Борба, 25. 11. 1951., стр. 2

(Наставак са прве стране)

У току године задруга је дужна да редовно (месечно или слично) исплаћује задругарима

као аконтацију један део'основ- | ја као и остала стручна л

не зараде. На тај начин обезбеђена је сигурност, задружног чланства да ће бити стварно и редовно награђивано према сво“, ме раду, Нарочито је важног обезбедити задругаре да редовном аконтацијом долазе равно“ мерно и кроз целу годину до новца на основу своје заслужене зараде.

Увођење ових принципа ортанизације и пословања у радним задругама значи коначну ликвидацију елемената кКолхозног система у нашим задрутама окоји су се у нашој пракси показали потпуно погрешни и , штетни, Ти елементи _ су 'задржавали – нашу радну задругу на натуралном начину привређивања. Они су апсолутно отежавали свако подизање " продуктивности, – рада путем – сталног – усавршавања радног процеса избором најрентабилнијих култура, усклађивањем разних грана производње на једном газдинству, На тај начин, ови колхозни елементи кочили су економско ја чање задруга и њихов бржи развитак на. бази проширене репродукције. Мајзад, и што је најважније, ови елементи ометали су даље развијање сацијалистичких односа производње у самим задругама и — у процесу размене — конзервирали радне задругаре као ситне робне произвођаче, Због света Тога у задругама су постојале озбиљне сметње за њихово оргенизационо и политичко учвршћење.

Реорганизацијом – задруга по наведеним принципима стварају се у њима истински социјалистички ОДНОСУ! прогизводњс. У основи слични онима какви ће бити и у нашим социјалистичким предузећима под управом ' радничких савета после ступања на снагу новог планског и финансиског система — са разликама које одговарају задружном карактеру начина производње, степену развитка производних снага у њима, као и висини социјалистичке свести задрутара, Реорганизацијом 3адруга на наведени начин отпашће постепено и проблеми радне дисциплине, редовног излажења на посао, проблем окућнице и томе слично.

Да би задруга као крупно социјалистичко газдинство и круп ни робни произвођач могла да послује на нови начин, биће по-

требно да задружна скупштина постави било из својих редова било са стране једног способног привредника за управника који ће као службеник задруге руководити оперативним извршавањем привредних задатака на основу одлука управног Одбора и задружне скупштине, На тај начин биће доследније обез-

УПУТСТВО ЦК КП ДАЉИМ

који · непосредно учествују производњи. Тиме

у | тичу од појединаца из 'среских ће се даље | или других руководстава — да

допринети – ликвидацији биро- | се свака оваква задруса, и по

кратизације у задругама. Управник, агроном, књиговоица, сваку цену, „сачува" на гај начин што ће остати при садаше њој оргавизацији и начину при-

уколико их задруга има, јесу | вређивања.

задружни службеници које поставља и смењује управни од-

Убудуће не треба допустити регистровање ни – једне – нове

бор (односно задружна скуп- | радне задруге пре него шшто се

штина).:Они се награђују основ.

не изврши детаљна екоцемека

ном месечном платом, а у поде- | анализа како услова и могућ-

ствују као и задружни чланови.

Код практичног спровођења ових основних принципа важно је да се избегавају једнообразне круте форме и шаблони. Наше задруге привређују под веома различитим" приро, м И

другим – условима.

