Борба, 30. 12. 1951., стр. 3
ора,
) —_недем;' 30 депембар 1951 — Д
ПоводоМ НОВОГ |
АРИТЕТА ДИНАРА
У ; | : ДИ план%?;;ови*мд преласка на нови |само озакоњење ( стварнпог ста“ и финансиски систем | ња које већ постоји у међуда-“
%дн%бс:асш спољнотртовинских Д наше земље, са ино: :: хетвом карактеристична су с&ч;а„;(?ег?- два момента, С једне Зд*р'авихрш се о успостављању К и довољно развијених и м који омогућују норлну размену роба, а' с друге стране ради се и о томе да разне промене на светеком тржиж не доведу у питање нашу естициону. изградњу и извршавање задатака Петогодишњег плана. Разумљиво је онда да се наша држава у циљу изт:%шава·ња гг.ршзредш?шх задатака ристи уобичајеним средствима трговинске политике. ' Међу.·на·р·ошлни курс ' динара (који је промењен одлуком Савезне владе, уз сагласност Међуд}аррдиог монетарног – фонда чији је члан паша земља) био је успостављен још 1945 године, непосредно | после | замене новца. Под тадашњим услови-·
ма производње, инвестиција и Спољне трговине тај курес је у-
главном одговарао општем од-
носу цена на светском тржишту и нивоу цена на нашем унуТгашњеа_д тржишту, У каснијем развитку тај девизни курс био · је уствари саставни део нижих
јединствених цена у индустрији и откупних цена у пољопривреди, "Изграђивање о новог привред“
ног система захтева и ново ре-
гулисање девизног курса динакоји одговара о измењеним приликама на међународном «
нашем тржишту, То, уосталом,
одговара и потребама самог нафег новог привредног система. Ради се о томе да у новим условима слободнијег деловања економских закона и веће самосталности предузећа у избору и набавци сировина, као и код слободнијег иступања на иностраним тржиштима, девизни курс има далеко већи значај него раније. Прелазак на нови
привредни систем везан је за принцип ~ рентабилности – привредних предузећа, Због тога
питање девизног курса стоји У најужој вези са питањем повећања извоза 'наших производа односно са питањем правилније политике у набавци увозних производа.
Нови курс динара повољно ће утицати на наш биланс плаћања јер ће извоз наших производа бити тиме потстакнут. Што се тиче увоза сада је одЈцутуће реално коштање увоз=
што ће имати за после-
ла ју водити рачуна да ли им је рентабилније | плаћати – увозне Фировине или троптити оне сировине које се могу набавити на домаћем тржишту. Значи да се у жкалкулацији трошкови производње морају реолно изражавати. То омогућује да наша предузећа могу упоређивати пораст продуктивности рада у нашој земљи и у иностранству узимајући у обзир сличну техничку опремљеност предузећа. До сада то није био случај. Инострана роба купована је на светским тржиштима по тамошњим ценама а обрачунавана у земљи по домаћим утврђеним денама, Домаћа роба продавана је по ценама које владају на светском тржишту а обрачунавана домаћим извозницима п
_Унашим утврђеним ценама. Пре-
е
ј/ ПајАЛ У
,џ
( Н
~ дента за један
ма томе није се водило рачуна о разликама наших и светских
диних
родној размени паше земље! си иностранством и · према – томе може само помоћи даљем. јачању наше спољне трговине. Свакако 'да ће плаћена и скарала у земљама · Информбиреа промену девизног журса динара пропратити по обичају разним измишљотинама, Го је уосталом сасвим пормална. Пог јава. Али треба рећи да' ино- | странство данас може добити,| мало тачних података о стзарном стању у привреди тих 3е-|] маља из простог разлога што се такви поџаџи не објављују из страха од истине. Али ако се прати 'паритет, валута поје: информбироовских – земаља према иностранству може се видети колико је вредност валуте! у тим земљама 'опала, Док је рецимо 1937 године једна чешка круна коштала 3,386 до-
лареких цента 1951 кошта 20 цента. Смањење износи 42,63%
у односу 'па предратнчи паритет. Мађарски пенг коштао је 1937 године .29,44 цента а 1951 годи· не кошта 98,519 доларских цента. Смањење. према предратном паритету износи 71,06". 'У . Ђу-
гарекој — то смањење – износи 70,70 – процената – према – пред- !
