Борба, 25. 11. 1951., стр. 5
ДОПИС ИЗ БОНА . ·
ПОСЛ ИСКЕ
у
Е ПАР
КОНФЕРЕНЦИЈЕ |
Како “ јавља претседник – иранске владе Фатеми изјавио је данаф да Иран подржа-
, | ва све египатске 'националне аспирације страних „група“ из зоне, Суецког -
Оптимизам: у владиним круговима — Скептичан став сопцијалиста ·
ј ј Бон, 24 новембра (телефоном) еговог/“ конферисања са министрима спољних послова САД, Француске и Велике Британије сада су у средишту пажње бонских политичких кругова, Пре канцеларевог поласка на пут владао је у редовима владине хришћанскодемократске уније оптимизам за који се сматрало да је прете%а;дио;јдотд;:ау?р%:*виђи°зи Крушви назвали | „неуздрживим“. уступиће место иввешзд·л ;;х:р оптимистичке прогнозе су помало жаности у погледу исхода канцеларевог састанка са Ачесо: ном, Шуманом и Идном. „Претерана очекивања сведена су на реалну разумну меру" — тако је ситуацију окарактерисало воћство социјал-демократске опозиције; листови су забележи. ли да се састанак четири минис··гра спољних послова очекује са „пригушеним оптимизМОМ", . 4 Међутим, у владиним круговима и у листовима Хришћанско-демократске уније очекује се да ће. исход париских разго. вора бити повољнији него што се очекивало, Канцелар Аденауер, кога сматрају „непоправимим оптимистом", изјавио је на једној хонференцији за штампу, одмах по завршетку разговора у Паризу, да се уБон враћа са врло добрим. успехом.
„Ови разговори ,у Паризу претстављају прекретницу У немачкој историји — рекао је р Аденауер. ја заиста. иисен | ку а 8 и п до 8 милиона не овакву добру, срдачну и прија- | - р Слоб ГЛУМ тељску – атмосферу. ~ Париска лободан АЦ конференција је за нас историски догађај; она претставља сигуран пут За одржавање мира у свету" Аденауер је истакао ода значај конференције лежи за Немачку у томе што је на њој заиста први пут учествовала као равноправни парт нер. | Социјалистичка партија Немачке, која је и пре одласка Аденауера на париску конференцију била против претераног оптимизма у погледу | исхода париских разговора, данас уздржљиво коментарише резултате разговора, које је немачки претседник владе и)!министар спољних послова водио у Паризу. Споразум о гашењу окупационог статута не води,по мишљењу воћства СДП-а, успостављању | немачког суверенитета, | , :
То су само први коментари из редова СДП-а. „ На – коначан став опозиције треба још чекати, У владиним круговима у Ђону, међутим, сматра се да већ и сам коминике издат после конференције указује на успех мисије канцелара. Аденауера. Главна три закључка конфе ренције су ова:
Прво, ~ коначно“ утврђивање немачких граница извршиће се тек мировним уговором који треба да се закључи на „добровољној основи“, друго, три западне силе радиће заједно са савезном републиком на поновном уједињењу Немачке и, треће, генерални уговор може ступити на снагу пошто све земље учеснице ратификују планове о европској армији. предности које је Западна Немачка поститла у Паризу састоје се, према једној синоћној изјави канцелара Аденауера, У пуној' слободи одлучивања за немачку владу, у потпуном укидању привредних ограничавања, скидању контроле и увођењу сопственог · надзора Немачке над увозном ' спољном трговином и у одредби да сви уговори о мМи ру треба да буду закључени на добровољној основи. То значи, истиче се у владиним круговима у Бону, да ће Немачка на мировној конференцији учество ' вати као равноправан парт'нер. „То изричито пише у првом члану уговора" — рекао је др Аденауер на данашњој конференцији за штампу у Бону, која је била заказана за један час поподне, а затим три пута редом одлагана да 64 почела тек у пет часова. Канцелар Аденауер је такође рекао на овој
