Борба, 25. 11. 1951., стр. 6
Др Синиша Сшанковић, 'академик
С НАШЕ НАУЧ ЈЕ СА ИНОСТРАНСТВОМ
.
%
У оквиру наших културних о, са иностранством, везе удш::еги науке заузимају значајно место. Те везе, многостране и разноврсне по форми, о биму и садржини, васпоставт су се још одмах по ослобођењу, развијале и продубљивале упоредо са обновом нашег привредног и културног живота, и нарочито са ступањем на пут изградње социјализма У нашој земљи. Оне данас претстављају један'од неопходних елемената наше културне политике, и њихов значај расте из године у годину, постаје све очитији. Није овде у питању само могућност ближег упознавања са новим тековинама и резултатима науке других 3емаља, чије коришћење може потпомоћи наш даљи развитак и убрзати процес ликвидације наше привредне и културне заосталости која још увек у већој или мањој мери притискује готово све области нашег народног живота. Да је усвајање и пренашање научних = гнућа и искустава других земаља, нарочито оних у области технике, од изузетно великог значаја за данашњу етапу наше привредне изградње, није потребно ~ нарочито _ истицати. Врло често успех или неуспех подизања многих сектора наше
„ индустрије зависи од тога у којој ће мери бити примењени нови технолошки и други поступци којима се служи индустрија ~ развијенијих . земаља, нарочито поступци у успешном коришћењу домаћих сировина и у рационализацији читавог процеса који води од сировине до готовог продукта, То важи у одговарајућој мери и за нашу пољопривреду, којој примена | нових, научно проверених и У другим земљама већ испробаних метода обраде Тла и гајења може битно помоћи да што· брже превазиђе ступањ вековне заосталости.
Али то још ни изблиза није све. Дубоки културни преображај који се код нас одвија У оквиру општег процеса социјалистичког развитка, захватио је и целокупни наш научни живот, научно стваралаштво И! његову материјалну базу, услове, карактер и правац научноистраживачког рада. Подухват изградње о социјализма који и сам нужно почива на научним основама, свим посебну, активну улогу у, тој изградњи. Нова, многобројна и сложена питања што их, растућа пракса стварања материјалних основа нашег живота свакодневно поставља пред на-! уку, траже решење и одговор. Самим тим је наука стављена пред захтев да стално проши- ]
. трује подручје свог рада и сво-! ју проблематику, да повећава своје кадрове и своју продукџију, — једном речју да себе оспособљава за нову улогу која јој је додељена у оквиру дае љег развитка земље, улогу моћног и активног чиниоца у изграђивању наше материјалне и духовне културе,
Свакоме кво иоле схвата сву
1 женост и домет нашег социшисти··шог преображаја биће јасно да се наука код нас не може у пуној мери развити у
: таквог чиниоца без сталног ко-
| ришћења · научних – искустава осталог света, без живог и ак-
“ тивног 'кКонтакта и размене са
научним о стваралаштвом – ино| странства. Наука, као система-
% тизовано људско искуство, у
' крајњој линији, је плод сарадње свих народа, заједничко дело читавог човечанства. Као и у о многим другим – областима људске делатности, и у научном стваралаштву | народи позајмљују и враћају у исти мах; ни у једној земљи наука у наџционалном оквиру није се изтрађивала без мање или веће сарадње са другима. За свој
даљи правилан развитак, наша наука нужно мора вршити повзајмице и користити потстицаје од научних кругова других земаља, и то како у области методике и технике истражи-
вачке делатности, тако и у о-
бласти нових праваца научних испитивања, организационих | &Јрмм научног рада и примене учних резултата. Све то ску-
„ па чини један од неопходних
„тредуслова даљег напретка на-
џјег сопственог научног ствара-
лаштва, предуслов бржег оспо- |
собљавања наше науке да уСпешно – решава – специфичну · — проблематику што извире из 5 наше сопствене стварности. | И најзад, научне везе са осталим светом један су од пу5Ћ тева којим наша наука доприг носи свој удео опште-човечан' ској култури. Маколико био скроман по обиму, наш доприј нос општој ризници знања позитиван је и стваран. Између осталог, по њему други народи могу одмеравати домет нашег _ културног успона, процењива| ."“.' вој наших стваралачких (:нвух·а Отуда наши научни од-“ носи са иностранством · чине _ значајан део наше културне шпропаганде схваћене у најпле.Јем смислу речи, од ко# ет „
| блеми,
одређује , науци са–а
великој мери зависи наш |
коме обиму успостављају и одржавају наше научне везе са осталим светом; по коме Критеријуму и преко којих претставника се резултати наше науке износе-“пред научну јавност осталих земаља; најзад, . којој се мери, кроз научне везе, искоришћују искуства , научних институција и научних радника осталог света. -
Није могуће, нити је потребно осврнути Се овде на све разноврсне облике наших научних односа са иностранством. Ја бих се у овом чланку задржао само на нашем учешћу на међународним ~ научним – конгресима и састанцима, Биланс тог учешћа открива како добре, тако и слабе стране нашег организовања научних веза са другим земљама.
