Борба, 01. 07. 1951., стр. 2
– Од данас „Борба“ почиње | : објављивањем другог, трећег и чегвртог дела већег рада друга Едварда Кардеља, којп ће у целпни бити објављеп у -_Е.!ејвћвн броју часописа „Ко“ унист",
5 15 п
Њ'Олуција, која је тако дуоко продрла у свест сародних морала је створити низ тјалистичних облика – оргашције, метода рада и начиемократског _ управљања нису важни само за нас, Оде Југослатета и За наш развој, него и за напречовечанство. уошпште. – Ми, 0, не тврдимо да друси
удућ.
во
та, напротив, – ми смо увек ттавали да ће социјалиразвој у разним земљама на облике који одговарају МОШЗ ове или оне земље, пдли исто тако не може бити
једно и допринос огпштем кре– тању човечанства на путу внацђ_.претка'. Коминформовски „идеолози“" _ поставили су се на врло комот= 1 д:о·станзовиште. наиме, да рад_ нички покрет у појединим зем_ љама нема у суштини С6аш во?_Њ'Ц&Вог другог задатка вего да Еи* понови развој Русије после Октобарске револуције, Нећђу се _ упуштати у практичне разлосе | због којих ова теорија данас преовлађује у Совјетском – Савезу, али је очигледно да је њено деловање у пракси реак“ ционарно и — с обзиром а сам учнутрашњи – развој у Совјетском Савезу — антисоцијалистичко, – Процес социјалистиче Ђог преображаја света јесте јединствен троцес. Зато, улажење нових земаља у сферу социјалистичког развоја не значи само . просто – понављање већ пређенот пута, како тврде коминформовци, о него – пре свега даље развијање социјализма на темељу – специфичних услова _ тОве или оне земље. Ово нарочито важи за економскхи развијеније земље. Сваки нов корак социјалистичке треволуције –| ма у каквим се облицима она _ оодиграва — значи према томе “ обогаћење социјалистичког развоја новим облицима,
Куда воде поменуте – коминФормовске теорије у пракси, показују нам земље са коминформовским владама у источ ној Европи. Напредни људи су
( очекивали да ће укључење та– квих развијених земаља. каква “ је, на пример, Чехословачка, у "ппроцес социјалистичке изград“ Р"т·[ње обогатити ризницу искуста– ва социјалистичког покрета ег0_ БиИм, напреднијим и демократ“ ј скијим облицима социјглистич= жет прогреса. Али реакционарни притисак совјетске хегемо-
Т
_ вије је то спречио.
Политичка снага те хегемони“ је почива на лажној догми да “ гу совјетске форме за вечна ' "времена најнапредније социјалистичке форме. Очигледно је да су због таквих догми влада= јуће снаге у СССР непријатеље ски расположене апрема свакој
– ПРОБЛЕМИ ЗАКОНИТОТИ У СОЦИЈАЛИВТИ– ЧКОЈ ДЕМОКРАТИЈИ
– (Наставак са прве стране)
требљавати државни органи ради обезбеђења дисциплине граана и поштовања прописаних О а, друштвеног живота. | Поред државне принуде у 0 лику кривичних казни, које „„и'уз·ричу судови, у свакој земљи Гопа и код нас постоје и админи'стративне казне које су досада изрицали органи у саставу у_ праве, рти пленум ЦК КПЈ
у овом погледу истакао неолико важних и нових принципа, У те принципе долази о смањење казни за прекршаје (затвор највише до месец дана),
прекршајима на пот полуупоавне органе прекришаје, управно_ при . министарашњих – послова).
у процесу јачања за-
у раду управе, али у широку основу вим законима би“
доприно-
у угледа др-
оној појави у савременом раз“ витку – човечанства која значи истински 1 социјализма. Разумљиво је такође заШтоО је совјетска политика мешања у унутрашњи развој источноевропских земаља од саМмог почетка тежила пре свега за тим да разбије и утуши сваКку тежњу за самосталношћу у
унутрашњем развоју тих зема- |
ља, сваку стваралачку сопијалистичку мисао која није била проасто понављање уобичајених „теорија" – совјетске ' званичне нНауке и сваки нови демократски облик на путу Њ социјалистичке изградње.