конференцији да „оно што се сада ради на изради споразума
који је постигнут после дужих преговора на јучерашњој седници уРурског савета, оцењује као још један знак „европске сарадње", Као/ што је познато, до сада су се немачки претставници у Рурском. савету. безуспешно борили за смањење извоза угља из Немачке, у западне земље. Преговори о извозној квоти за последњи квартал ове године. били су стали: ставници западних сила инсистирали су да се задржи квота од 6,2 милиона тона за квартал, док су Немци тражили смањење извоза на 5 милиона тона, Да| нас је објављен споразум по коме ће Немачка. бити обавезна 'да извози 5,9 милиона тона.,То је првипут после рата 'да је извозна квота смањена, Истовремено Рурски савет је решио да повећа цену угљу који извози за 3,5 долара по тони, што би за Немачку претстављало повећање прихода у једном кварта-
вести о стању у долини реке
четрдесет хиљада становник
тек једна трећина становника Адрије успела је да се спасе; остали очекују хитну помоћ. Стотине чамаца, рибарских лађа, лаких јединица трговачке флоте, гумених чамаца и амфибија учествује у спасавању становника. Села засеоци У 'поплављеном подручју нотпуно су издлирана од осталог света. До неких засеока екипе спасилаца нису због јаке струје, магле и кише — могле уопште да стигну. Жене и деца, стаоци и болесници на крововима кућа, промрзли, без хране и воде очекују помоћ. Око двадесет хиљада људи из специјалних јединица војске, ватрогасци и грађанство раде даноноћно на спасавању ~ пострадалих. Из свих крајева Италије стиже помоћ — пакети са намирницама, одећа, обућа, новац. Број жртава није познат. А материјална штета цени се досад, на неколико стотина милијарди лира. '
47 1 Падова прима избеглице
Величина несреће која је задесила становнике долине
прет- |
бика воде излио је По према градовима Ровигу и Адрији. Док је центар Ровита остао поштеђен, Адрија, град од
је опкољен мутним таласима. Према последњим вестима
Поа може да се сагледа и из ових података које објављују – сви
са Немачком најбоље је што се уопште може урадити да Немачка не би постала, поприште трећег светског рата"..
По мишљењу кругова блиских Аденауеру сматра се да'
у многоме бити убрзана израда тенералног уговора 0 миру < Немачком којим ће бити замењен – досадашњи окупациони статут.
Ра};тува се да ће уговор моћи да буде објављен већ за неко“ 'лико недеља, можда још пре првог јануара. Досадашњи не мачко-савезнички односи У Ђерлину неће се, међутим, ни У чему мењати, јер постоји бојазан да би'свака промена саве-
_ зничких позиција У Ђерлину могла изазвати драстичне сов“ јетске противмере.
У Бону се споразум о иЗвО“ зној квоти угља из' нНемачке,
А
ПИСМО ПИКА ХОЈСУ
: . Берлин, 24 новембра дтенција Франс-прес јевља да је претседник Источно-немачке репу „блике Вилхелм Пик ио јуче . "писмо претседнику Западно-немат“ ке Републике Хојсу. Ово писмо је
. уследило после одбијања Хојса да ваједно са Пиком проучи могућно» ' · сти сазивања конференције – прет“
ставника Источне и Западне немачке, ради припремања избора У штавој Немачкој, (Танјуг)
дневни листови и радиостанице. Али сва тежина ситуације постаје јасна тек када се посете пострадали крајеви. Лепи средњовековни град Падова, који се налази тридесетак километара
Ђе после париске конференције | од Ровига и осталих крајева по
којима се разлио По, постао је главно сабиралишште избеглица.
