Борба, 25. 11. 1951., стр. 1

, г

БРОЈ 283 — ГОД. ХУТ

У години 1951 наша социјалистичка држава спровела је ни. нових економских мера. Суштина тих мера јесте напуштање – строгог – рацибнисања, дистрибуције и претежно административног руковођења о при вредом путем чиновничког апарата и прелаз ка: слободнијем деловању објект%егтих економских закона и ширем развијању иницијативе радних колектива у оквиру општих пропор ција државних сопијалистиче ких планова. У том смислу ликвидирани су. међу осталим. о бавезни откупи сем откупа ЖИтарица, о ·појединих —_ шумских производа и вуне 'У слободну продају пуштени су скоро сви артикли како индустриски тако и пољопривредни. Укинуте су карте и тачкице и за индустрискт робу и за 'прехранбене производе. Ове мере и·мајуу тројаки значај: . з

Прво, оне доказују да наша привреда — упркос тешким напорима у борби за кључну капиталну изградњу Петогодишњег плана и за јачање одбранбене снаге наше земље, а након свих последица екопомске блокаде од стране СССР-а и њему потчињених њ земаља систематски јача и да Се ста-

. билизује. Сам процес стабили'зације већ је стигао до Тог степена да се могло одустати од система карата, тачкица и рационисаног снабдевања.

Друго, нове економске мере доказују да је социјалистички сектор наше привреде у току досадашње социјалистичке изтрадње наше земље постао толико јак и надмоћан да се може и економским а не само административним путем ПОбеДО·· носно борити с капиталистичким · тенленцијама приватног · сектора. Према томе, могло се одустати од оних . административних мера које моту да ре“. мете целину привреде и да проузрокују стагнатију производње (на пример, обавезни откупи као главни систем размене с пољопривредом), задржжавајући, варавно. административне мере социјалистичке државне власти које не погађају пелу привреду

' него само капиталистичке остатке и појаве (пореска политика и друге административне мере против сеоских богаташа. шпекулације 'итл.)

Треће, нове економске мере претстављају предуслов за постепени прелаз од администра-

тивног, у суштини бирократског начина привређивања, ка вишем · 'Типу ~ сопијалистичке

планске привреде, ка стваорном управљању радничких савета и залпружних ПП'Г'ЗТТ'И'ЧПТ'[И']З оптштенародном имовином и . привредом у оквиру основних пропорција лруштвених планова и под опџштим руковолством и контро“ лом Сопијалистичке лржаве

Реакционарни остаци у наттој земљи протумачили су. међутим, нове мере на свој мачин. нарочито 'на њиховом почетку Занети својим сопственим геакционарним прижељкивањем. 0ни нису схватили ла пове мере произлазе из услова јачања и проширивања сопијалистичке – изградње у нашој земљи. Напротив. мислити су/да те метге имају – дефанзивни _ капактето Надали су се, према томе _ да оне пружају могућност врађања на статро. : јњ

НМепријатељи свих втоста, 0п коминформоваца · па · ло .класичних" реакпиопарних“ остата ка. окомили су се. пре свега. на радне задруте, мислећи ла је дошло време кала ће се палне задруге моћи пастурити Они су рачунали ла ће се с обзипом а ликвилапију обавезних откупа велики део залрутгатпа оллучити на иступање из ралних залтуга ' у уверењу ла ће кло ивливитлуалти у, систему слоботне пполаје боље проћи него као ралтни затпугари“

Оваквим тенденцијама непријатељских остатака ишле су, У току ове године на руку „Из весне. = привремене – околности настале приликом трелаза на нови начин ппивређитања

Разни шпекулантски елементи међу индивидуалним сељадцима могли су, наиме, нарочито на почетку процеса стабили зације наше . привреде на прелазу из старог у нови си“ стем — збиља прилично зарађивати. Ова се појава испољи= ла, пре свега као заостала по. следица ранијег система обаве| зних откупа и Сстрогог рационисања који је, додуше. социјалистичкој држави и радном натодУ њеЋ вавававаЋавазаававеи

