Борба, 25. 11. 1951., стр. 4
.
АГРЕСИВНА · АНТИЈУГОСЛОВЕНСКА АКТИВНОСТ ВЛАДА СОВЈЕТСКОГ БЛОКА
2519 ГРАНИЧНИХ | ИИ ЛРТИ
ПРОВОКАЦИЈА ОД ЈУНА 1948 ДО НОВЕМБРА 1951 ·
Ч јучерашњем броју „Борбе“, на ' трећој страни, у напису „А“ тресивна антијугословенска ак“ тивност влада совјетског блока“ у наслову и на једном ме“ сту у тексту погрешно је наве“ дено 'да су владе Бугарске, Мађарске, – Румуније и Албаније испровоцирале на нашим границама 2.319 граничних инцидената. – До грешке је дошло приликом сабирања цифара гра ничних инцидената по година“ ма које су у истом тексту биле тачно наведене: у У 1948 њ години У 1949 години – 442 инцидента У 1950 години · 937 инцидената
У 1951 години, до 1 новембра, 1.066 инцидената.
Збир тих цифара уствари износи — 2.519.
74 инцидента
ЗАСЕДАЊЕ | ВРХОВНОГ ВАКУФ.
СКОГ САБОРА
.
САБОР ОСУЂУЈЕ РЕЗОЛУЦИЈУ СВЕТСКЕ ИСЛАМСКЕ КОНФЕРЕНДИЈЕ У КАРАЧИЈУ
У којој се клепета наша земља
Сарајево, 24 новемра
Новоизабрани – чланови – Вр“ ховног вакуфског сабора __ исламске верске заједнице ФНРЈ, који су се данас састали У Сарајеву на свом првом заседању, осудили су резолуцију – сталне светске исламске конференције у Карачију која је „забринута патњама ~ југословенских – му слимана", А
„Конференцији У Карачију није могао да присуствује ни један делегат из ФНРЈ јер је позив стигао касно. То су искористили неки емигранти, каже се у извештају врховног ислам“ ског старешинства поднесеном данашњем заседању, који жЖИ ве на Блиском Истоку и роваре против нипе земље, па су завели овај угледни исламски скуп.,."
У извештају се истиче да му слимани у Југославији уживају све верске и трађанске слободе какве нису имали у стар9ј Југославији и да· држава _ даје
исламској – верској – заједници поред моралне и материјалну помоћ-•
» „Не . можемо пропустити дА се и овом Ш]ЧН.ЧПН·ЦНТ.Х не захвалимо нашем државном ру-
маршамате- ководству на челу са лом Титом за мораџну и ријалну помоћ која се даје исламској верској заједници и тиме је омогућен њен просперитет." (Танјут) п
БОРАВАК ДЕЛЕГАЦИЈЕ ФРАНЦУСКИХ СОЦИЈАЛИСТА У НАШ10] ЗЕМЉИ
Београд, 24 новембра
Делегација '. Социјалистичке странке Француске, која борави у Југославији као гост комисије ЦК КПЈ за међународна питања, посетила је јуче пре подне низ јавних и културних установа у Београду.
После подне гости су посетили Народну скупштину, где Су се,. у разговору /са „народним посланицима, ~ задржали _ око два часа, а увече је клуб народних ~ посланика – приредио вечеру у њихову част, Вечери су присуствовали Моша Пијаде, потпретседник Президијума Народне скупштине ФНРЈ, Владимир Симић, претседник Савезног већа Народне скупштине ФНРЈ, 'Родољуб Чолаковић. претседник Савета за науку и културу Владе ФНРЈ као и више народних посланика и јавних радника. Вечери је исто тако | присуствовао г. Филип Ђоде амбасадор француске. републике у Београду.
и .
Данас пре подне допутовала је у Скопље делегација Социјалистичке странке Француске.
