Борба, 30. 12. 1951., стр. 1
БРОЈ 313 — ГОД. ХУТ
З'СВ·ОЈила следеће законе:
ративне Народне
ОИ =и
Деа
привреде.
Зековића и пренело мандате на тројицу заменика народних по= сланика. Посланици Већа народа · потврдили су Решење
1 Президијума о лишавању слободе и покретању – кривичног пост·упка против посланиса Во-
Другови народни посланици, Када говорим о расељеним лицима онда под овим појмом подразумевам припаднике бивзпе југословенске војске, који су услед издаје државног и водног руководства старе Југо·славије били заробљени од непријатеља, а који се после о слобођења нису вратили, затим на цивилна лица и на припаднике војних формација које су 1 ратовале на страни окупатора и одбегли у иностранство, као и на лица која су на разне начине сарађивала у току рата са непријатељем изван граница · наше земље. Рачуна се да оваквих лица има око 50.000, а већина се налази у Немачкој и Дустрији, а има их такође и У другим – државама – у – мањим трупама.
Сва .ова лица, које живе У иностранству под статусаом политичких избеглица, налазе се у огромној већини под сталном контролом и присмотром оних М КОЈЗ су их и довела у та-
'положај и ~ јег су крива за
гост у којој живе бони и % ове породице већ више од година тј. од свршетка Друтог ј Њсветског рата. Бивши полити-
ри и генерали који су издали ј народ 6 априла 1941 годи' настоје да задрже ова лица, ри чему развијају лажну про-
тћриликама у нашој земљи, тобожњој одговорности пред на· родним судом свих ових који су остали у иностранству,.о не“ стабилности политичких прилика код нас услед контра-револуционарне – делатности Информбироа и слично. При свему овоме организатори овакве прогпаган.де и њихови помагачи ,потребљавају сва могућа призудна средства према оним ли“ гима. која се изјашњавају или ] вају да се изјасне за пој „;рратаи својој породици и сво| домОвИнНИ, су се на оваквом ш·гето– ком послу нашли као оратори свакојаки пропали ри, издајници и ратни
вдочиш међу којима нарочи“ ·Анте Павелић Добросав
**ниш :Ма Крек, бискуп Рожман, “'Шовмћ Радуловић и др. као 1 бивши генерали: Мио-
| г Дамјановић, Урош Теша!шић Димитрије Живковић и
, радећи у духу мржње и и нереалних планопротив – нове Југославије,
мдже се рећи заведених · сазнају истину о својој Ђи и својој породици. Кроз време обилазили су логоре ојшда сУ ова лица била сме-
!таганлу о тешким економским'
Друго ванредно заседање Народне скупштине ФНРЈ Другог сазива завршило је рад јуче пре“ подне, На овом заседању Скупштина. је Закон о планском · управљању народном привредом, Закон о бу– Џџетима, Основни закон о друштвеном доприносу и порезима, Закон о измени члана 15 Закона о · Президијуму Народне скупштине ФНРЈ, Закон о допуни Закона о орденима и медаљама ФедеРепублике Југославије и За– кон о вршењу избора радничких савета привредних предузећа. Ови закони усвојени су јед'ногласно на последњим седницама Савезног веЋа и Већа народа Народне скупштине ФНРЈ.
“ Скупштина је прихватила и одлуке о потврди уредаба Владе ФНРЈ које су донесене од 25 – октобра до 21 новембра 1951 године на основу Закона о овлашћењу Владе ФНРЈ за увођење – новог платног система и других привредних – мера у циљу припремања новог планског и фи· нансиског система, као и уредаба које је Влада · донела на основу Закона о овлашћењу да доноси одредбе по питањима из области народне
На место Крсте Попиводе, који је постао члан Владе, Савезно веће изабрало је за потпретседника Већа народног посланика Вељка
|
Говор Александра Ранковића
1 |
Андреј, Глигорије ТО'
али су да многа од 0
БЕОГРАД, НЕДЕЉА, 30 ДЕЦЕМБАР 1951 ГОД.
ње посланика Милована Батановића
седнице, састала се заједничка седница и Савезног већа и Већа народа, Реч је добио потпретседник ЖВладе ФНРЈ и министар унутрашњих послова Александар Ранковић који је одтоворио на питање посланика
Милована Батанпвића ' следећим
говором.