У смислу такве политике било је, разуме се, пре свега потребно у тим земљама отстранити или политички онемогућити Свако – самостално – политичко руководство :и заменити га послушном бирократском – експо“ зитуром. . Такве мере омогућио је чапад совјетског руководства на ЦК КПЈ. Под о притиском страха, који је тај напад изаЗвао у источноевропским ~ земљама, била је стварно организована офанзива против свега шШто. је у тим земљама пружало отпор совјетској хегемонији и што је тежило за истинским напретком социјализма, Терор и подређивање читавог. апарата комунистичких партија тих земаља контроли совјетско – обавештајне службе дакако су учинили своје, Додуше, они нису – угушили — револуционарну содијалистичку мисао у тим зе мљама, али је она пригушена, отерана у подземље, а јазно влада деспотизам бирократских лакеја и опортунизам колебљиваца. И тако се револуција у тим земљама променила у мрачну крваву фарсу са послушном бирократијом у главној – улози, Плашљиви филистри и ограни• чена шкрабала завили су се у црвене заставе и у о атмосфери страха пред страном хегемонистичком камџијом слепо и дрхтећи извршавају егзекуторске задатго против свог властитог народа. Национализација инду“ стрије и друге сличне мере, које саме по себи свакако претстављају корак даље ка социјализму, воде у ' конкретним условима тих земаља не само ка јачању – државнокапитали“ стичких односа у тим земљама, него и ка учвршћењу стране хегемоније над тим народима. Истински борци за социјализам у тим земљама иду у концентрационе логоре и у смрт, а би“ рократа, камуфлиран лажном револуционарном фразом, срамоти' часно револуционарно име ~ диктатуре “ пролетаријата, претварајући је у мрачну бирократску деспотију.
У Југославији је такав развој био · немогућ, Социјалистичка револуција у Југославији је била ствар покрета и свесне акције огромне већине – радног народа. Напредна | друштвена свест народних маса се у таквим условима силно уздигла па су политички остаци | прошло-• сти ових врста могли рачунати само са безначајним ослонцима, У том смислу се код нас такође ванредно брзо заоштрила борба против бирократизма као најопаснијег остатка прошлости и најопаснијег непријатеља социјализма у прелазном периоДу. Ова борба је уједно била један од најважнијих ~ фактора који су омогућили да је наш радни народ заједно са својом Комунистичком партијом и државним апаратом тако · брзо спознао – праву – антисоцијали“ стичку садржину и хегемонистичке намере акције која – се скривала иза Резолуције такозваног „комунистичког" информационог бироа и да јој је пру“ жио тако једнодушан – отпор. Тај отпор је не само спасао независност народа Југославије него је и учврстио њихово право да дају свој пуни допринос сапретку социјализма у Свету уопште. Тај отпор значи почетак практичног савлађивања реакцио нарних фактора који се у Совјетском |Савезу и другим земљама супротстављају слободном развоју социјализма, Маркс и Енгеле,'а и Лењин су, као што је познато, више пута наглашавали да су за пролетаријат који је победио У револуцији опасна два непријатеља: на једној страни оста" ци капитализма у економици и њихове непосредне · политичке
манифестације, а на Њдругој страни ~ властита – бирократија социјалистичке – државе. Није
случајно што се у совјетској пракси и теорији после Лењинове смрти опасност тог друтог елемента помиње само на речима, и то у потпуно унакаженом облику. За владајућу совјетску теорију је „остатак капитализма", против кога сетреба борити, само кулак, шпекулант, робни произвођач – итд,, док се у бирократизму, који је нужна стална тенденција др“ жавног апарата, не виде остаци класне прошлости који моту постати врло опасни по револуционарну власт – пролета“
| ријата и радног народа. Биро
кратизам се у Совјетском Саве-
параграфима, _ спорост у
( 28 јуна | 1950
_БОРБА ·
Бдварлд КАРДЕЉ
штете функционисању социјалистичке држа• ве, он узима власт из руку радничке класе и радног народа · и ствара“. систем · који не само – што ћије – социјалистички ма да у економици може дла учини неколико корака у правцу социјализма — него постаје директна и најопаснија препрека даљем развоју социјализма
Бирократизам је продукат ко“ ји се непрестано и спонтано рађа из апарата државе прелаз. ног типа, и то утолико брже и у толико већем опсегу колико је његова улога у економском и политичком развоју дру“ штва већа и ' колико је самосталнији, то јест колико је револуционарна демократска контрола радничке класе и рад“ ног народа ( над њим слабија. Потпуно је погрешно мишљење да је, рецимо, наш државни а парат имун од бирократизма зато што је у основи састављен од кадрова који су – прошли кроз револуцију. То је, додуше, веома важан фактор у борби против бирократизма, али није одлучујући. И најбољи апарат мора пре или после доћи у сукоб са потребама друштвеног напретка чим се одвоји од народа, чим постане недемократ“ ски те се претвори у самосталну – паразитску – силу – изнад људског друштва. Друг Титоје
правом рекао:
„Бирократизам – спада – међу највеће непријатеље содцијализма баш због тога што се увлачи непримјетно У све поре друштвене дјелатности, а да љу• Дди испочетка ни самчи
тота нису свјесни", Под" вукао Е, К.)"
