Борба, 01. 07. 1951., стр. 4

о е

да, су те снаге још увек јјентисане. тај процес и ентације траје већ ду-

о_ бих је то омиљена е -Итцтдв Спгшонеа, Са фидиференцираном, ненаметпажњом према госту у дому, Силоне је о томе основном питању савре· италијанског – демократ-

и узнемиреност старог ре137 (•!.п: | Игнација Силонеа сам, као и ги од вас читалаца, већ притично познавао иако сам га тек први пут у животу видео ту у његово: ,шм једноставном угодном 25 7567 П ЛлоМм. – ст 1 ИМУ оуја дећа УШа Ђјеоћ, као т – сам, заједно с вама познавао и _ његов родни крај у коме никад „ нисам био: увале исушеног Фу: чинског језера, сиромашне Абруце, где владају проклетство _ и суровост вечите беде и крај. ње заосталости, где грожђе ни__ кад не дозрева до краја, где је оживот очајан и безнадан, где тобожњи – кнезови Торлоније, : 'Биј станце и Импреса-

рији по и располанжу животом и смрћу оних дивних, сурових и наивних Силонијевих земљака, као што су Бернардо Вијопа, Рафаеле Скарпоне и Елвира ла Тинторе, којима су преци поред беде оставили У наслеђе и овакав начин мишљења: .

„Изнад свију је Њ бог,

господар неба. Затим | долази ' кнез | Торлонија,

господар земље,

Затим оружана стража – кнеза Торлонија.

Затим пси оружане страже кнеза Торлонија

Затим, долазе сељаци, | И ту је крај..."")

Разговор са Силонеом, ту У ја деђја УшШа Ћсоћ био је о кружен оном толико пријатном и културном атмосфером ведрине, пвећа, књига и наглашене, укусне једноставности, На зидовима су византиске мадоне и прозрачни јапанески акварели. На столу је пепељара — носталтична успомена са ХТМ, контреса Социјалистичке странке, који је значио и њен успон и почетак њеног распадања.

Управо тих дана водили су се преговори за уједињење соци'Залдемократских ФфФракција, Са= рагата – (ПСЛИ Социјалистичка · странка – италијанских радника) и Ромите (ПСУ — Социјалистичка – странка | ј: 1

_ ства.) | ф — 'То уједињење у принципу _ није лоша ствар, каже нам Силоне. А | Па ипак, он лично почиње да – се дезинтересује. Јер, праве се _— неке комбинације које му-се не чине реалним., Иако зна да ту – има добрих снага, одабраних _ елемената, ипак све то што се ' данас збива у социјалдемокра– _ тији Италије — све је то зби– вање на мартинама политичке“

— Увек ће те комбинације бити на маргинама политичке _ стварности Италије до год њи“ "хова главна снага не буде про- | летаријат, »

"То је давнашња линија Игнаа Силонеа, То је била и ње· основна теза у реферату

"Социјалистичке странке јединства поднео на конгресу у Торину 27 јануара ове године: лавни задатак Социјалистичке нке јединства треба да буде рад међу пролетереким ма– сама, јачање пролетерског еле-

мента у странци; нарочиту Силонеовог романа „Фонта-

чуићи _лрм,

· НОВ ПРОГРАМ

Д =- Лондон, 30 јуна 'ер јавља да је нови директор џије ОУН за помоћ арапским

оиз – Џалестине о Џон

Италије

З тр:

пажњу треба обратити на кадрове који се налазе у Комунистичкој партији Италије, а незадовољни су њеном политиком деморализације и сателитске издаје интереса италијанске радничке класе, па због тога почињу да је напуштају, или се још колебају,

На конгресу у Торину Сило-

ликом избора нове Дирекције странке победио га је Ромита већином која је била мања од једног процента гласова. Политички посматрачи објашњавали су Ромитину победу недовољном организационом енергичношћу Силонеа, коме су, као литерати и хуманисти, сасвим ту ђе ситне политичке смицалице.

То. су, ваљда, и разлози ове Силонеове скепсе према унификацији Ромита — Сарагат, за коју је иначе чак и сам Ромита на конгресу у Торину, са извесним цинизмом на сопствени рачун, текао да се ту ради о „састајању сиромаштва и беде“. (Догађаји који су уследили показали су да је Силоне имао право што се није мешао у ту политичку аритметику ,„сиромаштва и беде“.)