ратном паритету. Итд.
Што се тиче наше земље треба истаћи да је баш непријатељска политика · информбироовских земаља условила многе тешкоће са којима се борила наша земља. Али, упркос томе процес стабилизације нашег унутрашњег тржишта напредује и у учвршћењу вредности динара наша земља је већ постигла значајне успехе,. Без сумње да ће и утврђивање новог паритета динара. имати позитивне последице на наш даљи привредни развитак.
Љ. Р.
НОВИ ПРОПИСИ САВЕТА 3А ПОЉОПРИВРЕДУ И ШУМАРСТВО ФНРЈ]
Београд, 29 децембра Министар-претседник (Савета
за пољопривреду и ШУМ&РСТВОЕ
Владе ФНРЈ, у сагласности са замеником претседника Савета за законодавство и изградњу
„народне власти, министром фи-
|
"препузећа нулосно“мешаст
цена. То је дестимулирало У знатној мери наша извозна предузећа, условљавало већу, потражњу страних производа и просто гонило на нерационално коришћење девизних средстава. Разлике спољних и унутрашњих пцена обрачунавана су административним путем преко посебног фочда за изједначење
%: економске цене сирови“
о на и полуфабриката обрачуна– те су управо тако што се'по-
лазило од садашњег паритета цена на нашем и светском 2р-
жишту.! То је једино правилно
јер искључује потребу разних ;
„администрати·вних мера а пре-
'дузећа гони да воде рачуна, о
реалном стању цена у свету и
динара за један долар САД допринеће према томе како побољшању нашег биланса' пла-
о вања (који је последњих годидифицитаран) тако и даљем учвршћењу и стабили- |
био.
зацији унутрашњег тржишта.
треба истаћи ода
гослератном – периоду ј држава
| Кад је реч о промени париа динара према страним ваМ је У највећи у о свету изменио
1 [ 1
|0 код нас, Утврђени курес од 300 ;
купа и Репење о пл:
нансија и претседником Савета за промет робе Владе ФНРЈ донео је ових дана Решење о износу бонова трговине по веза-
ним ценама, који задруге доби– јају за пољопривредне. произ-
|
1 1
воде исетпоручкетне у т ту т+
љопривредних стручња нома и пољопривредних тТехничара) додељених на рад у сељачке радне задруге.
Према првом Решењу, сељачке радне задруге добијаће за све уговорене планске испоруке житарица, вуне и коже поред новца још и 150%/) бонова за откуп од укупне вредности испоручених производа.
Сељачке радве задруге плаћале, су досад пољопривредне
стручњаке (агрономе и техни- |
чаре) из својих средстава преко фонда за механизацију. То је, нарочито за економски слабије задруге, прилично утица-
ло на смањење задружних при- ;
хода и ишло на штету стандарда задругара. „Отсада, према
вреду — и — шумарство Владе ФНРЈ, пољопривредне стручњаке у задругама плаћаће Фонд за – механизацију – из – својих средстава.
1 1 | | 1
му
ћ
ШТА ПОКАЗУЈУ СПОРОВИ ТРГОВИНСКИХ ПРЕДУЗЕЋА ПРЕД АРБИТРАЖОМ
Анализа многрбројних споро-· ва који' су се у тоху 10 месеци ове годице водили пред Државе-
пим арбитражама/ (::а' ' што, је познато била“ су 10025 сгпора! омогуђује да со изтучу одређени закључци 'о томе 'шта су
осповни узреоци спорова [·!')ј]д се
воде међу индустриским и тр говинеким предузеђима.
~
Неуредна адмицпистра, предузећиума
цуја 70
Велики број спороза настао је услед ' исеређености сњиговод: става и !евиденције у трговице ским. предузећима “ Ово е наросито ·одпоси 6 б задружна предузећа, Томе деоирисоси и пепознавање 'општих трговинско-правних 'пролиса. Гакомноге задруге сматрају да променом претседника пгрестају и 0бавеге које је'он у име задруте преузео, То је, разуме се, погрешно "5 4
|
Код. извесног броја предузећа запажено је да недсостаје координација између појединих 'ектора. Набавио сдељење или комерцијални сектор не консултују приликом склапања посла правну службу. А кад игбије спор или настану тешкоће предузеће ставља пред правну елужбу немогућ захтев да одбране по сваку цену нешто што се не да бранити, Често магацин или сектор издавања гобе није координирао рад са набавним одељењем, рачуноводство са комерцијалним итд.
