Борба, 01. 07. 1951., стр. 3
НОВИ КРИВИЧНИ ЗАКОНИК ·
моћно оружје у борби за даље учвршћивање
законитости
Ћ Данас ступа на снагу Кривични законик, који је Народна скупштина донела 27 фебруара ове године на свом Трећем редовном заседању, Мањи део о·дредаба овог Законика
: је на снагу даном об-
| јшања односно непосредно "после тога. Међутим, 1 јула он о ступа на снагу у целини, Овим
; д;·'·Зњкон–шком наша земља добија
о једно од снажних оружја у
_ борби за продубљивање наше социјалистичке законитости, у борби за изградњу и учврџ_т,ћи– вање социјалистичке демократије у нашој земљи. !
Као што је констатовано у реферату – друга – Александра Ранковића ва Четвртом пленуму ЦК КПЈ, у борби за про“ ' дубљивање законитости коју су водили наши . народни судови, јавно тужиоштво, органи безбедности и други — „једна од
' тдшкоћа састојала се и у не“ достатку модифицираних кривично-правних – гпрописа. и прописи били су непотпуни и „ налазили су се у читавом низу (разних закона“. Сасвим ра· зЗумљиво, израдити у целини нови Кривични законик, није била лака ствар. У старој Југославији за тај посао биле су потребне скоро две деценије. Међутим, _ схватајући _ значај
Кривичног законика у борби за обезбеђење социјалистичког
ма, скопчаних са обновом зе мље, ликвидирањем економске · заосталости и' изграђивањем социјализма, које је требало ре“ тулисати законодавним Њ путем — наша Народна скупштина донела је и нови Кривични 3законик, који претставља један од најважнијих наших закона.
Доношење новог Кривичнот вазсоника претставља значајну појаву у нашем друштвеном и државном животу, То је само један од елемената борбе за изтрађивање социјализма, борбе за остварење што пунијег поштовања права човека. Ту бор“ бу је наша Партија водила још у старој Југославији руководећи борбом радних људи за за штиту њихових права, која су била гажена на сваком кораку, ту борбу је она наставила током рата и окупације руководећи | Ослободилачком | 60; | која је имала циљ да створи такав друштвени њпоредак У коме ће у пуној мери, поред осталот, бити обезбеђена личност и права радног човека; ту борбу она наставља данас изграђујући социјализам у натшпој земљи. Један од докумена“ та те борбе јесте и нови Кривични законик,
Ступање на снагу новог Кривичнот законика долази непосредно после Резолуције Четвртог пленума ЦЕ КПЈ о даљем јачању правосуђа и зако“ нитости, Овај Законик претставља управо једно од средстава за борбу у правцу остваривања што пуније законито“ сти и таввог друштвенотг уре“ фења у коме ће радни људи
[
слободно уживати плодове свог
рада, обезбеђени од сваке екс“ плоатације. Марксизам борбе против буржоаског друштвеног уређења, Буржоаско друштво, рушећи заостале феудалне односе, остварило је велики технички напредак у об“ ласти производње. ШПродуктивност рада је повећана до неслућених размера, Међутим, оно, услед – своје експлоататорске природе није могло и не може да обезбеди људски живот, ни је могло да обезбеди радним људима да раде и да путем ра“ да обезбеде средства за живот. Жао супротност таквом покрету израстао стички покрет, који се бори за социјалистичко друштвено уређење у коме ће бити остварени
ови а стварно слободан 1 и наша
марксизма, води упорну и не“ престану борбу управо за пра“ – ва радних људи, она води бор=
| САВЕТОБАЊ
је израстао из
је модерни ( маркси-
}'}УШШ радних људи. артија, · верна принципима |
З%' за изграђивање социјализма јест за друштвену заједницу слободних произвођача, у којој људи раде и слободно уживају плодове свога рада, уверени да Иим је сутрашњица обезбеђена.