— Масе су очито незадовољ“ не политиком КП Италије, јер она није активно ангажована у борби, она не пружа конкретне резултате масама. Та политика потпуног подређивања интереса италијанског народа хладној, циничној, бруталној, рачуници Москве, која не жели да италијански – пролетаријат ~ буде моћна морална и материјална сила, кобна је по Италију. А последица је сталан процес колебања и деморализације маса. Многи још остају ' у редовима КП само због неизвесности и страха. Многи опет механички прилазе демохришћанима, иако нису ни клерикално расположени, нити су под хришћанским сугестијама уопште, Незадовољни са КП, они се оријентишу демохришћанима као великој контратези, И баш стога ми се чини да је покрет Кукија и Мањанија веома озбиљан и значајан покрет, иако је тек на самом почетку: први пут се од КП одвајају заиста квалификовани љЉуди

У тој сажетој и оштрој анализи – италијанске – политичке стварности, изреченој од стране дугогодишњег искусног револуционарног борца који никада није изневерио социјализам и у чијим књижевним творевинама, и поред извесних песимистичких ~ расположења, – одјекује снажни хуманизам и вера У људске вредности, — учинило ми се да чујем и призвук горчине личног искуства,

Игнацио Силоне (право му је име Секондино Транквили) један је од оснивача КП Италије и Интернационале комунистичке омладине. Био је сасвим млад, боље рећи дечак (рођен је 1 маја 1900), када је ступио у револуционарну борбу. Већ у 17 години он је секретар синдиката сељака из Лбруца. Једно време је поред 'Тољатија био најистакнутији Пуководилац КП, и у току читавог низа година, док је Тољати био У иностранству, Силоне је под владавином фашизма руководио илегалном партијом У зе–| мљи. Заједно са Тољатијем био је'и члан Егзекутиве Комунистичке Интернационале, Тешко болестан, без пасоша и икаквих материјалних средстава, он је 1929 илегално пребегао у Швајцарску на лечење, где је остао све до 1944 тодине. Године 1931 одвојио се од КП Италије и утлавном се посветио књижевном раду. Каписао је низ дела: „Фонтамара“ (роман, 1930), „Фашизам“ ~ (историски – есеј, 1934) — оба дела преведена су на наш језик; затим „Пут у Џариз“ (новела, 1935), „Хлеб и вино“. (роман, 1937), „Шжкола диктатора" (1938), „Мацини“ (есеј, 1935), „Зрно под снетом“ (роман, 1940) и „Он се сакрио“ (драма, 1944),

Разлоге свога раснида са КП Италије Силоне је изнео у својим успоменама које су први пут објављене у часопису „Комунита“, септембар—октобатр 1949. На овај напџис Тољати је оштро опгтоворио у „ Унити“ од 5 јануара 1950, али је морао да призна веродостојност чињеница које је Силоне изнео, „Прелазим, дакле, — пише Тољати од речи до речи — непосредно на ствар коју Силоне ставља у дентар своје приче и из које прави скандал: на Њ заседање проширене Егзекутиве Комунистичке Интернационале у мају 1927. Ствари су се заиста одиграле онако као што износи Силоне (изузев неких нетачности на којима нећу да инсистирам и које су без вредности)“; но, стварно не могу да схватим како се може оно што се догодило на томе заседању узети као доказ да је „руска руководећа трупа“ „иступила препотентно и инала против сваког независног става осталих партијачланица“... :

" Да ли Тољати заиста „није могао да схвати“7 Остављам да то пресуде читаоци којима се уједно извињавам 'због нешто | дужег навођења неколико за-

| | нимљивих одломака из Силоне:

