Борба, 01. 07. 1951., стр. 5

|'.',?Е1'·.

уе

жр; И :

ти у и ' у ;

" Недеља, 1 јул 1951

– ЗЛОЧИНАЧН

СПОР ОКО' ПЕТРОЛЕЈА

оп а

О РАСЕЉА-

ВАЊЕ ЈУГОСЛОВЕНСНЕ |БРИТАНСКА НОТА

МАЊИНЕ У

(Наставак са прве страве)

у 20 час први транспорт кренуо за Темишвар. У место Јо ханисфелд стигла је 18 јуна композиција од 70 вагона, која је напуњена становницима Чавоша, Мале и Велике Тереми-

е.

7 Читава акција се обавља уз ' страховит терор и малтретирање грађана од стране · агената Сигуранце. Војска и полиција демолирају куће, пљачкају имовину ,одузимају стоку, житарице, покућство, Приликом исељавања често се чују пуцње“ ви, а у неким местима примећени су и велики пожари

У праскозорје 18 јуна из Белобрешке је ишла прашњавим сеоским друмом колона од ' 50 до 60 сељачких кола натоваре“ них људима, женама и децом. Колону је пратио одред наору“ жаних њ војника и полицајаца. Чуо се плач жена и деце. На неколико стотипа метара од поворке, ишао је друмом изнемотли седамдесетогодишњи ста“

о рац који је водио једно јагње. ' За њим је ишла група војника и полицајаца, псовала га и на“ ређивата му да пожури, да сти“ гне колону, Старца је издавао корак. Војници су га ударали кундацима,“ псовали му мајку „југословенску"! – Седамдесетогодишњак је падао од удараца. У том моменту из Белобрешке је долазио један камион у који су војници убацили старца, Јагтње су му одузели. У српским селима замро је сваки живот, Чак су умукла и звона са тор-

њева, а на пољима недавно "отпочета жетва јечма остала је недов/ршена.

У ове крајеве наш живаљ дошао је пре више од 1.500. го“ дина и._кроз векове одољевао најезди цариградских османлија, мађарских и швапских гро• фова, румунских „историских“, фашистичких партија и носи“ лаца ~ Хитлеровог „новог По0 ретка", – Њиховим _ неславним путем пошли су — пОо наређе“ њу из Москве — и информбироовски управљачи из Ђукуре“ шта. Служећи | се – методима средњевековне инквизиције они одводе људе са њихових огњишта, надајући се да ће ва тај начин успети да коначно „реше“" – питање југословенске мањине, која „угрожава" без“ бедност Румуније и СССР-а,

Ове мере румунских | власти не само да су у супротности са општим принципима цивилиза“ дије и 'хуманости,. већ. прет“ стављају класичан пример зл0" чина теноцида. Генерална скуп“ штина ОУН донела је 9 децем“ бра . 1948 Конвенпију за спре“ чавање и кажњавање кривичног дела геноцида, У којој је геноцид – квалификован као „кривично дело уперено, на У“ миштавање – појединих ; група становништва због расних, на“ ционалних или релитиозних мотива", и осуђен као најтежи злочин против човечанства.

Није случајно да је оштрица нечовечне и злочиначке/ акци“ је румунских власти уперена У · првом реду против припадни= ка | југословенске – националне

мањине, Данашњи властодрш"“

ци из Букурешта покушали су досад у више паврата да ангажују Југословене из Румуније

у клеветничкој антијугословен“

ској кампањи, али су У томе

претрпели – неуспех. Када <У пропали сви планови подмићивањем, претњама итд., румун ска ' Сигуранца је похапсила руководство Савеза културних удружења у Румунији, – постанову њ управу у ПиИСТУ

вила „Правда“, органу Савеза, – ор“ ганизовала тајне процесе про-

тив наших мањинаца, а у Сршп“ ским селима завела полициске часове и ограничила кретање трађана. На појачани терор румунских власти одговор. југословенског живља био је једно“ душан; по сеоским кућама исписиване су пароле У којима се изражавала љубав према ФНРЈ · и праведној борби КПЈ, исти·цани су портрети друга Тита, по селима су сакупљани потписи и слате петиције румунској влади да се пусте на слободу ухапшени руководиоци мањи“ не, а по улицама и трговима јавно су спаљивани бројеви ИН“ формбироовског листа „Правде" итд. Овакав став припадника наше мањине јоши више је " појачао _ гнев букурештанске агентуре Коминформа, и с тога

Ухапшен претеед=« ник еијамеке

владе Вашингтон, 30 јуна а Франс-прес јавља – да је претседник Министарства иностраних послова САД саоп“-

штио јуче да је једна група вој“ · ника сијамске морнаричке пе– рџадије ухапсила претседника сијамске владе Маршала ПибуСонгкрама, приликом свечаи ~ организоване поводОм даје једног америчког бррда багера Сијаму. Извештај о · дотађају послао је дипло„претставник САД У коку престоници Сијама.

