Борба, 25. 11. 1951., стр. 3
= ИИИР ииЖ — И 'Р =И о Х
к Њ И И ни ии м = е рИ р —
Недеља, 25 новембар 19_31
« ·
_ ПОСЛЕДИЦЕ ЛИКВИДА ЦИЈА,
·
У Т?ГОВИНСКОЈ МРЕЖИ.
– НЕПОТРЕБНИ ПОРЕМЕЋАЈ
РЕОРГАНИЗАЦИЈА М ДРУГИХ ИЗМЕНА |
у правним односима између предузећа
Управо се·Вршв Ц к : реор(анивација трговинске мреже. Ова редргани- ! ковцим ·
· г а, које основано привација носи нужно са собом разне реорганизациодио-правне мерве и : је је тАНО
због тода корисно је да се изнесу
: : јама и оснивањем предузећа.
Свако оснивање! новог предузећа, ликвидација – постојећих или фузија, има свог оправдања само у том случају, ако се тиме жели ' постићи о одређени циљ, односно, ако се то не врши само због формалне „реорганизације". При томе треба имати у виду, да олако укидање појединих предузећа, или оснивање нових има и своје нетативне – стране, – Ликвидације носе у себи тешкоће, ако нису. проведене на законом прописани начин. Нарочито у случају кад се предузећа ликвидирају, а' решење не предвиди ко ће преузети обавезу ликвидираног предузећа, или кад ново предузеће почне рад пре регистрације. Даље тешкоће настају и стога што се рв'шехљим;а народних одбора о оснивању предузећа не предвиди тачно задатак њиховог ' пословања, па се не зна чиме треба да се она баве и шта је главни предмет њихоновог рада.
Твожђара пр0да·је пекмез, а пољопривредно добро — цигарете
Не „ради се овде о задовољавању – неке правне – формалности, већ о циљу и улози која · се предузећу намењује. Ако се предузеће 'бави другим пословима, онда је циљ промашен, а такав рад може само да нанесе штету. УЗмимо, да је на пример, основано предузеће за трговину млечним производима, а оно се бави нечим другим. У 'том случају неће · бити задовољене потребе потрошача за већим бројем трговина млечних производа, него Ће се омогућити неконтролисани рад у друтој области трговине. Из праксе. су, управо, познати случајеви да се данас велики број трговинских предузећа не бави оним пословима због којих су основана. Истина, често је тешко и рећи који им је посао био намењен приликом оснивања, јер то није тачно одређено ни у решењу о оснивању, ни правилима предузећа, док законски прописи нису дали прецизнија ограничења,
Тако се догађа да се нека трговинска њ предузећа , не баве – систематски – 0о, г пословима као главним предметом – пословања, о већ – оним што | је, по ' њиховом – митшљењу, најкорисније или што доноси већу добит. Због тога се догодило да се неко предузеће бави продајом, на велико и на мало, да предузеће за продају твожђарске робе купује и препродаје пекмез, или, да продавнвице великих пољопривредних
_ добара у Београду уместо да
изнесу на тржиште што веће количинџе својих производа, пуне излоге робом коју нису ни произвели, нити је сродна њиховој грани пословања. На пример, продавница пољопривредног добра „Панчевачки Рит“ продаје цигарете, а продавница „Слобода“ сардине, минералну воду и јошт низ других артикала. Такве појаве имају две негативне стране. Прво, оне доводе до тога да ове продавнице износе производе својих предузећа у ограниченим количинама и не настоје да капацитет својих трговина искористе за прођу производа пољопривредних добара, и друго, што се ове продавнице уклапају 'као непотребни – препродаваоци – индустриских производа. . ње
Чиме се бали „Разнопромет“ и слични
Ова неодређеност у предмету пословања долази до изражаја и у називима појединих предузећа, Не само да се поједине „Дуње“, „Трешње", „Вишње" и друга предузећа у Затребу баве, у најмању Рруку