кео права марксистичка Партија, наша ШПартија тежи ка стварању истинске · социјалистичке демократије у којој др“ жава претставља политичку и друштвену организацију њ радних људи а не такву бирократ– ску творевину која стоји изнад друштва и која служи као средство за утушивање демо“ кратских права и тежњи радних маса. У том погледу наша Партија крчи нове путеве, У борби против ревизије марксизма, која се спроводи у теорији и пракси у СССР-у — наша Партија тражи и изналази но“ ве форме за непосредно управљање – радничких – колектива друштвеном – производњом, = за што непосредније учешће грађана у управљању државом и у целокупном политичком и друштвеном животу земље. Социјалистички – развитак ~ нове Југославије у суштинској је супротности са државнокапиталистичким тенденцијама и деспотском владавином бирократске касте у СССР-у. Једно од важних оруђа у борби радних маса и наше народне власти за изградњу социјалистичких друштвених односа и истинске социјалистичке демократије јесте нови Кривични законик,
Одређујући у члану 1 циљеве које Законик треба да оствари на прво се место ставе љају права радних људи и наша народна заједница, не као каква творевина изнад друштва, него као политичка и друштвена заједница тих истих радних људи. Једино такво становиште може бити сагласно науци Маркса, Енгелса и ЈЛењина. Начелна поставка изложена у члану 1 Кривичног законика доследно је спроведена кроз цео Законик,. Утврђујући поједине радње, које се сматрају кривичним делима, читава поглавља посвећена су заштити права радних људи од могућих у трожавања и кршења њихових права ма са које стране она долазила. Довољно је само цитирати називе поједифух глава законског текста па да се т0 схвати. Глава ХТ носи назив „Кривична дела против човеч= ности и међународног права“, тлава ХШ „Кривична дела против слободе и права грађана“, тлава ХУТ „Кривичнао дела против достојанства личности и морала“ итд. Такви називи су само одраз основних циљева који треба да се остварују пра“ вилном применом појединих законских прописа садржаних у тим главама,
Међутим, док постоји држа“ ва и она исто тако мора бити заштићена од непријатељских делатности које су уперене против њеног опстанка, Кривични законик не допушта да се слободе које наше законодавство обезбеђује трађанима злоупотребљавају у антидемократском циљу на штету народне заједнипце. Непријатељска делатност уперена против наше Народне револуције кажњава се оштрим 'санкцијама. – Наша социјали“ стичка народна заједница крвљу је извојевана и народи Јутославије не могу допустити да неко подрива њене основе,
Наш нови Кривични законик поетставља једно од моћних о ружја у рукама наших кадрова, на првом месту правничких који раде у народним судовима, јавним тужиоштвима, органима безбедности и другим државним органима, Правилна, стваралачка а не шаблонска: примена прописа новог Кривичног законика, сагласно Резолу цији Четвртог пленума ик КПЈ, допринеће успешном решавању оних актуелних „про“ блема који се данас поставља“ ју пред наше народе у борби за очување националне независности и изградњу истинске социјалистичке демократије.
Бранко ЈЕВРЕМОВИЋ јавни тужилац ФНРЈ
Е О ПОБОЉШАЊУ.
РАДА САНИТАРНЕ ИНСПЕКЦИЈЕ
Ј'у';:е је у Савету за народно здравље и социјалну политику Владе ФНРЈ у Београду одржано саветовање руководилаца санитарне инспекције из свих република. На саветовању је расправљано о више проблема, · које решава ваша санитарна | инспекција и с којима се боре “ њени кадрови на терену. Изме'ђу осталог, посебно су истакну„у„' најзначајнији проблеми са-
у инспекције од чијег ња“ зависи њено даљње у фђење. У првом реду иа је потреба отварања % броја санитарно-епиде-
18; установа, којих саославији има свега 58 едовољним бројем про“
се оспособили кадрови за хигијенско-епидемиолошку службу. Најесен ће се отворити још четири курса преко којих ће се пружити помоћ у кадровима за“ осталијим републикама. На са-
, ветовању се расправљало и о
стању санитарне инспекције по републикама и о начину реорганизације ове Служб·е У духу даље демократизације рада народних одбора.
