Борба, 30. 12. 1951., стр. 4

ст

" ЦРОВОКАЦИЈЕ ИНФОРМ. ВЋИРООВАЦА

МАЂАРСКИ =) ЈНИЦИ СЕ

ЕУТВРЂУЈУ "“ отетом острву

и„Гру Загреб, 20 децембра

Насилно отимање југословенсоког речног о острџа на Мури, које су ноћу између 19 и 20 децембра извршили мађарски вој · ници, изазвало је дубоко огор“ чење околног становништва. Ово је досад најтежи у низу не пријатељских испада мађарских коминформоваца против инте· тритета Југославије.

Отето острво на Мури, граничној реци према Мађарској, дуго око 300 метара, а широко нва најширем месту, око '„_·00 метара, до двадесетог децемора није било запоседнуто никаквим војвим јединицама, иако сачи· њава саставни део југословенске територџје. Границу према Мађарској одређује на овом мсосту матица реке Муре, која пПролази са североисточне – стране, којест између острна и Мађар-• ске.

Неколико сСељака из облх_а· „жњег села Горичан долазило је на острво да сече шуму.

„Није нам било ни на крај памети да би нам неко могао оспорити то наше – право — каже Андро Оцавлек, једап од вла• сника тшуме на том острву. о сим мене, овде су секли шуму Иван Маркан, Мијо · Мрдјатко, Страхиња Габор, Томо Микоци. Марија Лончарић, Марија Доменик и Стјепан Лепоглавец. сви

из села Горичан. Никада нико са мађарске обале кије полагао право било на нашу шуму било

на острво."

Ови сељаци причају да је још |

1946 године острво било одељено од наше обале свега десетак метара широким каналом, који се на сваком месту могао пре-· тазити. И сада, кад је водостај нижи, острво дели од југословенске обале сах им узак и плитак рукавац, о што не оставља никакве сумње, да је ово острво саставни део југословенске те риторије.

Мађарски – војници показују јасну намеру да се задрже на острву. После његовог заузимађа мађарске снаге, чија се Јачина сада | цени на 100 до 150 војника, почеле су да се утврђују, не осврћући се на позив југословенских пограничних органа да се повуку на мађарску територију и на настојања ла се преговорима реши овај груби инцидент. Сваке ноћи мађарски војници прелазе чамцем са мађарске обале на острво, прфа· цују нове војнике и материјал и копају на њему тровове и бупкере, при чему користе п··.}ће ко= личине дрвета које су Југословенски сељаци припремили за себе. Примећена је такође и кон дцентрација трупа на мађарској обали у висини острва. Постављени су тешки митраљези и минобацачи, који су пре пеколико дана први пут – примећени на овом сектору. (Танјут)

ЧЕСТИТКА КОМАНДАНТА ТУГОСЛО-

ВЕНСКЕ ЗОНЕ СТТ

вароду Истарског округа

Копар, 29 децембра

Командант Војне управе Ју-· гословенске зоне СТТ пуковник Милош Стаматовић упутио је становништву Зоне новогодишњу честитку у којој је Словенцима, Италијанима и Хрватима Истареког округа пожелео иове успехе у раду на развитк ове територије и учвршћењу је динства, братства и међусобног разумевања,

У 1952 тодини — каже се у честитци — треба још ветше и скористити могућности које су досад створене новим мерама у привреди, јер од вашег рада, од повећања прдфизводње, од унутрашњег · консолидовања – 112ивредних предузећа и побољшања пољопривреде зависи побољ шање животних услова и стан“ дард становништва. Југословенска влада ће и убудуће водити рачуна о народу ове територије и помоћи му у његовим напорима“, ј