:АГ*„_}

И иИ е и И ДР Њ | Ј ј А НА“ „ и УИ з ј

411 ри

уИЖ

'путем – вишемање . обезбеђивао пољопривредну робу по нижим зјединственим ценама, али је, у исто време, заједно с неправилном структуром градског потрошног фонда, омогућавао из године у годину већи пораст цена преосталих вишкова пољопривредних производа као и одговарајуће | гомилање | новца на селу, '

Сем тога, у режиму слободног тржишта очито се показало да оне оргацизационе форме у сељачким радним задругама које су биле преузете према типу сов·јетског колхоза проузрокују огромне режиске трошкове и слабу продуктивност рада, а тим смањују могућности како за личне приходе радних задру· „гара тако и за инвестиције У саме задрутге,

О тииииттаа Јипиилвијуаа СОхцијалистичког пољопривреде мшсела

Учвршћивање и постепено проширивање колективног поседа разних врста у задругама општег типа постаје у датим условима основни метод даљетг социјалистичког преображаја. на селу. Тај метод мора да се служи најразличитијим формама, већ према конкретним условима и степену сазревања социјалистичког ~ преображаја, од о заједничког – поседа – над транспортним средствима намењених снабдевању тржишта па до задружног поседа над тракторима и другим середствима за производњу, од задружне приплодне стоке па до све већех и већих задружних економија, сточарских фарми, задружних, занатских и индустриских погона – итд, Учвршћивање и проширивање колективног поседа у задругама општег типа треба постизавати у првом. реду систематским и сталним улагањем задружне акумулације у нове задружне инвестиције. У оквиђу садашње економске политике према селу треба правилном пореском и кредитном политиком, а, нарочита бољом организацијом радне задруге, по стићи да сељак у социјалистичкој радној. задрузи што пре осети да су му, поред приирене. репродукције и лични приходи. значајно, већи него приходи, инД!'!ВПДУП.ПЦИ. г

Заоштрити треба прогресију опорезивања, кад се ради о остацима сеоских/ богаташа, уУзевши уопште, треба сву плодну земљу изнад 10 ха, а у равници и изнад мање површине — врћ према конкретним условима У којима почиње да расте сеоски богаташ — подвргнути још оштријем прогресивном опорези“ вању него до сада.

Упркос постојећим законима који то забрањују, односно ограничавају, у последње време стихијно се спроводи купопродаја, деоба и наслеђивање земљишта, понајчешће илегално пај према томе, и без плаћања свих такса, Убудуће се треба стриктно придржавати закона поништити већ СПрОВедеНО илегалне купопррдаје, ударити 0штре таксе и на законом дозв“љенџе изпимке, а кршење закона кажњавати, све до заплене земљишта, нарочито кад“ је оно дошло у руке сеоског богаташа или других шпекулантских елемената. Треба онемогућавати смицалице које су срачунате на то да се '"утем деобе земљишта или фиктивног наследства избегну разне државне обавезе. ·

Раднезадруге на селу треба постепенореорганизовати тако ла се од трудоланау натурипре-

зази на Пплатни 'фонд задругара у новчаном зносу. .

Поред трудодане у натури. највећу – сметњу – за, истински социјалистички . развитак _ #9шег радног задругарства прет: ставља стсуство правог : принципа прентабилитета и награђи-· вања – према ~ раду. – Уколикг | принцил рентабилитета и на грађивања према раду и посто ји, досадашња пракса привре ђивања и награћивања у рад: ним задругама понајчешће не води довољно рачуна ни о ра“ алици – између – продуктивности рада у једно] или другој грани пољопривреле У шуги·'шт радној загпузи, ни о разлици између беонитета земљишта по јединих парцела. Све ово про-

грала алмитиствативним | узрокује, с једне стране, изјед-

БЕОГРАД, НЕДЕЉА, 25 НОВЕМБАР 1951 ГОД. ·

ОРГАН КОМУНИСТИЧКЕ ПАРТИЈЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ

"упутство ЦККПЈ ПАРТИСКИМ ОРГАНИ?·АЦИЈАМА И ЕуководствИмА | Ш О ДАЉИМ ПУТЕВИМА соЦциИј АЖЛИ- | ДИСКУСИЈА О ПЛАНУ "ЗАПАДНИХ}“„ СТИчЧКОГ ПРЕОБРАЖА]_А СЕЛА |·

ја и Под' утицајем 'непријатељске | ћују

још ове сне стагнације у нов полет.