Посебно је истакнута потреба доношења _ санитарног законо“ давства које У нашој земљи такорећи не постоји, Опште мишљење на саветовању било је, такође, да се настава превентивне медицине и уопште хигијене треба да уведе на свим факултетима И школама.
# ж оЖ БЕОГРАЦСКЕ/[ СТУЛЕНТИ ОДЛАЗЕ НА АКЦИЈУ. — Јуче је отишла прва бригала београдски“х студенатаћ на ИЗГВЗДРБУ ОМЛЗДИ}!СКе прутге Бања Лука ~ Добој. У бригади „Слободан Принц·уш·Сеља' калази се преко педесет студената фФилозофеког факултета који ће месед дана провести на раду. Ових даџа ће још шест студентских Алритада стићи на радну акцију.
етИ ннић оИИИ ИМвавњк Пи Пои ВАИВИШВ Р- < 35_ - —п риаваанинасн "П : УР 1– нИИИИ ниИ —__________________________________________--_-----------==--
—___-____-______-____ИИИ __БЕЉи 616 а ДМ ЧР У ИЋ Њ ј А И И — ии
– повОДОМ —
– НЕДЕЉЕ ПОШТЕ“
У СРБИЈИ
У част десетогодишњице онародног устанка поштанске установе у Србији организоваће од 1 до 7 јула „Недељу поште“. У току те недеље органивоваће се у свим већим местима ~ Србије изложбе на појима ће посетиоци моћи да се упознају са развитКом поштанске службе, њеним значајем у нашој привреди и досадашњим резултатима. Поштанска служба је досад
постигла видан напредак - на свим пољима свог рада и успела да преброди – многобројне препреке, Тешко наслеђе предратне Југославије као и разарање у току рата претстављали су крупну препреку у раду поштанских – установа. Најкрупнија сметња била је
неравномерност — у — распореду :
поштанске, телеграфске – и телефонске – мреже у нашој земљи. – У – предратној – Југославији једна поштанска – установа – долазила је просечно на 7470 становника. Алцч док се у Словенији једном поштом користило свега око 2.200 становника, дотле је у ужој Ср“ бији на једну пошту долазило око 15.000 становника, а на Космету чак 25.000. У периоду изградње мрежа поште у читаво; земљи знатно се проширила, па се у 1946 години у ужој Србији и Косову и Метохији једном поштом могло користити _ просечно 15.880 становника. Од те године па досад поштанска мре“ жа у Србији постигла је највећи напредак, тако да сада имамо у Србији (без Војводине) 523 државне поште, 260 помоћних пошта и 598 сеоских поштоноша, а то претставља у њ односу на 1946 тодину пораст од 450". Крајем прошле _ године је — на једну пошту у Њ Београдској о“ бласти долазило 3.248 станов-е ника, у Крагујевачкој области 3.033, у Титовоужичкој области 2.770, у Нишкој области 3.156, у Тимочкој области 2,989 и на Косову и Метохији 5.643 становника, У прошлој години у Србији и Косову и Метохији примљено је 69.741.000 обичних | писама, 6.299.000 препоручених – писама, 17.339.000 дописница, 216,711.000 новина и часописа, 1,717.000 паКета и 2,289.000 телеграма. Т10ред тога, обављен је јошт огро• ман део промета у облику разних других услуга у вредности од неколико стотина · милиона динара.