· продајом свих врста воћа и по-
врћа, шећера и других, ствари. већ често поједина предузећа
: по свом називу показују да не-
мају одређени циљ свог пословања. То су, на пример, „Социт јализам". у Бечеју, „Слободан откуп" у Бачкој 'Тополи,, „Орач" у Руми, „Разнопромет" у Скопљу или „Велетрговина" у Сарајеву. Сами називи ових предузећа показују да се у њиховом пословању крије потпуна неодређеност, (Успут да напоменемо, да би.у' садашњој реорганизацији трговинске – мре-
же, приликом оснивања НОВИХ
предузећа, требало са више ду“ ха и више смисла давати називе појединим предузећима)'. Према томе већ код оснивања предузећа. а сада је то управо „актуелно у трговини, требало би тачније одредити чиме ће се она бавити и назив фирме Ускладити с њиховим пословањем, ; Шта могу да значе и,нашта могу да упуте предузећа која су с њима у пословном односу називи „Велетрговина“". „Разнопромет" и слични. Не говори ли њихов назив о томе да се она могу бавити чиме хоће или да органе који треба да их контролишу доведу у заблуду-,
Ликвидација — фузија. а на крају се пе зпа ко је коме / “ дужан /
"Пдеебно џитање су ликвида-
ције предузећа, Мису ретке по-
досадашња нскуства са ликвидаци| -
јаве да неко предузеће ликвидира, а друго (или управо исто) одмах настави са радом под друтим или истим именом, са истим људима, у истим просторијама и истим предметом 10– словања. Не крије ли·то у себи могућност злоупотребе и што шта друго... То нарочито бива кад се ликвидације спроводе често код истоврених предузећа и на тај начин стварају гешкоће за предузећа која су с њима била 'у пословној вези. Два примера која износимо могу то да осветле боље но какво дугачко објашњавање. Ево једног — из званичног извештаја:
„Барања“ предузеће – за промет и прераду житарица у Белом Манастиру основано је решењем – Владе Хрватске = 16 августа 1946 године, Привременим решењем министра трговине и снабдевања од 15 децембра 1948 године, предузеће је расформирано. ПЦрераду житарица преузело је ·новоосновацо предузеће „Кроација", предузеће за прераду житарица у Осијеку, док је откуп житарица преузело новоосновано предузеђе „Житарица", предузеће за откуп житарица у Осијеку. Решењем министра ·за државне набавке, стављено је предузеће „Житарица“" у Осијеку у ликвидацију на дан 31 маја 1950 године. Пословање овог предузећ:% преузело „је новоосновано „Осјечко предувеће за промет житарицама и стоком", које је основано привременим ~ решењем – министра · за – државне набавке од 29 маја 1950 године. Пос.ле непуних „месец дана 21 јуна исте године — ово предузеће предано је у надлежност Среског народног одбора У (_)ситјеку, а већ 1 августа изднвојен је откуп житарица и пренет у надлежност – „Житног фонда", предузећа за ускладиштавање и дистрибуирање житарица и њихових прерађевина у Осијеку, које је основано привременим · решењем – министра за државне набавке од 17 јула 1950 тодине. „Кроација“ — предузеће за прераду житарица у Осијеку спојено је 29 септембра 1950 годинекса предузећем „Житни фонд" у Осијеку у ново 'предузеће — „„Житни фонд", Овде се је тешко снаћи, али ипак произлази да је салашње прелузеће – „Житни фонд", предузеће за промет и прераду житарица у Осијеку, које сСе налази под управом Главне дирекције житног фонда, после многих ликвидација
и 'фузија, правни. наследник предузећа „Барања" из Белог Манастира.