јстрана која је у могућности да
тр тр р тИ Ј зентнвине о о нт и и јии 1 7 ип у ии
#
Анализа спорова даље показује да код предузећа постоји доста формалности у раду, пепотребне администрације, писа
СА ња разних решења, аката, наредаба и Слично. Миога пледузећа покашају се једна. према другима као оргаки власти. Ова крутост је остатак адмивистра« тивног руковођења дпредузећем и јоп' неразвијеног схватања о томе шта је трговинско предудузеће. Али с друге стране не достаје она администрација без које је тешхо замислити о пормално пословање. То су. уред- | по ктњиговодство, упедно есвидепдије, ~ материјалне · књиге, магацинска – евиденција · итд: Често се велики послови склапају усмено и не оставља, ни каквог трага о њима, телефонски разговори не бележе се нигде а послови често везују за одређене, службенике, Њиховим, премештајем или одлагком предузеће је принуђено да прими опо “ што тврди друга
пружи више доказа Наравно такво стање омогућује и злоупотребег, јер, се не може наћи трага ономе што је појединац урадио. Овде треба подвући да се нужно памеће питање прописивања · одређене о администраџије коју предузећа морају водити. То би не само олакшало рад већ би се уштедели и знатни трошхови, ослободили непотребни · кадрови и Њ уштедело много папира и другог материјала. _—
послолању предузећа
Нарочито је мпого спорова џастало из несређених одногса! у пословању са разним, пргтетав“ џиштвима, агечцијама, , набављачима, накупцима и другим
Тупомоћ е ишиума.
Тешкоће и спорови настају и због разних фузија и ликвидација предузећа, које су · често вршене и противзаконито. То је и код кадрова у трговини стварало у извесној мери поситурност. и слабило радни елан. Народци одбори нису упок вБодили рачуна о правној страни ствари па је касније долазило до песређених финансиских о односа. Нарочито дуготрајне ликвидације непотребно везују кадар, троше сб средства у вези са ликвидационом масом и уопште споро рашчишћавају односи.
..
Извостан број спорова настаје због недостатака правних про“ писа о пословању њ предузећа. Не само да има предузећа која пису осисвона опо постојећим прописима Основног закона о државним привредним предузе“ ћима,· већ их има која послују иако нису регистрована. Међу њима има не само великих трговинских о предузећа нег и индустриских, Тек у последње време Народна банка не отвара текуће рачуне нерегистрованим предузећима, 'Али народни одбори и други органи нису водили рачуна о овој појави ни-
ФАБРИКА „АЛЕКСАНДАР РАНКОВИЋ“ ИСПУНИЛА ПЛАН
Колектив Фабрике „Алексан-
Решењу Савета за пољопри- | дар Ранковић" у Земуну извр“
шио је јуче свој годишњи план производње. Са свечаности радпи колектив је упутио поздравни 'телеграм другу Александру Ранковићу.
ПОСЛЕ 1500 АНАЛИЗА |
Када смо се после неколико тгенутака. привикли на опу специфично лабораториску атмосферу, на тежак и опор мирис и једнолично
клокотање течности у епруветама и , запазили |
боцама, прво што“ смо биле су књиге размештене по це“ лој лабораторији: по зидним полицама, поред стола, на столу. Има.их на разним језицима и различитог изгледа, а готово у свакој од њих — како нам је објаснила другари·, ца Нала Радеј — има бар по један чланак или расправа о хидролизатима амино киселина. То. је само један делић огромне. медицинске и фармацеу%ске литературе која го“ вори о амино киселинама. А ова невелика лабораторија, са своја два хемичара који у њој раде
тра до ноћи, само је један делић великог броја института, 'лаборагоријума, завода и фабрика у којима
тет својих валута – многе
'државе су тај 'пута мења.