У досадашњем раду _ поште било је доста слабости којетгро“ истичу делом отуда што нема довољно стручних кадрова и што су капацитети поште недовољни за промет који се стално повећава, Међутим, многе те шкоће настају и зато што љу“ ди који се користе поштанским услугама не познају – довољно прописе у поштанској служби. Отуда се, на пример, често догађа да пошиљке не ститну тамо где су адресоване, изгубе се и слично, Тако је због нечитких, нетачних и непотпуних адреса прошле године у Србији и Космету остало неиспоручено 54.204 писма и 1.805 пакета.
У току „Недеље поште" организоваће се изложбе у свим ве“ ћим местима Србије: Београду, Нишу, Крагујевцу, Приштини, Зајечару, Титовом Ужицу, Новом Саду — укупно у 28 места. На тим изложбама посетиоцима ће се приказати на који начик треба да се користе поштан ским услугама, Тако ће се, на пример, посетиоци моћи да упознају како треба адресовати пошиљке и какве последице настају ако је адреса погрешно или нечитко исписана и слично. Исто тако приказаће се разни примери слања телеграма, пакета и других пџошиљака.
У осталим местима, где неће бити изложби, у току „Недеље поште" организоваће се фрон-“ товске конференције на којима ће управници и други службеници пошта објашњавати значај поште и начин коришћења њеним услугама, Исто тако У току те недеље поштари ће де“ лити грађанима писмена упутства у којима ће грађани моћи са свим тим да се упознају.
Било би свакако корисно, уколико се то још не предвиђа, да се у току „Недеље поште“ чују примедбе и самих корис“ ника поштанских услуга и да се упоредо с тим испитају – могућности да сами грађани дају своје предлоге за побољшање поштанске службе. Тако би, на пример, грађани – могли своје примедбе и предлоге да уносеу посебне књиге на изложбама,а слично би се могло организова“ ти и на фронтовским конпфе“ ренцијама. Нема сумње да би и мишљења самих грађана знатно допринела да се рад тпоштанске службе још више побољша, „НОВКАБЕЛ" ИЗВРШИО ПЕТОГОДИШЊИ ПЛАН Нови Сад, 30 јуна Данас је колектив новосадске фабрике каблова извршио свој петогодишњи план, Ова велика радна победа дошла је после низа успеха које је овај колектив постигао у послератним годинама. За те успехе овај колектив је већ досад пет пута освојио заставу Савезне – владе а око 40 радника одликовано је орденима и медаљама рада.
г
заинцксоднививти ни уц
10 Ј
лбннти 1 ти | 7 иц ошмвиу кк; жаиноиокалицавтоонии о циијијшни з ааллу ннИ ПЈН Е АДАНТАНИ УМ ТИН НАЉИНА вазаи оН ОН н
оОПРИВРЕ
дни
ПР
ОД ЛАБОРАТОРИЈУМА ДО БРАЗДЕ
· У новосадском Заводу за научно истраживање ·
| Рекло би се да се новосадски
Завод цреселио. Тако су лабораторије опустеле а стручњади се размилели опо Војводини, У поља!
У лабораторијима само неколико стручњака, На зиду, у соби фаринологта Хинића исписано „Све је храна, а хлеб нам је мајка“, Кажу да је то из књиге неког немаче ког научника Хестерлиха, коме . је послужило за мото, читавом науч. ном делу, Обишао је низ земаља, а од војвођанских сељака је чуо и записао ову изреку.
Не мари што је и ово, изгледа, једна од оних изрека које никада
ђу њих треба пронаћи најбољег | наследника тражених добрпх осо•
бина. Џа, опет опасност да се и
роде.. Чини се да је ово посао коме се крај пе да сагледати, А ево, ипак, тих нових биљака како бујају. Понеке се већ спремају да напусте огледна поља..,
АВИОНИ НАД ЊИВАМА
Није ни ново ни ретко ако негде војвођански сељаци тек касно у пролеће ору и васејавају – своје њиве. Прождрљиве штеточине зна“ ју спролећа да сатру изникле усеве тако да њиве опусте, – Тада
треба дле сетве за једну – жетву.