Од увек су међународни каучни конгреси итрали велику улогу у развитку појединих научних дисциплина. Они прет-
АНИ | + 4 Академик Синиша Станковић
стављају високе формудле на ко-
|
наше делегације у раду међународне Комисије за проучавање Средоземног Мора, у којој су наши научни радници добили леп број водећих места и где је одато видно признање успесима · Океанографског института у Сплиту, поред осталог и у виду знатне материјалне помоћи за опрему нашег новог истраживачког брода, као и у понуди да Југославија пружи стручну техничку помоћ неким средоземним државама на пољу морског рибарства.
Овоме треба додати још и позитиван успех у продубљивању постојећих и стварању нових личних веза наших делегата са многобројним научницима разних земаља; у обезбеђењу размене научне литературе; у упознавању и преношењу нових метода рада и последњих резултата истраживања У области 'великог броја научних дисциплина.,
Међутим, било би очевидно сасвим неправилно задржати се само на успесима које је наша наука постигла учешћем на међународним конгресима и скуповима. Јасно је да наш успех на 'научним састанцима у иностранству У великој мери зависи од избора делегата и састава делегације, од избора конгреса на коме ће се учествовати, од начина и обима учешћа у раду конгреса. Сваки учесник на конгресу нужно претставља земљу којој припада и својим – иступањима – ангажује њен углед и престиж. У погледу система и плана којима је до сада вршено организовање нашег учешћа на међународним научним скуповима могу ,се учинити озбиљне · замерке. – Избор и слање делетата одвијало се у ' првим годинама после 0 слобођења у знатној мери стихијски и носило карактер импровизације. Покушај да се организовање тог посла' постави на солидну основу, учињен је оснивањем Академиског - савета
јима се, кроз слободну диску- | ФНРЈ. Уредба ове највише на-
сију и научну критику, оцењу- | учне. установе,
ју постигнути резултати једне научне гране у читавом свету, сагледавају и формулишу пропутеви и перспективе даљег истраживачког рада, претреса предлог појединих метода и испитивања, чине теориска уопштавања и подвргавају критици старе и нове теориске концепције и поставке. Уз то још, међународни научни. конгреси су најпогоднија места на
којима научни радници имају могућности да изложе стање научне | делатности – У својим
земљама и да постигнуте резултате подвргну најширој јавној и компетентној критици. најзад, међународни конгреси имају незаменљив значај и по томе што омогућавају непосредан контакт између људи исте научне струке, личну размену мишљења и искустава коју никаква писана реч не може заменити. Све то скупа чини да је избор делегата на међународним научним скуповима као и карактер њихових саопштења и иступања предмет. посебне бриге сваке земље учеснице.
Наше учешће на међународним научним скуповима после ослобођења било, је веома живо, ' нарочито последњих тгодина. Упркос ограничењи':а диктованим- скромношћу девизних средстава која је држава у <У сврху могла ставити на расположење, може – се _ слободно тврдити да је то учешће знатно обимније од предратног, како по броју учесника, тако и по броју' и важности учињених научних саопштења. Примера ради, довољно је навести да је у' 1950 години округло 240 научних радника учествовало на преко 80 међународних научних конгреса држаних у раз личитим земљама Европе и Америке. У току првих девет месеци ове године само број делегата којима је Академиски“савет ФНРЈ омогућио учешће на међународним – скуповима, носи . преко 90, док је укупан број знатно већи,
Биланс тога учешћа је у целини позитиван и несумњиро је допринео“ подизању | нашег угледа у 'иностранству. Леп је и број оригиналних научних саопштења наших делегата Кко-
из-
састављене од делегата наше тТри академије наука, покрај осталог јасно одрећ“је модалитет избора делегата наше земље га међународне скупове. Академиски савет не само да „претставља – југословенску науку као целину у земљи и иностранству“, него у исти мах „даје предлоге о учествовању на међународним скуповима као и о саставу делегапија које ће учествовати на
овоиенооовооосовооовоооаоооововонооинанаооооовоовосоивварииова«
ЛИМПИСКЕ ИГРЕ И НА!
