Борба, 30. 12. 1951., стр. 2

РЕФЕРАТ ПРЕТСЕДНИКА П

ЗЕМЛиИ

дезику

мератој иц

ма по с ГРАДС „Гра

саШ

(Наставап са прве стране)

на, пошто она учествује са 23,7 процента у односу на остварење и са 22,3 процента у односу на расподелу. националног „дохот“ ка, Међутим, овде треба нагласити две чињенице. С једне стране, издаци у сврху народне одбране и одбранбене индустрије ничим се не повећавају од овогодишњих издатака, С друте стране, то су минимални из“ даци које наша земља мора да улаже ако хоће да своју одбранбену снагу задржи и развија на таквој висини како то тражи ситуација За коју ми нисмо криви. Ми нисмо ништа криви што морамо поново ми“ слити на одбрану своје слободе и независности. Ми бисмо много рађе улагали велики део на“ ционалног дохотка, кога сад у лажемо у сврхе народне одбза• не, у инвестициону изградњу и за животни стандард трудбеника, али таква би политика, дру-“

Друг Миха Марпиико у

носи 6 процената, а у односу

гтови народни посланици, била | ционалног – дохотка, – она не само лакомислена нето, у да. | носи — 6,4 процента, тим условима, може се рећи,| се налази у периоду – за-

вршавања 'управо оне кључне капиталне изградње чији запо“ шетак ће јој, прво, омогућити директно снижавање инвестицио них трошкова, и друго, пружи-

чак и злочиначка. Највише ито ми данас имамо и без чега не би било ни кључних инвести“ција, ни мирне социјалистичке изградње у нашој земљи, — то

је, другови народни посланици, | ти јој пуну могућност, да на наша слобода и независност, | темељу нове производње, ПО" (Аплауз), Ми никота не Њу-|стигнуте завршетком · кључне трожавамо, – али – снвој .шф_ капиталне – изградње, – изравна с.'тб(•;ху и независност мо- | негативну разлику, односцо

рамо да обезбеђујемо! Ја бих том приликом желео нарочито да истакнем да нашд народна Армија, кад тражу покриће спојих неизбежних материјалних издатака, има увек пред очима и друге потребе земље, тј. питање стандарда и инвестиционе изградње, а суштина наше политике и сва настојања друга Тита. јесу управо у томе да се појединачне потребе земље никад не расматрају једнострано него се целовито повезују, кзко би се извукла најбоља корист За нашу земљу у датим условиМа њезиног опстанка и развит“ ка.

Четврто, предложени пројект друштвеног плана за 1952 тодину претпоставља да ће се производња жкретати углавном на овогодишњем нивоу, Као стрике

постаје потпуно јасно да се на“

же означавати слабим газдовањем, него обрнуто, да је њезина карактеристика солидно и смишљено таздовање, Ово наоо- | чито долази до изражаја ако узмемо у обзир и привредне по. следице међународне ситуације коју ми нисмо проузроковали, а у којој бранимо свој мир и м0 зависност, – уједно – сбјективно | заштићујући и мир и пезан!сност других свропских земаља, Мислим да можемо овде иг стаћи, другови народни посланици, двоје. С једне стране, видљиво је да имамо довољно потенцијалних унутрашњих сна та да, уз извесну помоћ из ипо“. странства, 'у наредним тодина= ма саевим · ликвидирамо . цесле

| с расподелом

платни биланс с иностранством, | Ако све то претпоставимо онла |

ша економска политика не МО';

радгорору с послапиилма

у вези с плански

прећи у целину из садашње д-

кументације у коначни пројект

друштвеног плана,

О основлој инвестиционој изградњи сам већ товорио у вези напионалног Д хотка и на другим местима У овом реферату, па се садд нећу више задржавати на том питању. |

Фонд плата, предвиђен предложеним планским пројектом за предвиђени обавезни мини“ мум коришћења капацитета, од< говара: нивоу садашњих плата и поставци предложеног плањског пројекта да се животци стандард задржи на 'салашњој висини. 1

Четврта · глава другог о дела предложеног. пројекта одређује

како просечну стопу акумула-

ције и фондова на потрошни фонд трудбеника зЗа“ читању ФНРЈ'тако и стопе акумулаци је и фондова по појединим привредним делатностима и привредним транама диференцирано За поједине републике, > '

Као

РИВРЕДНОГ СА

одређеном на предвиђено остварење на- | стопом акумулације и фондова, из3- | стварне приходе предузећа а Земља | тиме и њихов платки фонд. Након Завршене дискусије о прод“ ложеном планском пројекту и приложеној документацији, ичдекси из документације мораље

што се 'види, просенчна.