ли чистог прихода задруге уче- | ности развијања крупне задру-

ПУТЕНИ

У Развијање земљорадничких. задруга

Т и 11 пленарно заседање Ц

Оне оимају КПЈ указало је да земљорад-

различити степен опремљености ничка задруга општег типа има

1 техником, различит је ниво со- код нас одлучујућу значај, кацијалистичке снвести задругара, | ко у погледу подизања пољо-

постоје разлике и у располо, | ривредне производње тако и У

живим _ „стручним – кадровима итд. Због 'тога ће практичне форме новог начина пословања нужно бити различите у 'разним задругама. :

“ Велики дбо досадашњих рад-

погледу 'срцијалистичког пресбражаја пољопривреде, Међутим, спровођење овакве партиске линије све до сада није у довољној мери кренуло напред . Доскора је било и објективчих

'них задруга већ је толизсо са= | разлога За слабе угпехе земљозрео, и у погледу организаци“ | њадничких задруга општег тила

оних могућности и у Ппогледу

као што су, на пример, админи-

Свести самих задругара. да Мо- | стративни систем у нашој при-

же одмах и у потпуности да пређе на нови организациони и финансиски систем пословања. У радним задругама које још нису сазреле 'за целовити прелаз, треба тај прелаз организо“ вати постепено према њиховим конкретним условима.

вреди, административна дистри-, буција, обавезни откупи, рационисано снабдевање итд., а такође и монополске цене артикала исхране на тржишту. мМеођутим, основни узрок лежи у неразумевању и потцењивању улоге и 'значаја земљорадничке задру-

Нужно је задругама пружа“ | њ опшјег типа и сужавању ње-

ти непосредну и практичну помоћ. како би што пре и што у-

не привредне делатности. Понегде се мислило да је стварање

спешније извршиле реорганизј= | (ељачких радних задруга ис-

цију. (Овде се ради, стручној и техничкој помоћи путем способних – кадрова – и, друго, о правилном објашњавању задружним масама суштине ове реорганизације. '

Главни недостатак досадаш-

прво о

кључИиви метод социјалистичког преображаја пољопривреде, а заборавило се на то да основни метод социјалистичке изгр-гдње села претставља управо органиција и развијање земљорадничког задругарства. Добада се У

њег рада на увођењу „привред“ пракси на ошнту земљораднич-

ног рачуна" био је управо у то- ; ме што се о њему само уопштено говорило и писало уместо да се конкретно објашњавао и пружала непосредна помоћ његовом увођењу, Отуда су непријатељи ван задруга, као многи нерадници, бирократи други туђи елементи у задругама, који у новом начину пословања јасно виде коначно учвршћење задруга и крај свог повлашћеног положаја, почели У задружним масама ширити пропатанду против „привредног ра= чуна", Међутим, свуда где СУ досад партиске организације и државни органи активно пружали задругама. практичну помоћ у прелажењу на нови начин пословања и објашњавали га, чланови задруга, а нарочито најбољи радници у њима, разумљиво, брзо су прихватали ову реорганизацију. т

Од посебног значаја за даљи развитак сељачких радних 32– друта биће увођење социјалног осигурања на сличним принципима као и за остале трудбени-

беђена, социјалистичка . демокра тија у задрутама, тј, управљање задругом од стране непо. средних произвођача, јер ће У том случају отпасти професионализам претседникха и јер ће ,читав управни одбор, који као претставнички – изборни – орган треба да руководи и одлучује У свим привредним и другим тгитањима задруге, бити састављен искључиво од трудбеника

ТМ

ке у социјалистичком сектору. Прописи које о том припрема Савезна влада предвиђају диференцирање у њправима, И висини о пензионог – осигурања, према стажу задружнот чланства и према годишњем учешћу у задружном раду, То ће такође допринети још већем учвршћењу радне дисциплине у задругама. реорганизазшција пасивних задруга

Код организовања сељачких радних задруга учињене су две крупне грешке, Прва грешка састоји се у том што су у нежитородним реонима стваране задруге на исти начин као у житородним, у којима постоје велике сетвене којима је ратарство главна грана производње. Друга грешка је

_у том што су понегде стваране 'задруге у таквим местима у којима за сада и још за дуже време нема услова за организовање рентабилне крупне производње на бази задружне земље. Због тога ће бити нужно да се, на основу темељите економске – анализе — појединачно сваке о овакве задруге, одмах приступи реорганизацији:.Реортанизација ће се извршити на отај начин што ће се:у њима развијати на задружној основи (тј, као крупна производња) са-

мо оне гране односно оне делаткоје могу бити као такве, рентабилне: ( сточарске – фарме!