их успомена,

присуствовао сам Тољатијем заседању ЖомуниГољати је е руководио м а

неова теза није победила. При“-

Италије где сам руководио унутар= њом организацијом Пажпе.у Суз'е;и смо се у Берлину и заједнички продужили – за – Москву, Заседање је, наводно, било сазвано да хитно донесе одлуку о директивама које треба дати комунистичким партијама у борби „против непосредне “ опасности империјалистичког ! рата“, а у ствари циљ заседања био је да Е!очне са „ликвидацијом“ Троцког и Зиновјева, који су још били чланови Егзекутиве, Као и обично, да би се избегла могућа изненађдхва. пленарне седнице су се до у детаље припремале на претходним састанцима „Зетог Сопуепс-а“ (комисије старешина), који је, био састављен од руководилаца најваженијих делегација,. Тољати је инсистирао да и ја идем с њиме на те затворене седнице, — којима је, у име италијанске, делегације, могао по правилу само он да присуствује, — пошто је, предвиђајући тачно претстојеће комплижкације, – желео да има подршку претставника илегалне организације. На првој седници којој смо присуствовали стекао сам утисак као да смо стигли и сувише касно, Она се одржавала У једној малој просторији седишта Комунистичке Интернационале под претседништвом Немца Ернста Телмана, који је одмах прешао на читање · неког пројекта – резолуције против Троцког, Пројект резолуци« је, који је требало предложити пленарном заседању, осуђивао је врло оштрим изразима један докуменат који је Троцки упутио Политбироу СКП (6). Заиста, ванредан случај! Руску делегацију су на тој седници „зетог сопуепта“ сачињавали Стаљин, Риков, Бухарин и Мануилски, По завршетку читањд Телман нас је упитао да ли се слажемо с пројектом _ резолуције. Финац Отомар Куисинен је изјавио да сматра да пројект није довољно оштар,

— 'Треба отворено рећи — казао је он — да је докуменат који је Троцки упутио Политбироу СКП(6) по своме карактеру изразито контрареволуционаран и да претстанља јасан доказ да његов аутор нема више ничег заједничког с радничком класом,

Пошто нико више није тражио реч, ја сам се — у договору с 'Тољатијем извинио ~ присутнима због закашњења које ми је онемотућило да:се упознам с документом о коме треба донети суд.

Цртеж са насловне

— Заиста, — мирно је · изјавио Телман — ни ми остали не познајемо тај докуменат,

Нисам просто могао да верујем својим. ушима те сам поновио своју примедбу другим речима:

—– Може бити да је поменути докуменат Троцког за осуду — рекао сам — али јасно је да га не могу осудити пре него што га прочитам,

— Ни ми нисмо читали тај доКку-

менат — поновио је Телман — као ни већина присутних делегата, изузев Руса.

Телман је говорио немачки и његове речи биле су превођене на руски за Стаљина и на француски за нас двојицу-тројицу. Телманов одгтовор који ми је био преведен чинио ми се тако невероватним, да сам се окомио на преводиоца;

— Немогуће, рекао сам му, да се Телман тако изразио. Молим те да ми поновиш његов одговор и то реч по реч,

У том моменту умешао се Стаљин, Стајао је у дну собе и једини је он од присутних био миран и сталожен.,

— Политбиро Партије — казао је Стаљин — сматрао је да није било пожељно превести докуменат Троп- | ког и поделити га делегатима, пошто у њему има разних алузија на

политику совјетске државе у Кини. (Мистериозни докуменат је _ био

касније бригом самом Троцког 0објављен у иностранству у брошури под насловом „Проблеми кинеске револуције“ и — како се може свако уверити — не садржи никакву државну тајну, него даје исцрпну и оштру критику политике Стаљи-

на и Коминтерне према Кини, Стаљин је у своме говору пред Ммосковским Совјетом 5 априла 1927 године величао Чанг Кај Шека и

ПИСМО иИЗ С А. А.

стране – листа соћпа листа“

ИАИ А з ОИ У РИ ИИ

потврдио своје поверење у Куоминтанг, То је било управо недељу да-

на пре познатог антикомунистичког |

удара кинеског националистичког вође и његове странке: комунисти су били изненада избачени из Куоминтанга, десетине хиљада радника је било убијено у Шангају, а месец дана касније и у Вухану. Разумљиво је, дакле, да Стаљин није же лео да се дискутује о његовој погрешној политичкој рачуници и зато је покушавао да се заклони иза наводних државних интереса).

крнест Телман ме је запитао да ли ми је Стаљиново објашњење довољно, — Не одричем право Политоироу У“СКП(б) да држи у тајности било који докуменат — одговорих, Но не могу да схватим како се од других може тражити да осуде један непознат докуменат,

Док сам говорио све је више расло огорчење против мене и Тољатија, а после мог одговора Телману, оно је превазишло сваку меру. У том су се нарочито истицали већ поменути Финац и још џеки Бугари и' Мађари,

— Нечувено — викао је Куисинен сав црвен у лицу — да се овде У тврђави светске револудије још у· век пружа гостопримство сличним малограђанима, Реч малограђанин је изговарао с неким смешним из8разом презира и гнушања,

Једини човек који је остао миран и непоколебљив био је Стаљин, ко. ји је рекао;

— Пројект резолуције неће бити предложен ако макар један делегат буде против.