КоМИсијА ЗА МИРЕЊЕ У ПАЛЕСТИНИ ЗАВРШИЛА РАД
Па·р·из, 24 новембра Како јавља – Јунајтед-прес, Комисија за мирење у Палестини завршила је данас својрад а да није успела да реши спор између Израела и арапских земаља, Ускоро ће Комисија поднети извештај о своме раду генералном секретару ОУН, Тригве Лију. : ј ,
НОТА ТУНИСКЕ ВЛАДЕ ФРАНЦУСКОЈ ВЛАДИ
Ј Туниев, 2 новембра, Туниски 'недељни лист „Мисион“, излази на француском | језиавио је јуче текст, ноте ко-
СТАЛИЦЕ И П
ДОПИС ИЗ ПАРИЗА,
Настојања великих сила да скину с дневног реда ово значајно
: (Од спеџајалног дописвика „Борбе“")
Џариз, 24 новембра (телефоном)
Већ скбро шест година води се у Организацији Уједињених
нација дискусија о пројекту декларације о стима држава, Та дискусија није завршена дању. Правни комитет Шестог
правима и дужнони на овом зЗасезаседања Генералне асамблеје
био је ових неколико дана поприште упорне, веома Оштре, и веома противуречне, борбе између присталица и противника декларације. Најзад, усвојена је резолуција коју су предложиле државе Бенелукса — Луксембург, Холандија и Белгија. Прак-
тично, том резолуцијом одложена до“ идућег заседања Генералне скупштине. ,
раци,
је још једном дебата о декла-
Додуше, садашње одлагање, не може се оценити на исти начин као и сва она одлагања дискусије о декларацији на ранијим
Заседањима, када су противни'ци декларације, уствари велике силе, са становишта својих специфичних интереса настојали да се избегне не само доношење декларације него и сама дискусија о принципима који су у њој садржани. У сваком случају, 'усвајање – резолуције Ђенелукса, као и сам њен садржај, израз су тог протИвуречног карактера и свих оних супротних тенденција које прожимају читав историјат ооко доношења резолуције а који су, ,се збили у садашњој дебати у Правном комитету,
Задржимо се укратко на том ' историјату, Он је веома карактеристичан, јер . у пуној мери осветљава све оне мотиве који су дрвели до тога да“над овом заседању буде усвојена резолуција Бенелукса, “
Године*!94б У 1_'[ари·зу покренуто је питања декларатшције
Још на првом делу првог заседа- “ ња Генералне скупштине ОУН, јануара 1946 године у Паризу, министар – спољних _ послова Панаме професор Алтаро поднео је предлог да се донесе декларација О правима и дужностима држава као допуна и даља разрада Повеље Уједињених нација, Разлог: са Повељом УН човечанство је ушло У нову историску еру, а правила класичног међународног права могла би бити у супротности са новим принципима за које су се народи борили У антифашистичком рату и које су свечано прокламовали У Сан Франциску. Идеја о декларацији примљена, је тада са великим О,'[У!ЏОПЛЈСН•СМ, Штавише, изражено је жаљење што се нема довољно временд да би се могло прећи на претресање самог предлотга. Због тога ствар је одложена за други део заседања Генералне скупштине.
Други део заседања одржан је У
| После шжуне
Тако је најзад 1949 године пројекат декларације стављен на днев“
ни ред 'Четвртог заседања одржа-
нот у Њујерку; Но, у тренутку када је требало прећи. на разматра-
ње 'самог пројекта који је на та) тренутак чекао пуне три године, делегација СССР-а – поднела је
предлог да се пројекат декларације не испитује, нити да се узимаду у обзир амандмани Југославије, Аргентине, арапских и неких, латино-америчких земаља (Куба, Чиле).
'Три недеље вођфена је тада У Генералној асамблеји дискусија о томе да ли да се о пројекту декларације дискутује или не, Као што се види та дискусија имала је процедурални карактер, али је било“ дознољено да делегати, наводећи и образлажући – своје ставове, наводе и разлоге суштинеке · природе. Тронедељна дискусија искристалисала је становиште малих и неких средњих држава. Ово етановиште обухватило је два момента. Прво, захтев дд се'приступи суштинској дискусији о пројекту декларације и друго, замерку кКомисији, што Је из другог текста пројекта изостави. ла управо она начела кађа су се први пут појавила У Повељи Уједињених нација и која не улазе У
такозвану Комисију међународног права,
У овим начелима посебну важност имају ова: право народа на самоопредељење, право државе на при-. знавање ~ начела – неинтервенције, начело суверене једнакости држава. Поред ових замерки раду Комисије, подвучено је да је она већину других начела правилно разрадила.