на великим задружним пашња-

цима, задружни воћњаци или “

површине и У [

виногради, рибарство, шумарство и дрвна индустрија, индустрија грађевинског материјала, радионице за прераду пољопривредних и других производа на бази локалних сирови-

на итд. Уколико се сада у. тим | доминантан

задругама налази у задружном

ку задругу гледало само као на набавно-продајну о задруту, тј. њена делатност је свођена само

на | на трговинску, па је чак и у

тој делатности рад задруге ограничаран. . Земљорадпичка о зЗадруга оп-

штег типа мора се развијати као комплексна привредна органи-

'цијалистичко

] ПАРТИСКИМ ОРГАНИЗАЦИЈАМА ! ЈВОД МА СОЦИЈАЛИСТ ПРЕ·ОБРАЖА]А 'СЕЛА

жне производње тако и економске оправданости предложеног задружног облика.

Најзад, има известан број малих задруга у великим и пољопривредно активним селима које су пасивне само због тога што се у њима налази мали број сељака, и:то претежно ситних У. оваквим случајевима – основни проблем јесте омасовљење ових задруга и арондација задружног земљишта,

зација. Она се мори бавити и робним прометом и производ= њом, У погледу производње треба да организује више различитих погона За оне грапе произ-

водње за које постоје економ- | | ва серија трактора произпедених у Раковиџи пећ

ски услови и то како пољопривредне односно сточарске итд“., тако и индустриске и занатске. Најзад, она мора организовати машинску станицу, расгдник и друге институције услужног карактера преко којих ће вршити разне услуге индивидуалним сељачким газдинствима под одређеним, за задругу, увек рентабилним условима.

Задружно пољоприлвредно газдинство, задружна рарма, машинска станица, разпе задружне индустриске и занатске радионице и други потони, винарски подруми, расадници итд. тре ба да буду она економска основица на којој ће задруга постепенд извршити реконструкпију читаве пољопривреде на своме подручју, тј. да постепено укључи све индивидуалне поге« де у јединствено крупно согаздинство, – одукључи – потребну радну снагу на своме подручју у друштвену · задружну – производњу – (пољопривредну 'односно занатску ила индустриску).

носно – да

Притом задруга у целини, а такође и сваки њен погон, мора пословати по принципу рентабилитета тј. поред – плате радницима и службеницима У задружној производњи и промету, сваки погон мора Ооства-

____________ __ __--.

Велики задружни дом у Србобрану, отворен пре месец дана,

АМА И РУК

више месеџи

ради. на вадружггж:л! пољима

— -

ривати и акумулацију. За социјалистички развитак свих за“ друга нужно је, такође, да се сва задружна акумулација 'употреби на јачање средстава 3% производњу у задружнбм. поседу. Организација и пословање на задружном газдинству и У, осталим задружним · погонима треба да буду на истим прин-, ципима као и у ссљачткој} рад= ној задрузи. : За оперативно – извршавање планова и одлука управног одбора задруга треба да има спо; собног привредника управ-

задружног службеника поставе ља скупштина, односно управ“ ни одбор задруге. ј

У досадашњем ·раду земљорадничких задруга општег тиџа било је сувише мало оријентације на властита финансиска и друга средства, како на она остварена путем привређивања тако и на она 0 стварена учешћем чланова задруге у разним формама доприноса. Многте задруте досада СУ се оријентисале искључиво на банковне кредите, Ка тај начин, сами задругари нису имали никаквог интереса за контролисање рада задружних службени-· ка и разних плаћених задруже них функционера. Отуда су могли настати и настали су веома знатни мањкови, губици, вршене су проневере и томе слич-.