А то значи да су пре свега Слепи – практицизам и антидемократизам у условима борбе За социјализам оно плодно тле на коме бирократизам најбоље успева, на коме под одређеним условима може разрасти у јаку контрареголуционарну спагу и довести до пуног господства државнокапиталистичког монопо“ ла и бирократске касте,
Сви знамо да без свесне политичке акције радничке класе и уопште радних маса прозив капитализма нема друштвеног прелаза ка содијализму, Ако друштвена свест заостаје, онда јача све оно што је у дру• штвеном систему реакционарно. А то важи и за прелазни период после победе · социјалистичке револуције. Није довољно борити се против ониглед= них остатака капитализма, не го треба знати свесно се борити против оних негатигних тенденција – које се развијају из самих услова прелазног герио=“ да, јер се и овде старе форме супротстављају новим потреба ма друштвеног развоја. На пример, процес одумирања државе, који је један од битних елемената СОЦИј алистичког напретка, не врши се спонтано, Пре· пуштати тај процес спонтаном развоју- значи јачати реакцио“ нарне факторе који се супротстављају том процесу, значи јачати у првом реду бирократске тенденције ка подређивању читавог друштва централизованом државном апарату, у крајњем резултату — бирократској касти.
Све ове чињенице нам говоре да је опасност бирократизма у прелазном периоду од кагшитализма ка комунизму чек већа него што су могли предвиђати класици марксизма-лењинизма, иако су јој већ они придавали велику важност, Искуства која имамо у садашњем периоду го“ воре нам да је бирократизам последња и нај отпорнија тврђава о статака класног система, а тиме и најопаснији непријатељ «сж цијализма. Потпуно је јасно да р: чка кКласа и свеСне снаге социјализма уопште неће бити у стању да обезбеде напредак социјализма ако и за тренутак ослабе своју – борбу против бирократских тенденциа. Даље нам искуства . говоре да се са системом бирократске деспотије повезују и друге форме угњетавања и експлоатације које су исто тако оста= так капитализма и класног система уопште. Шта може, џа крају Крајева, бирократска каста да буде друго него остатак капиталистичке класе“ – Шта може тенденција јачања бирократског централизма бити дру“ го него тежња ка кончзервирању и јачању – државнокапиталистичких елемената у прелазпом периоду7 Даље, шта је парола о водећој улози ове или оне социјалистичке нације друго него“ тежња ка хегемонији вад другим нчародима. и шта „'1*3 друго та тежња него специфична форма империјализма, који је продукат државног моНоПо“ лат У свему томе нема. дакле, што се тиче садржине. о ничег битно новог, Ради се о жилавим остацима експлоататорског класног Система, који су се у новом, – крајње реакционарном облику повампирилљи и који се покушапају учврстити и проширити. ·
После свега овога разумљиво је да се у тежњи совјетске вачичне политичке теорије свести питање борбе противј опасности бирократизма стварно само на питање борбе за уклањање слабости. у раду државног _апарат; уствази – огледа —_
“ (Говор
—_____________________________________________ __ ________________ _ ______ _______ __
У Народној скутшитини године), –
само реакционарна тежња ка учвршћивању и јачању система бирократског деспотизма – који лишава – тролетаријат – Ситних тековина социјалистичке рево-· луције.