Затим је додао: „Можда италијански другови нису добро упознати с нашом Њ унутарњом суџтуацијом. Предлажем да одложимао ' седницу за сутра и да задужимо неког од присутних да проведе вече са друговима Италијанима и да им објасни нашу унутарњу ситуацију.“

Ђугарин Васил Коларов је добио тај незахвалуи задатак и извршио га је с тактом и доброћудношћу. Позвао нас је те вечери да попијемо шољу чаја у његовој соби У хотелу „Лукео“ и без икаквих увертира начео трновиту тему:

— Да разговарамо отворено — казао је смешкајући се — ви можда мислите да сам ја читао онај докуменат“ Не, нисам та читао. Треба да вам кажем истинут Онај до-

„Ризорђименто

куменат ме и не интересује. Да вам кажем још више7 иИ кад би ми Троцки тајно послао једну копију одбио Сбих да је читам. Драги друтеви Италијани, не ради се овде о _ никаквим – документима, · Знам добро да је Италија класична земља академија, али ми нисмо на Акхадемији; налазимо се у ошттрој борби за власт између длве антагонистичке трупе у врхопима руског руководства. Којој од ове две групе да се придружимот“ То је сада основно питање, а документи нису важни, Не ради се о тражењу историске истине о неуспелој кинеској револуцији. Ради, се о борби За власт између двеју противнич= ких и непомирљивих група, Треба се определити. Што се мене тиче, ја сам се већ определио, Ја сам за групу већине. Ма шта мањина да каже или учини, ма какав докуменат да сбјави против већине, ја

сам — понављам — за већину. Докуменат ме не интересује. Опвде нписмо на Академији,

Напунио је наше чаше чајем и погледао нас као учитељ посеновце. — Јесам ли се добро изразиот запита ме,

— Сигурно — одговорих — прилично јасно,

— Јесам ли те убедио7 — питао је даље.

— Не — одговорих.

— А зашто нет — хтео је да зна.

— Требало би да ти објасним рекао сам му — зашто сам ја против фашизма. #

Док се Коларов држао као да је увређен, Тољати је изнео своје мишљење умеренијим, али не мање одлучним изразима:

—– Не МО;!СВМО се изјаснити а е

основе — рекао је, Треба познавати суштину политичког питања. 1

Коларов нас је слушао < доброћудним осмехом самилости на лицу.

– Ви сте још сувише млади казво нам је успут, пратећи нас до врата, Нисте још схватили шта је то политика.

Следећег јутра поновила се јуче рашња сцена са заседања »Бештјог сопуепта«, У малој канцеларији У којој нас се налазило – отприлике дванасестак лица владала је необи чна нервоза, Руска делегација би ла је као и претходног дана ком плетна.

— Да ли си објаснио италијан. ским друговима о чему се, радит – запитао је Стаљин Коларова.

— У поттуности — одговорио је Бугарин.

— Уколико је ма један делегат поновио – је Стаљин противан пројекту резолуције, у томе случају пројект неће бити – предложен на пленарном заседању, Резолуцију против Троцког можемо примити само једногласно, Да ли се. дру• гови Италијани — додао је обраћајући се нама — слажу с пројектом резолуције7 ј

Посде краћег консултовања с Тољатијем, ја сам изјавио:

—– Пре но што почнемо да претресамо пројект једне резолуције, нужно је да познајемо докуменат који се осуђује у самој резолуцији. француз Албер Трен и Швајцарац Жил Амбер Дроз дали су исту изјаву, (И њих двојица су се неколико тодина касније нашли ван Комунистичке Интернационале).

— Пројект резолуције се повла« чи — изјавио је Стаљими.,

После тога смо поново присуствовали – хистеричном – спектаклу од прошлот дана са бесним и увређеним протестима разних Куисинена, Ракошија и Шепера. Због _ нашег „скандалозног понашања" Телман је изразио сумњу да је читаво наше руковођење · антифашистичком ажтивношћу у Италији лажно и да је чињеница да се нашом кривицом фашизам још увек чврето држи на власти и због тога је тражио да се Комунистичка – партија Италије подвргне строгом испитивању. Иистрага је била одложена "а касније, а у међувремену су почеле пленарне седнице Етгзекутиве које нису биле без сличних поучних епизода. На првој пленарној седници Егзекутиве догодиса се инцидент који је потврдио сву тежину расцепа у руској руководећој групи, као и бруталну дезобзирност са којом се он почео да решава. Тек што је почела седница, кад стиже Гриториј Зиновјев, редовни | члан Егзекутиве, Но, на вратима су та два униформисана полициска агента спречила да уђе..