(
Андрија Отенхајмер
ОДЛУКЕ ДИСЦИПЛИНСКОГ
Дисциплински суд Футбалског савеза Југославије казнио је с пет месеци – забране · играња – Спајића (БОК) због намерног грубог фаула
ји су изазвали живо интересо- ј„дш·ШМО" у Београду 3 новембра и
вање и повољно су оцењени на појединим – међународним о скуповима, – Признање – успесима многих наших научних радника изразило се, на међународним конгресима, у различитим формама: у избору наших делегата у претседништво многих конгреса и њихових радних секц·ија; у, избору у претсешништво – међународних – научних друштава; у избору наших делегата За главне референте по олређеним „научним – проблемима; у позиву ва држање предавања после, конгреса; у предлозима да се извесни међународни конгреси одрже у Југославији; у позиву на сарадњу наших научника ·:по конкретним научним проблемима; нај-
зад, у изузетној пажњи указа-,
ној многим! нашим. делегатима
%то у тренутку када играч „Динајма“ није, имао 'лопту, Ћ
|_ Са два месеца забране играња кајжњени су Ожеговић („Локомотива“) и Осојник („Кварнер“) — први је искључен Ииз игре на утакмици за Куп „Локомотива“ — „Мура“ због грубих фаулова, а други је искључен из игре на првенственој утакмици „Вардар“ — „Кварнер“ у Скоп!љу 21 октобра због приговарања судији што је дало повода и осталим !'играчима за сталне приговоре, Играч „Пуле“ Ракић суспендован је због неправилне регистрације, а по-
кренут је дисциплински _ поступак против Марковића и — Ђорђевића ' ,Слога“ — Петровац на Млави) и
Миодрага · Ђорђевића („Раднички“ — Београд), који су били иницијатори грубе игре и неспортских испада на утакмици за Куп „Слога“—,,Раднички“ у Петровцу. Поред тога покренут је дисциплински поступак | против Бивеца, тренера „Радника“ из Велике Горице због тога што је ометао бирање страна на утакмици Радник“ —, „Загреб“ у Горици. ..
ј
» к ћ
над Бенком на утакмици БСК «~-'
НЕ ВЕЗЕ .
њима“, У вршењу овог одговор'ног задатка Академиски савет је имао несумњивог успеха. Међутим, и поред јасних одредби 9 компетенцијама тог Савета, избор и слање делегата на научне конгресе вршиле су у вели,кој мери разне друге установе мимо његове сагласности, а каткада чак и онда кад је Савет одбио тражену сагласност, Какве су негативне последице та“ квор поступања, најбоље показују годишњи извештаји Академиског савета и дискусије вођене на његовим заседањима. У 1950, покрај 162 делегата одређених уз сагласност Академиског савета, учествовало је на међународним ~ конгресима – 79 делегата без његове сагласности. Али док је из прве групе 50 од сто делегата приказало на конгресима – резултате“ оригиналних научних радова, дотле су из друге групе "то' учинила свега три делегата Оод укупно њих 79. Ово јасно показује да се установе које“су слале делегате на иностране научне ску“ пове нису у довољној мери руководиле научним критеријем у њиховом ору.
Али, то још није све. Извесни делегати, слати мимо сагласности Академиског савета, подно“ сили су конгресима сасвим слабе научне реферате који су ' прошли неопажени, или су чак и нанели штете нашем угледу.
С друге стране, било је случа-.