штена, разне комисије и појединци, врбујући таква лица као радну снагу за разне земље. Оваквим кампањама претходиле су Психолошке принуце расељавањем из логора у логор, лошија исхрана, појачана пропаганда и слично, а све то уз забрану дописивања са својим најближим сродницима у земљи, па чак и долажења у везу са грађанима и службеним дипломатским органима ФНРЈ у иностранству. Тешки и неиздржљиви животни услови по овим логорима присиљавали су расељена лица да прихватају понуде за склапање уговора о раду, без обзиза на услове и земље у којима треба да се населе и да се запосле. При томе су вршене дискриминације према овој радној снази, која се плаћа много мање него радна снага властитим држављанима.
Налазећи се у таквој ситуацији и таквим бедним животним условима многа ова лица бежала су из логора и тражила себи изворе издржавања чак и на недозвољен начин. При томе су вршили и кривична дела као што су: шверц храном и валутом, илегално прелажење граница појединих држава и томе сл. Министарство унутрашњих – послова ФНРЈ често прима упитнике од иностраних полиција које траже податке о оваквим“ лицима која им утгрожавају јавси рел и мир. '
Живећи у иностранству под оваквим животним условима, огромна већина ових лица биће изложена сталној неизвесности и израбљивању, те постоји опасност да ће претстављати · проблем и за оне земље у којима се: налазе. :
Влада ФНР" од ослобођења до данас чинила је и чЧини велике напоре да би:се што више ; ових заведених лица . вратило ј; својој породици и својој домо“ вини, ДЦЕНИА ;
Према Закону о. одузимању. држављанства официрима и подофицирима бивше југосло-. венске војске који неће да се врате у отаџбину, припадницима војних формација који су. служили“ окупатору и одбегли у иностранство, као и лицима одбеглим после ослобођења, који је донесен у октобру 1946 године, могло се овим лицима 0дузети држављанство ФНРЈ и тиме их препустити самим Себи. Међутим. тежећи 'за тим да се ова лица врате, држављанство им није олугч“чано, осим ретким појединпима коти су Уместо да се врате у отаџбину, наставили Са – непријатељск'м, радом против наше земље, спре-' чавајући – повратак У · земљу свим онима ко'и су то желели
Самим доношењем опог Закона од Наподне скупштине у 05– тобру 1946 голине било је уства“ ри омогућено свим овим лицима да се врате у отаџбину. Сем
великих успеха
Друг Александар Ранковић
тога, кроз ово време даване су више пута од стране | чланова Владе изјаве о могућности повратка ових лица. Влада је упућивала свте специцалне ко мисије у све оне земље где су
се ова лица налазила, са задат-.
ком да им омогуће регпатршацију. Ове' су комисије радиле
'ТОД ДОСТЗ 'ГЕ'ШЕ'ИИ "СПОВИ'*ТН, ЗПП.
су ус 7 пуилрија 1! расеј лица врати У зе ·.т.т У. Другови народни посланици,
Како сте из изложеног вид“ли Влада ФНРЈ улагала је много напора за повратак расељених лица у своју отаџбину.
На питање народног посланика друга Милована Батановића могу рећи, да ће Влада ФИРЈ и убудуће чинити крајње напоре у правцу омогућавања овим лицима да се врате у земљу. При томе желим нагласити да ће свакоме који се врати бити пружена пуна могућност укључивања у привреду и у нормалан живот, као и другим грађанима, и да не треба да постоји код ових липа никатте
40 604
На Другот ванреднот заседању Пародна скупијица. ФИРЈ усвојила је следеће
ском упревљању пародном
ЦЕНА 5 ДИНАРА
привредом,
_ (
ВИ СИ
Грчке
одговорности, што се, заведени од непријатеља наше земље, одвосно немајући довољно оили никаквих могућности да упознају прилике у својој домовини, нису до данас повратили. Свакоме који одлучи да се вра'ти, · дипломатско ~ претставчиштво ФНРЈ у односној земљи пружиће могућност за повратак. Надам се да ће ова настојања Владе ФНРЈ бити потпомогнута 'од стране влада земаља у којима се ова југословенска расељена лица налазе.