Известилац Комисије дао је и одговор на замерке: та начела нису била поднета зато што су их неки чланови Комисије схватили као политичке а не као правне принципе. Ти чланови су били претставници великих односно колонијалних сила, :
Фронт великих сила
Насупрот ставу малих сила у дис. кусији се поларизовао у односу на декларацију фронт великих сила, фронт нарочите врсте, Иако по различитим тактичким изговорима СССР с једне, САД и Велика Британија с друге стране — имали су у суштини _ исто „држање „ исти став. За СССР пројекат декларације није био „довољно прогреси„ван" за САД и Велику Британијуг пројекат није био „довољно проучен“. Али су мале државе инсистирале на хитности доношења декларације, односно на дискусији > њеним: принципима. .Тада је делегат САД најизо компромисно решење: тенерална асамблеја поздравља предлог Комисије; и док се не изради дефинитиван текст декларације позива све државе да у својој пракси имају пред очима овај предлог, а идуће, године Генерална, асамблеја прећи ће на испитивање · самог предлога, Ова резолуција изгласана је пећином гласова. Против ње гла. сали “ су совјетски блок, Велика Британија, ' Холандија, · Белгија, Француска, Јужна Африка, Аустралија, Канада и Нови Зеланд. 4
Генерални секретар ОУН послао је резолуцију и предлоге појединим државама с тим да оне доставе своје примедбе.
Користећи околност да је до је сени 1950 године само 11 држава послало своје коментаре и своја ми· шљења, Вишински –_ као · потпретседник Генералне скупштине, предложио је у Генералном комитету да се на Петом заседању Генералне скупштине не дискутује о декларацији већ да се та дискусија одложи на неодређено време све док се не изјасни довољан број држава. Подржан оод великих сила овај предлог “ Вишинског прихватио. Је' Генерални комитет који предлаже Генералној. скупштини. дневни ред заседања, Међутчим, први пут у историји Уједињених нација, предлог Генералног 'комитета пропао је на.
енерали
јесен исте године у Њујорку. питање декларације упућено је Првом политичком комитету. Претседник тога комитета био је Мануилски, претставник СССР, Питање пројекта декларације о правима и дужностима држава отпочело је тада своје дуго и компликовано процедурално шетање које се ни 'до данас није. завршило, износећи пројекат – декларације, Мануилски је изјавио да су све његове симпатије за овај пројекат, али... он не верује да је дошло време ·да се пројекат озбиљније узме у разматрање, )Предложио је да се питање упути Комисији за кодификацију и развој међународног права.
Став Мануилског био је први јасни израз односа великих сила према декларацији, – Кроз – његов став пробијала је тенденција вели. ких сила, касније све више потвр“ ђивана ) и – испољавана, да се су“ штинска оцена декларације избегне и,замени формалним и процедуралним приговорима и да се тиме маскира стварни негативни став. великих сила према декларацији, која је у суштини поред осталог значила захтеве за о демократске односе међу народима, '
У мају 1947 у Њујорку се састала комисија за кодификацију и прогресивни развој међународног права. На предлог професора Корецкога, претставника СССР-а, кога је подржао ШЏесап, делегат САД, одлучено је да Комисија не улази у испитивање пројекта декларације. Уместо тога усвојен је предлог да тај пројекат испита комисија стручњака — то јест Комисија за међународно право. '
Друго заседање Генералне скупштине одржано у Њујррку у јесен 1947 усвојило је овај предлог комисије за кодификацију и прогресивни развој међународног права. на том заседању утврђен је статут Комисије за међународно право. Али (опет али) чланови комисије нису били изабрани на том заседању. Тто је учињено тек идуће године.
На трећем заседању · Генералне скупштине у јесен 1948 године У Паризу изабран је састав комисије за међународно – право, Затим је пројекат – декларације – упућен 10] Комисији на рад. Она је прегледала и допунила пројекат и маја 1949 поднела га Организацији Уједињених нација. |
трз године
ничној дужносту упише ову тачку на дневни ред Шестог т]. овог садашњег заседања Генералне асамблеје. == |
Тако се, тек после скоро шест година, о пројекат – декларације о правима и дужностима држава најзад нашао на дневном реду Пурав ног комитета Генералне асамблеје.