·***,.· алд Пибул Сонгкрам по

П стао е претседник – сијамске Апосле војног државног новембру 1947 године. д нгтону 'није познат повод за хапшење Сонгкрама и АД очекује даље поје“ иности о овом случају.

· Агенциј

Ћ · влада С

РУМУНИЈИ

је у августу прошле године инсцениран крвави процес, на коме су осуђени на смрт стреља:· њем комунисти Никола Милу· тиновић и Видосава Недић; док су остали _ руководиоци – наше мањине осуђени на дугогодише њу робију. Нико од припадника наше мањине није поверовао лажима са процеса, Сигу: ранца је наставила акцију. После процеса _ број“ ухапшених износио је 400. а ове године та

ИРАНУ

Лондон, 30 јуна ш!:';%»;тански амбасадор у 'гехед;·.•ану ЗављвРДа предао је данас — како И ;енција Франс-прес, нову ИА д[; нској влади. У ноти се игрдие все. према мишљењу бри« П иранслвде' целокупно · питање ЊД ког петролеја налази у тоћ'унаргсукт испеђења, све док Мебуде с:с!и суд правле у ЖХагу не Нц лушао претставнике Англо- « а сш? петролејске компаније. ПоН атра да су нафта и петроДЕ производи власништво комије, британска влада — каже се у ноти — не може дозволити да капетани танкера потписују фактуре чији је циљ да се призна власни-

се цифра повећала на хиљв- штво другом правном – пицу – Због ду ':'(%132! су евакуисани сви танкери Х : | 6 и су се налазили у дАбалану, а р;_, почетка – ове = најповије НЗУ;!;, бродови-цистерне обавештеакције расељавањ да не пристају у ову луку, а – извршена | док иранске власти не измене свој

су нова масовна хапшења, По ред бацања у затвор омладинаца .који су били добровољци У Југословенској – армији и уче ствовали у изградњи омладинских пруга Брчко—Бановићи и Шамац — Сарајево, овог пролећа ухапшена је у Темишвару и група од 50 гимназијалаца и, према неким вестима, депортована у СССР – Недавно је на тајном процесу у Темишвару осуђен на 10 година затвора познати | народни ~ свештеник, прота Милан Николић из Кетфеља, кога је наша мањина изабрала 1946 године за заменика свот посланика у румунском парламенту. ПЏре извесног

став. У ноти се додаје стокирање – петролеја ју цаАб};;в:;; зауставити чим се напуне резервоа-“ %!1. чији је капацитет ограничен. а крају ноте британска влада упозорава владу у Техерану да је одговорна за заштиту свих британских држављана у Ирану. (Танјуг)

Хашки суд почео

разматрање спора

Хаг, 30 на

Рајтер јавља да је данас прејдху мМеђународним судом у Хагу почело разматрање британско-иранског петролејског спора. Британски претставник, министар правосуђа Френк Соксис, затражио је усвајање привремених мера које би заштитиле британске интересе, док суд не донесе коначну одлуку о петролејском спору,

Сокесис је истакао да суд, пре него што се донесе коначна одлука,

Време·науТемишварском затво- ! треба — да одобри – Англо-иранској ру је умро, после тешког зло- компанији да настави. рзд, отпристављања, _| лике на исти · начин како је то

а а, парох Павле Марко“ | предвиђено уговором из 1933 1:·оди–

вић.

Расељавање становништва из пограничног појаса према Југославији претставља – најбезобзирније кршење уговора О миру. који налаже румунској влаци да обезбеди лична права и слободе о свим грађанима – без разлике.. Али, није само у Пи тању мировни уговор према коме се букурештански КОМИН-

не.