„Чувајте стечено јединство и разумевање између Словенаца, Италијана и Хрвата од свакога ко хоће да та разбије — истиче се на крају честитке. — Проширујте и учвршћујте демо“ кратске тековине народне вла“ сти које обезбеђују слободан културни и национални живот све три националности. (Танјут)

|

БРОДОГРА ДИЛИШТЕ „ВИЦКО КРСТУЛОВИЋ“ ИЗВРШИЛО ГОДИШЊИ

ПЛАН

Сплит, 29 децембра Бродоградилиште „Вицко Крстуловић", из Сплита, изврши; ло је прекјуче освој годишњи пџлан четири дана пре рока. ! У овој години бродоградилиште, је саградило шест транспортних бродова. Дс? краја ове · тадине биће готова још четири · брода овакве врсте, Цоред то. та у бродоградилишту је оправ-

љено 113 бродова, затим сагра–Е неколико ~ мостовних и

1

ђено „других

дизалица разних вели

| д

пис

изз римирЕЗУЛТАТ

БОРБА

И

А ЛИ И СТРАСБУР-

Иг

ПЕКОГ ЗАСЕДАЊА

Рим, децембра телефоном

Заседање европске саветодавне скупштине које је одржано половином овог месеца у Страсбуру, сматрају

у · овдашњим

политичким – круговима

као о значајан

успех италијанске владе де Гасперија и уопште као успех италијанске делегације. Као што је познато де Гаспери је том приликом помирио два супротна става

— Бенелукса с једне и Француске,

Немачке и Ита-

лије с друге стране. У Страсбуру су усвојенве одлуке о формирању консултативног парламента који касније треба да се претвори у уставотворну скупштину, затим о формирању већа министара и спољног комесара и

спољног КОМЕСЗрИјЗТЗ.

Све ове одлуке сматрају се као корак напред у формирању европске федерације и еп ропске војске. Но поред тога не крије се чиљњеница ла Јјош много треба да се учини, јеп у европском табору постоје јеош многе песугласице, (о финансирању европске појске, о коминДИ, о' многим важним техничким питањима итд).

У политичким круговима бли ским влади постоји мишљење да је Италија на овом заседању одиграла улогу него што је то било приликом заседања Савета Атлонт ског пакта

Италијански политички кругови данас највише замерају ставу Велике Бритакије сматрајући да у њему пре спвеога лежи разлог што није дошло

до потпуног споразума у Страсбуру. Они пребацују Великој Ђританији што је отрорено изјавила да неће учествовати у свропској војеци. Такав ставистиче се овде — штети Европи и као што је то изјавио један познати италијански политичар „оставља широм отворена врата евентуалној инвазији са Истока".., Данас ће се, на пример, у Риму чути врло често да Италија не треба да инсистира на стварању европске војске, јер ће и она, у случају новог сукоба између Запада и Истока, бити њ угрожена. Због тога се највише приговара ставу Велике Британије – која, – иако свесна тешке ситуације у свету, не намерава да пружи своју непосредну помоћ у савлађивању основних проблема Западне Европе. Гледани у овом светлу, резултати – рада – У Страсбуру, како је то нагласио један римски часопис, нису богзна какви. „Може се лако догодити — истакао је тај часопис — да пропустимо историске шансе за укључење немачке војске у одбрану Европе

што би могло да има велике СсСудбоносне – последице". – Одго- | Бор у Страсбуру на питања

које је време наметнуло био је веома скроман. Већина је, додуше, признала потребу европске војске и стварање политичког ауторитета – компетентног – 'иа подручју спољне политике и одбране, који би био под окриљем“ заједничког Али природа и функција ове наднационалне извршне власти остала је замагљена и неразјашњена. Мишљење да је саветовање у Страсбуру дало скромне резултате није проширено само међу опозицијом, која критикује донете одлуке и због тога што национални парламенти неће има

далеко важнију |

парламента. |

ти. како они“ истичу, могућиности да кажу своју, реч, него и у многим владиним републикан ским – либералним · круговима међу – којима – идеј: федерације о има највећи присталица – још – од Приговара се, па примор, да се

020]

у Страсбуру ције' заузео прави- |

| тЧ лан и јасан став према гажним | скупштине

свропским проблемима — - на ! пример о пропекој – појеци. Лист за економско“- политичка |