Али претседник тога Комитета
је експонент 'једне велике силе принципијелно заинтересован да се декларација не донесе и_ да се о њој уопште не дискутује. То је професор Манфред Лакс, делегат Пољске. Чим је у Правном комитету дошла на ред дискусија о декларацији, претседавајући Лакс је саопштио да има један (није рекао чији) да се уопште не покреће – суштинска – дебата већ само процедурална. Баук процедуре, опет је угрозио декларацију,,
Лакс је затим дао реч делегату Еквадора који се сагласио с тим да не би било пожељно дискутовати о суштини декларације јер је у међувремену, од прошлог до овог заседања, дошао само још један тј. дванаести одговор, па је стога, тешко да се дискутује када се' не зна мишљење већине држава.. Иначе по његовом мишљењу декларација је значајна итд.
пПполитика аа сајепдав вгесаз
У Правном комитету настала је тада бура која се није стишала све до усвајања резолуције Бенелукса. Делегат Украјине поднео је и формалан предлог против декларације са сличном аргументацијом: предмет још увек није довољно – припремљен; прошле године са примедбама јавила се само још једна држава; већина још није поднела своје комегзгагре а примедбе које смо примили нису још ' проучене; садашњи, пројекат је и сувише непотпун да би се могао дискутовати. Стога Украјина подноси резолуцију да се пројекат поново вра'ти Комисији за међународно право у Женеви. Тек када стигне довољан број одговора моћи ће да се дискутује ово питање, То је, у
тлавном, образложење делегата Украјине. Ј
Дакле, још једном – аа сајепда5 вгеса5!
Ево и неколико мишљења противника декларације · изнетих у Правном комитету.
Делегат Велике Британије; у начелу је против тога да се такве ствари решавају без великих ирипрема а те припреме нису окончане. Декларација, му је симпатична, но ипак ће гласати за њено . одлагање. Делегат Холандије: таква значајна кодификадција немогућа је у тако узнемиреним временима. · Греба прво наћи измирење између сила, измирење између старих и нових концепција па да се може прећи на такав посао, . |
Делегат САД: питање је веома значајно. Дискусија ће открити то„љике разлике у мишљењима, отвориће ' се толико питања, да може бити само штетна, Све што се могло учинити досад је већ .учињено. Тешко је направити једну резолуцију од овако привременог пројекта, државе треба ода је и–мчају пред очима у својој пракси, о пројекту .уопште не треба дисњутовати. Сачувајмо ову декларацију као
„необично важан међународни _ до-
куменат који' ће послужити правницима у будућности,
' Делегат Аустралије: нисмо променили своје мишљење. Дискусија ће учинити више, зла него добра. |Делегат Канаде: одложити ствар док не стигне довољан број поимедаба.: |
Делегат Бразилије: за – одлагање Јерк је само 12 држава послало оддискусија би садобар текст ко-
предлог.
"| принципи. реафирмирају и др·]
никаква научна академија да раз“ | мишљамо какав би био стварни ре зултат дискусије. Тешкоће на које смо раније већ наишцли нису биле случајне. Дискусија би била само траћење времена, Треба зато примедаба и сугестија а ми не можемо дати ове примедбе за неколико дана, а када примедбе стигну нека их најпре проучи Комисија за
међународно право, Према – томе: за одлагање,
Делогат – Израела: за одлагање дискусвије.
Неколико делегација међутим по'кушало је да нађе сред став између присталица и противника дедегације, Ево на пример:
Делегат Пакистана: – декларација нам је веома симпатична, али, пошто ће бити великих тешкоћа МИ смо за апстиненцију.