И тако су у Совјетском Сапезу Све унутпаттње мере у Току година довеле до крајње концентрације власти у рукама централџог државног апсрата, док је цео остали дожавни механизам. који је по трвобитним Лењиновим замислима требало да буде лемократски и у коме је требало да дођу непосредно "л изражаја тадне масе, све више губио ту своју д ункцију п постао само иачл2ц74 ДиИзектива и воље централног бирократског апарата. Лржава је постала стварно доминантан фактор у свим гранама – друттвеног живота.
За такав унутрашњи развој У СССР је нарочито значајно раздобље – првих – пјатиљетки. Индустријализација је отварала два пута: ка продубљењу и проширењу социјалистичке 'демократије на богатијим ~ мате“ ријалним основима које је омогућавало даљи развој производ• них снага, или пак јачању бирократског метода управљања, а Ттиме ка јачању државнокапиталистичких елемената у говјетском социјално-економ“ ском систему, Совјетска пракса је узела овај други правац разгоја, Она је нарочито јасно и начелно дошла до изражаја У познатом – Стаљиновом – говору „Нова ситуација — нови задаци" 1931 године, који — под изговором о потреби борбе против „изједначавања", „личне одговорности", „запостављања о интелигенције" итд, стварно значи суров обрачун са социјалистичком демократијом и ко“ ји је такорећи јавна прокламација бирократског система. Оно што се од организационих облика, који су омогућавали да воља радника колико толико дође до изражаја, још било сачувало, тај говор и мере које су дошле после њега коначино су ликвидирањне, На тај начин је државни односно – партиски апарат — што је једно исто постао потпуно самостална сила изнад народа. На тај начин држава у Совјетском Савезу и земљама са коминформовским владама вије држава у Марксовом и Лењиновом смислу, то јест држава која је тако организована да може постепено одумирати. Напротив, у Совјетском Савезу је створена теорија да се држава мора у спојим функцијама јачати, како би се тиме тек створили · услови = за „почетак" њеног одумирања. И заиста је држава овде остала у правом смислу речи фетиш. Завладала је друштвом и по= стала паразитски терет који кочи развој производних снага И социјалистичке друштвене свести, постала је мора која при“ тиска свест сваког појединца и друштва у целини. У историји човечанства још никад није постојала држава која би била у толикој мери централизована и која би била толико јак фактор у животу људи кзо што је та држава.
Далеко сам од тога да потцењујем прогресивну њ улогу државе у одређеном Њ раздобљу. Напротив, чак феудална и буржоаска држава неко време су имале поогресивну улогу. Иако је држава увек била класни инструменат, ипак је одговарала интересима друштвеког напретка све дотле док је дру“ штвена улога владајуће класе сама по себи била прогресивна, то јест док је убрзавала развој производних снага. Утолико више важи то за државу која се рзђа из процеса социјалистичке револуције, Али притом не смемо _ заборавити две ствари; прво, држава одговара ошпитим ичтересима лтуштвеног напретка и социјализма само – дотле и само у оним сферама друштвеног живота докле и где убрзава развој друштвених гроизводних снага. Чим постане њихова сметња, пеизбежно је да њене функције њ постепено одумиру. И друго, држава мооа бити тако уређена да заиста може постепено · одумирати, што значи да је све веће про-
"бљивање социјалистичког демократизма неизбежан услов и закон развоја сопијализма,
Енгелс каже у предговору Марксовом „Грађанском рату у Француској" ово:
„Шта је била карактеристична особина досадашње државе7 Друштво је, ради заштите својих – заједничких интереса, – првобитно путем – просте поделе рада створило – своје · сопствене органе, Али ти органи, чији је врх државћа власт, служећи својим – посебним интересима, претворили су се у току времена од слугу друштва у његове господаре. То се може видети, на пример, не само у наследној монархији, него – исто тако и у демократској републици." На другом мМесту Енгелс наставља: „Против тога у свим досадашњим државама неизбежног претварања државе и .државних органа од слугу друштва у господаре друштва. Комуна је приме: нила два апсолутно сигурна средства. Прво, она је на сва места у управи, у судству, у просвети, поставља– ла лица изабрана отпштим
—
правом гласа, с тим да та лица могу у свако доба би-
ти опозвана одлуком њихо' |0С' вих бирача И друго она је бисмо закоч
за све службе, високе и ниске, плаћала само онолику плату колику су прима