Или други пример: )
„Партизан", „ предузеће – за промет и прераду житарица,у Винковцима основано је 16 августа: 1946 године, а расформи-
временим решењем од 15 новембра '1948 године. Предузеће „Партизан“" стављено је у Ликвидацију 31 маја 1950 године, а његово пословање преузело је „Винков ко предузеће за прођде·ч житарицамаји стоком", које је основано привременим решењем од 29 маја 1950' године. Ово предузеће, 4 јула 1950 године, предато 'је у надлежност Среског одбора у Винковцима, али је већ 17 истог месеца основано — предузеће – „Житни фонд" у Осијеку које је преузело откуп житарица од „Винковачког предузећа за . промет житарицама и стоком“. „Козара" из. Винковаца уклопљена, је. 30 јућа 1950 године у „Кроацију" из Осјека, ја је опет 29 септембра 1950 године спојена са „Житним · фондом" у предузеће „Житни | фонд", предузеће за промет и прераду житарица у Осијеку, И тако. опет, после читавог низа перипетија излази да је правни наследник . предузећа – „„Партизан" у Винковцима ~ постало предузеће „Житни о фонд" из Осијека. На крају, после разних ликвидација, спајања и раздвајања – пословања – двих предузећа не зна се ко је коме дужан, ко од кога потражује — једном речју, ко пије, а ко плађБа. · Шта показују ови примери7 Нагле ликвидације, спајање и раздвајање предузећа са истим пословањем, оснивање и ликвидирање предузећа „привременим решењима" ствара потпуну несигурност · у „ правним односима и. доводи до великог броја спорова. Овако се отварају широм врата злоупотребама и прикривању одговорности. Да зрбка буде већа, новооснована предузећа добијају назив ликвилираних. Отуда је било потребно указати на овакве појаве управо сада, кад се оснивају нова предузећа, ликвидирају нека стара и кад. треба ближе одредити и предмет пословања и фирму и донети прецизна решења о ликвидацији и преузимању права и обавеза ликвидираних предузећа. __= И е __ У СЛОВЕНИЈИ , ИСПУЊЕН ПЛАН. КАПИТАЛНЕ ИЗГРАДЊЕ
Љубљана, 24 новембра
Данас је испуњен у целини тодишњи обавезни план Генералне дирекције грађевинских предузећа д план капиталне изградње у Словенији. Значајно је да је за седам привредних најважнијих објеката план био испуњен већ средином новембра па Зато испуњење изгледа овако: хидроцентрале (Вузеница, Мосте, · Медводе) 101,3%0;. железаре (Јесенице, = Гуштањ,
рано 15 децембра 1948. Прераду житарица преузело је | новоосновано · предузеће „Козара“, а откуп житарица новосновано
пасана Моравом, у големој О,окуци између – Врања и Ле-
сковца, налази Ссе планина Кукавица. Она је пространа, дубока и неиспитана. Њене су косе дебеле, врхови обли, увек је тамна и невесела, Чак и кад је сву 060лије сунце, њене старе" _ букове шуме добију неку плавичасто-црну боју, неки суморан израз,
У долинама река живи окз ње специјалан тип – нашег човекајужњака. То је тих новек, прионуо за своју земљу коју планинвски потоци немилосрдно деру и односе. Код њега нема одоне епске ширине својствене (људима са севера нити фантазије оних са југа. Он. нема много смисла за јуначку _— песму, традицију и историју. Али то Је тврд човек, муку зна да подноси без роптања, да гине без – гласа. Кутак је то оног планинског дела 'Балканског _ Полуодстрва, пуног трагова Караванских. друмова и ханова око њих, где су у дубини шума и дубини – људеских – душа заостали ммоги давни, често џагански обичаји, где се свака – песма нехотице окреће на дуг, тужан звук. 4
Тако су та планина и цео крај око ње увек остали понешто зЗаборављени, непознати. ·