Делегат Француске: сва данас из“ ражена мишљења прима са великом наклоношћу али се ни са једним ' потпуно не може “ сложити. Стога ће приликом · гласања _ апстинирати. 4
Карактеристичан је такође став делегата Индије у овом _ питању. Дописник Танјуга при ОУН у Ц;:ОКУ једног разговора поставио је шефу
Мање земље побо
рОк
'Рау. :
—_
—————
питање —
земаља у борби за усвајање овог инструмента. значајног за мир и сарапњу
индиске делегације Бенегалу Рау питање, како гледа на.потребу доношења декларације о правима и дужностима држава. Рау је одгрворио да је у том погледу, постигнуто све што се може постићи, Генерална скурштина је претпрошле године донела једну резолуцију У којој се каже да предлог декларације, који је израдила Комисија за међународно право, претставља зна чајан допринос . даљем. развитку међународног права и тај. пројект послала свим правницима и владама у свету на проучавање и коришћење, Са тим се фактички по-, стигло све што се у том погледу постићи може, рекао је Бенегал
, Такође му је дописник. Танјуга поставио питање, зашто се на пример Генерална скупштина није задовољила са истим“ методом _ када се радило о декларацији о правима човека 'већ, је напротив усвојила универзалну декларацију о пра вима човека, Бенегал Рау је одговорио да овај пример само потврђује његову тежњу. Наиме, каже он, декларација о праву човека остала је само парче хартије а исто би било- и са декларацијом о
Све већа једнодушност м
ННИ
Декларацијео ПРаВ'ИМаЧ и дУЖноСтима држава
ањих
дрЖ&!&В 4
уоџште, присталице декларације развиле су велику е:;е;:дг;; ју у свом захтеву да се :•':ма– пређе на супр·гавлт.гИЈално рм– ј трање декларације о п;;,ави и%:о– дужностима држава. њ : вим говорима било је и пуно и роније, па и сарказма, када с;: подвргавали критици став ве ликих сила. 1.
Тако, на пример, делегат пипта речима У којима се јасно осећала иронија изразио је своју дубоку дирнутост над чиње“ ницом да су се велике силе ипак бар у једном питању СслоО“ жиле. · |
и Пренеражује ме тај аргу“ менат у прилог одлагања да Је само 12 држава поднело пти“ медбе — рекао је делегат Салвадора. Па зар ми нисмо овлашћени да усмено овде поднесемо
правима +и дужностима држава.
рнишци доноше=шња
ден_·ларациј е
Насупрот | томе, · делегације ] Никаратгве, Југославије, – Мек-
сика, Кубе, Египта, Авганистана, Боливије и Сан Салвадора покренуле су у Правном комите-
ту акцију да се о пројекту декларације одмах без одлагања дискутује, Они су пружили сна жне и убедљиве доказе о неодрживости аргументације – на којој се заснива захтев великих сила за одлагање дискусије о принципима Декларације.
Ако је, као што кажу претставници великих сила, међународна атмосфера затегнута па је то сметња за доношење деклараци је оправимаидужностима држава, — управо је онда потребно да се донесе правилник о ду“ жностима и правима – држава, јер ће та атмосфера довести до конфликта · када ће · применва правилника управо и доћи до 'изражаја. . :
Ако је тачно да великим државама није потребан текст декларације о правима и дужностима држава, — онда | је баш то доказ да је он потребан малим државама да их заштити у њиховом односу према веЛликКиМ, Ако је тачно да се декларација не може технички израдити на Генералној о скупштини већ у Комисији за-међународно право, а да Комисија. не мо-. же да ради док не чује МишЉљења држава, — онда је баш зато потребно да се сада отвори дискусија, о да тиме Комисија дође до тога материјала, па да идућег заседања поднесе извештај, чиме би се одмах прешао и тај стадијум,
Ако је тачно да су – правни принципи декларације већ садржани у Повељи ОУН, онда зашто спречавати да се ти прин ципи, детаљизирани и разрађени, пренесу у један приручник за дневно општење међу државама“ Ако је тачно да су ти принципи били опште познати још у време доношења Повеље ОУН, и да је сумњиво -да их државе у пракси придрхжавају, — онда је у толико нужнија да се ти
жаве поново позову на њихово поштовање, '
Ако је тачно да се у неком погледу отишло и даље од Повеље, онда је Генерална скупштина, по свом – задатку прогресивнот (развоја – међународног права, управо надлеж“ на да у једној декларацији кон статује овај прогресивни – раз“ вој.
Ако је тачно да постоје изражене пеовреде принципа Пове-. ље ОУН, и да неке државе сма трају 'да преко тих повреда треба прелазити да се не би тим даље заоштрила ~ међународна затегнутост д самим тим и | отсуство · поверења – међу лржавама, — онда баш то и тражи да се тим државама укаже на сарадњу, да „се узајамно - поверење једино – враћа поштовањем · права и принципа Повеље ОУП.
Ако је тачно да је угрожен ! мир и да све снате , Генералне скупштине треба да буду усмерене на васпостављање мира и мирне сарадње међу народима, _ онда баш 'треба донети правилник о очувању ТОГЗ Мира.