Остали чланови руске делегације — по свему је изгледало — очекивали су овај инцидент, који је био унапред прорачунат. '

— Зиновјев — изјавио је Пјатницки дао је оставку на „положај

дника и члана Егзекутиве још на прошлом заседању Егзекутиве, Уз општу изненађеност Тољати је затражио реч.

— Претседавао сам оној седници —– изјавио је. Био сам задужен, управо од руске делегације, да са= општим заседању да Зиљвовјев напушта положај претседника, по казали су ми да нагласим о да он остаје члан Егзекутиве, пошто га је Конгрес изабрао на ту дужност.

У међувремену је Зиновјев стајао на Ппрагу улаза, непрестано тзадржаван од двојице полицајаца.

— Ствар је завршена — суво је изјавио Телман, који је претседавао. Разуме се да Зиновјев | није више члан Егзекутиве.

Моја реакција на те догађаје била је, признајем, више-мање бурна. Она сигурно није изражавала неки виши морал, него само наивну непосредност провинцијалног илегалнот радника, још незараженот хладним политичким рачуном. 110стављао – сам Тољатију ~ питања: „Мислиш ли да се слични догађаји често догађају у Светом Колегијуму, Или у Великом Саветут"

И на крају је нама — како се то каже „почело да гори под ногама". Стално су нас пратили а нису недостајале ни друге полициске непријатности, као ни тестови нетрпељивости с моје стране; но, спољашња мирноћа Тољатија је почела коначно и на мене умирујуће да делује..

Тољати је сматрао за потребно да нас .двојица, пре одласка из Москве, пошаљемо писмо Политбироу СКП(б) и да објаснимо своје понашање на заседању Егзекутиве.., Писмо је примио Бухарин, одмах нас позвао и пријатељски нам Фдаветовао да га повучемо да не биемо погоршали наш, ионако опасан положај.

Дани који су следили, били су за мене дани црног обесхрабрења. Питао сам се: „Ово је комунизам7“"! На ово смо дакле дошлит Зар они који су мртви, они који умир, по затворима, зар су се они жртвовали за овот7 Мој дивљи, усамљен, опасан живот, живот странца у

— _______-____- ________________ _________________-_________ ____-

њину _ или за мањину без икакве ;

Игнацио Силопе

за

својој – властитој домОвИнИ, овог"...

На повратку, у новинама да нистичке – Интернационале г опоменула "Троцког _ због његозо! документа о догађајима у – Кини. Отишао сам у седиште Комунистичке партије Немачке и тражио од Телмана објашњење. . „То је фалсификат" — оштро сам му грекао „Ти знат да осуда није била изгласана", Но он ми је објаснио да статут Интернационале овлашћује Претседништво да у хитним случајевима може да донесе било какву одлуку у име Егзекутиве, Чекали су, дакле, наш одлазак из Москве да би изгласали у наше име један текст са којим се ми нисмо били сложили. За време мог присилног боравка у ЉЂерлину, У очекивању да се среде моји фалсификовани документи, – прочитао сам у повинама да су америчка, мађарска и чехословачка комунистичка партија оштро осудиле писмо које је Троцки упутио Политбироу СКП(б).

– Мистериозни докуменат — запитах Телмана — био је дакле коначно објављен.

— Не — одговорио ми је. — Но, требало би да научиш од америч• ких, мађарских и чехословачких комуниста шта значи комунистичка дисциплина.

Казао је то без и најмањег ироничног нагласка, чак с неком мртвачком озбиљношћу која се сасвим подударала са стварношћу на коју се односила...“

..Мој разговор са Силонеом, сасвим разумљиво, лдотакао се и наше земље. Он пажљиво прати наш политички и дру« штвени развитак и, чини мМи се, добро је обавештен, Ка0 истакнути италијански ~ књижевник (Силоне је и претседник итали“ јанског Пен-клуба) посебно занимање има за нашу _ литературу. у Берлину, читао сам је Егзекутива Комуоштро Пратио сам са великим ин“ тересовањем рад ваших – „ду“ бровачких Сусрета", ТПриличњно сом са тим упознат. Мислим да је то веома подесна форма меЂународне културне сарадње,, Шта | ради Ото Бихаљиг · Поздравите га...