Два иранска претставника, која су данас допутовала авионом из Техерана у Хаг, присуствовала су данашњој седници суда само као посматрачи. (Танјуг)

Претрес у Англо-иранској компанији

Техеран, 30 јуна

рајтер јавља да је техеранска полиција извршила претрес у претставништву – Англо-Иранске – петро=“

формовци ( односе као према лејске компаније у 'Еехерану. побезвредном :. | што су поднели одобрење за вре парчету хартије. | шење претреса, полицајци су из-

јавили да траже тајна документа. За време претреса зграда је била опкољена. а британским и _ иранским службеницима био је забрањен излазак. (Танјуг)

Ради се о злочину геноцида чечено-интушког типа, о злочину против човечангтва, који је као такав осуђен од међународне заједнице, И на крају — Мма“ совно депортовање југословенске мањине и осталог пограничног становништва претстав– ља саставни део немирољубиве политике и агресивних планова румунске владе и њених наред“ бодаваца у овом делу Европе.

ЗАХТЕВИ ГРЧКИХ СЕЉАКА ЗА ПОВЕЋАЊЕ ОТКУПНИХ ЦЕНА

ј Атина, 30 јуна

Јуче су у Александруполису и Орестијади у Тракији одржане велике протестне демонстрације сељака, који су захтевали повећање откупних цена житу, Са сељацима су се солидарисали радници и занатли“ је из ових места.

Већи део атинске штампе развио је ових дана кампању у корист сељака. Листови описују тежак поло. жај у који су запали сељаци 3601

ЗАСЕДАЊЕ УНЕСКО-а

УСВОЈЕН ЈУГОСЛОВЕ СКИ АМАНДМАН

о пардлуносним групама Париз, 30 јуна

Пленум генералне конференције УунЕСКО-а усвојио је једногласно

југословенски амандман у вези са| управи, штампа

питањем укључења у друштвени | захтеве сељака оправданим, _ док живот о оних народносних | група,

које било из којих разлога не у-

чествују потпуно у животу једне | ку владе ако се њ

земте, њиховим захтевима,

улози УНЕСКО-а да се овај прона јуче-

ске мисије и грчке владе о цени жита,

Папандреу поднео оставку Атина 30 јуна да је потпретседник грчке _ владе, – Георги папандреу, поднео вечерас оставку. Он је изјавио да је иступио из владе јер се не слаже са претседником владе Венизелосом у погледу одређивања цена за откуп житарица. Међутим, · подитички посматрачи верују да је главни разлог оставке нослагање Џапандреуа са новим изборним системом којим се предвиђа већински принцип избора, а који предлажу либерали Венизелоса и друге политичке групе.

врши дискримитга“ има обезбеђен неи културни раз-

ким групама не ција, да ли је њ сметан привредни витак, и да ли је обезбеђено поштовање · њихових културних и етничких специфичности

соштиетед-прес Гене-

Рајтер јавља

6 уздр пуноважност тгласа Кине, иако није платила ну за више од две тодине. против ове одлуке гласали су делегати Југославије, Велике Британије, ЂБур“ ме, – Данске, Индије, Индонезије, израела, Монака, Норвешке и

шШведске.

_–_–_______________–––––––––––––_––––-—–––––—–_'––""" —х0000 кеаљЕоко

ЈА И ПОЛИТИЧКЕ БОРБЕ М ИСТОКУ

У зору 30 марта 1949 године једи- з нице сириске војске, по наређењу врховног команданта генерал Ху“ сни ел Заима, запоселе су све важније .установе и инсталације У главном граду Дама претсед-

ник владе Калед ел

СИРИ

узела власт.

но опсадно стање. творене. Тог јутра извршен је у- | пољиле многе еупротности интередар. Новинске агенције су објави- | са арапских – земаља, Овај о план, ла по свету: војни преврат У Си- | чију је замисао дао ирачки мини“ рији. стар Нури Саид, поникао је три“ Ово је само један детаљ из по- | десетих година И п.(гставио стваралитичких збивања ове земље. дли | ње „Велике Сирије" на ази сје“ он у довољној мери карактерише | дињавања Сирије, – Либана, једног читав политички жиИвоОт арапских | дела Палестине, Ирака и Трансјор= даније, а у циљу „арапског једин=

који је испреплетан мнорбама. Превра“ тентати екс“ нутраш“ а тако но-

земаља, гим закулисним 60 ти, промене влада и 2' тремиста су израз како У њих политичких – превирањ И разнвих комбинација на СПОЉ

ства".