ли други радници. Најви ша плата коју е Комупна уопште – плаћала
6.000 франака. Тиме је ју“ рењу за положајима и ка
ријеризму _ била стављена сигурна брана.." У наставку _Енгелс развија
следеће мисли:
„То разбијање старе др-
авне власти и њено заме“ њивање – новом, – истински демократском, – подробно је описано у трећем одељку „Грађанског рата“ ло је потребно да се овле још једном задржимо – на неким цртама тог замењивања, јер је баш е Немачкој сујеверна вепа у лржаву прешла из филозофије у општу свест буржоазије, па чак и многих радниха. Према – учењу — филозофа, држава је „остварење идеје", или царство божје на земљи изражено илозосфе ским речником, област у којој се остварује или треба да оствари вечка исти“ на и правда А отуда проистиче сујеверно потштовз ње државе и свега – оног што је у вези с државом, сујеверно поштовање – које се утолико лакше укорењу“ је што се људи од детиње ства | навикавају на мисао да о се послови и интереси који су заједнички · целом друштву не могу да обављају и чувају друкчије не“ го како су се и досад обављали и чували, то јест помоћу државе и њених чиновника, – награђених уносним местима. Људи уображавају да су направили не-
У БОРБИ ЗА СОЦИЈАЛИЗАМ И НЕЗАВИСНОСТ ·
гу страну те борбе, изазвали бисмо исти њ резултат: јачање статака класног система, а тиме или слободан развој
позлистичког дру:ттва – Чи- пазвој социјализма у току Лругог – светског“ рата и после њега, а посебно развој сопијалистичке – револуције У Југо-
била је | славији, потврђује правилност
таквих закључака.
Ако имамо пред очима СВе све чињенице, онда је разум“ љиво да је било не само п
требно него и историски нужно а развој социјализма у Југославији не буде копија совјет“ ског развоја, него“да је морао добити | своје – властите. 03%, чапредније облике Ако бисмо се тога одрекли и у Ттом пита“
Но. Зи- | У капитулирали пред притиј | ском
совјетских – хегемониста, онда бисмо се стпарно одрекли самог социјализма,
Притом треба по"гући ла Ссе ми нисмо никад бавили анархистичким тТеоријама о внекаквом укидању државе или о неваже“ кости улоге доржаве +у прелазном периоду. Напротив, од са“ мог почетка било нам је јасно да морамо јачати оружану снагу наше државе, као и њен ауторитет у организацији нашег уаутрашњег живота. Ми добро знамо да социјализам још има спажне непријатеље како унутар наше државе, тако и ван њених траница. Према | томе, гве што бисмо урадили што би слабило снагу тог веизбежно потребног оружја нашег радног народа за заштиту његових интереса, а нарочито за заштиту џесметаног развоја – социјализма на нашем тлу, то би нано'ило штету, разуме се, самом радном народу, самом – социјализму. :
Осим тога, не треба прецењивати конкретну опасност бирократизма у нашем државном систему — из разлога о којима сам већ раније говорио,
обично смео корак ако су | Код нас је воља радног народа
Ссе ослободили вгре у наследну монархију и постали присталице демократске републике. Уствари. џак, др“ жава није ништа друго до машина за угњетавање једне класе од страсе друге. и то у демократској републици ништа мање него у монархији. У _ најбољем случају, држава је зло које пролетаријат, победивши у борби за своју класну владавину, наслеђује: побе· доносви пролетаријгт, очако исто као и Комуна, мораће одмах што више да. поткреше · најгоре – стране тог зла, о док ново поколење, израсло у новим сло“ бодним друштвеним – условима, не буде у стању да одбаци сву ту старудију државности."
И напослетку бих желео да читирам следеће речи Карла Маркса које је заџисао у анализи – искустава · ПЏариске комгупе: „Комунално уређење вратило би друштвеном телу све оне снаге које му је досад испијала – паразитска израслина „држава“, која се храни на рачун друштва и која кочи његово слободно кретање“,
Из ових Енгелсових и Марксових – поставки излазе према томе следећи закључци:
1. Капиталистичка држава је паразитска израслина на друштвеном телу и зато кочи дру“ штвени развој. За пролетаријат је држава нужно зло које он
од самог почетка савладала такве:антисоцијалистичке тенденције,, прво, зато што је револуција школовала наше радне масе у политичким искуствима, а и у управљању. државом; друго, зато што је наша Комунистичка партија прошла кроз ватру и гвожђе дуготрајне борбе против антидемократских система, па се у тој борби научила увек ослушкивати вољу и расположење народних маса и тражити у самим народним масама оне организационе облике и оне методе-рада који највише одговарају њиховој свести.