пи-

питања „Мондо скономико

ше на пример. Следеће: „Холандски | претстарник Ван 'Зе- | ланд тио је изборну |

пласт европске федерације као коглициону организацију; маџ је за то да та власт без напционалних

стика; де Гасперију рактеристичан

буле

је био ка-

заједничхи џет итд. То је, наставља часо. пис, била скупштина без сти и одговорности. Пехазало се на крају ипак да су Кнглези спремни' на извесна попушетања, али не на таква да би се могло рачунати на њих у своставању спропских снага. Скан динавски блок је још увехк веран КЕнглезима; Данска нешто повољније гледа на европску војску, али зато Белгијанци пружају озбиљан отпор и тешко да ће они моћи да прогутају Шуманов план. Холанђани су неодлучни, међутим, показују нешто више спремности да се ухвате у европско коло“". Независни политички часопис „Естери" не гледа тако песимистички | на ~ заседање у Страсбуру иако подвлачи да

европско ' | ј Ггеаптпо је додати мишљење тед-

почетка. “

'италијанско шШу |

каракторги- “

бу-

пла- |

је пут дуг и да треба савладати још многа размимоилажења. У Страсбуру, истиче лист, истакнута је први пут званична потреба за стварањем федералистичке оргапизације ГЕзаропе, . Постигвут је споразум ' о стварању – парламента ' који ће бити изнад нација, а; 'То треба

захвалити у првом реду итали-,;

јанској – делегацији", - ,„Естери“" сматра да би. стварање европске конфедерације осигурало не само војну. него и политичку, скономску и социјалну одбрану · Европе. · „„Шуман, де Га-

спери, Аденауср — пише „ ете-

ри"“ — показали су 'да имају способиост да означе нове, путеве и да их, препоруче владајућој класи и јавном мњењу". Овим“ мишљењима – интеце-

пог очевица, делегата, који је нпа једном скупу, говорећи о 32 седању европске сазетодарне у - Страсбуру, – рекао: „Било је много лепих реЧчи, ВЕГС„·ТЦ.'.!П се поновзо на писање италијанеке о штампо о ставу Велике Британије, јер он данас. највише . инторесује европ-

схе фелдералисте д међу њима ј;

претставнике. 'То се види' и из општих напада италијанских дневних листова на мимнистра претседника енгле ске владе. Стиче се утисак да у Риму страхују од непосредаеру спсразумевања између Черчила и Трумана, јер би, како се овде паводи, у том случају помоћ Квропи ишла преко Белике ПГританије и тиме би она добила доминантан положај међу – западно-европским земљама. Од промене енглеске владе, како истиче овде владива штампа, очекивала се и промена | става према питању европске појске, односно Плевеновом плану. Међутим, нови британски премијер усвојип је негативан став према европској војсци. Сада се, на пример, у римским“ круговима сазнаје да је британски министар спољних послова Идн нба састанку – Савета — Атлантског

пакта у Риму одлучно истакао| укључила у европску заједницу.

да Велика Британија не може

Поглед на Рим са куполе пркве св. Пстра

да учествује у европској вој- |

сци. То се раније ниј; знало, или се бар о томе није јавно писало ни говорило. У приговорима који су упућени британским 'државницима има нескри пене горчине и политички потез Черчилове владе оцењује, се као покушај да се Великој Британији поново прибави онај положај који је раније имала у свету, а не као искрена жеља за јачање колективне безбедно сти Запада. Ово мишљење поткрепљује и говор британског премијера У Бржтолу. у коме је он истакао као најважнију

тачку садашње енглеске политике јединство британске импе“ | рије, затим _ партнерство – са САД, а тек на трећем месту стварање уједињене Европе.