сву.

БОРБА

наведене бројке у предложеном ) пројекту јасно, ' непосредно и пидљиво за свакот грађањина оде земље,. одређују у о свом комплексу управо вишак рала. Кад буде наша Народна скупштина претресала те бројке она ће 'уствари одлучирати 'какав треба да буде ришак. рада . У нашој земљи:

Дозволите ми, другори“ народни посланици, да.'увези с том чињеницом учиним једну примедбу. 'Хоћу, наиме, да истакнем да ни једна скупштина У досадашњој историји није одлу- | чивала о стопи вишка рада, бар тако непосредно и читавој јав-| ности видљиво, као наша. Наша Народна скупштина има част да је прва. |

Не питамо се зашто 0 082] стопи не могу. претресати скуп- : штине, односно парламенти 0·| них земаља, где преовлађује приватна својина. над основним средствима за производњу. ТОо је јасно. Међутим,' зашто ова

стопа не може _бити – предмет засправљања ни у Совјетском Савезу,. нвити у једној скупштини тзв. џародне демократије, упркос њиховом громбгласном тврђењу да су

сопијалистичке земље7 Она не може. бити предмет такрог расправљања из простог · разлога што бирократска каста, која присваја туђи вишак рада, ле сме о томе јавно да расправља. Чињегица да наша . Иородна скупштина о томе може јавно да расправља. чињеница да о томе може. да дискутује цела наша јавност, јесте најопипљивији доказ да је наша земља заиста на правом социјалистич ком путу и да су наши претставтички Органи истински, до краја социјалистичто де; тхи оргапи гатовЕе

: ( ) ф |

: | |

Грети дискутују,

,'1.'/!1“/1

јер би иначе поједина предузећа дошла до абнормално високих зарада. На основу тТако одређених стопа израчунаваће се а праведан начин како стварџо – постигнути – платни фонд предузећа, тако и допринос који ће ова морати да уплаћују у државњу благајну, рема томе, за све радничке

саксте, одредбе о стопи акуму-'

лације и фондова у предложеном планском пројекту необично су важне. Оне су важне исто тако као што су вражние и одредбе о минималном коришћењу пџапацитета, што сам ракије споменуо. Те су стопе за сада разрађене исто као и индекс мирималног коришћења капацитета тек у документацији до оне прецизности која је потребна за аутоматско функциониса– ње наше привреде. Напомињем, да је потребно да раднички сапро свега, о оним стопама које су наводене у дохументацији, а ми ћемо после завршене дискусије те стопе унети у коначан лруштвеног плана за

1952 — г0-

| дИну.

Рекао сам већ да су предло· жепе појединачне стопе акумуладије и фондова чиста рачунска фотографија садашњет стања цаших екопомских цена. Ја не' искључујем грешке у 'Том

рачуну. Наши плански, органи, ЦРц

са пародним

да.. привремено,

ВЕТА САВЕЗНЕ ВЛАДЕ БОРИСА КИЛРИЧА

= ДНИЧКИ САВЕТИ И ДРУГЕ ПРИВРЕДНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ТРЕБА ДОБРО ДА ОУЧЕ ПРЕДЛОГ ДРУШТВЕНОГ ПЛАНА, ДА УЧЕСТВУЈУ У ЈАВНОЈ ДИСКУСИЈИ И ТИМЕ ПОМОГНУ СЕБИ И СКУПШТИНИ

иком ' ујепском

1 # талне изградње, те ће стопао доприноса све више и више да оспадају. Међутим, како би наши раднички савети дошли на темељу предложеног планског пројекта до, јасног · увида шта ће њима да остаје на самостално располагање, и како ће се

ЈУМ

формирати њихов стварни плат |

ни фонд у вези с осталим од' редбама предложеног. пројекта, опи морају умети да рачунски повежсу стопе доприноса с предложеним стопама акумулације и фондова и предложеним обавезгним минималним – степеном коришђћења капацитета,

ЏШа први поглед изгледа да но-

, ри начин планирања говори те•

шко разумљивим језиком. Међутим, коцда раднички савети почну да се баве рачунима које сам мало пре споменуо, 6рзо

!цији – Владе,

пштинама, у

Недеља, 30 децембар 1951·'.'