Стручњаци у лабораторијуму испитују начине борбе прохтив биљних ттето чина /
нико није изрекао, а којима бац и недостаје једино то тшто нису изречене, Иначе, оне су – ванста постојале неформулисане у народу. Ово не потсећа само да смо у Војводини, Опомиње и на то да овде почиње борба за хлеб, а ва-
вршава се тамо, у пољима, куда су стручњаци кренули. „БОРЦИ У БЕЛИМ МАНТИЛИМАР · Говорљиви и весели фаринолог даје свом. лабораторију – потпуно војвођанску – атмосферу, _ помало
као нехајну и безбрижну, Изгледа као да је случајно запао међу ове модерне апарате за испитивање квалитета брашна. Обично не замишљамо тако „борџе у белим мантилима“", како он сам у шали назива себе и своје колеге. Учини« ло ми се покрај њега да је сова отелужила свој рок на месту симбола науке и да је треба сменити неком птицом селицом.
У томе баш и јесте оно ново у овом младом Заводу, Штета што је овај дан био један од ретких када нико није дотшао у посету. Зато нам је инжењер Хинић сам причао о томе, ( томе како је њихов живот пун динамике јер сада, од сваког огледа који врше, пољопривредници пружених руку очекују што сигурније и скорије резултате.
— Изашли смо из зачараног круга бескорисних – дугогодишњих испитивања, када | се нико није интересовао за наш рад. Сада су нам – лабораторије | „простране“. превукао је шаком преко велике мапе Бојводине, „и колико имамо у њој лабораната!.."
њ ж +
Постоји једно мишљење које се обично усваја без поговора, А. то је да су Војвођани веома иапредни пољопривредници. | Отуд, без сумње, што се, на њиховим пољима о најчешће | сусрећу – трактори, што и ручна коса полако одлази за дрвеном ралицом..,
Али то мишљење тек сада добија своје оправдање. Сада — кад људи отимају ритине које је скривала вода, њиве што их васипа јалови песак, пространства _ која страдају од поплава или од опаких суша. То ће још бити дугогодишња борба са природом, ; копањем – канала, сађењем – шума, традњом насипа.
РАЂАЊЕ БИЉКЕ
..Дуго ратар у овој равници није крочио даље од свога лпретка. Овим што му је земља родила поново ју је засејавао, Као привремени чувар, позван да одржава 0овај вечити закон плођења. А, ево, људи овладали пауком, већ годинама настоје да измене биљку и наметну је природи!
Гледано из даљине огледно поље Завода не казује ништа. Утонуло је у бескрај биљног мора. Нипочем се не разликује од њива са којима се сучељава. Нема ту сензација са неким невиђеним биљкама које би“ се овде вадржале на свом путу од далеких крајева до војвођанских њива, као на некој – успутној, граничној _ станиџи. Али, изблиза је друкчије! Тако чудно изгледа ова пшеница са не“ кодико класона сраслих на једној стабљиџи, Раж до чијег класа јед ва да се досегне руком. И то читав бокор буја из једног јединог зрна. Даље је њива степеничасте пшенипе — с једног краја израсле да се човек може скрити, а с другог једва до колена. Колико је још таквих биљака што су се изметнуле од родитеља!
Једна од новорођенчади је и позната високоприносна _ новосадска пшеница „,1446", Дуго тгодина раднли су на њој директор Стојковић и његови сарадниди, инпжењери Гибшман и Кисловеки. Истрајан је то рад. Треба најпре испитати најбоља својства већ позна, тих врста, која треба пренети на нову биљку. Успех. је већ кад се
,'!,пбп„!е неколико арна УЈ·'РП!ТТ'_П" пшенипе. За коју годниу — чтар класова, Потормство се опет учно“ жава, И створи се права збрка
од небројених нових врста. Изме-
Никад сељак није стизао да прегледа и очисти дело то пространство и потамани гамад, СЕМ·О авиони, који последњих година круже над пољима, могли су да помотну пољопривреди,
Коров је одувек био један од најљућих непријатеља – усева. њему авиони нису могли ништа. И сада житна поља у Срему као. да су посута жутим – џветом | го“ рушчиде. У Бачкој је опет „паламида" взацарила, Пет људи ва дан једва јутро пшениде да прочисте, Тако сваког пролећа..