На овај говор оспрнуо се и демохришћански орган „Пололо“ у свом јучерашњем уводни- ; ку, подвлачећи потребу да се европске земље заштите од британске доминације. „Европи ће бити веома тешко, пише „Пополо“, ако Черчилу пође за руком о да · постане равноправан портнер САД, У том случају селика Британија настојаће да олвуче велики део помоћи САД и да конптролише помоћ, скрећући је на друту страну, према Китлеској, спречавајући полет и разарајући напоре за контикенталну одбрану“. Лист напомиње да у држању садашњет британског премијера има“ носталгије за воеменом када је пушио цигару са Стаљином и Рузвелтом и сањао о трећем директориуму који би поделио управу 'над светом. х

У овдашњим политичким крутовима не оправдава се више толико ни мисија Епглеске У Комонвелту. Истиче се да Комонвелт ~ претставља · додуше везу између три света, али он данас тежи више да се учврсти на ТТ.·ОјЗДМННМ континентима нето да се и даље одржи на окупу. Велика Британија, истичу римски кругови, могла би да заузме своте раније позиције у свету и учврсти се у редовима великих сСила једино ако би се

Давор ЧУЛИЋ

у ЗАПАДНО

ПАУЗА И ЖЕЉЕ

„,„слеганија Западно Иемачке у

ња Генералне скупштине ОУН. На

претседник Бундестата (средина), традопачелпик – западног _ Берлипа Грнест Ројтер и секретар Хришћанско-демократске страпке Хајнрих фон Брентано | ј

(Од сталног дописника „Борбе“)

Бон, 25 децембра (телефоном)

Жива политичка активност у Западној Немачкој се стишала. Наступила је' пауза. Царламепат је ,на одмору. Влада обавља своје редовне техничке послове. Чак и у редовима опозиције влада затишје. :

Затишшје пред буруг Тешко је рећи. Повода за буру ће бити: чим се — после божићних ферија — састане Парламенат, имаће пред собом Шуманов план, а с тим истовремено и претрес спољне политике канделара Аденауера. А то је питање прилично осетљиво и свакако неће протећи сасвим у миру, То се у Немачкој зна и очекује. Ханцелар ипак прави покушаје да цела ствар прође, већ и због односа према западним партнерима, са што мање трвења. За» то он и ово релативно затијије користи да придобије кога год може зЗа своју политику и Шуманов планч, Влада је у том циљу у петак објавила споразум о укидању рурске управе. И то је највећи политички догађај "последње недеље,

Погодности које из објављеног споразума проистичу за Немачку придобиће за Аденауерову спољну .ПО.ПМ'ГИКУ понекот од оних који се још колебају. Они који су одлучно против ње неће бити поколебани ни примамљивом перспективом укидања контроле над производњом у-

тља и челика. "Сатуацџијл 'ее; јакле, неће битно променити. Па итих, пко пишта друто, жанделај је биш своје коалиционе

странке, које су се такође почеле колебати, мало утврдио У томе да подрххе његову спољну политику. Те су странке, истина, изразиле жаљење што се на

а

основу о објављених споразума види да ће немачка бродоградња и:' даље бити ограничена, али су ипак истакле да објављивање докумената у основи „стварају претпоставку за ретифипикацију Шумановог – плана“, Иако мршав, за канцелара је то ипак успех. Сигуран је бар за своју коалицију, а она му својом бројношћу омогућава да ратификацију · спроведе · кроз

ПИиСсМмоО

И ЗГАТИНЕ

Атина, децембра

едесет дана друге ПластирасоП ве коалиционе владе поново је

показало сву замршеност грчке политичке и економске ситуације, Поново се утврлило да није довољно имати само добру вољу за извршавање промена у политичком и економском животу земље, како је то у предизборној кампањи нарочито обећарала Прогресивна унија центра — ЕПЕК. Потпребно је имати за та и других повољних услова

Одавно је познато да је много теже спроводити један политички програм у коалицији, него у хомогеној. једнопартиској плади, Поготово ако се странке, удружене на једној платформи, ипак разликују у гледиштима по неким питањима. Либерална странка је по свом програму и бирачима, на које се ослања, · нешто _ конзервативнија · од ЕПЕК-а и због свог десног крила од неких десет посланика увек је опрезнија, када се ради о новим одлучним мерама. ЕПЕК — који се „ослања на прогресивније бираче, има – далекосежнији _ програм и спре“нији је на реформе у корист народних маса. Пошто ниједна од ових две'у странака није на изборим“ од 9 септембра добила потребну већину да образује самосталну владу, оне су' се одлучиле

на сарадњу, због које је ЕПЕК у извесној мери морао да отступи од својих предизборних обећања.