_ ларских центи. Према
је смањен на 4,653 · цента. · Француској
дине био 44 та. Види
мене што је условљ
>г не П |
паритет и више На пример према | паритету из 1937 године аустри– ски шилинг коштао је 19,59 допарите- '3'3'.'1/13 1951 године тај паритет
паритет из 1937 г0“ је 3,978 долареких франак. а 1951 0,2857 доларских центи к, У В. Британији једна тштала је 1937 тодине а 1951 свега : 280,0 се према тТоме да . однос националних валиу;а · према до претрпео велике ј ДН ј ено самим менама на светском тржи-
Нови однос динара према и“ ост "валутама уствари је
се испитују и стварају амино киселине. Али, резултата има и овде: производи овог малог „лаборатори“јума већ се. користе на нашим клиникама и у болницама,
Шта су амино киселинег
дмино киселине су азотова орбап, ска једињења која настају када се беланчевиле у – цревима растворе под утицајем разних стомачних со кова и фермепата. То би се могло у неколико речи рећи о њима.
из овог кратког објашњења, међутим, не може да се види колика и какпа је важност амино киселина, А чињеница је ода је њихов значај за људски живот | огроман, Ево због чега: целокупна љушцска храна, животињеког _ или биљног порекла, састоји се из три глазна елемента — масти, угљених хидра“ та и беланчевине или“ протеина.
|
непре- ; кидно већ годину и по дана од ју
Сви ови састојци су неопходни за '! људску исхрану. Али, док масти и
угљени хидрати се замењују то јест ако чонвек унесе у организам више масти можо узети мање угљецих хидрата и обратно — беланчевине су пезаменОне су исто тако и неопход
љиве.
! не, Јер човек. без њих не може да
живи. Амино киселине су, · дакле, саставни делови незаменљиве и неопходне беланчевине. а то значи да човек без њих не може да живи. Амино киселине се у свим изрмалним · оргапизмима – стварају — од беланчевине у храни. Међутим, ма разних случајева када желудац
не може да свари онолике количи- |;
це беланчевине колико је потребно
, организму, Тада:се дају њихови сакиселине ;
ставни · делови амино које спрганизам директно апсорбује, Те амино киселине добијају се. крмиским процесима из казеина, фибршђа, из меса, крви и из квасца, а могу' да буду у облику пилула, прашкова, течиости и инјекција.
Примена је разповреспа
_!·!схшсрс.;·;т аосле завршестка. рата лекари су често наилазили па 60г леснике са истим симптомима, Они су били изнурени, бледи, подбули, са поремећеним крвотоком и радом срца. Таквих болесника _ је _ било много и сотово у свим земљама, па чак и у Швајцарској где се нису осетиле, све ратне страхоте, Највише их је било у немачким логори« ма. То су били људи тешко оболели оод недостатка беланчевине у оргапизму. Тако истрошениу и слабим људима није се смела · одјед“ ном дати храна са много беланчевине да би је брзо надокнадили. Ту су коришћене амино киселине до год се болесници нису потгуно опо, равили. Међутим, амино киселине
могу међусобно да !
Ј. Пераћ
: Дегаљ из ливнице
У току ове године фабрика је, између осталог, радила уређаје за дубинске и потисне пе“ ћи за железару у Зеници, за проширење флотације у Бору, за електричне пећи за топљење алуминијума у новом алумини-
Амино-кисел
се не употребљавају само у овзим случајевима. Њихова примена је неома “ разноврена.
Хидролизати · амино киселина се употребљавају код свих болести кида организам не може да прими довољно – беланчевина – нормалним путем. Они се користе код свих инфективних болести, обољења бубрега, јетре, желуца, црева, жучи, у случајевима – анемије, “ шећерне болести, рака, Све ове болести изазивају пад беланчевина у оргапизму, које треба надокнадити верттачким путем, У многим тешким обољењима: хидролизати амино киселуне спасавају животе људи. |
У лечењу дечјих болести амипо; киселине имају огромну – важност. Оне се употребљавају у свим слу- | чајевима када дете не може да се храни нормално због било какпог поремећаја. Даје се нарочито одој- | чади која су слабо храњена.