Око двадесет хиљада људи · Башло је уточиште у кућама становника Падове. На станици студентска омладина прихвата избеглице, даје им упутства, млеко, хлеб, месо и размешта по кућама, Болнице су препуне, Црвени крст и разне' хумане организације купе да-
рове за становнике долине – Пда. Падова, иначе бучни град, скоро његови станов=
је сасвим утихнуо: ници саосећају са становницима
Адрије“ и других поплаве
у пПадови“нас
вода у Ровигу порасла за 'нетликоч
сантиметара;
мното. На неким местима "вода је дости-
гла висину од пет, а негде и до осам метара, Несрећа, оваквих размера не памти се у италији. Потрес 1908 године који је порушио мМесину не може да се упореди са овом поплавом,
Насипи су попустили...
Бране и насипи нису Могли да издрже огромни притисак набујалот Поа. и тек што су престале непогоде на југу Италије, на_ Сицилији и Сардинији, које су уништиле сву овогодишњу бербу маслина, порушиле на десетке мостова,
_ ФАТЕМИ
О ИРАНСКОЈ | – ПОДРШЦИ – – ЕГИПТУ
Техеран, 24 новембра Јунајтед прес, пот-
укључујући и избацизање
нала. ; нфат·еми је додао да су претседНзк иранске владе Мосадик и чла-
ви делегације, када су посегили
"Каиро на своме путу из САД, во-
&:&ћи разговоре с египатским авам претставницима о продаји
иранског петролеја Е: гипту, Иран ће ?;·Езва·ђно продавати год!аш:Ее Е! У, рекао је Фатеми, око милион тона петролеја, е !Њшорећи о проблемима око о нае :оализ!ацизе петролеја, · Фатеми БЈ д:то да је Иран и очекивао алмко е – после национализације, за*едзч% све оне бити савладане у доМ напорима анског народа. (Танјут) и
Скоро 69.000 радника напустило запослења код Британаца
Каиро, 24 новембра Преко -68.200 египатских о радника напустило је рад – код
Британаца у зони – Суецког Канала — изјавио је египатски – министар – социјалног
старања Абд. ел Фатах Хасан паша. Он је додао, како јавља агенција Франс-прес, да је влада већ упослила 53.967 радника са зарадом која није нижа од оне коју су плаћали Британци. Министар старања је истакао да је и лучким радницима У Порт Саиду додељена нова помоћ у износу од 10000 фунти тако да укупна сума, која им је додељена, износи – 70.000 еги-1 патских фунти. (Танјуг)
Ровиго, 19 новембра
Већ седам дана паника влада у долини Поа: највећа река Италије разлила се изненада у свом доњем току и поплавила око седам стотина квадратних километара. Преко педесет хиљада људи било је присиљено да напусти своје домове којих су остали под водом, и да се склоне у градове Севера. Већ седми дан милиони Италијана стрепе над судбином становника овог предела. Ра| диостанице у евим својим емисијама преносе непрекидно
'По. Преко 500 милиона ку-
а у близини ушћа, потпуно
разрушиле 'цесте и железничке пруте, порушиле хиљаде кућа под којиг ма је нашло смрт преко стотину љу ди, — запретила је изненадна Опасност од тихога Поа. Горске бујице и кише нанеле су у По огромне количине воде, која је запретила насипима. Најпре у Облизини Мантове, а затим Фераре разлила се мутна вода Поа. Џаника је завладала равницом. Први извештаји јављали су о милионима кубика воде који незадрживо освајају долину и савлађују све препреке, Сељаци су нерадо .остављали угрожене домове и своје оранице, а По је полагано, скоро неприметно' надолазио. Десетине хиљада људи нашло се у тешком положају. На окуци Поа у месту „Окиобело 450 људи Њ остало је на брегу усред воде. По је одједном нарастао велик као море. Узалуд је 35 људи из места фрази. неле покушало да побегне камионом испред Поа. Река је била бржа и прогутала је у својим таласима бегунце, | Алармантне _ вести стизале су из читавог поплављеног подручја. Водене масе запретиле су ферари, Ровигу, Мантови и дру“ гим градовима. У јужној долини Поа разгорела се битка против водене стихије; али По је био премоћнији. У својим таласима и мутној, непрегледној води, прогутао је хиљаде домова и богату равницу претворио у море.