пропаганде, а с обзиром на поменуте објективне моменте, појавило се током овог лета у радним задругама извесно колебање, Политичким радом “ наше Партије успели смо да се то колебање заустави. Једновремено, већ се могу констатовати поједине нове појаве проширивања и омасовљавања радниз задруга.

Досадашњи резултати у процесу стабилизације наше привреде (општи пад цена пољопривредних Њ производа, систематско сужавање објективних могућности за шпекулацију пољопривредним производима, рапидно падање новчаног оптицаја и одговарајући пораст вредности новца) као и побољшање објективних услова за задруж-

1ну набавку инвестиционог ма-

теријала и трактора — омоду-

начавање у личним приходима задругара без обзира на њихов стварно уложени рад и, с друте стране, дестимулацију, расипање и огромне режиске трошкове. Овакво пословање такође | -отежава – усавршавање радних процеса, избор најрентабилнијих ~ култура – односно грана производње и брже подизање продуктивности рада. Оваквом реорганизацијом и развитком сељачких радних 32адруга и задруга општег типа. ствара се јединствен' задружни ( покрет са · читавим шаренилом свих могућих нијанси – социјалистичког · преображаја села од још примитивне задруге · досад:сшњег општег “ типа, преко задруга са све већим и већим 3адлружним економијама, сточним фармама, тракторским парком, разним – индустриско-занатским потонима итд. — до потпуне задружне својине над земљом и свим основним средствима за производњу. У досадашњим 3а-

| другама општег типа. у ' којима

земља претставља, пре свега, услов за рад, а с обзиром на слабу плодност или тешке у-

ЛПролетери свих земаља, уједините се!

ЦЕНА 5 ДИНАРА

треба да се на основу овог упутства систематском преображају наше пољопривреде и нашег села, ка преображају који је битни услов за даљу социјалистичку изградњу наше земље,

тије намењено је рашчишћавању свих оних појмова које треба 'рашчистити да би се партиске организације могле свесно и свестрано мобилисати за нови полет задругарства. Уједно, оно. " указује на организационе форме путем којих је у датим условима могућно највише учврестити и развити наше 'задругарство и, цео социјалистички преображај на селу. |

преображаја

слове обраде нема перспективе да постане значајно . средство | за произвадњу, треба учвршћивати и ширити колективни задружни посед, средстава За прераду и модер-

научиле да стално траже о др“ жавну помоћ не могу се успешно развијати. Државна помоћ треба, пре свега, да се Састоји у стављању “ на располагтање инвестиционог 'материјала и мМодерних : њу, Међутим, задруге тај матегријал и та средства треба да купују било за готов новац било путем краткорочних кредита које ће им пружити државне финансије. Сувишним, кредитима задруге се корумпирају пошто се на тај начин оријен-

Основна начела организажшмције и пословања сељачких радних

Упутство Централног комитета АПЈ партиским организацијама и руковод-

стичког преображаја села · : _ Непотребни поремећаји у правним односима између предузећа – ' Две војске Поречја гину за слободу Допис из Париза: Присталице и противници декларације о правима и дужно( ( стима држава – - – „

да | наше задругарство године пређе од изве-

Наше партиске организације

јасно оријентишу ка социјалистичком

Ово упутство ЦК наше Пар-

ПРИЈЕМ КОД | МАРШАЛА ТИТА

у првом реду

сподина Сиднеја Шервуда, секретара“ Експорт-импорт банке, који су допутовали у дводневну посету нашој земљи.

Пријему – су · присуствовали амбасадор САД г. Ален и Маријан Дермастија, помоћник министра финансија ФНРЈ. (Танјуг)

средстава за производ-

Амерички гости код министра Милентија Поповића

Министар финансија Милен· ( Хр тије Поповић примио је јуче

сподина Сиднеја Шервуда, секретара Експорт-импорт банке.