Овај план су у својо) политичкој игри покушале да користе и сгсиле осовине у Другом светском – рату, пружајући руку на вгипат и арап-

политичком плану. ски Исток. Зато су и оне прокла= Стабилност влада је често мери- | мовале – паролу 0 „арапском је ло политичких збивања у једној | динству".

земљи, А Сирија је у Фебругру — |_ после _ војног слома – Француске

имала опет јеЦошло је до 9" до покушаја влада у Ђе комбинација.

спостављања власти вишиске „владе“, фашистичке силе су настојале да што брже спро“ веду у дело план придобијања 2 рапских земаља покушавајући и“ стовремено да Сирију претворе У своју базу за даља поробљавања на Истоку.

Јуна 1941 године савезничке трупе (британске јединице и одреди слободних Француза) ушле су З: Сирију. Том приликом дато је обе нање да ће се укинути мандатни режим и признати независност 36 маља Леванта. Претставник француског – Покрета генерал

марту ове године дан период кризе. ставке. једне владе. састављања и оставки колико – политичких Притом су се опет појавили _ ко“ ментари (и деманти) о мешању војске у унутрашње-политички жЖИ вот земље.

1940 године и у

Па путу Истоц — Запад

историски развитак Сирије, која игра велику улогу у политичком животу арапског света. био је про“ ткан Ммнотим потресима. – Ова | 367 мља од 185.000 квалратних киломе“ тара са преко три милиона станов“ ника лежи на путевима који везу“ ју Исток и Запад. Због тога је и била на удару освајача и претрпе па неколико инвазија,

крсташе из Џ и 13 века насле“ дили СУ египатски завојевачи % ове турски освајачи

у Првом светеком Арагими С'ГУПЕ!ЈУгУ шррори

ске. помажући савезничке Ћ Е;г)и ослањајући се на обећања о успостављању самосталне о арапске државе. Међутим. 1915 године о Енглези и Французи склапају тајни уговор гпознат као споразум саикс-Пико) о – подели интересних сфера на Леванту Сирија – долази под француски угтипџај. А Њдлаун!::)ум

Друштва _ народа 1·1':'•0;;?;9 ра нт ска мандатна тере ]

Периол између два рата ИСПУ;:;: је – многим политичким Вкцну·[!'шма разних групација – па и уста и побунама. аутрвинић:

У склопу ПОоЛ ција у арапским земљам; нуто место заузима план

1941 ратних операци те су и даље остале ; међутим – под утица нарних нвишиских кру око де Гола Франпузи пи да после рата убрзају евакуа“ цију својих трупа и стварну – Пре“ у Вршени су покушаји склопе посебни извесна

рату сириски борбу – тротив

пред Саветом ска и британска влад у преговоре са владом пдређивања начина страних трута.

Сирије ради евакуације

Сирија и Арапска лига

када је 1943 године отклоњена

а директна опа сност

о „Вели-

Трчки министар Зервас изјавио је ђ данас, међз:·гим, да је постигнут снага о под командом споразум између америчке економ- | повукле су се ближе главнини,

(Танјуг) | војника.

_НА АРАПСКО

а њему су се и ис·|

од фашистичке

ОНО УСП

' Лет И

ДИПЛОМАТСКА АНТИВНОСТ | ОСТАВЉАЊА МИРА.

У НОРЕЈИ

(Настават са прве' страпе) према његовим речима — они претстављају ипак боље решење него настављање разарања,

Гов·о·рећи преко радио станице Уједињених нација у емисији „Цена мира", Тригве Ли се дотакао и свог плана од десет тачака о двадесетогодишњем миру, посредством Уједињених нација,. Он је рекао да садашња !иеђународна ситуација показује да су Уједињене нације најбоља и једина нада за решење сукоба мирним путем и спречавање трећег светског рата Стога је, према његовом мишљењу, потребно и даље примењивати што је могуће више методе преговора, посредовања и мирења у међународним споровима, Из тих разлога Тригве Ли сматра 'да (Савет безбедности треба да одржава с времена на време СПОЦИ.]ЗЛИе састатшв„ којима би 'присуствовали министри иностраних послова и шефови влада-чланица овог органа, Међутим, он је на крају. истакао да нема никакве сумње да ће Савет безбедности имати мање посла уколико Економско-социјални савет и Стратегиски савет буду постизали боље резултате на проширењу; програма техничке и финансиске помоћи Њ неразвијеним земљама, остварењу самоуправе зависних територија и постизању једнакости у свету.