У поплављеном Ровигу
Према Ровигу воз се полагано пробијао кроз маглу и прелазио преко речица које нису иначе веће од обичног потока, Ситна ' кишица упијала се у кожу. За ових неколико дана патњи и страдања матла се удружила с водом _ против
ЈЕДИНСТВЕНА. ПОДРШКА ИСЕЉЕНИ. |КА. ЈУГОСЛАВИЈИ.
путовао истакнути Американац југословенског, порекла Алексан | дар Јурић, претседник Корпорације исељеничког ста". Он је после 25 година дошао из САД у посету старој домовини да се упозна са њеним социјалистичким развитком. 5 16
та све што је досад у Јутосла'ВИЈМ видео оставило веома снажан у·ги·сак а нарочито изград·
дувек волели своју стару дамовину — рекао је Јурић — а нарочито од оног часа када су народи Југосдат вије, на челу с маршалом Титом, пошли у борбу за своје ослобођење. Та је борба помогла и нама исељеницима-да се ујединимо, сложимо и повежемо у ратним напорима Америке, Народноослободилачке борбе Југославије и осталих савезника у борби против фашизма. Зато ми исељеници данас несебично помажемо нашу стару домовину у "њеној социјалистичкој изградњи."
ро није успео да створи раздор У редовима Американаца југословен-. ског порекла, чија огромна већина
бироа.
ди на очувању и развијању брат'ступцима доноси истину о Југосла-
да нас никаква лажна пропаганда Информбироа, усташа, мачековаца и,
ИЗЈАВА ПРЕТСЕДНИКА ИСЕЉЕ-
– ничког „нНовог ЛИСТА"
У Београд је прексиноћ до-
„Новог ли-
својој
Јурић је изјавио да је на ње-
ња земље. 1 · „Наши исељеници из САД су о-
Говорећи о томе како Информби-
чврсто стоји уз нову Југославију, Јурић је истакао да и сами наши исељеници воде непрекидну борбу против лажне пропаганде Информ- “
„Његова је улога нарочито да ра-
ства и слоге Американаца југословенског – порекла и да на својим
вији. Док имамо овакав лист и јединство наших људи, | уверен сам
четника неће омести на џпуту наше борбе и помоћи својој старој домовини — завршио је Јурић своју изјаву' дописнику Танјуга.
У ШОПЛАВЉЕНОЈ: долинирРЕеЕКЕМПО
Седми 'дан: 700 квадратних километара под водом, 500 милиона кубика воде излило се према Ровигу и Адрији, десетине хиљада становника усред бујице очекују екипе.за спасавање , е
су вреће са песком у,пет-шест слојева. А поред њих шатори избеглица који су на време успели да се склоне из угрожених крајева. Далеко од својих кућа нису хтели да оду. Овако су ближе огњишти=ма које је По уништио. 'Требаће тодине и године да се домови, и до-. маћинс?·ва поново подигну. ј
· Изванредно стање.. »
Ровиго је освануо мртав и скоро празан, У току ноћи начелник града, видећи да По нелолази све.јаз че, прогласио је изванредно стање
"и издао наређење да се становници
иселе.' Само мали број људи остао је 7 центру града који Т0 још није дохватио. Све кашије су затнворене, капци на кућама спуштени. У центру града колоне војних и полициских аутомобила. – Преостали становници са'стрепњом гледају на ниво воде који час расте час опада. Чудно је и истовремено језовито видети на периферији куће утонуле у воду ~ скоро до крова, Кровови се црвене над водом, високо дрвеће штрчи; цесте према се-
дима и местима у окодини — Басанелима, БелфиЈору„· Пазини и Грињану – потпуно су поплављене.