Гно. Таква оријентација омогу

ћавала је поједилим 220 | службеницима и 32 ама У цделини да се баве шпекулацијоп1 "ради личних интереса, запостављајући притом правилан развитак саме задруге и обављање и развијање оџих пћелова који интересују њене чланове. Не може бити здравог и правилног развитка земљорадничких задрута нити пуне за– интересованости свих њених чланова за задруту и њено пословање ако се оно не развија на бази властитих напора и 1 средстава њепог чланства. Због тога ће убудуће бити нужно да се у. задругама изврши пуна преоријентација у ТОом

ГКНИМ

ника или пословођу — кога као

задружног |

| демократској

погле- ! задатак да обавља . оне при-

ду: откуп по.т'.т·„опри.вредних про“ извода оне треба да врше по правилу на о отворени _ рачун, инвестиције треба да остварују из своје акумулације као и из доприноса својих чланова (улози и позајмице уз одређену каматну “ стопу, доприноси чланова за одређене задружне фондове итд.).

Срески задрууж “ хпи савез.

У погледу виших задружних организација, · нарочито у погледу среског савеза земљорад“ ничких задруга, на терену има много нејасноћа; Скретања У питању среског савеза правље“ на су у два правца: на једној страни постоји тенденција претварања среског савеза земљорадничких задруга у гросистичку привредну ортанизацију (пре свега, у гросистичко трговинско предузеће) која тежи ка Монополизму (у суштини приВП'Г!1*0-*1!2'1ПП'Г'·З.ТП'!С'ГИ*ПКОМ) потчи| њавајући 'задруге све до те мете да укида сваку њихову привредну · самосталност. Носиоци ове тенденције су разни штпекулантски елементи који су се увукли у задружне савезе као и неки „стари Задругари“, оптерећени старим 'схватањима о тзв. поеловним савезима.

На доугој страни постоји тенденција претпарања среског са-

веза у чисто формално Удружење задруга и апарата среског савеза у чисто Инструк-

торски апарат. Ова тенденција потиче уствари из потцењивања – значаја – земљорадничких задруга општег тТипа, а њени носиоци Ссу, :ајчешће, директори и други руководиоци др“ жавних трговинских предузећа која теже ка остварењу свог монополизма.

Срески задружни савез тре-

!ба да буде удружење земљо-

радничких задруга, створеко на основи. Он има

НАУКА У СЛУЖБИ ПРИВРЕДЕ

Кроз лаборашорије Инсшишу

Ша,„Никола Т есла“

: : : | | а 1 Како се распростиру таласи наших радио-станица, — Примена „ултразвука“ у медицини, индустрији и пољопривреди

Пре три године никла је зграда Института „Никола Тесла“ Српске академије наука на пустој падини београдске периферије према Дуневу, ,где су групе фронтозаци недељом засађивале оголелу ледину новим садницама. Зашто баш тут Бажан услов за рад на микро таласима је оптичка видљивост, а моложај Звездаре то омогућава. И за несметан научни рад у' радио-техници :и телекому-

поседу део земљишта које не | никацијама, за пажљиво праћење

може бити обделавано путем задружног рада (веома сићушне и јако разбацане парцеле, пример, у кршевитим пределима Црне Горе и Херцеговине), таква земљиште треба прд одређег на | свакако

и најмањих вибрација на осетљивим инструментима и – апаратима »потребан је мир. И то пружа овај најтиши крај Београда. Зграда је подигнута и уређена према последњим захтевима модер не -науке и,технике. Клектричним кабловима .спроведеним кроз уза-

тњ условима вратити нНа | не канале у поду напајају се стру-

индивидуално коришћење | за- | јом многобројни апарати и инстру-

дружним члановима као окућницу. Ириликом реорганизације 0оваквих задруга ниуком случају не може се допустити да се процес стихијно развија, јер би у' том случају разни непријатељски елементи могли стихију искористити као повод За разбијање наших сељачких радних задруга. Исто тако, треба сузбити и секташко-опортунистичке тенденције — које обично по-