Али, има случајени када здравом људском организму недостају беланчевине и ако је исхрана нормална и редовна. То се нарочито дешава приликом разних физиопо·' шких промена, када организам троши веће количине беланчевине не- ; го обично. ( Организам детета које расте троши четири пута више беланчерине – него „,организам – одраспог чоџека, а жена. за. време труднође и дојења два пута више, Ако исхраном не може да се надокнади утрошена количина протеина, орсаџизам слаби и обољева. И 'у тим случајевима дају се амино киселине — сада као додатак исхрани, У | појединим дечјим домовима у Сје- | дињеним Америчким Држанама, на пример. сваком детету се даје у1| оброк по једна кашика хидролизата | амино киселине ' Тако се отклања | опаспост да“ млади организми оболе због недостатка беланчевине.,
„ ,·'Ж–
ском комбинату у Стрнишћу, затим уређаје за фабрике ватросталног материјала итд, Поред тога, овладали су ливењем делова за фабрику „Раде Кончар" (статоре, кућитшта итд.) и фабрику аутомобила.
Р БИ СТЕТУ А. 8еЕиОј О
| | |
13 ДРНИ
'“СДСЗТЦТЦ'.П правџих прописа 0
ти су примењивали мере про“ тив предузећа која послују без прописне регистрације.
Друга врста појава претставља субјективче недостатке тр-
говикскиХх, предузећа. 'Го се од-!
носи на онај вид пословања, који додуше о није регулисан преџизно, гли би се могло очекивати ' да · предузећа зЗнају : У ком правцу треба радити. Па ипак · нека · предузећа користе празнину у 'прописима и баве се препродајом робе, не држе са прописа о ценама. итд, Предузећа нису начисто шта. је њихова улога и задатак, Нарочито треба указати да чак и трговинска предузећа на велико купују знатне количине. робе, па је после 'враћају продав“ пу наводећи да њихсв пуномоћ-. ник није имао право да купује. да је прекорачио пупомоћја, да им роба више не треба итд. а равно да их то не оправдава и она за такве поступке сеносе одговорност. Али је то симптоматична појава, с обзиром на схватање предузећа како треба чу“ вати свој углед. Очигледно њима је важнија _ рентабилност предузећа, – односно – повећање плата а не води се рачуна и о будућим интересима 'колсктива. Треба указати и на једну оп шту појаву. Трговинска предузећа тргују свим и свачим, већ према томе шта у датом моменту обезбеђује највећу | зараду. Не разликују се предузећа на велико и мало, не разликују се по браншама, а стварно је и је“ дно шаренило организационих облика трговинских предузећа.
Потребна је јача друштвена контрола над радом
Узроке свему томе треба траижити и у недостатку прописа што се нарочито осећа сада када је укинут административни качин управљања. Досадашње искуство било је корисно да се уочи целокупна проблематика и да се припреме прописи који би отклонили о свзе њ недостатке. Ђез сумње је потребио да сезна ко сме да послује на велико а ко на мало, ко шта сме да купује и продаје и кроз какве се форме одвија трговина. Даље, на основу законских прописа могуће је онда и сузбијати нетативне појаве у раду. Међутим сада на терену нема ефикасне контроле народних одбора нед радом предузећа, неки народни одбори често дозвоља= рвају разне неправилности у раду, Трговинска инспекција није још добила свој пуни садржај и потпуну организацију Отуда се она посвећује решавању ситнијих питања, а занемарила је неке крупније ствари,
Садашњи прописи имају 03 биљан недостатак у томе што не предвиђају санкције, Не зна се каква је казна ако се пре, крши известан пропис из области робног промета. А предузе!ћа треба да су начисто са тим и да знају – последице ако те прописе крше.
Укратко | досадашња
пракса
го као нужно поставља и ре“ шавање свих оних питања која су се појавила после ослобођења трговине административних стега. А њихово решавање нема сумње унапредиће наш робни промет.
— НОВИ УСПЕХ
ине
НАШИХ НАУЧНИКА |
Сада се у свету амино киселине много испитују и примењују, У КЕвропи о их производе Енглеска, Француска и Италија. У Сједињеним Америчким Државама постоји пелики број научникд који врше
! испитивања и огромна индустрија
за производњу хидролизата који се свестрано употребљавају — за лочење, · опорављање и уз нормалну исхрану.