Ту, на цести, где је до јуче, још био жив саобраћај створено је право пристаниште. Десетине лаких чамада са бродарима из Кома и 0осталих језера са Севера, инжењерске јединице италијанске војске, одреди полиције и енглески, моторни чамци и инвазиони бродови из 'Трста концентрисани су га најосетљивијем месту. С времена на време полагано пристижу чамци који се боре са струјом, накрцани избеглицама. Кад лађе пристану трагичне сцене се понављају. изнемо· гли старци, уплашене жене са децом у наручју. Од читавог домавинства спасао се јелино неки завежљај, кокошка, псето. Избеглице причају о десетинама људи, читавим ФфФамилијама које на крововима очекују спас. Многе куђе нису одолеле води. Забринути становници Ровига, који су се кришом вратили из Цадове у град да се ра-
селима и предграђу, траже инфорт мације од избеглица.
Окрутан господар долине...
А По, полагано се пење и_ спушта, надолази и опада и у бескрај понавља своју игру, Вода је пробила провизорни – насип од врећа песка. Шуми и гргоће и слива се равномерно – стварајући вирове и брзаке, Под једним кровом мјауче напуштена – мачка, неки старчић
спасилаца и отежавала им њихов посао. Многи дозив за помоћ изгубио се у магли која се слепила са површином воде.
“ Друга река Абиџе, преко које полагано прелазимо, није још дости= тла висину насипа, али према југу, са спољне стране По је почео да подлокава њене високе насипе. 'Сада и од ње преги опасност РО, вигу, На бранама реке наслагане
На пвриферији
безуспешно покушава да заустави воду која са свих страна продире у кућу. На једном мосту, који је још двадесетак сантиметара над во-
дом, крдо волова и крава препла-
шено муче.
Избеглице би било лако препоанати и онда када не би имале'на себи згужвана мокра одела,
чена на брзину и замотуљке са о“ | С
Ровига; грађани спасави
Ћ
"размотрити и
'ве посете
спитају за знанце и познанике у
ебу-
– ЦИЉЕВИ. · ЧЕРЧИЛОВЕ е ЦОСЕТЕ ВАШИНГТОНУ
Лондон, 24 'новемора Јутрошњи „Дејли хералд“ у коментару о претстојећој посети прет седника британске владе Черчила Вашингтону пише да ће Черчил покушати да убеди претседника САД, Трумана, да одобри што ве-
ћу помоћ Британији. · Када _ буде говорио у _ америчком Конгресу, Черчил ће тражити – од · чланова
Конгреса да изгласај манов предлог. ;
„Дејли хералд" сматра “ да ће се тање“ економског и војног савеза између САД и Британије, а такође и питање организовања једног интернационалног ка-
у ова кав Тру-
бинета за · координацију – економских и војних, средстава – чланица Атлантског пакта, Као резултат о-
] британског · државника САД, „Дејли хералд" сматра да ће терет наоружања. Велике Британи- | је бити много лакши. (Танјуг) 1
САВЕТ АТЛАНТСКОГ. ПАКТА ПОЧЕО РАД
: ; Рим, 24 новембра Савет организације Северноатлантског пакта који сачињавају министри иностраних послова, одбране и С мИ Фија АА Ј 24
ља чланица почео је данас рад. пПоред 36 министара, у раду Савета учествује око 400 делетгата. Седницу Савета: отворио је претседник италијанске владе де Гаспери. После де Гасперијевог поздрава ' делегатима реч је узео министар иностраних послова Канаде Лестер Пирсон. ј Британски министар иностраних послова, Ансоци Љди о Је зсгакоо Да | Совјетски Савез има могућност да се увери у мирољубивост земаља чланица АТЛ&НТСКбГ пакта, ко·је су спремне да преговарају у циљу о чувања мира. Он је међутим додао да би се ти преговори водили на „,бази снаге" земаља Западне Европе и искључио је сваку другу базу за преговоре.