јева да на извесним конгресима наше делетације нису иступале као целина, нарочито онда када је на исти конгрес независно слало делегате више различитих установа. Тако је, на пример, на једном конгресу у Холандији наша делегација састављена од два делегата Академиског савета и пет делегата других установа. иступала сасвим неорганизовано и неприпремљено, а самим тим недовољно искористила своје учешће на конгресу. Сличан слу'чај се десио и са нашом делегацијом на једном медицинском конгресу у Лондону.
Било је случајева да су извесне установе ван Академиског савета слале непотребно велики број делегата на неке међународне скупове. Тако је на међународној изложби хемиске апаратуре у Франкфурту учествовало поред три делегата Академиског савета и пет делегата Привредног савета, још 26 других учесника, тако да је на ту “изложбу 'отпутовао посебан ватон са делегатима. “
о О
Загреб, 24 новембра
# Ј
Тврђење да се наша атлетика налази у сталном напретку и' да је достигла међународну вредност није тешко доказати, О томе најбоље товоре резултати, непобитне чињенице о вредности појединаца и екипе. Атлетика и пливање су у томе у много бољем положају него остали . дпортови, јер се њихови резултати мере штоперима и под прописаним условима.
Нови државни рекорд
Протекла сезона била је свакако најзначајнија у потледу даље афирмације наше атлетике у свету. Исход сусрета с Великом Британијом, одличне ~ организаторске спогобности које смо испољили у низу међународних сусрета, врло добри
резултати и 31 нови државни .ре-
корд (22 мушка и 9 женских) и пет пута изједначење рекорда, довољна су потврда да је атлетика и ове године отишла далеко напред.
Просеци – десеторице најбољих у свим – дисциплинама – осим 5000 м, 10.000 м, скока у даљ, бацања кутле и копља (у односу само на прошлу годину) су видно порасли. Треба истаћи и то да је сада далеко теже . обарати рекорде, јер су наши рекорди већ доста високе вредности. Ако шзвршимо упоређење видећемо да скоро ниједна земља нема овако релативно повољан
СУДА ФУТБАЛСКОГ САВЕЗА
СПАЈИЋ (БСК) КАЖЊЕН СА 5 МЕСЕЦИ ЗАБРАНЕ ИГРАЊА
мице с „Виеном“ новосадској „Војводини“, тцабачкој „Мачви“ и новом члану Прве лите скопском „Вардару“. ФУТГБАЛСКИ КУП ЈУГОСЛАВИЈЕ ,ДАНАС: ТРЕЋЕ КОЛО
Шеснаест жклубова поделиће данас у трећем колу завушног дела такмичења за Футбалски куп Југославије мегдан и излучити четвртфиналисте, Треће о коло кма више занимљивих сусрета, али изгледа ла највеће интересовање влада за сусрете у Ђеограду и Осијеку. У главном граду састају се по трећи пут ове године ,„Црвена звезда' и „Мачва“"“ и „Хајдук" и млади тим ВОК-а. У т
Победник ' је неизвестан у сусрету између „Пролетера“" (О) и „Сарајева" По трећи пут Осјечацни' се налазе у осмини финала. У Загребу је такође дупли програм, Састају се; „Динамо" — „Вележ". и „Металац'" „Локомотива“". Фаворити су прволигаши. Врло лако се може дотодити да „Шартизан'" и по трећи пут узастопце однесе победу с двоцифреним резултатом, Мало изтледа има да ће „Пула“", и порегд прошлонедељне победе над.,Кванером", пружити озбиљнији отпотр екипи која све.више улази у форму. 'У Новом Саду гостује _ нови
| ЕШЗКИ,'• док
; ( е се врло занимљива 'водити ј
војвођанском – дер; | наука заједно са Академиским
члан Прве лиге скопески „ Работ- |
а | · БОРБА ААИ з
Ови примери, на дохват узети, показују са коликом се пажњом 'мора организовати посао избора делегата за научне копнгресе. Коликогод биле похвал“ не иницијативе различитих установа у том погледу, састав делегација за учешће на науч“ ним конгресима претставља одвећ стручан посао који се не може солидно обавити без мишљења и сагласности компетентних научних установа, као што су, на пример, академије
саветом, Искуство показује да је у томе послу Академиски савет' био користан и неопходан ргегулатив. 6 |