А:'то је на крају крајева и зат датак државне. машине, ако ноће да претставља сметњу слободном – друштрвеном · развоју. Државни апарат нема задатак да измишља и декретира нове облике у развоју социјалистичког друштва. Задатак је социјалистичке државе у томе да их ослобађа тамо где се они рађају, то јест у пракси народ“ них маса, при сваком новом кораку материјалног напретка на бази – друштвене о својине на средства за производњу. И даље, задатак је активног друштвеног – деловања – социјалистичке државе да заштити несметан развој социјалистичког друштва од свих унутрашњих и спољних реакционарних фактора који хоће да точак историје окрену назад. У том правцу је циљ заправо оно за шта се човечанство бори откако постоји свесна друштвена мисао, наиме слобода протгресив-е ног стваралачког рада.
Али ту слободу у условима
мора привремено трпети, о али
социјалмстичке државе не тре-
ако би таква држава задржала | 64 разумети у смислу празне скоје функције и тамо где оне | либералне фразе о слободи. Не
почињу да коче слободно кре-
тање друштва, онда би таква,
држава постала сметња за даљи развој социјализма
2. Пролетаријату је потребна држава ради заштите Њ револуције, ликвидације реакционарског отпора остатака капитали“• зма и.стварања услова зЗа несметани развој социјализма.
3. Пролетаријат се не може ослонити на стару државну машину, него је мора разбити и заменити својом „истински де мократском".
4. Цролетаријат се мора ослободити сујеверја да се џослови, који су 'заједнички – читавом друштву, могу урећивити само помоћу државе. Према томе, функције државе – морају – постепено одумирати, и то одмах са победом револуције.
5. Да би се спречиле тежње за претварањем државног апарата од слуге друштва у господара над њим морамо се борити како против остатака – капиталистичког система у – економском животу, тако и против бирократских тенденчција у властитом државном апарату. Ове течденције су досад биле – не-
тоежне КОД свих држава. али нове генерације, васпитане · у
словима социјалистичке демократије. – постепено ће их ликвидирати | заједно са читавом стабулијам лпржавности.
То су закључци које можемо да извучемо из Марксових и
тлервих Мисли које сам малочас навео.
Очигледно је да процес одумирања државе ве може бити аутоматски, – искључиво – споптан. То је у првом реду процег
порне свесне борбе натапредчијих снага човечанства тротив остатака прошлости | уоп“ ште, и против биљашиаттеких
тенденција у ап“=зте длоржаве прелазног типа "гпоже, Ако би смо занемарили једну или дру“
треба заборавити стару истину, на коју су Маркс и Енгелс тако често упозоравали малограђанске фразере и филистре, наиме, да је држава — свака држава! — сама по себи супротност неке апстрактне слободе за све и за сваког, јер она увек штити један део друштва односно његове интересе, од другог дела друштва. Да би заштитила „слободу“ једног лела, она држи у „неслободи“ о други о део друштва. У том погледу се ни со цијалистичка држава не разликује од других типова држатве. Но, она се разликује од њих у томе што. штити слободу борбе и напора социјалистичких снага за уклањање свих и свакојаких остатака система и идеолотгије екс плоатације човека од стране човека, чиме фактички ствара услове за стварање“ истинске слободе за све. Ако бисмо се, дакле, одрекли улоге државе у борби за заштиту слободног социјалистичког развоја од напора реакционарних снага, ми бисмо се стварно одрекли револуције и самог социјализма. Али на овом путу је све ши“ ри развој социјалистичке демо“ кратије неопходан услов /напретка. Погрешно би било/сматрати да је демократизам ове или 'оне партије или владе сва времена обезбеђен већ самим тим што се родио из рево-
: Ј Ва већа акција/коју луције или јер су руководећи 24 у, људи изашли Зз редова радног | ЗУ]у припаднициј оИИ
народа. За ово“ нам је најбољи пример развој совјетског систе•
ма. Битно је то да ли радничка | 5а. .