То је, углавном, резиме аргумената које су изнеле присталице деклар_ац}т'»гје.
# режмање од диску«
сије о супштини лекларатшие
Као што се види, та дискусија, изко процедуралног карактера није могла 'да мимоиђе су“ штинска питања. Но, што је та борба око декларације 'све више развијала принциџијелан карак“ тер, уталико више су претставници великих сила тпрестајали да говоре о суштини и повлачили се у круг формално — зпроцедуралних питања, Или. су, 'с друге стране, пуштали да о тим
Делегат Сједињених Америч“ ких Држава образлажући свој став да је сувишно поново тра“ жити од држава да пошаљу сво“ је примедбе на пројект декларације, рекао је отприлике следе“ ће: ми у Америци имамо такав
обичај, када куцамо на врата па.
се нико не одазове, ми сматрамо да је неучтиво поново ку“ цати.
На то су делегати латино-аме“ ричких и још неких држава од“
товорили следеће: код, нас опет
влада други обичај, Ми куцамо док тод се врата не отворе.
примедбе и сугестије својих др' жават ·
Један други делегат јужно“ америчких, држава узвикнуо је:
— Рецимо јасно нашим наро“ дима да ли ·хоћемо декларацију или не, јесмо ли за осуду рата и, насиља у међународним – односима, јесмо ли за равноправност држава. Ако то нећемо, он“ гда кажимо то отворено!
Делегат Чилед био је непоштедан у сарказмима: „Велике силе — вели он — приредиле
су погреб декларацији, али не потреб прве њласе, већ четврте класе као за резервног подофидира који вије учествовао у ра“ ту. Ако декларација треба да буде сахрањена нека то бар буде права, сахрана, нека се бар зна 'ко је вршио сахрану“, ||
Три резолушције пред Правним комитетом
Тако су се у току вишеднев“ не дискусије пред Правним комитетом нашле три резолуције: украјинска, југословенска 'и Ђенелукса. О украјинској резолуцији је већ било речи. Она је тражила одлагање дискусије на неод“ ређено време.
Југословенска резолуција 3ахтевала је да се одмах отпочне са дискусијом о суштини декларације. .
Резолуција земаља Бенелукса предвиђала је да се дискусија продужи док не стигне довољан број писмених. одговора:
У Правном комитету наставила се борба. Она је показала да се све већи број делетата изјашњава за суштинску дискусију. Југословенску резолуцију топло је поздравио велики број делегација. Када су велике силе виделе да се процедурална дебатд 10 ширила, да је почела да захвата супстанционална питања и да све више расте расположење да се усвоји дебата о суштини оне су тада промениле тактику.
прављена на ону неодређену формулацију „док не стигне до“ ' вољан број“. Ова формулација баш због свог неодређеног ка'рактера је трпела најитира ту мачења. После дуготрајне дебате аутори резолуције морали су пристати на египатски амандман Да се то место замени тиме да се пројекат декларације може ставити на дневни ред Генералне скупштине чим довољан број држава достави своја мишљења. а да се мора ставити на дневни ред чим то учини већина држава чланица ОУН. '
1Е ЂИ СстаО РТ тње: уУустаоњшње резолултпаје Бенмелункса
На тај се начин дошло До Бо' начног облика резолуције Бе: нелукса. Она је усвојена: 44 гла-
сало је 2а, 4 против и 9 уздржа“|вих гласова.
Ко се уздржао7 То су. биле велике силе, СССР, САД и Велика Британија, Заштог Измењена резолуција Бенелукса није била оно што су то силе желеле. Том приликом велике силе на-
Раније се ишло на то да се дис- |
. шле су се пред оритиналном сикусија уопште што пре заврши : <
кусија о је туацијом: ла није примљена ре-
том случају постој је једа 4 (у том случају јао је један золуција Ђенелукса, ствар би о"
предлог Израела о прекидању дискусије). Сада се, међутим, испољило ( настојање – великих сила да се продужи процедурал-
стала нерешена. Настала би нова, дискусија, а то је оно што те силе најмање желе. Ето, још једног разлога што су се оне уз-
на дебата, односно да се она од- држале од гласања Р “ # џ .