А имало би много шта о! њима да се каже, Ја знам само два детаља: како су изгинуле две војске овога краја, које су браниле слободу свога народа. |
уУскоро ће се напунити пет стотина година-од дана када је силна поплава Турака из Азије, обарајући редом све куле које су браниле слободу средњовековне – Србије, допрла и до овог краја — старе Дубочице. Журећи према богатом и славном граду МНово Брдо, једна велика турска војска наишла _ је овуда. Дубочицу је бранио Нико-
је сачекао Турке 20 септембра 1454 код села Бање и тако их страшно потукао да је – летописац — Михајло Константиновић из Островице — записао како је на бојном пољу, поред безорој војника, остало мртве и много господе турске. разбешњен због тога, султан Мех« мед пожури одмах „са главнином своје “Нојске према Дубочици, Скобаљић је испред њега. узмицао до села Вучја, изнад кога се у стрмим падинама планине Кукавице и данас налазе остаци његове куле, и ту је заметнуо одлучну битку са далеко надмоћнијом турском в")ском. Дад је та битка била жестока и крвава сведочи исти летопи-· сац, који каже да се Турци, откако“ памте, нису У боју сусретали са тако храбрим и упорним _ борцима као што је била зва војска српска, Тог дана, 16 новембра 1454,
ИЗ ДАВНЕ И БЛИСКЕ ПРО-, ШЛОСТИ 'СРПСКОГ НАРОДА
ла Скобаљић, Са својом војскомо
Шторе) 104,5% фабрижка. ротопапира Кршко 103%6. На осталим објектима план
предузеће „Партизан“ у Вин-|је испуњен са 99,3%,
% ]Скобаљићева војска је скоро – сва изгинула. Сам Скобаљић је пао рањен, | заробљен, а затим жив
на колац набијен. | О свему томе постоје само мутна сећања забележена у старим зналима. Безмало пет векова касније изгинула је, на скоро исто тако тра-
гичан начин, једна друга војска из'
овога краја, која се беше – дигла да брани његову слободу, Били су то сељаци из лесковачког Поречја и долине Ветернице и Мораве, радници из Вучјанске фабрике, омладинци који се латише оружја, сеоске. девојке, Шарена је то војска била, невична ратовању. – Али њен дух је био несаломљив, њени батаљони су се на Кукавици и око ње носили са бугарским дивизијама, немачким тенковима, четничким и балистичким хордама. Ту војску је предводио Борко Стојановић-Ђулавка, 25-годИшЊИ младић из поречког села Миро-
шевца. Овај снажни и плаховити младић био се прочуо по . -томе својом
што је увек први пред војском улетао у сваку борбу.
мМеђу · првима је 1941 ступио У
ед' на Кукавици, а погинуо је ВАГЗА А Трећ,(·зг омлш}инског
као командант Гатаљона Тринаесте српске бригас ,
де, 28 јуна 1944 године. Погинуо је
~
И | ПОВЛАСТИЦЕ. У САОБРАЋАЈУ| |
КО ЋЕ | УЖИВАТИ.
Решење Савета за саобраћај - и везе Владе ФЦРЈ.
Београд, 24 новембра
У Савету за саобраћај и везе Владе ФНРЈ израђено је Упутство о издавању и коришћењу повластица за путовања на железници, речном и поморском саобраћају. Према овом упутству, радници _и службеници државних – предузећа устапова – и надлештава, који имају непрекидни радни стаж од најмање једанаест месеци у једном или више предузећа, установа или надлештава, активни официри, подофицири, војни службеници, – припадници“ Народне милиције и лични пензионери уживаће 'од 1 јануара 1952 године повластицу од 50%)' за путовање- трипут годишње на железници, три пута У речном и три пута у поморском саобраћају. Ово практично значи ца ће радници и службеници за једну годину имати право да користе повластицу за 18 путовања при одласку и повратку. (
Чланови њихевих породица, жена и деца испод 18 година старости (ако су на редовном, школовању и до 24 године) и породични пензионери имаће право да користе ову повластицу једанпут годишње. .