До пре два три месеџа код нас и на клиникама о није употребљаван овај важапн препарат, чак ни у џајтежим случајевима. Уместо хидролизата употребљавали су плзз3му или серум из крви. Такав на-
! чин лечења је доста скуп, а посто'је тешкоће и због тога што коги
нема увек довољно на расположењу. Али, до скора се друкчије ни-
болесницима. Амино · киселине се нигде на светском тржишту нису могле наћи. Неколико о пута наше клинике су се обраћале разним
фабрикама које производе · хидроли- |
зате али увек је стизао исти одговор: „Извините, немамо за извоз. Не можемо да задовољимо чак ни потребе своје земље", Препарат о амипо
! киселине није се могао добити ни
са које стране. Морао се, дакле, тражити други излаз. А тај други и једини излаз је био — произвести сопствене · хидролисате – амино киселине,
Имамо свој препарат У Биохемиском одељењу – Хигијенског института Србије показали су нам велике боце пуне жућкасто-
зеледе течности, То је наш хидзо- |
лизат амино киселине, дело инжењера Станимира Иибалића и његових сарадника. Од пре три месеца
'њих су почеле да употребљавају и
наше клинике, Лечење је у току.
]
За десетак дана лекари ће моћи да дају свој коначни суд, а и досадзшњим резултатима они су врло задовољни. Први радови на _ хидролизатима амино киселине код нас су почели пре годину и по дана. У то време већ је постојало богато – искуство страних научника који на њима ра“ де још од завршетка Првог сзет-
' ског рата. Испитивања и производ“
! киселине који
ња нарочито су повећани за време и после овог рата, када су се амино киселине почеле широко употребљавати. Наши стручњаци су имали прилике да се преко литературе упознају са искуством – страних научника и они су их корисно применили, За непуну годину и по дана они су створили наш прела-
| рат, Па ипак то није ишло тако лаје могла пружати помоћ тешким |
ко и једноставно. Док није констатовано да препарат задовољава, направљено је преко 1.500 анализа. Преко хиљаду пута је, дакле по• чињан рад изнова. После тога начињени су опити са животињама. Они су успели, Дакле, препарат се могао дати ! на испитивање клиникама. Београдска фабрика лекова „Пролек" планирала је да 1952 године почне производњу хидролизата а« мино киселине. Најаажиније што је требало учинити. учињено је, „Про, лек" је добио поступак за рад. Производња о може да почне по плану, Али у лабораторији Биохемиског одељења – испитивања и о гледи још нису престали. Добијен је препарат у течности која се може унети у организам са храном. Треба створити још препарат аманло се може давати у ј| облику инјекција. То није лак посао, али је већ упола готов,
Е, ИСАКОВИЋ
| мио је јуче у 17, часова, у прит | суству генсрал-лајтнанта
|.Н.А. и 'псве
| на поштанско-теле
ПРЕТСТАВНИЦИ
„ЗАСТАВА-ФИЛИ, КОД МАРИАЛ,
ТИТА. .
Врховџи · командант _ оруј . рих снага ФИРЈ, Маршал тославије Јосип Броз Тито пр
ии мара, Креачића, , претставни предузећа са 'произподњу С мова. ЈНЈА, ' „,Застава филм потпу о Рашка Поповића и Илију Калуђеровића и ма' јора Ђеока Вукотића, који су му, поводом ~ десетогодишње гтодине – доне
ттр О
Титу успехе свеот пре, лосадашњем оаду и стштистл будућет рада. | Маршал Тато је захвалио дару и зажелео радном колехтиву. „Застава филма" да и : будуће постиже најбоље резул« тате. (Танјуг) / ји
„
Др МЕЛИВОЈЕ РУКАВИНА. ЏОСТАВЉЕН ЗА ЈАВНО ТУЖИСЦА ХРВАТСКЕ –
Загреб 29 децеиф
Решењем · јазног туншовд
ФНР Југославије, др Миливо 1
Рукавина- досадашњи претсед–
ник Народног одбора града 382
греба. постављен је за јавног тужиоца НР Хрватске.