ложи привремено, да би се у
том размаку између заседања Југ
могли вршити разговори, прето-
Против резолуције гласали су ославија, Куба, Чиле и Мексико. Делегације ових земаља
вори и 'убеђивања појединих де- : : ттевата Татђ:• је н; ·пр·гтх;:це·р тувта· изјавиле су да из принципијел“ : . : них разлота гласају против, али
чено да неке делегације, које су | д су задовољне 'уступ е д Л УутИтИМ:
се дотле изјашњавале за сушптинску'дискусију, нису уопште биле присутне када се тласало.
тора – резолуције, – делетација Ђелгије, Холандије и Луксембурга, које су схватиле.да већи-
Украјинска трезолуција одба“|на чланица ОУН тражи да се чена је са 30' гласова против 7 | идеја · декларације не покопа, тласова за и 13 уздржаних гла- | него да и даље остане на дневсова. Са совјетсхим блоком гла- | ном реду Генералне скупштине.
сали су Израел и Бурма.
Резолуција | Ђенелукса, – очи-
Јуторловенска резолуција . до- | гледно, прееставља компромисно ила је 19 гласова за, 26 гла-|решење. Такву резолуцију није сова против и '6 гласова апсти- | ачекивала деп/}окретскз мт;грољу– ненције. Против. југословенске бива Зав·н·ос·г у свету. А с друте
резолуције гласале су делегације совјетског блока, САД и Велике Британије. Подржавале су тугословенску резолуцију деле“ гације Јемена, Саудиске Арабије. Боливије, Сирије, Мексика, Панаме, Чилеа, Кубе, КЕгипта, Етиопије, · Гватемале, Хаитија, Ироака. Ирана, Либанона, Салзалоба. Авганистана и Аргентине
Остао је, међутим, још један предлот и то предлог Бенелукса, Али се судбина ове резолуције нашла пред ситуацијом која је најбоље показивалд сву сложеност и Ггр·О'['ИВУ'О(·ЗЧТ·!О*С"Г односа испољених у дебзти око декларацшије. 'Наиме,
ћен само у том случају ако би за њега гласали СССР. САД и Велика _ Британија. Међутим, Совјетском Савезу из тразлога престижа било је 'немогуће да "ласа За ову резолуцију, јер су САД и Велика - Британија тласае против тајиггске резолуците Ако совјетски блок буде гла-
сао против Бенелукса — онда и
овај предлог мора да пропадне м ла се тискусија настави.
Због тога је опет прекинута седница Правног комитета да би се у међувремену могла извести нова прегруписавања. Али, општа ситуација и расположење нису
еклара-
ти |
стране она не значи ни покопа“ вање идеје декларатије, Египатским амандманом спречена је ова тенденција великих сила, спречена је сахрана декларације па макар и у „првој класи“ Због тога прихватање овог амандмана тгретставља значајан успех · присталица декларације. | Једном речју, читава дискусија у Правном комитету, значи истинску морално-политичку по“ беду делегација жкоје су се бориле за доношење декларације о дужностима и правима држава. Показало се још једном да
| ] предлот БЂене- : лукса могао би да буде прихва-
'| мале силе, борећи се за демо" кратске принципе У односима међу – државама, претстављају
И данас реалан фактор у борби за очување мира. за независност народа. : ·
Делегација – Југославије – налазила се у првим редовима борбе за прихватање деклара“ ције о правима и дужностима држава. То одговара доследном принципијелном ставу наше зем ље у међународним односима. И овде, у Палати Шајо, показало се још једном да Југославија непомирљиво ' стоји 'на позици“
| јама независности и самостално“
- | сти држава и народа и њихове
мирољубиве, равноправне и де -Ј'Мокрчгап·%:ке сарадње. — је а ПТ
– и | з тутИ У У У А.