Да би могли да користе ове повластице радници и службеници ће добихи од надлежних дирекција " железница легитимације за повлашће= ну вожњу. Како на овој, легитимацији није предвиђена фотографија (углавном због тога да би се избегли, непотребни издаци), то ће за доказ идентитета служити лична карта чији ће број бити уписан на легитимацији. Легитимације за повлашће., ну вожњу издаваће .дирекције же лезница. Предузећима и установама у Словенији легитимације ће издавати дирекција у Љубљани, у Хрватској дирекција у' Загребу, у Босни и Херцеговини и Црној Гори дирекција У Сарајеву, у Војводини дирекција у Новом Саду, у Македонији и Космету дирекција у Скопљу, а предузећима и установама У ужој Србији и Београду дирекција у Београду. |
Предвиђено је да се легитимације на почетку сваког полугодишта оверавају у предузећима и установама, Без ове потврде, којом ће руководилац предузећа или установе гарантовати да је корисник у, радном односу, легитимација Јд!еће имати важност. Ово_ се не однаоси _ ва пензионере и њихове породице. Они ће приликом промене места боравка бити дужни да новом удружењу пензионера поднесу потврду о томе да ли су од ранијег удружења добили легитимацију за повлашћену вожњу. На исти начин ће се поступати и приликом премештаја радника или службеника из предузећа У предузеће,
Легитимација за повлашћену воже њу садржи и посебне рубрике за коришћење тарифске повластице за путовање на годишњи одмор. Коришћење повластица при одласку ва годишњи одмор овераваће руководилац државне установе или предузећа и претседник синдикалне. подружнице. – Оверавање – члановима уже породице активних официра, подофицира, војних службеника и припадника Народне милиције вршиће надлежни војни руководиоци, иИзгубљена, легитимација неће моћи да се зам новоМ,
Чланови сељачких радних задруга, савеза адвокатских комора и | чланови њихове уже породице као и деца умрлих задругара, за коју је сељачка“ радна. задруга преузела старање о њиховом издржавању и школовању, УЖИВИћ(З и даље повластицу за путовање на годишњи одмор. Они ће добити посебне легитимације од дирекција железница. Повластицу за годишњи одмор користиће, како је то Упутством предвиђено, и радници и намештеници који су чланови синдикалних организација, а запослени су код друштвених организација и у приватном сектору са непрекидним радним стажом од једанаест месеци. Озо право ће користити ,и њихови чланови породице.
Злоупотреба повластице за вожњу ма у ком виду повлачиће привреме-
и И ) да их сутрадан сасвим сатру
но или заувек укидање. повластиле. Решење о овоме доносиће директор надлежне дирекције железница. Поред тога, злоупотреба ће повлачити кривичну одговорност како за кориснике тако и за руководиоце који оверавају легитимацију за повлашћену вожњу. (Танјуг)
скођфо са целим својим батаљоном, заједно са многим својим друговима из крајева око Кукавице. · Четири дана тукли су се са бугарским дивизијама и четничким бандама у горњем, планинском делу Среза јабланичког, испод саме шиптарске границе, _ на – домаку своје планине Кукавице, На њих су одасвуд вршени јуриши, из даљине су грувћли топови, одозго их ' засипали митђаљези из авиог на. Четири дана гинули су и крвађЂили, четири дана нису се одморили, нити јели хлеба или спавали. Увече, 27 јуна партизанске снаге се размакоше пред том, незадрживом ' навалом: једне према селу Тулару у горњој Јабланици, а друте према Кукавици. Притиснути уз саму границу, нађоше се те вечери Омладински батаљон Тринаесте бригаде са око 300 бораца, _ Врањски одред са око 100 бораца и болница Двадесет и четврте дивизије са 110 тешких рањеника, Врло близу иза њих стајаше велика бутарска војска, а непосредно испред њих граница, начичкана рововима и густо поседнута балистима,
Заноћили су у великој буковини на уском траку земље – која _ им је још преостајала, Вечерали _ ни тада нису, Борце беше притиснуо тежак сан. Све се умирило, ватре нико није 'ложио, у буковини је било мрачно и глухо. Одозго _ су се дозивали балисти, а позади су · Ђугари стално избацивали ракете
вршили покрете, спремајући се уз саму границу, С времена на време
| СТРАНИ
г #
Годишњој скупштини Главног задружног 'савеза Југославије, која. је недавно одржана у Загребу, присуствовали су и многи претставници задружних организација – из иностранства. Они су с великим интересовањем пратили – рад – скупштине. За време дискусије, која је била веома жива, интересовали су се скоро за сваког говорника, за детаље у дискусији.
По есвршетку рада скупштине претставници задружних организација Италије, Грчке и З3ападне Немачке одазвали су се позиву задругара Хрватске и Словеније да посете њихове задруге. Гостима су се придружили и најбољи задругари из сва-, ке народне републике, и секретар Главног задружног савеза Југославије · Љуба – Мијатовић.
Гости и задругари најпре су посетили земљорадничку задругу у Чабру. :
Југославији – при-, месту | у јавном животу.