британског
После канадског . министра иностраних. послова товорили су · претставници Ђелгије,
Италије и Данске. (Тангуг)
дећом или храном, јер су им свима, очи 'пуне ужаса и очајања. Срећемо ко ,лоне тих бедника и они невероватно ли. че једни на друге немилосрдни по подједнако их је унесрећио, Возови – између Падове · и Раовига још увек саобраћа. ју. Једни пређ·озеђ
избеглице, а други : 'људе који још је, ном желе да ли се још не&:.·;% да спасти од доме ћинства хођје ј преко ноћи пестало. абринути – сељак из места Монсели= ће, седи поред,мене утучен. Боре му се дубоко утисле, а очи су пуне г203нице сан у склапа звеђе. што не заплаче. У | мутним таласима Поа нестала су два његова рођака, Он ми је испричао да се оваква несрећа не памти у долини Поа. Једино старци знају – из причања да је негде половином про. шлог столећа По сејао у овим крајевима ужас и – смрт. Сваког пролеђа на. бујају реке Севера, понекад се и излију из корита, али никад овако. Велики По постао је сада окрутан господар и као од шале разбио о| кове и насипе којима су људи хтели да га укроте. „На пролеће, јада се он, биће још
о о
У центгру
који ће све покрити — тешко ће бити радити тада, А поплавза оставља за собом беду, глад 'и болест".
Групе сељака у возу причају 'своју трагедију и међусобно 'есе теше; | неки су од њих чекали и по три дана док их нису са кровова спасли. Стока је скоро сва страдала. Са сељацима су и неки лађари из Кома; ока нису склопили 48 сати. Ватрогасци, ' војска и лађари спасли су преко двадесет“хиљада љу'ди којима је претила опасност од неукротиве реке.
Адрија: под водом
Нове алармантне вести стижу У Падову и Ровиго; Адрија је под водом, По расте 20 сантиметара на сат. У. кућама је остало' 35 хиљада људи надајући се да ће их По по-
тедети, али огромна – маса _ воде |*←сручилд се свом снагом на град.
| Једино трг
стотину _ квадратних – метара нвије
'под водом. Град је без светла, хране и воде за пиће,
Традоначелник Адрије упутио је
преко радија позив за хитну по% «
ју стоку
ПИСМО ИЗ ИТАЛИЈЕ
горе. По ће оставити за собом муљ ,
« у 'центру са отприлике
Данас се у Корушкој одржавају избори са Сељачку комору, која :је основана још 1932 године. Њеним оснивањем стало се на пут пашалуку политике ренегата' Шумија у пољо• привреди _ Словеначке – Корушке. Шумијева политика ишла је затим да јача ионако економски и финансиски најјаче аустриске велепоседнике. Због тога су многи словеначки средњи и мали сељаци пали под њихов економски утицај и на тај начин постали од њих и политички зависни. У то време почиње већ и насељавање пруских Немаца у сељачке домове корушких _ Словенаца, Тако је по економској линији спровођена германизација на селу.
Године 1932 сељаци су први пут имали могућности да слободно бирају своје претставнике за Сељачку комору. Словенци су имали своју организацију, „Сељачки савез", која је У свим словеначким · општинама на територији Словеначке Корушке добила највише места и
' тако обезбедила себи претстав-
ништво у среској и у покрајинској комори. | |
“ Међутим, већ 1936 године они вапуштају своја места јер морају да их уступе већ наступа-
јућој немачкој тгарнитури претставницима _ крупних _ земљопоседника. Политика ПТу-
мија опет је настављена, а после доласка Хитлера у Аустрију дотадашњи – камуфлирани начин германизације словенач-
Ровита, који још није под вддом графани праве барикаде од врећа песка
моћ. Адрија саобраћа са осталим градовима још једино радиовезом; остале везе су прекинуте, Храна и лекови достављају се лађама и азионима. КЕскадрила авиона која је кренула из Рима – кружила је ниско над Адријом и на централни трг бацила вреће са храном. Два америчка транспортна авиона долетела су из Франкфурта и бацила у град четири тоне хране и лекова, Све радиостанице преносе њвести о трагичним сценама у Адрији. Деца, старци и болесници већ два-три дана немају хране. Оно што се баца авионима и доставља лађама још .увек је недовољно, И сва ме-
!сгв око Адрије — Фазана, Ривол' танте, Каразене су под водом. За] бринутост расте — вода не опада.