Али организација нашег учешћа на међународним. научним конгресима наилази и на непотребне тешкоће са административне стране. Већ одобрена девизна средства понекад се не издају на време, а То доводи у питање о благовремени | одлазак наших делегата на међународне конгресе, а каткада чак и онемогућава њихово већ о пријављено учешће. Међутим, све се те тешкоће могу сразмерно лако свести нва минимум, а добрим делом и потпуно уклонити, Још 'доста других недостатака би требало уклонити да би се обезбедило успешно учешће наше земље на међународним научним скуповима. Они се односе на избор лица која ће достојно · репрезентовати – нашу 'науку, на бројни однос _ старијих и млађих делегата, на брижљивију оцену предлога о кандидатима, на правилнију сраз“ ме·ру.п·о·сећивзња појединих категорија конгреса и многе дру-“ ге моменте. Бољу организацију учешћа на међународним научним скуповима захтева углед наше 'науке и потреба њеног даљег напретка. Кад се узме У обзир да се петогодишњи програм изградње наше индустрије ближи свом крају, да се крупна предузећа стављају У погон и да је за тај погон потребно и довољно стручњака и
учних веза са иностранством, међу које спада и учешће на иностраним · конгресима, – један' је од прешних и озбиљних задатака. При томе је питање доброг организовања читавог, 10– сла вајосновније. · Досадашњи биланс у целини. је позитиваџ. Треба та 'учинити још бољим и позитивнијим.
оРТтСКИ ЖИ
ооовисововооиоводовованано уУоновонооонноНима сисоовнонирноанининониванинанних
биланс као наша атлетика у току протекле сезоне.
Олимписке игре, Шведска и Италија у следећој години
Овај успешни билане наших атлетичара – дошао је у право време. Налазимо се у предолимпиској години — седам и по месеци пре по-
синкију. Постигнути резултати дају нам наду да ће нашши атлетичари на највећем такмичењу света постићи и своје досад најбоље – резултате. ; Следеће године имаћемо још једну прилику за даљу афирмацију у свету, тим више што поред учешћа на ,„Олимпијади/ имамо утоворена и два значајна државна сусрета: са Италијом· и Шведском. Дакле, следеће тодине пружа се нашој – атлетици могућност да пређе најтежу степеницу и да се уврсти у ред најбољих одмах _ иза водеће шшесторице (В. Британија, 3, Немачка, СССР, Финска, Француска и Шведска). Ова три задатка у следећој години, а_нарочито – учествовање на Олимпијади, стављају пред наше атлетичаре обг| везу да се за претстојећа такмичења што боље припреме и тако одржа континутитет у сталном побољ= шавању вредности наше атлетике коју смо до сада имали.
Наш предлог олимписких кандидата,
Учествовање на олимписким и грама није само задатак за наше најбоље атлетичаре већ је он то и за читаву атлетску организацију У нашој земљи. То значи да се за олимписке итгре у Хелсинкију морају спремити сви такмичари и све организације. Треба већ сада предузети све да се за Финску пође спреман у сваком погледу. Али, већ сада, на основу резултата који су поститнути током ове године, могу се одредити они такмичари који ће највероватније бити наши претставници у Хелсинкију. Поред њих, мишљења смо, да би и оне атлетичаре и атлетичарке који постигну наведене норме у појединим дисциплинама такође требало послати у Хелсинки. Норме које предлажемо израчунате су на основу – достигнућа наших такмичара, на основу стања атлетиже у свету. и жеље да наши атлетичари на Олимпијади постигну што бољи пласман према вредности наше атлетике.
Мушкарци: 100 м — 10.6, 200 м 21.6, 400 м — 48.0, 800 м — 1:51.6, 1.500 м — 3:52.0, 5.000 м — 14:35.0, 10.000 м — 30:45,), 110 м препоне — 14.8, 400 м препоне — 54.2, 3000 м са препрекама — 9:12.0, вис
— 195, даљ 730, мотка — 410, троскок — 14.80, кугла 15.60, диск — 40.00, копље —
67.00, кладиво — 54.00, 4х100 м — 41.6, 4х400 м — 3:15.0, десетобој — 6.800 поена.
Жене: 100 м — 12.4, 200 м — 26.0, 80 м препоне — 12.0, вис — 15% даљ —5507 кутгла — 13.25, диск — 41.50, копље — 41.00,“4х100 м — 49,4, петобој 4.000 (по нашим таблицама).