На огледним пољима новосадског
Завод је решио да помогне сељацима. Већ дуго времена испиту-. ју се нека средства ва уништавање корова, пронађена у Холандији, Сви огледи)били су успешни. Препарат (неке кормоне) — треба посути у топлије пролећне – дане, само да то не буде пред кишу, За дан и ноћ коров свене и сасуши се, а усев и даље буја. Прскалипом се уради за пола сата, оно што пет људи не може од јутра до мрака. Наши хемичари цри“ хватили су се да израде овај пре- ! парат и мисле да ће већ идућу годину пвојвођанска поља бити прскана и из авиона.
ПЕДОЛОЗИ У · ПЕШЧАРИ
Делиблатска пешчара – је пуна лепота које никог не радују. „Пу“ тујући песак“ полако надире ка севру и взасипа плодне њиве око Владимировџца, ·
Иначе је ово најређе – насељен крај Баната, Песак, кога је однекуд навукла кошава, бесплодан је и — неиспитан. Тек пре годину дана прошли су први пут педо“ лози овим „пустама“ са | кржљавом травом и усамљеним насељима. У малом селу Сутари, који су после одласка педолога, који – су испитали цео крај, огледно поље повосадског Завода. Оно ће остати ту док се цео крај не опаше шумом, а средњи део травним воћњацима и виноградима. Стручњаци се сада саветују како да доведу воду јер поред ових _бунара, дубоких по 40 метара, који оскудевају у води — нема живота..
% к #
Са пешчаром је теже, А бару“ штине су углавном – већ – узмакле. Мочваре и слатине _око _ Новог Кнежевца, ЂБачког Градишта и Ђачког Петровџа Села и сад су под водом — овог пута | ју је човек довео ради пиринча!
Све је то потекло – одавде, из Завода. Спгурно се може р да је завод чврсто урастао У свој
крај и да се бави оним што је за
Војводину заиста жЖивотно, М. МАРКИЋЕВИЋ
завода вза научна истраживања
АКОРД У МУЖИ ОВАЦА
Бели Манастир, 29 јуна
Овчарство на Бељу све се више развија. Упоредо с његовим развит“ кпомМ ПојЕ_ВИЛО се и питање што правилнијег награђивања радника запослених код оваца. Мужа оваца на овом нашем највећем пољопривредпом добру до недавно је плаћана на сат. Тако се дешавало да су И најбоље и најслабије музачице биле једнако награђиване. и чобани и бригадири код оваца плаћани су по надници, иако од њиховог ћала“ тања највише зависи количина намуженот млека. По озаквом начину плаћања једна музачица на Ђељу просечно је за један сат помузла 40 до 50 оваца, што је релативно мало, Исто тако, ни млечност оваца није била нарочита, ,
Услед тога у _ пољопривредним лирекцијама на Ђељу размотрење су могућности за увођење новог џачина плаћања за мужу оваца. тако је пољопривредна дирекција У Ммирковцу увела акордно плаћање музачица то јест, по хитру намуженог млека. Међутим, плаћање '0 бана и бригадира остало је и даље по надници. Они'и даље нису били заинтезесовани за количину намуженог млека. Због тога се једино ловећала брзина муже, али млечност оваца остала је иста. ·
Ппрва на Бељу увела је плаћање по литру намуженог млека и за гу“ зачице и за чобане и бригадире пољопривредна дирекција У Козјаку. Тако сада сви добијају плату од памуженог млека,
Поред тога, ова дирекција после“ тила је пуну пажњу и техници муже. Док, на пример, на имању по= љопривредне дирекције У Подунављу музачица једном руком музе, а другом држи посуду, што иде споро, у Мирковцу су овце музле по две музачице, од којих је једна држала овцу а друга музла, на има= њу | пољопривредне дирекције — У кКозјаку уређени су специјални бок= сови за мужу оваца. Овим боксо“ вима знатно је олакшан посао, 2 помужено млеко хвата се У специјални левак с дедилом на дну. Из левка процеђено млеко иде кроз тумене цеви право у млекарску канту. Таквим начином муже једна радница помузе за сат 70 до 80 ова“ да, Бољом исхраном и испашпом поовећала се млечност за 20%. до 25 е досим тога, У овој дирекцији уведе но је да се У јутро овце музу два“
. пд;ш примеру пољопривредне _ дирекције козјак почеле су да раде
е дирекције. и остале дир в. с.