Кише на Северу не престају и Ровиго је поново угрожен,
И тако из часа у час, из дана У дан читава земља преживљава тратедију у долини Поа,. Екипе спасилаца раде под рефлекторима без смене. Помоћ стиже из свих градова, Италије, али за сада основно је питање квако иселити хиљаде људи на које вребају мутне воде Поа,
Највећа несрећа после земљотреса 1908 године
Оваква трагедија је добила размере националне несреће. Поплав= љене крајеве посетио је претседник владе, министри и посланици. А сбћаки дан све већи број екипа учествује у спасавању. Градови са Севера“ и Југа пружају помоћ избеглицама у долини Џоа. На свим раскреницама и тпрометним местима саобраћајци сатжу дарове и новац. У радио ијама потсећају Италијане да само саучешће мало може дломоћи лпострадалима, На својој последњој седници влада је донела одлуку о повишењу свих пореза за 5',. На тај начин сакупиће се око 35 милијарди лира за поплављене жкрајеве. Избеглице су „добиле специјалном утредбом статус избеглица из рата; дневно ће добијати 'извесну новчану помоћ, а . влада ће.о њима да вади брицу све док не буду у могућности да се врата својим кућама.
Проучавају се планови о (регулацији северних река и појачању насипа, Али све ове мере и помоћ ма колика она била тек ће једним малим делом да надокнаде огромне штете – које су нанете једном од најплоднијих крајева Италије. Опасност још увек није прошла, По још увек падолази. До пролећа ће бити – веома тешко обновити и појачати систем брана и насипа, А још дуго после попвлачења Поа 0остаће необрађена поља уз реку која су вредне руке италијанских сељака претвориле у
Тек када огромне поде слију У алати крајеви, А По још у кнше. још пе престају.
Давор ЧУЈЛНИЋА
се
море – одахнућа о п
оЉеени,
ког живља постао је јаван, и. легалан. . 1
стављања „претставника" у Сељачкој комори, вембра корушки сељаци први
бирају своје претставнике. _ ;
плодне оранице. количене
ј0
Џосле рата, све до,данас, продужило се са политиком по-
тако да 25 но- .
д
пут после 19 година слободно“
Корушки Словенци одлучили
су да на те изборе изађу са јединственом листом у организа- „ -
Цији Сељачког привредног "авеза. Кроз два протекла месеца“ предизборна делатност била ЈЧ·
врло 'жива, Готово и нема сло-' –
веначког села где нису одржавани зборови или састанци, на“ којима . је ' веома' оштро критикована досадашња пракса по-' стављања „претставника" у Сељачку комору, :
На зборовима се највише!“ критиковао неправедан · начин
расподеле индивидуалне помо-
ћи за унапређивање пољопри-
вреде, Од 34.000 сељака, у по-
следњих шест година, добило је
новчану помоћ само њих 3.000.. Помоћ је била дељена углавном“ према томе колико су поједине“ политичке партије биле засту- · пљене у комори, док су обаве-
зе за издржавање, коморе мо-
рали сви сељаци испуњавати
равномерно. На састанцима се
нарочито негодовало због поли-
титке запостављања словенач«
ких крајева.