НОВА ПРОВОКАЦИЈА

_У ОВОМ БРОЈУ:

, ~ ствима о даљим путевима сошијали-.

РАД КОМИТЕТА ГЕНЕРАЛНЕ СКУПШТИНЕ ОУН

СИЛА ЗА РАЗОРУЖАЊЕ — -

Вишџнсх%и у целости одбацује предпоЗ:· о разоружању

Чланови југословенске. делегаџије на заседању Генералне скупштине

ља по страни основне проблеме смањења наоружања". Он је оштро оптужио западне силе а у првом реду САД да — како он каже — воде агресивну политику, Он је изјавио да САД шире клевете о Совјегском -Савезу када му приписују агре-

ченим уствари слаже са Баруховим

не би могао да спроведе у живот све док би рат трајао у 'Ко-

шљењу В!ППППСКОГ1 чини све од

„

| . : Страни делегати о нашим задругама. Писмо из Италије: У поплављеној доли- —

_ ни рекхе По пг и ф РиИ + “ Допис из Бона: После париске конферен- 5 џ г · ције | ;

Др. Синиша Станковић: Наше:научне ве- · зе са иностранством 5 8

Олимписке игре и наша атлетика

Седми шаховски шампионат Југосла'вије ' :

Париз, 24 новембра | пронаћи једна заједничка база.

п роовациВ, бедети и не ИИОИ5 жање. Како јавља аг;пција жење је .бнло лобрр познато и ј водњу. х Претседник Саззе:ше владг, Франс-прес, на данашњој сед- совјетској делегацији.

Партиске ~ организације ·су |маршалљ. Југославије Јосип Броз | ници говорили су претставници Чињеница – без ·обзи,ра на

“ |'Тито примио је јуче по подне у Совјетског Савеза и Шведске. |говорничке обрте које ће мож“

дужне да поведу у свим задру : : тама — како сељачким радним 17 часова господу · Кларенс Т Совјетски министар иностра- |да неко покушати _ да тумачи тако и у задругама општег ти- Бартчиа, Томаса Б. Флугејта и | них послова Вишински, одба- | као неку.спремност на прегопа — доследну борбу против го- Вилијама . ,Барета,, чланове | цио је предлог три западне си- | воре — о да је баш у таквој тованства. Оне'задруге које су Ђанковно-валутног. поткомитета | ле о разоружању, са мотива- | атмосфери = Вишински – оштро : Претставничког дома САД и го- | цијом да овај предлог „остав- | иступио, са захтевом да се У

потпуности одбаци предлог западних сила, а у потпуности прихвати совјетска резолуција,

не оставља никаквих сумњи У ј карактер правог циља совјетских предлога, који тобоже го-

воре о миру. (Танјут)

сивне намере, Што се тиче Коментари у круговима предлога три западне силе, Ви- ОУН п шински – изјављује, ода – овај . Париз, 24 новембра : предлог не води рачуна о сте“ Данашњи говор совјетског миИнНИистра ипостраних послова Вишин-

искуствима, него да се

ског о питању разоружања наишао је — како јавља Рајтер — на раз-

тишу — уместо на подизање | у 15,30 часова господу Кларенс | планом о атомској аепе·ргији. па | личито реаговање у крутовима У-

продуктивности рада .и пове- Г Бартона, Томаса“Б. Флугојта | према томе предлог није ни нов, 1011;:1)·:;?:2 'н,::'дшин »" г'ткч"гхк[зд·.