менти лабораторија Института. При чвршћени у зиду, или поду, _ на столу, апарати потмуло зује. Нагнути над њима, са бележницом у, руци, научни – радници · пажљивој прате кретање игле на 'манометру, бележе број осцилација и сваку другу најмању промену за време експеримента, “ Сем зујања апарата и инструмената, – других · шумова нема. +

Понекад кроз лабораторијум забруји музика неке далеке · радио станице. На 'то нико не обраћа пажњу. Једањ од сарадника ии је огромној апаратури поред зида која одједном аутоматски прати и бележи осцилирање радио таласа четири станице, Четири – магична ока подрхталају, графитна игла 0оставља за собом на папиру једва видљиве тачкице, Потез руком и звучник је прорадио — звуци „Сол вејтине песме" испунили су 'за тренутак до тада тиху лабораторију, па онда опет тишина,

Какви су резултати до сада постигнути, на чему се ради, шта ће се радити идућих месеци и година у Институтут Руководиоци и сарад ници Ичститута одговорили су само на прво питање. Не желе да се пише о ономе што још. није за|вршено или,; боље рећи, што ме би

било завршено онако како 'су они. Л ј а у .

У одељењу за радио технику врше се поред осталог и испитивања и мерење разног домаћег електротехничког материјала потребног за радио индустрију. Постоји тесна са радња са свима установама и _институтима у земљи, који се баве израдом нових полуфабриката и фафриката. Једна. од веома важних „сировина је, на пример, и лискун. То је одлично средство за изолаци ју, чија је примена у радио индустрији вишеструка, а наша земља“ располаже, богатим резервама одличног /квалитета, нарочито у Прилепу и Прокупљу. ,

Делатност Института није усмерена само на решавање практизних захтева наше ·младе – радио-индустрије већ и на разргђивање појединих научних проблема који интересују како наше тако и иностране паучне “ раднике. Ту скоро завршено је и испитивање нашег „микалекса“, скупоценог – материјала · потребног — радиочиндустрији. Од 'нашег микалекса у Институту су већ израђени и разни делови за – радиотехничке Пробе су дале одличне резултате.

Важан проблем на коме се ради јесте и проблем зрачења и распро стирање о електро-магнетских таласа, нарочито рад па изради такозване карте електричне проводљивости, На Западу је то већ урађено, нама тек претстоји. Без ове карте тешко је направити план раз

мештаја радио станица, нарочито при подизању · нових, • Технричка акустика, ултракрат-

ки таласи, просторна акустика, ул-

тразвук, инфразвук.,. све је то са-

држај рада одељења за телекому'никације. овог Института. Најинте-

Г. АЛБЕРТ МОРЕЛ ДОПУТОВАО У БЕОГРАД

У Београд је јуче допутовао 'претседник Међународне федерације бивших бораца г, Алберт Морел. Са г. Морелом допутовао-је и члан Извршног комитета федерације г, Роже Пармелан.. Они ће присуствовати.

лној, –

конструкције. .

ресентнији је ултразвук због скоро неограничених могућности које он може да пружи човеку у борби [про·шв болести, у – индустриској производњи, пољопривреди.., Човек је у стању да чује звучна треперења од 20 до 'у секунди. Треперења изнад 20.000

па све до 500 милиона циклуса у секунди, до топлотиих _ треперења, зову се ултразвуци, Наравно, Ч0 век их не чује, Али је зато њихо|ва снага огромна. Један ултразвучни генератор средње величине може да произведе 10.000 па чак и 100 хиљада пута већи интензитет одтоповског пуцња. Са применом ултразвука почело се још у Првом светском рату, нарочито код подморнице, ЛПосле познате катастрофе „'Титаника" уфсудару са леденим сантама, конструисан је апарат који омогућава да се помоћу – ул тразвука утврди растојање између брода и санти. Енглези Вуд и Лунис су га први примењивали у медицини, а Немци, за разбијање магле на аеродромима.