У старој вредни живот у овом
ТРАНИ ДЕЛЕГАТИ 0 НАШИМ
Разговор с претставницима Западне Немачке, Гр;!ке и Италије —
ликим – форумом сналажшљивои, слободно износи-
ли своје мисли и проблеме, Цео | уздизање и у пуном семислу ток скупштине, начин на који|чи претставља соцдијалистич се расправљало израз је демо-| центар села. Имали смо приликратије задружног покрета. То| ке да видимо у задругама вели=. је основни утисак који сам сте-| ко одушевљење зва рад и демо- ·
као на скупштини. · Рисос Џанајотис,
прожета демократским _ духом,
изнесена искуства“ задругара из| секторима могло урадити и ви:
цеде земље и да ће та искуства користити и другим задругама." -
Госпођа
Маријана · Гриндер,
претседница „Гилде" жена не-| рузи у Чабру били су изванрезадруга | дни, рекао је господин Хасел
присуствовала је конференцији ј| ман, Задругари су поносни
мачких потрошачких жена задругарки. ' |
Госпођ · Гриндер је одушевљена свестраним учешћем жена
био је слабо развијен. Становници Чабра морали су ради издржавања својих породица да одлазе у печалбу по разним крајевима. После – ослобођења Чабар постаје познат по снажном развитку земљорадничке задруте,
Гости о су затим посетили Ријеку. Опатију, Постојну, Идрију. Јесенице, Чесници, Железники и Хмељавску задругу Жа-– лец, у 'Цељском срезу. На госте су оставили снажан утисак земљорадничка задруга у Чешњиџи, хмељарска у Жалцу иип карска задруга у Идрији.
За време посете и јуче, при одласку у своје земље, у разговору с уредником „Ворбе“ претставници страних задружних организација – изнели су своје утиске о раду у годишњој скупштини задругара и задругама које су посетиле.
„Рад скупштине — израз де-
На часу у школи чипкарске вадруге у Идрија
При растанку она нам каже: .„Ми задругари у Немачкој ценимо вашу борбу. После свега што смо видели у вашој земљи, ми можемо веровати да ће задруге' у – Југославији
задружна школа за напредно човечанство", Она је нарочито одушевљена – (Чипкарском _ за-
другом у Идрији. Чипкарска за-| задруге претстављају
2 1024 4 једноставно, | сву /делатност својих чла
претседник | сима. Савеза земљорадничких задру-|стигнути огромни су, с обзиром · га Грчке у коме је учлањеној| на велико разарање за време око 600,000 задругара, подвукао |.рата 'и на ранију економску за: је да су у дискусији. која је осталост" Господин Хаселу
у
брине се за њихово . културно |
кратичност која влада у одно- · Резултати – који су по-“
мишљења да се на појединим
ше. То је по његовом 'мишљи њу, због тога што сељаштво те– шко прелази на вово, „
„Људи, дух и пријем у зад
сврј рад. Види се да је то св сна социјалистичка заједница",
За производе задруге у Же- „ задругарки у раду задруга, рав-| лезницама у Словенији, где се ноправношћу и учешћем женај израђују аналитичке
ваге и други инструменти фине меха- · нике, сматра да су на изванредно високом нивоу и ни по чему не заостају за квалитетом – производа у иностранству. Задруга у Чешњици где се врши обрадагдрвета од сече шу- ·
ме па до израде намештаја и -
других производа, нарочито је
одушевила све стране делепате.'."
Господин Хаселман је од земаља о чије задругарство, познаје такав систем рада видео · само у једној задрузи у Финској, а добар начин рада Чипкарске задруге у Идрији упог ређује с принципима рада задруга У Индији. Ј Делегати из Немачке указали су и на неке слабости. Мишљења су да продукти наших 32– друга на страном тржишту понекад заостају, по квалитету за. производима у другим земљама. Немају стандардни · квалитет и то смета бољем п1.ласману. Господин Хаселман је из-. разио мишљење да би се већом специјализацијом појединих за-–
могла отклонити. Сумирајући своје утиске, господин Хаселман вели: „Ваше посебан.