ДА

што пре схвате и да нам што више допринесу 'својим учеш. ћем у дискусији, ја завршавам овај свој реферат. (Крај говора био је пропраћен бурним и дуготрајним аплаузом).

" Говор друга Моше Пијаде

После друга ХКидрича, тражио је реч народни посланик Моша Пијаде. Он је рекао“

„Другови народни посланици, чули сте образложење друга Кидрича, У име своје и у име друга Јосипа, Хричевића, прет-, седника Законодавног · одбора Савезног већа, дошао сам на говорницу да предложим предлог резолуције по овом овлашћењу које је тражено у речи друга Кидрича.

Ова Скупштина донела је 1947 године закон о Петогодишњем плану, а годишњи планорви, пошто су били у компетеннису – изношени пред Скупштину, Ово је сада први пут у дужу новог Закона о планском управљању народном привредом да ће Народна скупштина имати да расправља о првом савезном друштвеном плану. Међутим, ми смо већ на прагу те тодине за коју тај план треба да важи и Влада хоће, а и ми, да тај предлог плана прво оде, према одредби Заксна који смо данас усвојили, на дискусију јавности, на дискусију у народним скут радничким савети= ма итд. Према томе пред нама стоји јелио време од три месеца за којс треба да се изврши та дискусија и на крају . тога

ће схватити да тај језик није|премена, најдаље до краја мар“

тешко разумљив, него да је врло непосредан. Он је најпоштенији језих којим може да

| говори социјалистичка држава предлог |

непосредним произвођачима.

та, треба Скупштина да донесе закон о годишњем савезном друштвеном плану :за 1952 годину. Ја бих са другом Хрнчевићем

Желећи да раднички савети то]због тога поднео следећи

Предлог резолуције

Т, Овлашћује се Влада ФНРЈ | одмах објавити · ради · његове

Закона о привредном о плану

до “ доношења | дисекусије у јавности,

Другови, у вези с тим ја бих јоштјелпу “ "резолу“

ФЕРЈзан 1058 појкииаку, иштао ту Мпрешлтонсто савезич друштвени плап на (пију која се одпоси на предлог Иредлота __ Асуштвеног | буџста кои вам је познат, Ми

ФИРЈ за 1952 годипу ко-

тно обавезту оп претвића 'петто нижу ПГ,ОЗГЈН·“ЈЕБУ него што емо је постигли ове и рачијих тоди“

стопа акумулапије и СБОПЛОЋ планирзна је са 122 посто. | 23 Ја сам већ једном приликом )

тивну разлику, С доуге страце, у датој ситуацији имамо морал-

на. Ово следи из тога што, пре- | на права на изпесну помоћ !1_1 | истакаб теоретску чињеницу да оИИ | Аатанх смо досада, последњих година

Ма концепцији јуче примљепих | иностранства, коју наши нарс- | ја ОН ат'х'Ш'П"'пш?с фан = ·'ш_п иоља. јнм ји је Влада достапила Народ- гимали ствари тако сређене да 4 о_ о з Ш је па акумула / и - : и Х м аМ | < – ; .

ди никад не потцењују и за] у ДРИ Д дА | |пој скушитинчи – 28 дедсмбра | Влада увек на преме краје

закона, више Не планирамо мак“ симум него планирамо обавезпи

трано 33 пријатцу ду- је ф т да им пред овом Скуп., гтодине износила буџет За натиш

редлу годину и да је Скугштие и

1951 гсошлине, П. Влада

Н 4 и Бо нНовоМ кономском закону коју су благодарни, јер ми смо, „'; Хог овом ОМЈ 'х. кох оцу г | анај - јоМ ТР изложени – разчоразним, шлогна с аркеовом стопом

ФНРЈ доставиће |

Мгп Сат њту анас |

Ш Гетрого “ усклађујуни ,тсх, џп·т непроузрокованим, по“ | Вишка ' рада, 'односно ' вишка | том одам признање за њи- |

споделе, Према томе, планови аме | тична е њом. У нашем данас планском пројект,, јер без њега | (|РЧРЈ за 1952 годину, сагласној изгласа буџет за паредлу годи

земља у Европи.

