем срп: ских села у оближње – желез“ ничке станице стигле су дуге композиције празних теретних · вагона, док су у села — која | се налазе у близини пруге допремљени војни камиони, — -
У јутро 18 јуна отпочело је У; свим селима ~ истовремено #асилно одвођење људи, у вагоне и камионе и тр товање у унутршапњост није, У Банатсхој Клисури п лициски о агенти су одводИ све без разлике, док су у шави и Турн Северину пали – друкчије:
А Ч
лобрешке,
Пожежене било је Уп 125 камиона, Међу
ничног појаса у Северном Банату. Тога дана у железничку станицу Кручени стигла је композиција од 50 теретних вагона. Исељавање је · отпочело –
веома тешки и спори, али — |0к0 16 часова, тако да је већ
(Насхавак на петој страни)
Ж