вање производње — на држав- | и „Вилијама Барета, | чланове | ни_ смео. – ' ' РНЧАКП(: :1'0_„·„.·13„1::1о,“213::,·:;џ:}( пт'::сп:мг;

не дотације, Банковно-валутног поткомитета Потсећајући на изјаву Аче- | истакао да Вешински још . увек Претставничког дома САД, и го- | сона да се систем о наоружању ЦЕ·:·Т:;Г?·ТППЛ,П „оптуживање · прего-

Британски министар Селвин Лојд

: : : 7 | подвукао је са своје стране да је реји, ВПЦП·П–ШКХ:·[ изјављује да је , говор – Вишинског разочаравајући. то лицемерност, јер.се по ми- Селвин Лојд је приликом изласка

са седнице Политичког комитета

! изјавио да још треба проучити пи-

2 Задруга ААБАНСКИХ ПОГРА_ стране Запада да би се рат У |тања и амандмане совјетског ми' з ; Кореји продужио. нистра иностраних послонва „да би Нови начин организације ' и | земљишта, опремљеност техни- НИЧНИХ ОРГАНА Вишински је затим инсисти“ | се Утврдило да ли он уопште о пословања сељачких радних | ком и томе слично), и — сагла- рао на '*П!П:е'·П/ПП·Т да 1('3 међу- кушава да постави заједничку ба4 . и = „ А = ( « зЗу за западни и совјетоки пре-

но пословање у целини и посебно новчано награђивање задругара 'за уложени рад. Сваки задругар може непосредно у задрузи подићи потребну количит ну пољопривредних. артикала 'на рачун своје зараде, уз обрачун по тржишним ценама.

2) Задруга као крупно социјалистичко газдинство мора И у целини и по појединим гранама производње и погонима (односно – радним јединицама) пословати по принципу рентабилитета. То значи да задруга у целини, као и свака њена грана, односно радна јединица, мора у свом пословању остварити, с једне стране, пупу накнаду за утрошена средства, за основне зараде задругара и за друштвени допринос, а с друге стране, и чист приход. На тај начин је обезбеђен и развитак задруге. пошто ће задруга има-

ти новчане могућности За соп-“

ствене ~ инвестиције (принцпп проширене репродукције). | 3) Радна задруга као социјалистичко газдинство, којим управљају непосредни – произвођачи — задругари, мора У потпуности ~ обезбедити „ принцип награђивања – према уложеном раду Чсоцијалистички принцип еквивалента). Овакви. односи производње, оствариће се на тај начин што ће задруга исплаћи“ вати задругарима основну зараду за уложени рад и остваре“ ни учинак и што ће зЗадругари, сем тога, учествовати и у подели једног. дела чИистог при'хода задруте сразмерно својој

ги део чистог прихода — пре“ ма закључку задружне скупштине — улагати у задружне инвестиције и задружне другитвене фондове. ;

“ "Да би се стварно обезбедила пуна лична заинтересованост у раду као и правилно награђивање за остварени учинак, потребно је разликовати — коликогод је то могућно — планске »алатке појелиних раднлих једичица и појелинаца. према разтичитим природним и другим условима производње (плодност

члановима основну зараду за уложени рад и остварени учинак (припос). зараде . за одређује задружна скупштина.

Прва ваљаоница бешавних цеви

основној заради, 'док ће се дру“.

тара у југословенске територијалне воде. Албански војници, који су се налазили у чамду, 'испалили су из машинке неколико метака на југословенског рејонског стражата. (Танјуг)

Висину основне

различите – послове

(Наставак на другој страни)

трашње послове других земаља,

Враћајући се поново на предлог западних сила, је навео да се у њему уопште не говори о забрани оружја и да је у томе главна разлика између западног пројекта.

Совјетски претставник је' закључио товор изјавом, да БаруХов план претставља праву о- ) | пасност за миФ и да план за разоружање, који. су поднеле западне силе, „не одговара ЦИљу коме је намењен",

Претставник Шведске Сендлер, који је узео реч после Вишинског, у потпуности је подржао план западних силат

Идућа седница“ Политичког комитета одржаће се у понедељак пре подне. у

Дописник Танјуга јавља да је, данас совјетски министар и ностраних послова Вишински у целини одбио предлог три западне силе о разоружању. Његов говор у Политичком комитету, који је трајао око 75 минута, био је врло оштар, по општем мишљењу оштрији 9од претходна два говора које је 0“, држао на овој скупштини. Вишински ници СССР наступају са таквим оштрим тоном, управо у време када је већина · делегација = ја-