(Танјуг),

Очекује се специјално заседање Генералне скупштине ОУН

Њујорк, 30 јуна

Како јавља Рајтер очекује се, да ће Генерална скупштина ОУН одржати спедијално заседање да дискутује о политичком решењу корејског проблема и других проблема Далеког Истока.

Званични кругови у Њујорку предвиђају дугу и тешку дебату која би могла да се проду“ жи о до заседања _ Генералне скупштине која треба да започне рад шестог новембра у ПЏа-

ризу.

Сматра се да ће се проблеми у вези с војним примирјем поде“ лити у две групе, Прво, успо- | стављање демилитаризоване з0не, наименовање мешовите ко“мисије да контролише обе стране, повлачење страних снага и избори за јединствену и демократску Кореју. Друго, будућност Формозе, питање пријема НР Кине у Уједињене нације и проблеми који проистичу из услова за евентуални уговор о миру с Јапаном, (Танјуг)

Дискусија у круговима ОУН о односима Кине и СССР-а Њујорк, 30 јуна

У круговима Уједињених нација још увек.се дискутује о разлозима који су довели до промене тактике СССР, до не заинтересованости за Уједиње“ не нације и неиспоручивања траженог оружја Кини. У овим круговима се подвлачи да“ је кинеској влади најзад вероватно јасно да својим властитим средствима не може наставити рат, да су њене трупе претрпеле страшне губитке и да је корејски рат под садашњим усло-

| вима потпуно безперспективан

за Пекинг — како у погледу 0 купације Јужне Кореје, . тако и у погледу захтева да добије Формозу и буде примљена У Уједињене нације. Сматра се да је у таквим условима Пекинг захтевао од Москве било оружје, било окончање рата.

Кинеска влада је дуже времена од СССР тражила тешко наоружање, авионе и артиље“рију у већим количинама. На овом захтеву кинеска влада је мобилисала своје јавно мњење ип покренула велику кампању за · прикупљање добровољних прилога за кинеске трупе, које се боре у Кореји.

С тим у вези, у круговима Уједињених нација нарочито се често поставља питање зашто ССОР није пружио Кини тра“ жено оружје. Међу многим разлозима, који се наводе, преовлађује мишљење да се влада СССР, уствари, плаши јачања војне снаге Кине и да совјет-

и о и у И и е Л ЊИ_ а тте На фрочту у Кореји

НАСТАВЉА СЕ ПАТРОЛНА ДЕЛАТНОСТ

· 'Токио, 30 јуна ~ Како јавља агенција франспрес, данас је на свим секторима корејског фронта наставље=

дугова аграрној банци и “°ре::°; на патролна делатност, Кинеуглавном сматра | око и севернокорејске истурене

јединице о дочекале су јачом

лист „Акрополис" тражи чак остав“ | ватром патроле Уједињене кое изађе усусрет | манде северозападно оод Чор-

вона. После борбе, која је воена више од три часа, патроле Риџвеја

Према последњим вестима са фронта, кинеске и севернокорејске снаге поново су заузеле положаје југоисточно од кКумсонга. Кинески и севернокорејски губици Вашингтон, 30 јуна Министарство народне одбране САД саопштило је данас да су Кинези и Севернокорејци од почетка корејског рата до 20 јуна ове године изгубили 1,185.464 Од тога, каже се У са-

ЈИМА СЕ ГОФ

# о ви неђ

ским земљама пое

арап чело се опет говорити о јединстве=

ном арапско у овим ак-

цијама о откривен гласице, а показало се ном ради о обнављањ Нури Саида.

План о „Вели виђао да краљ "тр је касније Про ансјорданије). успротивили остварење њИ

у ~ пред

кој Сирији" је пред“ новостворене федеансјордански – емир

тла-

рија овоме претставља хковог репу тив плана били удиска Арабија, подизање и јачање династи (којо]

пдану, ло

Арабији. Како се оова нису могла УуклОнИ измена у ~ политичкоМ арапских земаља ји министара о ара Александрији септембра несугласице су делимично решене Закључено је да се дерација арапских зе се створи лига ских држава »

ти, извршена

припада Абдулах), о интересима Саудиској

размммоилажег!за е труписању На конференци“ пских земаља У 1944 неке

не оснива фемаља већ ДА независних – арап= као спољнополитиче

општењу, које преноси Асошиетед-прес, губици 'Севернокорејаца и Кинеза на бојном пољу износе 860.300 војника, а у по“ задини 162.103 војника. Снаге Уједињене команде заробиле су 163.061 противничког војника, од тога скоро 17.000 Кинеза. (Танјуг)

На фронту лаки контакт зараћених страна

Токио, 30 ју'на

Према саопштењу америчке Осме армије ,које преноси Јунајтед-прес „на. западном делу корејског фронта дошло је јуче само до лаког контакта са про“ тивником. Северозападно и североисточно од Кумхва против“ ник је извршио безуспешни напад на снаге Уједињене коман“ де Јужно и југоисточно од кумсонга снаге Уједињене команде уништиле су противнички ратни материјал, бункере и ровове, које су заузеле 27 и 28 јуна.