Недеаг;в. 25' повем&вџ). 1951
ИЗЈАВА Г. ПАЛАРА —
ИНДОНЕЖАНСКИ ДЕЛЕГАТ ПОДР. —
ЖАВА СТАВ ЈУГОСЛАВИЈЕ | о–потребвл помођл[д “не/разви-' јеним земљама
париз, 24 новембра „Народ Индонезије жели да
се“ стално учвршћују везе и“. продубљује пријатељство са Југославијом" — изјавио је стал-
ни претставник Индонезије при ОУН г. Палар. Он је изразио наду да ће се сарадња Југославије и Индонезије успешно развијати како на политичком, тако и на ехономском, социјалном , и културном пољу. |
У разговору са доПписникоМ
1
Танјуга, индонежански делегат “ (
рекао .да Индонезија, као и чланица ОУН, овом засе-
је већина – других очекује да ће се на дању ~ Генералне скупштине предузети | извесне о·дређе:%е мере у правцу остваривања једног позитивног програма 'мира. За такав развитак програма нису довољне само мере које Имају за циљ. сузбијање агресие. ! Те колебљиве мере, наставио је г. Палар, од огромног су значаја за очување светског мира, али оне саме“по себи још нису довољне. Поред мера, које имају за циљ сузбијање – агресије, уУједињене нације треба да предузму и такве мере које спречити да до агресије уопште дође, а то се може постићи само ако се' примени један шири свеобухватнији програм за стварно – решавање _ основних, политичких и економских проблема у свету. 4 Индонежански делегат је затим навео да би један шири програм финансиске помоћи неразвијеним – земљама, програм који би се спроводио кроз оУН и то стриктно на принципима ове организације, стварно“ до-
принео“ – обезбеђењу светског мира. | | На крају, г Палар. је изјавио
да се индонежанска делегација у потпуности слаже с тледиштем и конкретним напорима Јутославије за образовање Установе Уједињених нација за финансиску – помоћ ним земљама. (Танјут)
ПИТАЊЕ ПРИМИРЈА У КОРЕЈИ
РАЗРАЂУЈЕ СЕ ЛИНИЈА ПРИМИРЈА У ПАНМУНЏОНУ
Панмунџон, 24 новембра Јунајтед-прес јавља да су севернокорејски ,и кинески официри и официри Уједињене команде повлачили данас на карти линију обустављања ватре, али је саопштено ла;,ова] посао вероватко неће мсо.и да буде завршен данас поподке, тако да се седница Поткомитета данас неће одржати. Претставник делегације ~ Уједињене ' команде,
] А ДштТЕСТ и – Т утњ
пуковник Хауард Леви, изјавио је да су официри и једне иИ друге стране повукли досад на карти скоро половичу линије од источне обале до центра. Поткомитет за примирје са-
ће
неразвије= “
а и
стаће се вероватно у понеде- ·
љак. (Танјуг)
Одјек панмунџовског споразума у С.А.Д. 2, Вашингтон, 24 новембра Јунајтед-прес јавља да чланови | америчког конгреса. И функционери министарства од-
бране САД поздрављају са Уздржаним · оптимизмом привре-
мени споразум о линији обу-
стављања ватре у Кореји. Ппоједини амерички функционери указују да се.можда ради само о новој севернокорејској и кинеској замки. Гако је сенатор Овен Брјустер изјавио да још
увек не може да буде оптими- ·
ста, пошто је крајње неповерљив према севернокорејској И кит.–хеској процедури. – Сенатор Вејн Морн изјавио је да су делегати Уједињене команде по-
стигли оно што сматрају д% ·
прртста'в.тћа часну и задовољавајућу линију примирја. “
Риџвеј протестује код Ује-
дињених нација
Токио, 24 новембра ·
Према службеном саопштењу, америчког министарства одбране, врховни о командант снага Уједињених ' нација у ~ Кореји генерал Риџвеј известио је У
једињене нације да су Кинези _и Севернокорејци побили. 8.000. “ заробљени- –
америчких ратних ка, Како јавља ~ Јунајтед-прес,
Мунистарство је саопштило да (
је генерал' Риџвеј изнео ове податке у свом редовном извештају о операцијама у · Кореји-
4
|
Од укупног броја убијених рат-“. них заробљеника Севернокореј-
ци су убили 7.000, а Кинези
џвеја каже се да је пронађено
400 лешева побијених- војника« ·
СОВЈЕТСКА НОТА БРИ-
и
| 1.000.' У извештају генерала РИ-“' ·
/
ТАНИЈИ, С.А.Д., ФРАНЦУ- —
СКОЈ И ТУРСКОЈ
: Москва, 24 повембра Заменик – министра ;
данас претставницима САД, Мели“ ке Британије, Француске и Тур“ ске ноту – совјетско · владе, #Какд. јавља Јунајтед-прес, садржај #нота. односи се на питање команде 38
ф ет 2 ] ии И —
иностраних | | послова СССР Громико, предао је