израђени на тој основи морају Прелазим па обавезни мини-

бити принципијелно неумољиво

реални. Слободном иницијати- | мум – коришћења – капацитета. ВоМ непосредних о произвођоча, | Шта је карактеристично – за као и општом економском поли- предложене индексе коришћа-

ња капацитета“ Карактеристично је да су они релативно високи "у пашој бА- |

тиком социјалистичке државое, њих ће бити могуће и потребно премашивати, и начелно се 'мо“ же већ данас казати да ће њиХово остварење бифи сваке то“ дине веће од формално озакхоњених минималних планова,

Као што се види из упоређења планираног остварења и планиране расподеле национатног дохотка, ппедложени птојект предвиђа 56 милијарди 800 милиона негативне разлике, Он замитшшља да се негативна разлика подмири – премашиванњем минимално постављеног плата, зајмовима, кредитима и помоћи ИиЗ иностранства, а Влада ФИРТЛ да се овласти да поменутим средствима ретулишо разликгу, односно да својом копктетном економском · политиком за ту разлику счањује у тачци 3 по“ менуте старке напионалног дохотка уз накнадно одобрење Тародне скупштине,

Дозволите ми, друтови народ“ ни посланици, да прогоувор неколиго речи о негативној паз" лици. Врло добро и унапред знамо да ће у оним иностраним круговима, нарочито у коминформовском табору, а и За“

зичној ипдустрији, а врло ни- | ски у нашој прерађивачкој ип- | дустрији. У базичиој индустргји, која било да нам пружа сировине било да омогућава извоз, ми се, дакле, оштро напоожемо, У прерађиачкој индустрији, која слухжи Сило. стандарду било унутраштњој изград= њи, користимо низак степец капацитета. Из тога јасно прои2лази да нам данас педостају ) првом реду сиповине и да п1о- | менута негативна разлика у #з- | ционалном · дохотку прсизлази, пре свега, из недостатка сировина. Када би имали довољно сировина, ми, већ на бази дапашњег капацитета, џе би више исказивали нетативну разлику између остварења и расподела ! националног дохотка.

Другови ' народни посланици, у иностранству се још увек врло често чује да премного дајемо за нашу инвестициону из“ градњу, парочито за индустријализацију, Међутим, за сваког добронамерног економисту – управо предложени индекси о ко

На за

| произвођача изпоси 43,2

шњем примеру, наиме, у предложеном – друштвеном плану она је скоро за“једну четвртипу већа од стварне стопе вишка рада, што 'се може врло, лако израчунати из. других података У предложеном плану,

јер је у предложеном плаку као потрсшки фонд рачунаг само најужи фонд плата радни= ка и службеника, а нису у по, трошти фонд урачукзђи нити дечији додаци, нити издавања за социјалко осигурање, нето су дечији додаци и издагања из социјалнот ссигурања урачунати У друштпене фондове. То, паравно, претставља прилично келику разлику, јер у структури еациоџалног дохотка овако уско рачунат фонд плата трудбени» ка у производњи и ипдигидуал . ни платси фонд самосталних пост, док фонд за дечије додатке сачињава виших 4,4 посто, а фонд за социјално оситурање виштих 4,2 посто,

Према – наведеним – бројкама можемо, дакле, рећи, расматра« јући просек, да наш радни на-

род округло · једну половину | јуче, приликом примања Захона

свога рада троши па снлој непосрелни – жилотни – стаидард, односно _ нормално обнављање радне спаге, а другу половичу, он троши, с једне стране, на

Зашто ! | је она већа7 Онд је већа зато (

Другарица Мара Пвапева ] за говорнипом .

Кад се ради о појединачним | стопама у 'појепивим гранама, које каводи претложери плане ски пројект, пада у очи врло велика разлика између тих стое па. Неко би могао да помисли да Се иза тога“ крије пети з штачки маневар ехопомехо п0литике. Међутим, во постоји ништа слично, Ове су столе, наиме, углавком проста сфотовграфија садапиих с' КИ цена у слободлној пролаји, Путом ! њих, додуше, покушавамо ла коригујемо попехе од тих цека, али уствари су оле углавном проста фотографија, Из тога следи“ да' разлика – између појединачних стопа ' орзражава упуаво оно о чему сам гозорио

о планском управљању народком приврецом. Опша одражава чињеницу да је.у потледу киза артикала производња, нарочито индустриска, код нас још увек

дУ 9 ое

пе би били у стању да вам тај |

г пројект предложимо.,

Пошто је преме израде било релативио врло кратко, могле

су се поткрасти“ грашке. Ми се

пеоћемо, с сбзиром на обављени

| посао, ни најмање стидети ако

се те грешке у шискусији по-

К кажу. Утолико је потребхије да | „ наши раднички савети и друге

привредне о оргапизације стопе стварно изуче, а Тиме и себи

самима и нама помогну путем дискусије – која ће се развити. Падамо се да ћа та дискусија бити од геликог зпачаја 2а па-

шу привуреду. Нови пачин пла“!