ВОРИ

ки блок чији ће учесници сачу ти потпуну самосталност У својој спољној и унутрашњој политици." Сирија је узела активно „учешће у стварању Арапске лиге и у ње ном даљем развоју. између остаове године сириски иковао колеккоји сУ

раније у Каиру п ске земље — чл Хашемитског Јордана).

ва- вога сматрано је да је тим а

ском експанзионизму свакако

није у интересу да се Кина раз-

вије у велику војну силу. (Танјут)

Енглеска одобрава иницијативу САД у име ОУН. =_ Лондон, 30 јуна

Како јавља Рајтер, претставник британског министарства иностраних послова изјавио је данас да се британска влада нада да ће напори генерала Риџвеја за обустављање · ватре у Кореји бити крунисани успе“ хом. Он је такође изразио мишљење да, британски делегат у Уједињеним нацијама, Гледвин Џеб није у, току јучерашњег разговора са совјетским делегатом Маликом добио много нових обавештења = о ставу СССР-а, који је Громико изло“ жио америчком амбасадору У Москви Жерку, Према обавештењима британских званичних кругова, британска влада је у целости одобрила иницијативу, коју су предузеле САД у име Уједињених нација, упућу“ јући инструкције врховном команданту снага ОУН у Кореји генералу Риџвеју да отпочне преговоре за обустављање ватре у Кореји. (Танјуг)

Реаговање у Кореји на Риџвејев позив Токио, З0 јуна

Северна Кореја још није званично реаговала на позив команданта снага ОУН у Кореји генерала РИЏџвеја за обустављање ватре и отпочињање примирја. Севернокорејски радио Фенјанг није још ниједном речи поменуо позив генерала Риџвеја. Јужнокорејска влада је, међутим, данас званично објавила своје „минималне“ услове који би могли послужити ' као база за преговоре. У јужнокорејским услозима се зајштева о потпуно повлачење кинеских снага оиз Кореје и разоружавање севернокорејских – јединица. Даље се захтева да Уједињене нацијг спрече сваку трећу силу да пружа војну, финансиску или друту помоћ севернокорејској влади, затим да јужнокорејски претставник узме пуно учешће у сваком међународном разговору о Кореји, и да не узима – на – разматрање никакав предлог или предузима акцију која је у супротности са суверенитетом јужнокорејске владе, или погађа територијални _ изтегритет Јужне Кореје. (Танјуг)

Коментагпи британске штампе

Лондон, 30 јуна Вест да је комапдант снага Уједињених нација у Кореји генерал Риџвеј позвао командан“ та противничких снага на пре“ говоре о примирју поздрављена је јутрос у целокупној британској штампи и јавности. Један претставник Форењ Офиса изјавио је синоћ да британска влада поздравља ову одлуку У нади да ће она наићи на повољан одговор и да ће бити постигнут споразум да се на корејском фронту одмах обуставе борбе,

„Амерички влада — пише јутрошњи „Тајме" — преузела је Најбржи и најједноставнији _ Пут да утврди какав је став пекиншке владе. Било би заиста изненађују“ ће ако би (се на “ крају утврдило, после промене у руском ставу, да Пекинг није спреман на преговоре. Кинези имају далеко важније разлоге да обуставе рат у Кореји него Руси".

„Дејли хе о могућности скоро ром света примљена са одобрава“ њем. Лист изражава наду да би У случају да одговор на Риџвејев позив буде брз, борбе могле бити 0бустављене у року од 48 часова.

Брзина којом је поступила америчка влада пише – јутрошњи Манчестер тгардијан — наишла је на | одобравање свих удружених сила.