Класа и радне масе уопште и-
мају стварну могућност да њи- | донији хова воља и иницијатива дођу | више до изражаја у текућим пита- | ција борби, међу којима
њима друштвеног развоја, у-
кратко, да ли је држава |леп, ослобођење вито..·7 |
да | да, Куманова, је омогућено њено 1п0- |това, (Танјуг)
тако организована
натлашавао да за побе-~тосни пролетаријат рилног “ напретка пије вникакав
воља радних маса — преко ин-
летаријат организован као сталнчи апарат који би под би•
по“ рмом .машег #о“ . митета" – стварло “ “ пбетао " сила
изнад друштва, сила
њујемо велики звначај јаке со цијалистичке државе за одбра~ Ц
стално упозоравамо на опасност бирократизма у нашем властитом државном апарату. На ту опасност ми непрестано упозо-
теља упознали, да бисмо ге зна-
и
степено спајање са сло-. бодном друштвеном ак-ж•::вношћу Народних ма- · "Било би, дакако, погрешно ' мислити да се Процес одумирања државе састоји у томе да државни органи Вапросто преносе једну функцију за другом
на неке „недржавне органе. ту би се мењали само :
име, а садржина би ста., Не ради се. дакле, пању“ неких – „права“ народу, него о таквом у шњем развоју читавог дру ног механизма управљања : и државни организам је састув- _ ни део тог друштвеног мехаћизма — који све више постаје
· )
, пре“ место, – срез), као и у вишим друштвеним (државним) органима (главне дирекције. привредна | удружења, влада, ННВ·С·)ДНЗ С&УПШТИ'Е}В).·'У– ш кратко, тд је процес у коме нег стаје разлике између „државе “ ног“ и „недржавног“, :
Сваки други пут води ка 6; рократском деспотизму. С т становишта је Маркс некада раскринкао анархистичку · теорију Бакуњина, који је тврдио да је водећа улога „нашег ко“ митета", то јест воћства његове (Бакуњинове) партије, ловд',џђда гарантија да ће будуће друштво — ако јој овај „Комитет“ 6; стајао на челу — бити „слобо но“ — да ће бити „укинуте“ ан-% тагонистичке класе. На сличан ( начин су данас у Совјетском. Савезу „генијални впођа“ и „му- < ! тро руководство“ заменили све «+ земократске оргаке народа. ј-
Маркс је исмевао такве Ба'угинове теорије, при чему је
гарантија – прасоцијализма „наш комитет", пего. једино такав демократски чстем у организацији раднич-
ке класе који ће омогућити да
дивидуалних демократских пра- · ва — стварно може доћи до из“ “ ражаја. Социјалистичка држа
" је била до Маркса „п родржава", а не само-
независна д радничке класе, бИ Ми дакле ни мало не потце.
ту и вапредак социјализма ако,
оавамо зато да бисмо неприја“
ли против њега борити и да не бисмо ни за тренутак изгубили из вида перспективу даљег со“ цијалистичког напретка, – који је нераздвојно повезан са развојем социјалистичке демокра= тије. |
(Наставиће се) ~ ,
УОЧИ ПРОСЛАВЕ Т ЈУЛА
у Љубићко-трнавском, срезу „
Чачак, 30 јуна У Чачку је припремљен богат и разноврстан 11р0г%д за про ; славу дана устанка/народа Ср- · бије. До 7 јула Ј' радним ко• ; лективима одржаваће се преда- < вања о народном устанку 1941. године, Кулгурно-уметничка друштва и групе припремају / притодне програме за приредбе које ће се дати у граду и по ; селима Љубићко-трнавског среза. Првоборци из Чачка и око• лине, који се сада налазе у другим местима, обићи ће устанич= ке крајеве и говорити на збо=
зације Савеза бораца припре |меју „партизанске вечери“. ј: којима ће првоборци испричати по неки догађај из времена ј“ | станка, а затим поделити спо“ ( менице породицама палих ј раца. % • «
У ЈЕДИНИПВПаМА СКО СКЕ ВОЈНЕ ОБЛАСТ
Скопље, 24
Уз учешће јединица ск војне области, метохиска област иззешће | велики марш на Косово Поље приликом биће реконст/! косовска – битка. У мајУ
ганизација и дру
П лаве роблато о
ма
области у оквиру сетогодишњице Нарожног. ј
Припадници/, Армије # ор Зоввћ%· ] маршјева и реко
галничку битку, напад
Кавада