Разуме се да овакав слободан повратак у земљу и овакав поступак према свима који се буду вратили не може да важи за оне издајнике отаџбине који су били тешки ратни Злочинци или организатори недријатељске · делатности у ~ иностранству против нове Југославије, па било да су већ осуђени од наших судова или да још нису суђени, као што су: Анте ПЏавелић, Момчило Ђујић, ДОобросав _ Јевђевић, ~ Артуковић, Миодраг Дамјановић, Урош Тешановић, Макс Лубурић, Слободан Јовановић, Влатко Мачек, Драгиша Цветковић, Миха ' Крек, Живко Топаловић, Рож“ ман и слични. Ови и њима „слични помагачи' као и њихова
информбироовска “ са:б–рт ћа . не моту; т'збРћт ти 2ркојтиноогг суда пе и ИЗ; „п]у коју
лауз)ј
: а Митгра – Митровић је тим 'упитала народ“ ног посланика Милована Батановића да ли је задовољан одговором Александра Ранковића, нашто је он одговорио да је потпуно задовољан.
· После говора Александра Ран-
ковића, претседавајућа је отво-
рила претрес предлога о овлашћењу Владе ФНРЈ да од почетка 1952 године спроводи по-
ставке и мере предвиђене у
предлогу савезног | друштвеног
плана за 1952 годину. За реч се
Пћст.ц,т· Е
за
јавио претседник ~ Привредног савета ' Савезне владе, Борис Кидрич.
Закоп о буџетима,
Основин закон
У ОВ
Завршено Друго ванредно заседање Народне скупштине ФНРЈ Одговор Александра Ранковића народном посланику Миловану Батановићу Реферат Бориса Кидрича на заседању Народне скупштине Дописи из Италије, Западне Немачке и
Поводом захтева демократског фронта Словенаца у Италији
Наша скупштина има част да првњ'·.*
ЧУђе о стопи И расподеди ВИШК& р
Реферат претседника Привредног савета Савезне владе Бориса Кидричр,
Другови народни по-- | сланици!
Дозволите ми најпре да истакнем да се данас начелно још не ради о коначном примању 'друштвеног плана за 1952 годину, него да се ради тек о изношењу одговарајућег пред лога Владе ФНРЈ, Међутим, ипак је настала посебна: јуристичка ситуација, ПЏрема одредбама закона који 'смо јуче 'примили, · предлог : годишњег друштвеног плана треба да буде објављен јавности и дат на“ дискусију радничким саветима, синдикалним и задружним ; организацијама и народним ~ скупштинама народних ' република најмање | месец дана . раније него што о њему мериторно одлучи Народна скупштина ФНРЈ. До овог момента — све би било у реду, да првог јануара не отпочиње већ нова планска година. На први поглед јасно је да би ,могла, с. обзиром 'на законом одређене рокове и датуме, настати једна класична ситуација, ех ]е . Према томе, моје .данашње 0бразложење · има, уз изношење владиног пројекта пред јавности још један задатак. Он се састоји у томе да једновремено Народној скупштини предложим да, на основу пројекта друштвеног плана за 1952 годину, овласти Владу ФНРЈ за њезин регулативни привредни рад на темељу управо тог пројекта све до оног времена док буде друштвени план За 1952 годину од стране ове Скупштине коначно усвојен као закон.
Ово је прва примедба коју желим да нагласим пре него што пређем на само образло“ жење предложеног пројекта,
Друга примедба је следећа. Предложени пројект претставља први рад овахве врсте, Пре
ОМ БРОЈУ:
Београдске вести
Друг Борис Кидрич
него што та је Савезна влада могла предложити ~ Народној скупштини, морали су плански органи извршити хиљаде и десетине хиљада разноразних нових предрачуна који, додуше, из ових бројки нису сасвим видљиви, али који су ипак блли битни, неопходни предуслав за могућност подношења оовозг пројекта. Не верујем, да ће дискусија која ће уследити после подношења планског П_ГЈО_]С!КГ(]. моћи да пронађе неку битно бољу расподелу националног дДаз хотка од оне коју предлаже Савезна влада. Верујем, међутим, да ће се за. многе од оних поставки предложеног друштве ног плана, које претстављају пише или мање само једну од математички могућих варијанчта за спровођење. предложене расподеле националног дохотка, на темељу критичног претресања, пронаћи паметнија солуција него што је предлажемо ми Према томе, могу само Да истакнем како у име Савезне владе, таКо и у име свих наших привредних органа који су учествовали у састављању овог планског пројекта, да се ми критике не бојимо, као што сег пећемо ни стидити, ако буде потребно, да у коначном пројекту неке поставке променимо, Назпротив, желимо што детаљнију анализу, разраду и конструктивну критику свих предложених поставки, како бИ коначчи пројект, а пре свега примљени Закон о друштвеном плану за 1952 годину, изашли што потпунији и правилнији,
Ово је друга примедба коју желим да истакнем пре него што пређем на детаљније 06разлагање – предложеног – друштвеног плана зЗа .952 годину
Другови народни посланици, основна мисао, односно линија предложеног савезног друштве“ ног плана за 1952 годину, вид“ љива је у првом реду, тј. у делу који износи планирано ствара“ ње и основну расподелу националног дохотка.