————
Саветовање о привред= ном рачуну у радним
задругама скопље, 30 јуна у Главној о дирекцији | задружне
пољопривреде Ма–кедом.џх]е у Скопе љу одржана је конференција привредних и пољопривредних струч“ њака на којој се дискутовало о вођењу привредног рачуна У пословању сељачких радних задруга. Реферат о значају увођења привредног [)ПЧУНЗ У сељачке радне задруге Македоније поднео је директор Главне дирехције задружне пољопринреде, иинжењер аГрОНОМИ·· је Јордан – Блажевски, У плодној дискусији, износећи своја мишшље“ња која су у појединим питањима била супротна једна другим, дискутанти су дали веома добре суге-
стија по различитим проблемима из рада сељачких радних задруга у вези са увођењем привредног рачуна. Поред осталог, детаљно су разрађена следећа питања: евиденција уложеног рада У појединим пољопривредним радовима – (што досад претставља један од највећих пропуста у раду сељачких радних задруга), улога, место и значај претседника сељачке радне задруте, управника, бритадира, књиговође и осталих служђбеника _ на раду у сељачким радним задругама. Поред тога, проучено је и питање састава бригада у сељачким радним задругама као и остала питања у вези са увођењем привредног рачуна у сељачким радним зЗа·другама, Акција против кромпирове златице
Брчко, 30 јуна Ореско повереништво – за – пољопривреду Брчанског среза организовало је екцију за уништавање кромпирове златице. Ова штеточина се досад није појављивала, али постоји бојазан да је зараза пренета. Због тога су формиране ко= мисије које прегледају кромпиришта, затим баште и дворишта,
УЗ ПОМОЋ СтрРУЧЊ
Прокупље, 30 јуна
Тош пре уласка у село Југовац, недалеко од Прокупља, чује се вршалица сељачке радне задруге „Никодије Стојановић-Татко“. Већ не« колико дана тута снопове задружног јечма, док редовно кола одвлаче пуне вреће, Обишла је она и гумна неких инокосних сељака. У књизи нршаја, коју брижљиво води задругар Јован Миличић, види се да је Влада Антонијевић са пет ари овро 200 килограма јечма. Он је поститао са своје њиве досад нај= већи принос јечма, јер би то по хектару изнело 52 метарске центе.
Како је постигао толики приност Владан Антонијевић каже: „Ништа нарочито! Радио сам само по упут« ствима стручњака“,
КЖада је јесенас обрао кукуруз наЂубрио је њиву стајским ђубривом, затим узорао и посејао на пет ари 13 килограма јечма, Зима је била
блага и већ у рапо пролеће жито |
је, иако ретко, било бујно. Обратио се стручњацима за савет, Опи су му препоручили да унакрсно подрља јечам, Ако је жито ретко раз-
бија се земљина кора и закржљале стабљике добију „одушка“. Послушао је савет и подрљао јечам. ХЈеколико дана касније већ се видело побољшање. Јечам је био густ, али је сувише бујао. Зато га је крајем маја покосио на 30 сантиметара из“ цад земље, Све ово допринело је
ЕглЛ
Е
Један од срезова најтеже“ гођених, последњим по у Бјеловарској области. је ма, Набујала река Чесма ес шила је многе мостове,' ра: ла путеве, претила _ нас преплавила ливаде и унип ла многе усеве. Највише страдала ' села Обедишће, Ок: шинци, Веришиће 'и Новосел; где су скоро сви усеви пПро
ли, Досад су, према још неп
хиљада јутара, Са многих ља вода се још није пов Канали нису чишћени 10
ње воде.