пирања већ је до сада открио штошта што није ваљало. у изе цтој привреди, а што се старим тистратившим, односво. бир игоким, “ методима не би пикадг открило. Нарочинто сада, хала овакар пројехт иде пред читану јавлост, моћи ће да се открије још и више. Предложене стопе доприкога математич “ ка су фулкција оног дела: у расподели – нациочалног дохотка којим мора да управља социјалистичка дрижава, било у сврх народне одбране било у 'сврху дотација, – сдносно – преливања новца за ону сбавезну ипвестициону изградњу која је пјевелика за самостално финансирање. Мислим да оне пису пре-

велике

приврершних

'и републичким

годину.

1952

члану 21 Закона о планеком у

прапљању пародном привредом, на мишљење и примедбе пародним скупштинама народиих република, раднчничким саветима удружења, коморама и .савезним органима . син=ликалних и задружних органи“ зација,

Ш. Влада ФНРЈ поднеће Предлог закопа о друштвеном

вресшним

| плану ФНИРЈ за 1952 годину На-

родној. скупштини, одпоспо од-

борима 2а привредни план и финансије, о довољцно „благовремено да би Народна скушти-

при“,

пу. Овога пута то није било могуће зато што су и приптеме свог савезног друштвеног плана и читав тај посао огромниј зато што је израда екочомских закона, које смо ма усвојили на овом заседању, однела даледо више времена него што се

| очекивало. Може се рећи да је рад на прикупљању података и

припремању овог плана трајао скоро кроз целу годину а бар пола године је трајао рад на изради пројектд закона о којима сте сада гласали. Зато није било могућности ки“ да се пред ово заседање изнесе пред-

па пре краја марта 1952 године | лог буџета у потпуности и да

могла усвојшити Закоч о штвоном плану ФНРЈ за Са предлогом гакопа Влада ће поднети о потребну дохументацију кКао и она о мишљења и примедбо надлежних тела м организацига не було усвојила. ТУ. Предлог друштвеног плана ФНРЈ за 1952 годину има се

дру-

би па овом заседању могао би-

1952 | ти изгласан буџет у духу овог

позот Закона о буџетима.

Зато мислим да је потребно ла поред оног Указа Президијума за финансирање прва три

које она | месеца идуће годипе ова Скуп«

штина донесе још једну резолуцију, коју такође предлаже- “ мо ја и друг Хрнчевић, |

Предлог резолуције

1. Предлот савезног буџета за годину,

[у·рљј·дбе поднети на потврду Накоји' је Влада!: ' ФНРЈ познела ПНародној скуп-) штини 28 децембра 1951 године,

родној скупштини на ~ њеном! првом наредном заседању, “

_ него да су релативно мале, јер нормалним доприноСсима и порезима не захватамо

упућује се на разматрање одборима за привредни план и

паду, који једва чекају да нам

културне и здравствене фондо- | оскудна и зато ти арту И А ити, ФИИ, иког уд да о ти артисли у

А Пошто с; з) ланици ве који су код нас релатишно слободној пролаји поетижу у народни пеа

једногласно усвојили · Предлог. ~

!)НП!“ОПЈУ капацитеста говоре да је нама апсолутно неопходно да

то вике и око те негативие раз- ари ; високи, а с др : КИН | мон: # : · л(;те Они, ће, напавно, опет да :::ТЗ»сЧГБ?:ЈЗЗ?зтхкг::,ТЗ АЗ!Х!!:МЗЗЧ·'Ј'_У гост·к(пп·'?* ]?:·1 ,},;'?'ТЕТР%':%“Т»:Џтх ;!?:0·20'!%&1 1–]т половину – акумулације 14|С1:т–1ансше. |0 овлашћењу Влади ФНРЈ да · « 1·. . 1Ду < « У р ,4; .., 7 '·· „ ; АЈ „ 197 Д (ЈОПДОЗЗ. У нарс· ним тодинама ОД почетк 19 ов дижу глас о слабом газдовању | донтична с кључном капитал- | државки спарату Све у слему, | гавсо, ј0 А А зав·'н.пе·г·кадкљуспгђ капи. | __ Влада ФНРЈ о доставиће дИ постав:е Б%дегодинеесдд о и о авантуристичким издацима. | ном изградњом из наше текуће · “ Народној · скуштини, – односно и мере предвиј п Међутим, бројке о помоћи коју р тр А г а њег · У предлогу савезног, друш : Ћ Ј ег ађот терминологије. о је једини ним одборима за привредни ног плана за 1952 годину И | су, рецимо, добиле 'остале евљоп | и пут, јер управо завршее план _и финансије, – потпуни „Пз.ед;(, и ;