После Другог светског рата рад на примени ултразвука још више се прошириб, Досадашња искуства страних научника дала. су скоро невероватце трезултате на том пољу. Нарочито је велика примена у медицини. Помоћу „зрачења' ултразвуцима лечи се ишијас разна реуматична обољења, глувоћа, лече се' ране које не могу по 30 годила да зарасту, раствара се камен | у жучи и бубрезима, врше се снимања мозга итд. Један сарадник института је за време специјализације у Бечу на тај начин излечио зуб без икакве лекарске – интервенције, Данас само у Европи постоји преко хиљаду клиника и болница које се баве лечењем помоћу

ултразвука. Примена ових таласа погодна је и за уништавате бактерија, микроба, инсеката — конзер-

вирање воћа и поврћа, стерилизација у прехранбеној индустрији све се то може без икаквог загревања, ' Опити. у страним лабора·гобијуми ма показали су да се зрачењем ултразвука може повећати пољопривредна производња са 200/, до 300/у| Даље, тим зрачењем врши се и такозвана коагулација, згушњавање делића, ,На пример ако се у димњак једне фабрике стави · ултразвучни генератор, сав дим се згруоша и пада доле не излазећи _ из њака. 'Ово је н %чито корисно

30.000 циклуса |

танким линовима и у велихим изливеним блоковима гвожђа, чели-

бетона, Једном речју употреба ултразвука може да има неоцењиву улогу у свим транама науке ји технике. Ултразвуком се бави и ! наш институт „Никола Тесла'", .гг

Сарадници Института су постигли значајне резултате, пре свега, У мерењу . ултразвука, постигнута је и његова видљивост, На специјалном апарату конструисаном у ин-

.. | ка,

ституту, ултразвучни талас може се лепо видети, Остало а се извршти је А

документација, да се овај

(температура итд.)

Већ су завршена испитивања на првим нашим ултразвучним, гелераторима, : конструисаним у Институту. Један је за лекаре, а други за ветеринаре у Београду.' Чим клиничка проверавања буду извр-

изводњи оваквих генератора. Ради се и на геператору за испитивање

материјала, ,Још нешто. У Институту смо са]мшлц да је љубљански·: Институт

за

електровезе завршио са радом на

ултразвучном · генератору за прање веша, и да ће се они ускоро сериски производити. Потребно је само натрљати веш сапуном, а ултразвучии генератор ће се постарати да се веш опере без загревања воде и без икаквог трљања.., Љ, ИСАКОВИЋ

ЗАВРШЕН ДАЛЕКОВОД · ВИНОДОЛ — ЗАГРЕБ

вредне и друге за.ј_е·дничке по слове које задруге — чланице на њега пренесу, тј.' којц су нужни за 1 самих задруга. То значи да се код среског савеза могу по одлуци скупштине организовати разне трговинске атенције, услужна предузећа и радионице, као и разна индустрискозанатска – предузећа, било за прераду пољопривредних производа (уколико поједине з:– ге не могу саме такве ра%с};нишз ор·г%гнизовати). било за производњу грађевинског _ и другог Инвес·гт/ш'ио·н_*ог материјала и опреме која је неопходна-

земљорадничким задругама, да,„

би ова предузећа и радионице имали социјалистички – карактер нужно је, пре свега, да ор-

ганизација 'и пословање у њи-.

ма буду на истим прт?;иципимв. као у осталим СОЦИЈ'ЗЛИС'ГИЧ•

ким предузећима (раднички са-“

вет, управни одбор, итд.), даље, да се на тим принципима врши расподела лохотка и, коначно, да њихов однос према среском саве%у буде исти као и сднос земљорадничких задруга — чланица. То значи да апарат среског савеза не може располагати ЗКУМ_УЛЗЦИ]О·М оствареном у овом предузећу, већ само одређеним доприносом.