Кво неколико бројева које за илустрацију 'наводе словеначки листови у Корушкој:
Од помоћи о намењене“дома-“, ћинствима · (штедњаци, џећи и перионице) аустриски – срезови су дббили у шилинзима: Фелдкирхен 0 56.105, · Шмохор 21.119, Волфсберг 8.606, То значи укупно 85.830 шилинга.
Међутим, словеначки судски срезови: Рожек, Боровље, Добрла, Вас, Плибарк и Великовец — добили су укупно 37.000 шилинга.
Ови исти аустриски срезови добили су 1949 године пољопривредних машина у вредности од 244.650 шилинга, а 1950 године у укупној вредности од 269.102 шилинга,
Међутим, словеначким срезовима додељено је 1949 године машина у вредности 98.900 иптилинга, а 1950 године у вредности 62.000 шилинга. :
Словеначка штампа у Корушкој наводи за пример један аустриски и један словеначки срез са читавом сумом Марша:
лове помоћи: . 7 Великовец,
Ст. Веит, 'аустриски словеначки срез срез Помоћ Маршаловог плана од 1949 до данас 8,194.000 шил. -2,878.000 шил, површина за обрађивање 15% 879 Ђрој стоке у односу на покрајину Корушку – 20,2% 15,7%о « Допринос прехрани становништва – Корушке – 20,2%% 18,7% Срез Великовец који доприноси прехрани становништва
сразмерно више од среза Ст. Веит, добио је из Маршалове помоћи само трећину онога што је добио аустриски срез,
Даље наводи иста · штампа, између осталог, и ове примере:
Словеначке општине на Гурама (северно од Драве), где је словеначки живаљ компактан добиле су следеће суме из Маршалове помоћи: Шкофиче 10,677 шил., Згорња Весца 16.989 шил, и Радише — 10.577 шил. Међутим, само две општи-
у
пуж
у и
не из непосредне околине Це-
ловца примиле 364.000 шил.
Према писању о ове штампе, ново, на демократски начин изабрано ~ претставнишштво – Сељачке коморе, имаће важан задатак, да у сарадњи са прет ставницима жкорушких 'Словенаца поправи ову неправду и устоји политику – равноправности за оба народа који живе У Корушкој, Једино тако може Сељачка комора постати заиста инструменат за помоћ унапређивању ~ пољопривреде кору=. шких сељака.
су – укупно
а
СМЕЊЕН СЕКРЕТАР ОБЛАСНОГ КОМИТЕТА У МОРАВСКОЈ ОСТРАВИ
Моравска Острава, 24
Ситуација у позниетом рудас басену Острава-Ка/ све узнемируја _ данашње коминф мовско руководство Чехословачке Прошлог месеца министар унутрае, шњих послова Вацлав Носек и сее кретар ЦК КП Чехосло! Ф посетили су оћвај басен и том ) ликом оптужили партискт комитет | Да сноси одговорност због подбаци= вања 'рударске производње, Међутим, ни после ове посете ситуаци-
ја се није изменила. Заго је ових _
дана поново сазван пленум
ног комитета Партије, на жкоме је,
поред осталог, донета одлука да се. —
доседашњи секретар обласног комитета Матишек смени са дужно · сти. Као разлог за његово. смењи«.
вање наводе се „дефицити који е
се појавили у неким предузекима", муђутим, – смењивање Матујицена слично је прошлогодишљњем смењивању секретара обласног колитета Фукса, који је био оптужен ,,због непријатељског _ рада и повезаности са ухапшеним бившим | мчнистром Клементисом".
У ИСТОЧНОМ БЕРЛИШУ ОТПУШТЕНО 490 УЧИТЕЉА 24 новембра власти су “ совћВерлина отћустиучитеља. који станују у 327
| у!'&'·'·('·, а зата» што се р| неу л
Берлин, же
исто
170
оутИу т ии Лет ОИ и совјетеком
(г
д6учстим узоту,
сопјетизацитом УЗИ сцата- у