Ових дана дошао ми је до руку први број листа „Ризорђименто соћиалиста" („Социјалистички преображај“) органа Џокрета италијанских радника, покрета счих „квалификованих људи" — Кукија и Мањанија На првој страни видео сам и чланак Игнација Силонеа .„Со у рани“, под пуним његовим потписом. – Садржина – чланка — омиљена тема Игчација Силенеа;: луцидно размишљање о проблемима који муче комуни“ сте незаловољне политиком и методама – Апарата :Силонеова алузија на систем и метод ру· ководства КП Италије), који се искрено буне против те поли“ тике и тога метода, али. раздирани сумњама, још нису нашли у себи довољно смелости а се одлуче и крену путем ко 'и им указује њихова комунистичка свест. „Гледајте, — обраћа се Силоне тим комунистима заседе којих се.ви плашите уствари су само спољна пројекција крајњег моралног и интелектуалног ослабљења до којег вас је Апарат сро“ зао; то је пројекција ваше у“ нутрашње – панике од помисли на одговорност која ће вам стајати над главом када изађете из садашњег положаја сирочета под туторством да бисте постали слободни људи.."

М. ВИТОРОВИЋ

не и тдн ии И_ И __; _Б __________________________--- __ ___-___ __ - - _- __

Сукоб око Коншроле цена

| Њујорк, јуна

Садашњи амерички закон о контроли цена истиче 30 јуна, Прет= седник Труман је позвао Конгрес да донесе нов закон; стривтнију контролу цена и завођење контроле кредита и станарина.

Америчка влада сматра да је завођење о ефикасне контроле цена нужно потребно зато јер програм наоружања | проузрокује – озбиљну опасност инфлације. Повећање броја запослених, у време великог повећања производње за војне сврхе и смањивање производње · потрошне тобе, довешће до великог повећања новчаних, а смањења тробних фондова, Нужна последица ће бити скок цена и опадање вредности новца.

Број незапослених је у сталном опадању, Априла 1950 године било је у САД 3,500.000 радника без по-

сла а априла ове године свега 1,700.000. познати амерички скономиста

Слихтер Самнер сматра да ће се за годину дана број запослених повећати за два милиона, Према његовом прорачуну наднице ће се повећати За 20 до 25 милијарди допара. (Повећање надница за око 12 милијарди долара доћи ће већ од повећање броја запослених и броја радних часова. Очекује се да ће, као последица захтева радника, повећање надница изнети даљих 10 мМилијарди долара).

Повећање броја запослених значи повећање новчаног фонта. Али. ова појава неће бити праћена упоредним повећањем производње потрошне робе, већ напротив њеним смењивањем. Говорећи о тој опасности, Труман је изнео овакво мишљење: „Неки људи мисле да би окончање корејског рата уклонило опасност инфлације, 'То, међутим, није тачко,

Нама треба контрола цена, најма. ње за две године, и независно од тога што ће се десити:у Кореји.,. Сва тежина инфлације ће тек да

„ наступи. Бојна производња је“ тек

сада

почела да ради на широком . 7 ј

пољу, Производња потрошне робе је тек сада почела озбиљније да се смањује. Наредних месеци, када ће доћи до оскудице потрошних добара, опасност инфлације постаће сва озбиљнија и озбиљнија, Биће потребна најоштрија контрола цена да се спречи њихово дизање...“

Амерички њ економисти кажу да постоје два пута за ограничавање инфлације: завођење стриктне контроле цена и надница, и повећање пореза и такса. Овим последњим одузима се новац, смањују се новчани фондови и доводе у равнотеже са робним фондовима. (Порези и таксе су већ повећани за 8 милијарди _ долара, и 'Труман сада предлаже даље повећање за 10 милијарди долара),

Америчка влада је решила да примењује оба метода, тј, како контролу цена и надница, тако и стално о повећање пореза и такса, Али, у погледу контроле цена, она је наишла на велик отпор индустријалаца, НАМ, удружење које уједињава власнике око 15.000 индустриских предузећа, одлучно иступа против сваке контроле цена. Оно износи тезу да неке озбиљне опасности инфлације уопште нема. Привредни потенцијал Америке је толико велик да је она способна да и у време – програма – наоружања производи више потрошне робе. него што јој треба, Часопис „Форћун“ доказује да не постоји никаква опасност да би се због повећања запослених · новчани – фондови подигли изнад робних фондова, НАМ такође. отворено каже да је против контроле цена и то зато јер она значи сувише велико мешање државе у привреду и јер такво стално повећање улоге државе у привреди · „води полако со%ијализмв". рњ