НОВА МЕЂУНАРОДНА ПОШТАНСКО-ТЕЛЕГРАФСКО-ТЕЛЕФОНСКА ТАРИФА
Првог јануара 1952 године ступа па. снагту нова повећана међународрафеко-телефон= ска. тарифа. Попзећање ове тарифе, која је одређена мођународпим спо= разумом, дошло је као последица утврђинат1 новог паритета динара.
По новој међународиој та фи за обична писма о до 20 грама тежине наплаћиваће се 28, а за сваких даљих 20 грама још по !7 динара. Продајна цена створених дописница износи 17, за препоручено ру". ковање плаћаће се 40, а за хитно
| Египат, Грчку, | још ј властицу ужира наша земља. показује не само на низ негативних појава и недостатака у | раду трговинских предузећа не- |
' | Швајцарску ( ||
| та 101 динау |с
руковање писмоносних пошиљака и вредносних писама 60 динара. Хитно руковање пакета, без обзира на њихову тежину, плаћаће се 80 динара. Кпони за одговор страних поштанских управа замењиваће се маркама, чија предност претставља поштарину обичног писма за иностранство најниже стопе те!
|
жине. Купони на нашим поштама“ ! продаваће се по 50 д 1ра. За посредовање у царинес 1 прегледу
поштанеких пошиљака за и из иностранства наплађинаће се за писмоносце пошиљке и вредносна писма по комаду 40, а за пакете 80 динара Досадашње таксе у међународном пакетском промету понвећане су за шест пута.
Новине и часописи у међунњарод“ ном поштанском саобраћају фран! кираће се као штампвне ствари. Књиге, новине, часописи, брошуре, музикалије и географске карте издавачи ће достављати“ по сниженој , цени од 50% поштарине у Авганистан, Епир, Саудиску ЛАрабију, Западну Немачку, Аустрију, Боливију, Бразилију, – Чиле, Колумбију, Шовајцарску, ШведВатикан, ВБенецуелу и којима ову по-
Тунис, неке земље у
ску,
Такса за спаку реч обичног теле-
грама ап ,иваће се за Лустрију 19, Белгију ;0, Француску 28, Енглеску 40:50, Грчку 22, Италију 21,
%, САД — Њујорк и
њЊујорк Сити 70, а за остала места у Сједињеним Америчким Држава5 тд За јединицу о. овој до три минута за Аустрију ће се плаћати 0600, Белгију 990 Енглеску 1.495, Француску 1.020, Грчку 600, а за СССР 1,310 линара. У међународном телефонском сзобраћају за хитне разговоре наплаћиваће се двострука, а за врло хитне разговоре трострука такса обичног разговора истог трајања. За поенос писама и дописница зушним путем, поред редовне апине, н.ллаћиваће се и доа такса која је за шест пута од досадашње.
ог р
· „Довитљивост“ на штету претплатника
Хотели, ресторани и остале уго~гитељске радње разврстани су У категорије према томе каквим кон. фором и осталим уређајима распо- _ лажу. Постоји, међутим, категорр. зација и по томе да ли ресторани имају музику или не. Тамо где иема музике претплатници на храну уживају 180/, попуста од редовних цена, д у ресторанима где има музике 1604. То практично значи да су претплатници „опорезовани" са 2о/, за издржавање музике, |
Има ресторана који немају музике па ипак претплатници шплаћају 204 за њено „издржавање", Такав је случај с рестораном . код. „Три грозда" у Београду, где се прет. платницима приликом куповине купсиских књижица одбија по 2% за музику, а ни једном претплатнику није досад пошло за руком -
да угледа макар једног ол оних ко, ' –
ји „увесељавају", г
Ово није једина довитљивост по. јединих – београдских _ утоститеља. Као . по договору, они су завели једнообразио наплаћилање _ претплате. Уместо да се позтплатници. ма даје одређени процешт од вреде
пости купонеке књижице, о•т·и'ф
утрошене хране, они одређени по-
пуст додају уплаћсној сумиј И око
желите да купите купоне у преде цости од 3.000 дипара, исћете пла. тити 2.450, колико би стварна треГало, већ округло 3000 динара, · 6 тим што ћоте добити 31.540 линара У Саџновима, На први поглед р~хло би
се да је рачуница правилна и да се престплатницима пишта не закида. Уствари, њима се на сваких 3300
динара заки, 1 по %т динара,