Према овим нормама“наши ) кандидати за Олимпијаду би. ,би: Брнад,уШеџећип, Церај, Димитријевић, Отенхајмер, Ђурашковић, Жерјал, Губијан, Милаков и Михалић.
тт
> – Кнезона, овадфекордарка у ба-
лификовале би се само Матејена и · :
још више стручног искуства, | брижљиво неговање наших на- |
четка великих такмичења у Хел-!
Од жена према овим пормама ква-“
1 преми У четвртак пр
ртак. 28 новембра, коаме Народног ;1:;}:;(–3 ришт Београду прикч з Е;с?;ш?јеру њЊегошевог ,1?0;3%1[·5(;1–· вијенца" У драматуршх(% _ њ дИ и режији Радомира Гл„с пп 'ћа. На адаптирању » ОБадо-. вп„јеица" за сцену, поред мира Плгљо;&•ића},а р%?:;·:н·:}% п у : гдановић. :Ж }З„В %(уго Клајн, љубх;!л:;? Јовановић "и Ђраслав Бор·оз'_о[; У извођењу драматизо·вале_ „Горског вијенца“" у=1ест;уЈеЧЈт.тха– локупан драмски ансамобл, а нови хора ( опере, фолклор;Х група .,Абрш,иеш-тћ" и студс;–:·гт Ат&:·тдеми}е за позоришну 'у м 81 : ност. Улоге тумаче: Радо;;)тх;: ПЏлаовић евладика Д_анило). У биша Јовановић (војвода Драш-
У четв лектив Др
Добрица Милутиновић ___________-
ПРЕКО ТРИ СТОТИНЕ.
· Педеља, %5 новембар 195;
ко), Добрица Милутиновић, у алтернацији с Милорадом Ду. шановићем, (кнез Бајко), :: војин. 'Петровић | (игуман – Сте. фан), Фран Новаковић Роган), и други. Музика је Кре. шимира Барановића, а музички део је увежбао Милан Бајшански. Декор је израђен према нацртима Миомира Денића, скт
за костиме дала је Милица бић — Ј овановић. < жЖ Ж
НАШИ ПОЗОРИШНИ
СВЕТСКИ КОНГРЕС
Белгиски ришних „ аматера позвао је наше а-
матере да на Конгрес мМеђународног савеза цо30[)111Ц!!!1Х аматера, који ће се одр жати јануара слу. истовремено, наши претставни« Ц!!' присуствпваће белгиском аматер-.
водом 25-тодишњице обнављања бел-
шних аматера. 4 После Првог светског рата у неко-
национални матера, Године Прагу," основан митет који је земљама-чланицама тини аматеризам и да собном упознавању ових искуствима и доститнућима на том пољу. До Другог светског рата Ме-
1928,
развија позори~
лико конференција и конгреса у разним – земљама. Годину дана, по свршетку рата, 1946, поново се почело равити па остварењу ове зами-“ сли. Пошто сада већ постоје усло-
снује Међународни , савез – позори-
шних аматера.
КУЛТУРНУ САРАДЊУ ·
ХИЉАДА ГЛЕДАЛАЦА ФИЛМОВА НА ПРУЗИ БА-
ЊА ЛУКА — ДОБОЈ
Ш Добој, 24 новембра преко три стотине хиљада гледалаца било је на нешто више од 900. филмских претстана колико их је досад дато на омладинској прузи Бања Лука — Добој. До краја радова број биоскопских претстава пре-
ћи ће хиљаду.
На прузи Шамац пример, дато је 1760 претстава, али је тамо било двапут више градитеља ти тринаест киноапаратура УЗ боље услове џребацивања, јер је луж е !ле трасе био пут; На овој прузи, | међутим, на великом делу готово и |нема друма, а са једанаест апарату,ра до завршетка пруге даће се ви| ше од 1.000 претстава, Омладинци су
рате само да би гледали филм, међу њима је приличан број оних који су на прузи првипут видели биоскол. Киноапаратери су се, појавили на траси већ у марту са првим бригадистима. Свака је бригада у ТтоЖу двомесечнот боравка просечно сгледала 7 до 8 филмеких претстава,
Вв о т
аоосоононооонононоенововиоониновниоисививими
предлажемо као услов за одлазак на олимписке игре.