У даљем раду земљорадничких задруга свих облика одлучујућу улогу у непосредној – практичној помоћи задругама · треба – да одиграју фонд за механизацију и срески задружни савез.

Искуство је показало да без јаке финанс·улско—ревизионе службе није могућно спровести пуну контролу материјално-финансиског пословања – задруга.

Зато је потребно да се у сре-

ским задружним савезима и фондовима за механизацију о безбеди што пре довољан број струччих ревизора. .

Уп

· Спроводећи у живот ове од-

луке ЦК КПЈ, партиске орга-. :

низације и партиска "руковод“ ства треба да посвете пажњу следећим о партиско-политичким задацима:

1) Политичко-васпитни рад на селу је прворазредни задатак

партиских организација. Од ње- '

га у многом зависи успех даље _ борбе 'за социјалистички

преображај села. Зато партиске ·

организације на селу и партиска руководства треба да Усредсреде још више своју активност на политичко-васпитни рад лпа селу. За спровођење овог задатка активизирати сСве масовне организације: Фронт,

и друте.

2) Правилно спровођење у жи | вот линије Партије у. питању социјалистичке реконструкције села, Свако искривљавање линије Партије може да нанесе штете изградњи социјализма на | селу. У том смислу нарочиту пажњу обратити стварању оних врста земљорадничких задруга за које постоје одговарајући об-

оглед испроба под свим условима

| шшена, приступиће се сериској про-.

Загреб, 24 новембра Данас су завршени радови на

јективни и субјектизни јуспови. Било би посве неправилно и штетно потцењивати ниже форме Земљорадничких задруга а форсирати само „виоше“" облике земљорадничког задругарства. ·

3) Џогебну пажњу поклонити сељачким радним задругама, у-

ганизацији рада, правилном нваграђивању итд.

4) Треба посветити довољну бригу развијању задружне демократије, активизирању – задружне скупштине, одржавању | саветовања .и конференција задругара. Борба против биро« кратских метода рада у задру“ | гама треба да буде у центру па-

жње партиских организација, ·

5) Партиске организације И партиска руководства троба да посвете пуну пажњу задружним кадровима: ревизорима, књиго“ вођама, о агрономима, њиховом правилном размештају, правил= ном уздизању, стручном оспособљавању путем разних кур= сева и правилном награђивању.

Реорганизовање сељачких рад

ње на новим принципима, као и даље јачање и ширење земљорадничких задруга општег типа, захтева велики број спо= собних стручних кадргва, наро= чито привредних: комерцијали=

ста, књиговођа, агронома, итд

Због тога ће бити нужно из саз везног и републичких центара | плански одабрати, припремити и послати потребан, број оваквих кадрова, пре свега, у сре“ ске задружне. центре! д потом и у саме задруте. 6) Да би се пружила већа по“ моћ основним партиским орга“ низацијама на селу у спровође“

успешно 'пословање ·

на развитку

АФЖ, омладину, Савез бораца .

вођењу привредног рачуна, ор“.

њу ових задатака, треба ПРИ среским комитетима формирати. дктив од искусних чланова Пар тије, који ће, поред свог редов“ ног рада на својим дужности“

далеководу дугом 136 километара којим ће се електрична евергија, из нове' хидроцентрале Винодол преносити до Загреба, То је најдужи далековод за папон од 110.000 волти који је

ма, имати као главни партиски задатак обилазак и помоћ |ним партиским организацијама на селу. Ђеоград, 24 новембра ; ; ЦЕНТРАЛНИ КОМИТЕТ _ КОМУНИСТИЧКЕ ПЏАРТ

досад подигнут у нашој, земљи.

Градња – далековода трајала је 4 године и претстављала је врло тежак и обиман посао. Да„лековод великим делом пролази

осдоР „

14 ј П У

пих задруга и њихово послова“ ·