ралд'" истиче да је вест т примирја ши•

–______=__________г––––·–––___–__———–––—––_–––––_–—–—––––––––

извесна солидарност арапских земаља. На позив Сирије за упућивање војне помоћи, влада Ирака је одлучила да пошаље авионе и противавионску артиљерију- Египат је скинуо забрану _ на _– извоз ратног материјала, који је сириска влада купила пре годину – дана, а поред тога упутио и војну помоћ из својих средстава. На основу о кци јама практично ступио у дело утговор о колективној безбедности арапских земаља, Томе у прилог товори и очекивање помоћи из Либана и Саудиске Арабије. С друте стране, овај акт је означ први корак у стварању „Велике Сирије". Али, то би претпостављало промену става садашњих сири“ ских владајућих – кругова. поред тога овај план још увек наилази на отпор Кгипта и Саудиске Ара-

потврдио је %Еж·%укаа%и% ;'?: ембе „б;аехи од | бије. (Њихову помоћ неки тумаче сваке агресије". Он је, такође, на- | као корак у циљу спречавања . 0 вео да су предвиђени кредити од | стварења плана о Великој Сирији.) сто хиљада сириских у нтИ (16.234 ' фунте _ стерлинта) за “ образоввндз И у Сирији има нафте органа који ће спроводити одлуг У свеглу о англо-иранског о спора

Арапске лиге о израела. Сириски више пута истица мља тежи „учвршћењу“, сарадње међу државама Ђ Средњет Истока".

Израелско-сириски спор

Примирје је постигнуто У бу арапских земаља се и даље одржало нутости. Оно се огледа ка коту које арапске земље де према Израелу тако и у инци дентима који настају и при вај мањем поводу. Недавни суко! израелско-сириској граници ље о томе говоре. Повод су ргдови које су пре ско власти око исушив ра у области језера Хулех, милитаризованој – зони између рије и Израела.

Стање затегнутости поред примирја. а на нични инпиденти к својом учестаношћ личну забринутост. п не може говорити о нор ним односима у овом делу

Сириска влада протестовала У јама због дозвол сматрача ОУН у дао Израелу ради дова о на – исушивању. стично је да сту пред Саве риски делегат јавио да је одобрење рило врата новим пог цидентима".

У време ско-сириској гра

мализова:

е коју је шеф палестини

раничним Ћ

инцидената

лиског и

сукои Израела, али стање о затег“ ко у б0ој“ спрово“ би на најбо-

били лдузеле израелаљња мочва“ у“ де“

које влада и рочито погра“ оји су недавно у изазвали при“ оказују да се

света.

је почетком јуна

уједињеним – наци“ по•

настављања ра“ кКарактери“ је у поновном проте“ том безбедности СИ Фарис л Кури из“ „поново отво“

на израел“ ници испољила се

око нафте интересантно је размо= трити и Неке сличне проблеме У

Сирији.

а ове године парзакон о нациоентрала, трамваја и водовода. трамваји били ' су француско-белтиског водовод у Дамаску приватног, домаћег капитала. Поред гога говори ло се о одлуци 0 национализацији свих саобраћајних предузећа.

Налазишта нафте ска петролејска комп лијала Ира“ке петрол није, Концесије ове компаниј стичу 15 августа ове године. постоје – претпоставке – да г располаже – великим количинама. петролејских резерви. то је и ии терес за њена налазишта великиПоловином маја сириска влада је обавестила САД да.би св интересовањем прихватила план да вме“ ричке петролејске компаније при“ ступе _ испитивању нафтоносних

подручја на сириској територитји.

Али, с лдруте стране, претседник

капитала,

вот п„огпама · ЗбоОт тОтА тика сукобу иле « прилог Израелу На води се такође да је Сирија прелу 4 ских влада ла их придобије з вакав свој став. м. .

У ЈЕДИЊЕНЕ

ки функционери секрета ОУН, то се Маликов по може протумачити само као де“ – монстрациј: против Уједињених – нација. |

лег: активније да проповеда горући међународни П могу решавати гамо директ путем Москва—Вашингтон, жу да би сада, било бесмисл о њима расправљати у Ује њеним наџијама. Тек онда · сматра изгледа СССР би се ствари решиле директно . између Москве и Вашингтопа

сириске владе изјавио је 6 јуна да Сирија одбија америчку техничку

помоћ по четвртој тачки 'Грумано“ и ОИ

САД У израелско-сириском

зела кораке и код других арап“ а о

РРРГЕ "·д'!