Било би врло корисно да се најхитније формира одбор од три члана у Атлетском савезу Југославије, који би руководио припремама на| ших олимписких кандидата и бринуо се за њихов одлазак на такмичење, У атлетским центрима, где се нвалазе кандидати и они који имају изгледа да се уврсте у олим| писку репрезентацију, најбоље би било одржати саветовања са њима, продискутовати о њиховим припремама, начину живота, тренингу, о дисциплини за коју се припремају, условима за тренинг итд. Преко републичких савеза – Атлетски савез Југославије требало би да осигура све потребно онима који се већ сада могу сматрати за сигурне кандидате, да би им се обезбедио несметан рад и припремање.
Не би требало пропустити прилику да се на овакво саветовање позову и они атлетичари и атлетичарке који имају уелова да се у току претстојеће сезоне преданим радом |и тренингом · уврсте у олимписке кандидате. Међу ове у првом реду треба убројати Крњајића, Галина, Дангубића, – Саболовића, – 'Пецеља, Мавловића, Шарчевића, Береца, Шумахову, Шебову, Богићеву, Бутју, Радосављевићеву, Боровепову и Котлушекову. |
Тренинзи кандидата могли би се одвијати у клубовима све до почетка месеца јула, то јест 20 дана пред — такмичење на Олимпијади. Дужност сајзезног тренера била. би да обилази места у којима се налазе кандидати и упознаје се с њиховом формом. Од почетка јула сви
се сакупе на заједнички – тренинг. Атлетски савез Југославије већ је
држи велики митинг на коме би учествовали сви олимписки кандидати у атлетици, а на коме би се видела њихова спремност и способност за учествовање на Олимпијади.
Наши атлетичари на олимпијадама, Први пут југословенски атлетичари учествовали су на·УЈП олимписким играма у ШПаризу 1924 године. Тада су југословенску екипу сачињавала само пет такмичара. Ниједан од њих није се пласирао међу боље, уствари, нико, није имао. Ни званичан пласман. У Амсте•рдгмћ·? 1928 тодине такмичила су се свега четири Југословена, али поново без успеха. Године 1932 у Лос Анђелосу стартовао је само један наш такмичар — др Вељо Наранчић у бацању диска,
|
лину 1936 године такмичило се 16 атлетичара и први пут пет југословенских атлетичарки. – И на овој Олимпијади наши такмичари ни у једној дисциплини нису успели, да ; се пробију до финала. Сви су испали у предтакмичењима или нису у| спели да постигну осдређене норме | за улазак у полуфинале. Најбољи успех постигао је Ивановић, који је у трци на 110 м препоне дошао У полуфинале.
На првој послератној Олимпијали 1948 тодине у Лондону Југословени су се први пут појавили у финалним такмичењима. Иван Губијан је освојио сребрну – медаљу — друго место у бацању кладива, а Петар Шегедин заузео је шесто место'уУ рци на 3.000 метара са препрекама. 'ада је нашу атлетску репрезента~
Сарајево, ва;
чесло на рукама носили тешке апа- ј
пепизнитивом
Д АТЛЕП
олимписки кандидати требало би да '
утврдио да се у Загребу 6 јула о-
На Х1 Олимписким играма у Бер-'
ПУСКОМ
Загреб, 24 новембра
у Загребу је јуче одржана осниз !
,вачка скупштина Друштва за кул јтурну сарадњу Хрватске са Француг ! ском. За претседника Друштва . иза-
бран је академик професор др Пе--
за потпретседника профеЈурај Анд?а
(тар Скок, ! сор Универзитета др |ши, а за секретара књижевник“ ре Каштелан, |
Остварење организоване културне ! сарадње 'са Француском и 'друпш народима — како је истакао члан иницијативног одбора · књижевник | Брвин Шинко — претставља логичан резултат настојања Југославије да ! свим средствима учврсти међуна'родну сарадњу и мир у' свету.
“
ЊЈБ_Е&'&БЛ&'/НОЦ'“РАС!)И] А
Ј издање.
| Народне јуначке песме. ! Издање – „„Шросвете", Београд | Ћирилицом, страна 424. | Народне приговетке. Издање „Просвете“, ћирилицом, страна 470.