Који су моменти навели Са-
Закон о плап“ доприносу и
лаконе: о друштвеном
порезима, Закон о измени члана 15 Закона о Президијуму Народне скупштине ФНРЈ, Закон о допупи Закопа о орденима и медаљама Федеративне Народне Републике Југославије и Зпкон о вршењу из-
| ј| —_
бора радничких савета „привредиих предудзећа
везну владу да предлаже овакво стварање и овакву расподелу народног дохотка7
Савезна влада руководила се следећим моментима,
Прво, животни стандард . рад“ ног народа, какав је предвиђен
ЧЕСТИТКЕ ЦЕНТРАЛНОГ ВЕЋА ССЈ ДРУГУ ТИТУ И ТРУДБЕНИЦИМА
ј
/ # /„Драги“ друже Тито,
У име организације – Савеза
ндиката Југославије, У име грудбеника наше земље, | а– љемо Теби и Централном _ ко' џитету Комупистичке – партије
Југославије поводом нове, 195%
уодине срлачне честитке и Т0п
пе и искрене поздраве, гралиуељима наше нове социјали“ стичке домовипе и бораца _ за шњен напредак и продват, – за њену слободу _и пезаписност, као и пајеплачније жеље ла и дТћП·С':. у ПО“ОЈ голипи постине“ те све веће и веће успехе – ва
'челу паше луухаве и нмпих ва-
рода. ( Централно веће
Савеза синликата Југославије“ | # „Година 1951 била је година
наших трудбе
]ника у социјалистичкој изград“ њи земље, крупних промена у њеном — друштвено-економском животу, међу којима су од и сториског значаја оад раднич“ ких савета, прва стечена искуства у трудбеничком управља“ њу привредом и даље изграђи“ вање нашег привредног система који ће још више · развити трудбеничко самоуправљање и У „ борби разви“
убрзати. напту ' победу
против заосталости, за так производних снага и за подизање жипугтог станларда на“
ших народа.
Досадашињи радпе
успеси коупне
Југо“
и
победе трудбеплика
; ЈУГОСЛАВИЈЕ ПОВОДОМ НОВЕ ГОДИНЕ
'славије, њихов радни хероизам и стваралачки елан гаранција су нових радних Њ победа које ћемо извојевати и у Њ наредној години, Прожети високом – пат“ риотском свешћу, свесни да се извршавањем задатака у но вој, 1952 години, ради о.даљем напретку њихове социјалисти“ чке отаџбине, о даљем јачању њеног угледа у свету, свесни да је· њима пало у део да <онкретно, кроз праксу једне – со“ цијалистичке државе докажу и могућност остварења и. предно“ сти сопијалистичког – друштвеног уређења, ла се ради о њи“ ховом благостању
и будућности,
сопствепом
срећиој ТР?,','[ГЈЦ'
ници наше земље часно ће и
„достојно извршити постављене
задатке и тиме дати · најбољи одговор – свим – непријатељима социјалистичке Југославије,
Са жељом да и 1952 година буде година нових успеха и победа. на. нашем путу сотпијали“ стичке – изградње, = Централно веће Савеза синдиката Југосла“ вије . жели свим радницима и службеницима, свим синдикалним организацијама и трудбе“ ницима наше земље срећну о ву годину.
Централцо пеће
Савеза сипдиката Југославије“
Страни поседи у Индији 7 Критика и прикази: Најновија. књшш Исидоре Секулић Белешка: Помоћ Расеми Једна естетичка религија и њен творац Инвентарисање у предузећима — значајан друштвени задатак Суђење групи бугарских шпишна и те
„рориста у Брању
ЗАВРШЕНО ДРУГО ВАНРЕДНО ЗАСЕДАЊЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ ФНРЈ
———.