њ е

'(Васта•ак са прве стране)

148 | 15 Кругови блиски совјетско, ији позели су, ових да

%бд

могле би о њима да растпра ју и Уједињене нације, Већина у Уједињеним нација: ма уочава намере СССР-а да за– обиђе Уједињене нације, Ако се преговорима војних командана та (које су раније предложил Уједињене пације, а на које : сада пристао СССР) постигне прекид ватре у Кореји, сва по“ литичка и територијална тпита: ња Кореје, као и сва друга горућа питања Далеког Истока решаваћг се у надлажним орга– нима Уједињених 'нација или под њиховим овлашћењем ид окриљем. “

Јоже СМОЛЕ —

ЗАВРШЕНО ЗАСЕ-· ПАЊЕ МЕЂУНАРОДНЕ · ОРГАНИЗОЦИЈЕ РАДА –

Женева, 30 ј

Данас је завршено заседање Ме- ђународне конференције рада. Овогодишње заседање које је трајало з четири недеље црошло је у знаку јачања угледа ове међународне организације. Број њених члани- – ца са повратком Југославије и уласком Западне Немачке и Ја- – пана, порастао је на 64 државе, одо – којих су на конференцији прису- – ствовале делегације 60 држава, И зостали су само Претставници Мађарске, Албаније, Етиопије и И: сланда, :

Од нових конвенција које је 34. конференгија · прихватила најзначајнија је конвенција о једнаком награђивању мушке и женске рад-· не спнаге, за рад једнаке вредности. Овом се конвенцијом одређу- · је да ће земља која је ратификује, олакшати и обезбедити примену | принципа једкаког награђивања за свег службенике, . и

Конфереглија је затим прихве: тила конвенцију о методима утврђивађа мимималне наднице У „ по= љопривреди, која прописује да. ће | земља, која ратификује конвенци- – ју, морати да се обавеже да уведе или да држава целискодне мето- – де којима ће се омогућити утвр- · ђивање – минималних | надница за. раднике запослене У пољоп'рир%ђ·

Конференција је прихватила. тр поруку о колективним уговорима арбитражи којима _ се _ обезб права радника на склапање колек= тивних уговора.

Комисија за социјално обезбеђе- – ње претресла је за време заседа- ња предлог о нижим нормама со=“ цијалног обезбеђења, док ради оп= сежности о овог питања о вишим

нормама није претресала. 7

О питању сарадње јавних власти –

и органа послодаваца и радника донесена је препорука да се код – решавања овог проблема обухвате . 11

и радници у оквиру предузећа. Тридесет – четврта конференција. Међународног бирза рада усвојила – је резолуцију којом се изјављује —– да ће Међународна организација рада . сарађивати са Генералном. скупштином и Саветом безбедности и у том циљу пружати овим орга-. · нима Уједињених нација сву потребну помоћ,

На крају заседања изабран је нови Административни савет међународног бироа рада. Југословенски претставник о изабран је за заменика помоћног члана савета. у

(Танјут) |

" ђ је

ИЗЈАВА ПРЕТСТАВНИКА ОУН О ПАЛЕСТИНИ

Јерусалим, 30 јуна —

Рајтер Јавља да је Вилијам Реј= – ли шеф посматрача ОУН у Палестини, изјавио да је Израел одбио з да повуче полициске снаге из делова демилитаризоване – зоне, као што је то у мају захтенао аве безбедности. Израелска полиција даље контролише већи део демили- – таризоване зоне на сириско-изра= елекој граници. Израелска влада « бразлаже свој став потребом 06 беђења радника који изводе мели орационе радове у области. х

„

Претставник Израел

Рајтер јавља да је пр Министарства иностраних Израела – изјавио данас да Арапи, које : израелске евакуисале из села де тте ване зоне, могу да врате на. :Амања. Ради се отмањш рапа који су пре три месеј време избијања !ШЏ%“–% исани у једно село нед Назарета. (Танјуг) —–

се * држати ванредна међ, ференција бивших р ставници _ нап Међународног савеза.

У Риму ће

еш ме грађанског рат бегла у ове зе | је наглашено да се . дазвала сличном позив редовно о шаље груп! њиховим родитељи

1 ЈУГОСЛОВЕНСКИ_ АМБАСАДОР У С.А.Д. ОТПУТО-

ВАО ЗА ТУГОСЛАТИЈУ

| Њујорк, 30 јуна Југословенски _ амбасадор У САД Владимир Поповић отпутовао је данас бродом „Квин Мери" за Југославију. (Танјуг)