руман је (у свом говој на радију 14 јуна) потсетио раум•зричрку јавност да је' удружење НАМ, непосредно после Другог светско;· рата, у кампањи за укидање контроле цена (која је уведена за време рата) тврдило да ће укидање кон-

троле цена добро деловати на привреду, тј. да ће цене одмах пасти. Међутим, – догодило – се – обрнуто, Претставник 16 милиона организог ваних радника САД, Валтер Ројтер изнео је пред сенатским комитетом следеће податке: контрола цена је укинута јуна 1946 године, а већ годину дана касније живот је био скупљи за 39%%. Нарочито је поскупилд храна, за 70%, а од тога су највише поскупили месни производи, за 155%. Ројтер је нагласио да од оваквог поскупљења хране нису имали никакве користи фармери, већ искључиво власници прехранбене индустрије,

'Удружење – индустрије | НАМ је пре два месеца покренуло велику кампању за укидање сваке контроле цена. Преко својих претстав. ника у кулоарима Конгреса, као и у самом Конгресу, НАМ са успехом кочи рад Конгреса у овом важном питању. О томе се осетио побуђен да говори и Труман:

„Пре пар дана ја сам позвао код себе групу сенатора и конгресмена, лидера обе странке у, комитету који раде на овом закону, Објаснио сам им од коликог је значаја за нашу земљу да добијемо добар закон. Мислим да су,се сви сложили са мном. Али неки од њих су Ми рекли да се налазе под великом пресијом извесних кругова и група интереса, које траже да се укине контрола цена.“

Овај час најактивнији су власници прехранбене индустрије, нарочито месне, и крупни земљопоседници. Када је влада максимирала цене говеђем месу, они су организовали економски бојкот. Тај се одмах осетио у великим градовима, Говеђе месо је за пар дана нестало из касапница, Истовремено, они су преко својих претставника у – Вашингтону применили притисак на чланове Конгреса, тражећи да се одмах укину владине одредбе о максимирању цена меса Еи·шме су засада углавном и успе-

Све радничке уније С ствено су устале пришАхЕокђ#хта :Ушдања контроле цена. Радничке

организације траже стриктнију контролу цена од досадашње. Конгрес индустриских радника (ЦИО) поставио је следеће главне захтеве: Контрола цена треба да буде како по квантитету, тако и по квалитету, што значи да.требд обезбедити да ће се по максимираним њ ценама продавати роба тачно одређеног квалитета. (Валтер Ројтер је нагласио да би у супротном случају свако могао дд изиграва контролу цена), Контрола цена треба без условно · да обухвати храну, То, међутим, не сме да иде на штету фармера, и зато би влада требало да даје фармерима субвенцију,

Треба завести стриктну контролу станарина (које су у последње време веома порасле),

Треба регулисати и контролисати кредите.

Треба увести прогресивно опбрезовање; у првом реду треба повећати порез на профите које власници индустрије постижу од војне пр;изводње.

адничке уније позива НИ к да члановима Конгреса Ј?цгд:; !'П;З сма са захтевом да се заведе стриктна контрола цена.

Претседник Конгреса – индустриских организација Филип Миреј кхзјавио је пред сенатским одбором: Живот је данас скуп и постаје све скупљи. Наставак инфлације, коЈУ осећамо од Кореје даље, смањиће животни стандард америчког народа, а оставља недирнут луксуЗ}е!;а живот групе крупних профи-

Међутим, расположење у Конгресу не иде у прилог предлогу да се заведе стриктнија контрола цена од садашње, Према томе, барем засада, нема никаквих изгледа да би Конгрес усвојио захтеве радничких унија, а нема“ изгледа ни за прихватање мера које је предложио претседник Труман, Опште је мишљење да ће Конгрес само продужити досадашњи закон о контроли цена. с.

изручоњ .; џратних зпочинаца. П

Откривање ратних алочинаца велића и Артуковића и вахтеви | воје. је наша Влада упутила за њу. = о ид_дучење нашшли су на р '}“ 'ики одјек у нашиј земљи – М

4 писма и , телеграми :говоре Д0 дподушности свих радних љчд „гославије у захтеву. да о се _'џвиЈ гшки ратни злочинци изруче на Јим властима и изведу иред за. родни суд да одговађају ,а недела.

„Најобичнија _ пљачка,.