' КАКАВ ЈЕ СТАВ ВЛАДЕ ФНРЈ — | У ПОГЛЕДУ МОГУЋНОСТИ ПОВРАТКА историји, пред читавом јавношћу, одлу РАСЕЊЕНИХ ЛИЦА У ДОМОВИНУ
Одговор потпретседника Владе и министра унутрашњих послова, Александра Ранковића на пита-
|
уаа,
·!|
С
предложеним друштвеним а ном за 1952 годину, задржава ,на истом нивоу на каквом ј сада. Ова је тежња Савезне в:ћ, де потпуно разумљива, и ја се“ надам да ће је при···:вати·к·и : ко наш радни народ, тако и Скупштина, С обзиром на велике напоре које ћемо у ИдУ!ШТ· години још имати, како би бар у грађевинском погледу завршили “ кључну о капиталну – изградњу, даље, с обзиром на потребу да приличан део националнот . дДОохотка“ улажемо у одбранбене сврхе, идуће године још се не могу јављати реални услови за' битно побољшање садашњег жи. вотног стандарда. Наравно, из“. весна побољшања која су више организационе природе и повезана с коначним завршавањем процеса стабилизације, коју де“ лом још увек изводимо, сважако ће још да уследе. Међутим, битно – побољшање · животног' стандарда је везано за заврше- · так кључне капиталне изградње. Њезина остварења ће днашем радном народу пружити велике изворе нове, ботате иИ разноврене – производње, · Мислим, другови народни послани“ ци, да је велики успех наше еконвомске политике што задржава · животни стандард на досадашњој висини. упркос светској ситуацији а посебно агресији која угрожава нашу земљу, и усред форсбираних напора за заврите“ ње кључне капиталне изградње. .
Друго, – предложени ~ пројект друштвеног планд замишља као што сам већ истакао — гра“ ђевинско о завршавање кључне капиталне изградње у наредној години. Ова чињеница одређује суму – обавезних = инвестипија кључне капиталне изггадње од 128 милијарди и 39 милиона динара, или 13,6 посто у односу на . укупну расподелу националног дохотка. Поново подвлачим да је ова сума мања од извршене овогодишње. Та се чињеница огледа и у приличном порасту | слободних п'њпс·с·т·тппа које изно се 28 милијарди 386 милиона и од којих ће имати нарочиту корист наша пољопривреда, У 1953 години, након грађевинског завршетка кључне капиталне изградње, садашњи однос између обавезних инвестиција у кључној капиталној изградњи и сло“
бодних о инвестиција, ~ нарочито инвестиција за пољопривреду, још ће се даље мењати; обим
обавезних инвестиција битно ће пасти док ће обим слободних инвестиција, нарочито инвести-
ција за пољопривреду, осетно порасти. Треће, из предложене распо-
деле националног дохотка вид- | љиво је да фонд народне одбра- · не и одбранбене индустрије у тој расподели учествује са 210 ·
милијарди, Та је сума, гледају“ ћи формално, свакако прилич=
(Наставак на другој страни) | ~
ТЕЛЕГРАМ МАРШАЛА ТИТА ГРАДИТЕЉИМА ПРУГЕ | лупогмњштмшв
шалу Титу телеграм у коме га обавештавају да су 25 децембра у 17 часова положили последе њи колосек на овој истарској прузи и да су тиме премашили петогодишњи – план железница. Градитељи су овом приликом замолили друга Тита да присуствује – свечаностиповодом. пуштања у са:
пруге Лупоглав — Шталије. · "
Маршал Тито · одговорио = је ' градитељима – пруге _ Лупоглав. — Шталије следећим – телегра- мом: „Примио сам вашу депешу гц којој ми сабпштавате _ да Ш!* довршили – изградњу те пруге која има велику важност | 3А нашу социјалистичку прпрс·,.·т ДУ. Ја вам у моје име и у ИМе Владе најтоплије – зажеаљујем, | као и свима опима који су ра“ дили на изградњи тог објекта Та се захвалност лугује паро“ чито пароду тога краја И | У првом релу омлалини, који су добропољичм ралом лоприније= ли тој повој ралиој побједи."
(Танјуг)