друга у Идрији има и своју за- | тип. Оне имају много више 32– дружну школу. Школа има два| једничких карактерних особи- · обдељења. У првом одељењу уче| на с напредним задругама у за-
деца до поласка У
одраслије задругарке. . | „Ваше задруге постају социјалистички центар села“
Господин др Ервин Хаселман добар је познавалац задругарства у свету. Имао је прилике да проучи задругарство у скандинавским – земљама – Данској, Швајцарској, да упозна задрутарство Велике Британије, Ин-
мократије задружног покрета“"
/ „Иако сам ток разсправљања могао пратити само помоћу преводиоца — рекао је др Ервин Хаселман, члан извршног | одбора Савеза потрошачких задруга Западне | Немачке (Хамбург) — импонирао ми је начин како је скупштина радила. На-
дије, Израела и других земаља. У разговору често чини занимљива упоређења – рада – наших задругара са задругама у другим земљама,
„Међутим, рекао је господин Хаселман, у основи је пољо-, привредно задругарство у Југославији потпуно другачије не– го код' нас. Ваше задругарство
рочито је било импресивно како су људи, задругари пред ве-
рањеник,
Летње јутро дошло је веома брсгНад борцима се разоткрило огромно небо — голо и суро. под њим планинске даљине, – црна буковина, 'дивља брда и планинске ливаде засуте жутим цвећем, – Негде из дубине са истока избијала је сунца према ниси-
з0,
би се само чуло како јекне понеки жута светлост нама неба.
Борко ЖЋулавка изашао је на границу и шиптарски довикнуо онима из ровова да не пуцају, него да се преговара. Дигао се висок, риђ човек У немачкој/ униформи. На тражење да их пропусте да мирно прођу кроз њихову територију – ка Врањи, балист је одговорио: „Не, мирно не – може. Ако загазите овамо ниједан неће изнети главе.“
Скоро у исто време Бугари су са своје стране отворили, ватру, а са, границе су се заорили , плотуни. | Времена није много било за доношење рдлуке. Борко је рекао да се треба пробијати ккроз Ђугаре , према Кукавици, Али Сима Стојановић, заменик команданта бригаде,. који се ту задесио, _ одбио је то осорно, Он је био родом Врањанац па га занела, жудња за родним крајем. А она је била судбоносна не само за њега него и за целу ту војску.
— У стрелце! Правац граница! командовао је он.
У широком стрељачком . строју прегазили. су једне балистичке ровове, па онда друге. За њима је пошла болница, кола су сва одмах напустили, рањеници су јахали на коњима. Затим су ушли у дубину балистичке територије, утонули У шуме, у брда и потоке и тамо нестали. # Како се то десило, преживели не умеју тачно „да'опишу, Видели су 'како је Борко Ћуланка пао рањен с коња, попели су га понлова, погодило га још једно зрно — о стао је да лежи мртав на широкој цветној ливади, док је коњ мирно пасао, траву покрај њега _ „Погибе Борко“ — одјекнуло је кроз строј омладинаца, и опи се тада . први пут поколебаше. Затим су видели како испред њих трчи Вуле АЛЕКСИ“' заменик комесара бригаде, како налеће на заседу пада мртан преко неколико балиста Видели су како је заменик команданта бригаде, Сима Врањанац, стигао до једног потока пегад ПпоГ}Н–)_УПНЦ' и дугОо и жељно ии |'||у вполу, затим ппРедАчтито рттЋ гсеу у хлад оглодано граба у сСе Ц'['Н·!ЏН· Сц иригу: У кзиу еЈ КМН 4
тодио плетел чета еЛ ем теИ је оМИ | атул
„орешац“ на један
челиу и = т
плот, сасуо јо
му |
РКИ ААИ |
разликује се по универзалности функције. Оно концентрише
нојске Поречја
гину за Слободу
дан рафал на заседу и_ пао _ пре него што је могао да убаци други
шаржер. 'БВидели су како је љуто и очајнички кидисавао напред комесар једне чете, храбри Срба Стојановић из Мирошевца, и пао
преко свога пушкомитраљеза који је одмах обојила његова крв. Видели су, најзад, реку како се пред њима беласа дубоке доле празном пешчаном долином, У њу је сашла болница, а затим „све поклаше“ од целе болнице, од рањеника, лекара и болничара нико не остаде жив, да каже бар како се све т0 збило, Војске више није било, само разбијене групе очајнички су се, пробијале напред. Видели су мното шта... 1
Цво дан су се тако борили десно лево, пробијали се и — заостајали један по један, у групама.., Испред њих није било фронта, око њих није било положаја, Пуцало је иза сваког дрвета, _ са сваког ђувика, од сваког плота. Кад год су морали сићи у неку долину, излазили су преполовљени на наредно брдо, Кад би која трупа залутала, трчала је онамо где су пуцале партизанске тенкове ке. На таму су их сусретали балисти, о они већ беху – поскидали те пушке са мртвих партизана, Био је то пети дан како ништа нису јели, ни одморили се нити наспавали. Над њима је горело узаврело летње сунце и _ заслепљивало их. Нису познавали тај крај, нико није зна(у нИ где се налази ни како да се извуче из тога пакла. По широком “простору свуда су „грмели плотуни "и чуло се неразумљиво, дивље алакање непријатеља. Где је који рањен, ту је и остајао, Највећи број заробљеника такође је убијан, Партизанке – су најпре силовали, а оне које су се
браниле убијали су свирепо, Напред их је продирало мање, _ све мање. . .