пишу фронтовџи _ Среза ' Мост. Стеван Бујић о наводи – ило које су усташе извршили у јуну 1941 у Срезу Доњи Лапџац, а ник ЈА Ђорђе Ђурић, који је гринаестогодишњи ' дечак – дожив, страхоте концентрациопог – логора у Старој радишки, придружује со захтевима наших трудбш'икв „ко и очекују изручење ратних зло- – чинапџа у руке народне правде“, Јелена Басић, ученица симнази“ је из Београда, чије су родитеље усташе убиле у, логору – смрти, у Јасеповпу пише, Између – осталог; „Апџелујемо на америчку, владу :'„,· јавно мњење да нам се изручи ратни злочинац А[:ТУ'СОВН!!";·у&вом ваз хтеву придружују се п ратна сиро• чад — ученици Ипдустрисње шко« ле у Кнежевцу. а Чланови синдикалне подружни« це радника и службеника же, ничке станице Београд, радни к лектив рудника угља „Тито“ Бано вићи, грађани Коњипџа – и народ Љубушког среза пружају пуну по•. дршку оправданим взахтевима на• ше владе и позивају је да и даље енергично инсистира на изруче• њу ратних злочинапа, „Не могу избећи праведиу каз“ ну кривци ва тако велике жртве које су пале са њиховим знањем и одобрењем и по њиховом налогу" — пишу чланови Савеза бог рада из Грачанице. Њиховим з хтевима придружују се учесници“ проширеног пленума Синтикалног пећа ва град п Срез Карловаџ и стичући да су „још свеже успоме не на злочине који су пзвршени у Глинској пркви, Пркосу, Карлов џу н осталим местима“, | Описујући многобројне усташке — злочине — за које длректну одго ворност сносе Павелић и Артуког вић у својим писмима – општена« родном захтеву з ЉиИхХхово изруче« ње придружују се. између осталих, фронтовци Травника и Среза Ши• роки Ђријег, радни колектив. ливниџе и фабрике пољоприврелних справа Крека, пезервни офипири Среза и грала Линковци и учесни-

ип конферетшије прпликом подетт спомепипа У Зелини

Пуна подјипка коју наши рални ; уди – пружају – захтевима – своје :

ЧЗладе речити је локаз њихоле и иравданости и воље трудбепика Југославије, који желе ла пранвед« на казна — казна коју су заслужили— стигне ратне злочичне ГПа зелића и Артукопића

ГРЧКИ ЛИСТ О ПАВЕЛИЋУ | А. за, 30 јуна

Атински лист „Проодезтикос филелефтерос“, који је близак Пластиоасовој странци ЕПЕК, донео је чланак у коме подржава захтев југослопенске владе за изручење ратног. злочинца Анте Павелића Југославији. У · чланку су изнесени многи злочини које су Џавелићеве усташе починиле над југословенским народима уз помоћ немач“ ких и италијанских власти.

Лист пише да ратни злочинац. Павелић данас ужива подршку“ аргентинске владе. међународ“ них реакционарних група, католичког клера и неких источно-европских земаља. „Јасно је да оваквим поступком Аргенти“ на крши обавезе које је преузела на основу Повеље Уједињених нација и сноси међународну одговорност штитећи · ова= квог ратног злочинца“ — за“ кључује „Проодевтикос филелефтерос“., /

ј (

Џорџ Маршал __ -

о економекој и воје : ној помоћи СА · инострансетву

Вашингтон, 29 јун:

Како јавља Рајтер, амерички министар одбране Џорџ Мар“ шал изјавио је данас у спољинополитичком – одбору Т : 'ничког дома да је програм о номске и војне помоћи ино“ странству неопходан за чува! мира у свету, а посебно За бедност САД. Према Марша вим речима, америчка о ностранству, која је ове год | предвиђена у износу од ос по милијарши долара, би] требна још и следеће д' не. После тога, рекао је

је отпада највећи део! биће о економски довоЈ жне ла се самостално! даљу изградњу својих них снага и своје

КОМАНДАНТ НОРВЕШКЕ МОРНАРИЦ ПОДНЕЋЕ ОСТАВКУ.

Осло, 30 ]

Рајтер јавља да је кдца,нд:[!!'г

вешке — морнарице, В"ц': ге 1 Даниелсен данас изјавио Д

нети оставку и да ће се пову,

активне спужбе. Ову одлу

ниелсен је образложио тиме,

поморске бракгу“ нагласио д? сво]* положај |

пустити одмах.