текст Предлога закона о савезном буџету 'за 1952 годину, заједно с његовим прилозима, довољно на време да би Народна скупштина могла претрести и усвојити' Закон о савезном буџету за 1952 годину најдаље до | краја марта 1952 године,

Ш. Народна скупштина одо1 брава привремено буџет, соци,јалног осигурања у. висиНи од 71 милијарде 400 милиона ди- ]

ске земље у периоду од април: 10948 године па до краја маруга 1951 године, тј. у року од 3 тодине, из програма европске 06 нове, говоре о томе да је ната. негативнда разлика од споменутих 56 милијарди 800 милиона, и која износи — ако је прера“ чунамо према девалвитаном кур су у доларе — око 190 милиона долара, релативно ипак доста мала. Велика Британија рецимо, добила је у поменутом те риоду помоћ од 2.606.500.000. 70

народни посланици Моша ПИ јаде и Јосип Хричевић, завр“ р

шено је Друго ванредно заседа“ ње

ње кључне капиталне изградње значи не само могућност даљег повећавања капацитета пре рађивачке индустрије, него, пре свега, могућност пуног искоришћавања већ сада постојећих капацитета, а уједно тиме дквидацију негативне разлике и побољшање животног стандар“ да нашег становништва.

У погледу обавезног минимума коришћења капацитета, же– лим нагласити да су За дискусију од стране: наших раднич-

Народне скупштине ФНРЈ. /

МАРШАЛ тИТО ПРИМИО ФРАЊУ ГАЖИЈА И —– МАРКА ПОЛОВИЋА

Београд, 29 децембра. Јуче у подне маршал 'Тито примио је потпретседника Вла“

!ЗОЛУДИЈе које су

!нара, који је као анеке приКложет: Предлогу савезног буџе-

р Француска – 2.211,511 000 | : долара, Изталиће д 1211.100 0 | и сввета, ситаикални и а 1 а 1952 годику ДИ је ттр и Ш | у дружни: : ациј: зарод- : уке долара, Западна Немачка иод них скупштина, нарочито важни ТУ. _ Овлашћује – се – Влада сшлокга Фсредшцњт·шцо сељаноџ' 1.189,200.000 · долара, – Холандија зебни, "миши рн Пзиаке ФНРЈ да може и пре доноше- е Фрању Гажија и народ 950,400.000 _ долара, · Белгија · — | Предло овонина, БИЗИНИ ња Закона о савезном буџету за | посланика _ Марка · Половића, „цитети : по погонима, Њ 1952 годину установити нов си-| ЧЛана упраног одбора Средит Ј |

Луксембурт од 529.800.000 дола“ ра, Аустрија од 514.200.000 долара, Грчка од 430.000.000 дола“ ра, итд.

У односу на целокупну трасподелу · националног дохотка негативна разлика износи 6 про цената, а у односу на предзиђе-

зајре .;,ншџтлцш}

) ј

шњице Сељачке слоге, који су Му, у име своје организације, донели на дар неколико књиге; и комплета часописа које је она објавила у у своје издату вачке делатности. И Маршал 'Тито је с интересо“ вањем“ разгледао примљена изе дања Сељачке слоге „ захва“ лио на поклоњу, (Танјут).

ј + '

индекси се налазе у докумантацији предложеног друштвеног плана а још не у самом предлогу плана. Докумепнтаци , их наиме, детаљизира до оног |; степена прецизпости који је 0 · требан за доцније аутомате ог пословање преко банке, На том темељу ће банка израчунавати,

стем – финансирања – социјалног оситурања и у 'вези с тим допети одговарајуће прописе,

Ако се тим прописима буде отступило од одредаба постојећих закона и уколико она не буду садржани у Предлогу заКона о савезном буџету за 1952 !тодилу, Влада ће одговарајуће

: : : : 1 Поповић и Пеко Дапчевић

еР =