Прва о непосредна п : страдалима — још у'време' лаве — била је добро органи“ зована, Локалним органима народне власти притекли су. мах у помоћ и припадници гословенске армије Захваљ јући томе није било људских жртава, нити је стока – много страдала, После поплаве образовани су, и одмах почели да раде у свим народним одбори-. ма штабови за помоћ, за о – правку мостова и путева, за санитарно-хигијенске мере итд.. –
Да би се што је могуће више. отклониле · последице поплаве и умањиле штете, Срески'на“ – родни одбор хитно је тражио – веће количине семена за опу-
“
ме ових култура брзо је сти ло, али је при расподели било крупнијих грешака. Неки ме- – сни нароцни одбори добили више него што им је потребно, а други знатно мање. На пример, Месни народни одбор Храстил=. ница добио је 22 метарске центе кукуруза а било му је , | вољно 11, Оно што је преост ло нуди се по селу „коме Тре- | ба", Истовремено земљорадни- – ци из Новоселца немају семена. Досад су сељаци успели дД засеју кукурузом нешто преко 200 јутара, а чим се земља ма: ло осуши засејаће и остало, Пошпто ће ускоро у свим кра= .37„ јевима почети жетва и откуп, _сада се свуда убрзано · проце њују штете. Важно је да . с процењивање што боље органи зује и да се спроведе добра ко! трола. : ' # Припадници санитарниу ОДЕе“ љења ПАЗ-а и куреисти Црвеног крста уз стручну о помоћ
здравственог особља, успешно су извршили свој задатак. Сви | бунари у срезу (преко 2.000) хло= · л·„ рисани су и сада се вода може е
пити без бојазни од заразних | болести. ЊОСтЕ Осим у Новоселцу, свуда! је добро решен проблем исхране. У овом селу искористили су шпекуланти – несналажљивост органа власти и продавали по“ љопривредне производе по врло високим ценама, Док.је, на. пример, цена грашку у Загре.бу 15 до 20 динара, у Новоселцу га продају по 120 динара. Цене су високе иако село има – продавницу – пољопривредних “ производа, коју је отворио Сре- · –% м.„;ч.
ски задружни савез, зато што у њој нема робе, ) Стока је добро сачувана. Са- да се решавају и здравствени проблеми и питање исхранг. У свим селима је крупна стока · цепљена. У неким шумским. подручјима скинута је привре- · мено забрана за пашу да би се стока могла исхранити, Понег де је било неспоразума (у ре“ виру Жутице) где шумари ни: су допуштали да се сток паса, али су такви случај били ретки. КИ СИ И Многе такве и сличне ће могу успешно решити ми локални | органи , на власти не чекајући пом
к
да стабљика ојача — на 57 се види да је била деб :
вином
гРдц
< њаци рекли. Ујесен ко узорао, посејао, цод сио.. Па чак“ се неке нарочите.
њ
пленарни састанак Гл бора Народног фФронта Македо*·,„„*_ није. – ОН р На састанку су претставници градских организација Народ= · ног фронта Скопља среских организација Битоља и Гостивара _ поднели – извештаје о неким “ искуствима из рада Њихових организација после чега је отворена дискусија и донети закључци о' даљем раду Фронтовских организација Македоније.
125