П издање.
оозесоеновововасовосововововосесозовтисстоввну.
КА ·
Жи- “
(кнез .
АМАТЕРИ ПОЗВАНИ НА
национални савез позо. –
пошаљу два претставника “
ском фестивалу, који се одржава по- .
тиског Националног савеза ПОЗРРИ—'_„' Д
ради на међу- “ земаља са ,
ђународни комитет је одржао неко- .
1951,/
71 А
идуће године у Бри- . ,
1
лико европских земаља основани су! савези позоришних а- “ на Конгресу у је Међународни ко- имао задатак да у ·
ви за једну ширу организацију, нз',"·! Конгресу у Брислу треба да се о-“
ОСНОВАНО ДРУШТВО ЗА —
ХРВАТСКЕ СА ФРАН- –
Београд 1951,
цију сачињавало 16 такмичара (13
атлетичара и 4 атлетичарке). вуја чић и Радовановињева заузели су седмо место.
Тројица наших у финалу 1952 тодине
Према овогодишњим резултати= ма атлетичара у свету, а 'под прет“ поставкоме да се Олимпијада одр“ жавала ове године, тројица наших атлетичара палазила би се у финалу. У скоку у даљ Борис Брнад је заузео шесто место с резултатом који је нови југословенски рекорд — 7.45 м. Редослед у овој дисципли“ ни био би следећи: Браун (САД) 7.95 м, Гјурдин (САД) 7.86, Стенфилд (САД) 7.85, Висер (Холандија) 7,4%, Хасејегер (Јужна –_ Африжкађ 748 И врнад (Југославија) 7.45.
У трци на 3.000 м са препрекама | Петар Шегедин би заузео четврто место са својим најбољим овогоди“ шњим резултатом 9:05.4. Највећи гу“ сбех постигао'би Андрија Отенхај“ мер. Ог би освојио бронзану меда“ љу (треће место) у трци на 1500 м Пре њега прекинули би траку из циљу ~ Ландквист и Аберг - (оба Шведска), а иза нНашег рекордера стигли би Финац Тајпале 3:47.%,
'стегр (енглеска) 3:48.6.
Седам и по месеци до Олимпи= јаде у Хелсинкију није баш много и зато прилтреме треба већ сада по“ чети и користити сваки дан. 4
Младен ДЕЛИЋ
„ДИНАМО" ОДЛАЗИ НА 'ТУРНЕЈУ ПО ЈУЖНОЈ И ПЕНТРАЛНОЈ АМЕРИЦИ
Загреб, 24 новембра Загребачки – „Динамо“ – примватио ја позив на турнеју по Ј и централној Америци, која би тра“ јала месец и по дана; Загребачки футбалери полазе на пут одмах 10 завршетку такмичења за Футбалски куп Југославије, око 27 децембрђ јер прву утакмицу „Динамо“ . већ игра првот јануара у Бразилији. Због ове турнеје – „Динамо" _ Ће. морати да одложи турнеју по Тур« ској која је била предвиђена за је“ нуар. (Танјуг) = :
ДАНАШЊИ ПРОТРАМ
ФУТБАЛ: БСК п — „Хајдук“ И
„Црвена – звезда" — „Мачва» #А стадиону „Партизана“". Почетак пре ва утакмице у 12, а друге у 14 497 сова. :
„Милиционар“ — – „Борац“ (48 чак) о на итралишту „Ми: 184 ра. Почетак 'у 945 часова, 'РУг балска лига Србије. ј: БОкС: „Раднички" — „Београљ
у дворани „Октобарске слободе" на Карабурми. Почетак у 18 часова. – МАЧЕВАЊИЕ: „Црвена звезда" = „Славија“ у – Мачевалачком дш"} (Комнен ЉБарјактара 5). Почетак 7 9 часова. ' – ' [
· РУКОМЕТ: „Железничар“ — „ комотива“ (Затреб) _ на ђ терену „Црвене звезде". тпоч · у 14 часова, Савезна лига, :
же "ЛАА дтреостале улазнице за данаштње. кКуп утакмице могу се добити < 8 до 11 часова у улици т теје 2, а после 10 часова!“ : м ну „ШПартизања!". 1
С )
| Француз Ел Мабрук 3:48.2 и Ђани«