Тај крвави лов' трајао је _ цео
дан. · Био је Видовдан када се, десило
све ово. ..
Од укупно 500 бораца, који су тог јутра били прешли границу код брда Китке, после четири страшна дана и ноћи, избило! их је изнад Врања само 46, Шездесетак заробљеника предлано је Немцима у Гњилану, А све остало, око 100 ,рањеника и 300 бораца, међу којима сви, руководиоци, остало је
мМртћо. .
Тактп- је изгиПу | ска Поречта, Ириумии“, ПТ
к
1 Миливоје ПЕРОВИ А
. основну | педним земљама него са пришколу. Друго«одељење похађају | силно организованим стаљини-
стичким задругама у Совјетском Савезу и источним земља-– ма. Задруге тих земаља немају карактер ,социјалистичких „ за“ друга, у њима нема добровољности, слободе па према томе ни демократије."
Господин Рисос Панајотис је истакао да је на њега нарочит утисак оставио рад задруга У Чабру и Идрији.
„Економика Југославије – усмерена ка изградњи земље и очувању мира"“е
Претставник потрошачких за– друга – „Контадини“ (Италија) господин др Ђузепе Белони додаје: „Мој општи утисак који но• сим из Југославије, јесте да је це– локупна економика ваше земље усмерена на изградњу земље и очување мира. Ви се трудите да подигнете · животни – стандард радних људи. Изграђујете централе, задружне домове, радничке станове и све је то доказ да ћете у томе и успети. И мене је одушевила _ слобода – говора задругара на скупштини јер-су они'не само хвалили него и критиковали рад претставника ваших задружних организација па и власти. Задругари су захтевали да се што више сема-" њи задружна бирократија, и то је врло позитивно и похвално,“
Господин Ариго ДЛеви претседник радничких задруга 'Тр-
постати | друга у производњи та тешкоћа
ста, Истре 'и Фурланије (који је —
из ~ Постојне Њнаставио пут за,
Трст) рекао нам је: „Ја сам де“ – таљно „разгледао организацију – рада земљорадничке задруге У -
Чабру. Оваква организација, У+
сто и постигнути успеси, показују већ први корак остварења
социјализма на селу. Такви“ у“ «
спеси могући су једино у зем« ·
љи где је држава, пријатељ и –
заштитник задругарства. а М'Г је ваша земља."
т П
анског – пароброда – „Подгора" · који се насукао на пешчшш спруду испред алжирске оба·ле
у
одвија се повољно, Према иИз= ·
дови – добро · напредују, – чему много доприноси лепо време. У) помоћ броду дошли су и радници“ из алжирске луке Намур, који, заједно са · посемом врше припреме за искрцавење
говара на дереглије које су стигле ноћас, У раду учетвује и Ффранцуско друштво за спасавање Продова из Орана, а ·! пОИлОтС КИ Леојл, – међунате, о р рутитиа за осигурање бредога, | ф ргроИији А лц– стргу а = &·.' ка. (Д. В.)
СПАСАВАЊЕ „ПОДГО-. – РЕ“ ДОБРО НАПРЕДУЈЕ Ријека, "24 новембра. Ч
Сласавање нашег прекооке- –
%