је жаљење

сти“ што непосредније награђи“ органи извршили су нову ан- каже, сноси одговорност _ аме- | ; ошто је Вишински одвање за премашење планских : : 4 3 У Ала. т д' _ | био да прихвати предлог трију зазадатака тијугословенску провокацију. | ричка влада. то се Тиче СОВ“ | падних сила у' његовом садашњем 4) Задруга као економско- Један а.цбахтсх(т·т МО'РОТ)·ПТ,·! чамац | јетске политике, по речима 22;':}!1::„'.–. Према · његовим – речима, правно лице гараптује својим | ПРешао је на реци Бојани, бли- | вишинског изгледа, да се Со“ | рабиљиве дмднм у сада пред“ "агра х х :. : Ш : . : ' „ | 2267 ззбиљног проучавања, ал. на

иколе е ме етст з не меш уну 1 ли зу Светог Николе, двадесет ! вјетски Савез не меша у УНУ“ | први поглед изгледа да опи уства-

ри — претстављају покушај да се изнесу старе тезе Вишински З“л;мцњшњу наоружања – великих Претставник – Француског · мини| старства иностраних послова о сматра да одлука Вишинског да поди | Несе амандмане претставља | „по- : вод за охоабрење". Са своје стране, канадски кругови у Паризу изражавају гледиште · да у говору Вишинског нема ни- к каквих нових елемената. (Танјут) а

нови – совјетски

атомског

совјетског

Рад Комитета за економска —– и финансиска питања / Париз, 24 новембра о Дописник Танјуга јавља да је на данашњој преподневној седници у Другом“комитету (за економска и финансиска питања) настављена дискусија т привредном развоју економски неразвијених земаља. · У генералној дискусији уче“ · ствовали су данас делегати Панаме, Израела, Кубе, Холандије, Боливије, Венецуеле и Хаи“ тија. Претставници тих земаља : подвукли су велику важност · програма о привредном развоју економски слабо развијених земаља. : , уН

САУЧЕШЋЕ ВЛАДЕ ФНРЈ ПОВОДОМ ВЕЛИКИХ ПО- –

- ж

је поповио совјетске

захтеве, само што је овог пута ПЛАВА У ИТАЛИЈИ Р по свом Тону био оштрији. а Интересантно је да претстав- Рим, 24. новембра — ·

Југословенски отправник послова у Риму Далибор Солдатић % посетио је помоћника италијан-

сно изразила жељу да се на о- | ког министра иностраних – по-

вом заседању предузму извесни слова Тавијанија и изразио му

конкретни кораци у правцу ра- | У име владе ФНРЈ. саучешће Р зоружања. У дискусији, која се поводом несреће коју су проу_ИИ већ недељу дана води у Поли- | зроковале велике поплаве у Градитељи железаре Свеак постигли су досада низ успеха, Такми“ | тичком · комитету, снажно се Италији. Далибор Солдатић 1'0 чећи се опп су 1949 године пред Дан Републике пустили у погоп | одражавало ово“ расположење. | том приликом изјавио да Јуто» прву, а прошле године, такође у част Дана Републике и другу. ви“ | Претставници – многих – Земаља | Славија као с·.·(,·•х:ш:кч земља соку пећ. Опп сала улажу напоре на гралњи „ паше првпе ваљавииице су У Комитету о дали 1ш",10 о 1:.)};1„_'10 и сама 1'._1.,(„„„„_ годиле бешавних певи. Кад ваљаопица буде допршепа имаће 16 великих | зрања ла је жеља да се дзме- била тетко погођена сушом хала у којима ће се производизи и пајпеће бошавио џеви од 507 | Ђу предлога о разопужању, ко- дубоко саосећа са п"!':НШ'}111","·.'1*т милиметара. промера. Сада је у изградњи осам хала, а стигле су |5и су подасле западне силе и ј| ародом, коме је поплава на“ -

већ и прве машипе, тако да ће монтажа – ускоро – почети совјезског – предлога, – покуша | ла велику штету. (Танјуг )