По-

лиг,ички кругови и већи део јавности примили су са изразитим задовољством – образовање – коалиционе владе, иако | су,· са зебњом гледали . на пезнатну – парламентг а ПС'ћПЛУ од свега“ неколико посланика и на 14 посланика Папагосовог покрета (од укупно 250). Друкчије се није ни могло учинит говорило се у политич“ ким круговима — јер се Грчка налазила пр:т судбоносном прекретницом: настарити с досадашњим парламентарним системом, с многим манама, или дозволити Папагосовом покрету увођење диктатуре.

' сара - ња двеју странака у влади траје и нема изгледа, упркос разних прорицања и прижељкивања, на неки брз раскид.

У сваком случају, с обзиром на малу парламентарну већину и на могућност да се ускоро распишу нови избопли, 'остаје централни проблем: да ли ће садашња коалиција остварити добар део својих обећања, а она се на главном, економском пољу, могу спровести само енергичним мерама према имућнијим слојевима

За јевтинији државни апарат

Пластирасова влада је мо„ала, одмах по свом формирању, да се ухвати у коштац с најтежим — еко-

номеским и финапсиским проблеми-

ва месеца друге Пласширасове

'коалиционе владе

ма, Послератна Грчка веома много зависи од помоћи САД — као што је предратна зависила од франџуско-епглеских зајмова због неразријености индустрије и релативног сиромаштва 'тла., У помањкању · домаће индустрије, Грчка својим извозом може да подмири данас само 59 увоза, док преосталих 80%, плаћа из америчке помоћи

ГЛећ је прошло пола економске године а још се не зна висина овогодишње америчке дотације. Познато је само да ће она бити мања нето прошле године. Блада је зато пришла спровођењу енергичних мера штедње у државном апарату и изменила програм изградње, Буџет за економску 1951/52 предвиђа дефицит од 1.580 милијарди прахми (око 100 милиона долара). После смањења расхода сматра се да ће дефицит моћи ла се сведе на 1200 '— односно 1000 милијарди драхми. Али. ипак остаје' прилично велики дефицит, који се углавном. покрива америчком помоћи,

Порез на доходак становништва није довољан, а наплаћује се с приличним заостатком. Више од половине предратно бродске тонаже некада велики извор прихода сада се налази под страним Заставама, иако су Грци власници Можда је од утицаја и већи број чиг новника, јер о сваки ' тридесетпети грађанин прима плату или пензију на државној каси. Лакше би се свакако нашло неко решење кад би индустрија била развијенија и тако могла да запосли све за. рад способне руке.

Од свршетка П светског рата није

се скоро ништа учинило за разви-,

так индустрије и производних спага уопште. Због емањења америчке помоћи неће се ни у 192 години моћи остварити предвиђани – плаћ изградње. Читав овај програм свеоо се на подизање три електричне цептрале средње величине и инсталација у двема лукама за истовар рибе. Одустаје се сасвим од градњи фабрике азота и каустичне соде, а са америчком 'мисијом се јошт расправља о настављању радова на регулисању тока реке Марице, које би донело десетине хиљада хектара

члодне земље, и о градњи солане у '

Месолонтиу. Овако скучени“ обим радова нећо мођи да подигне при“ ртедни капацитет земље на ону, виз сину, која је потробна за ликпида« цију дефицита платног биланса, П готово, кад се знатни део, буџета (40%) троши на војне потребе и је-

динице безбедности. Грчка влада је, међутим, обавестила САД да неће моћи а подноси толике војне издатке и да ће — ако не добије посебну. војну помоћ —' бити приморана да за две трећине смањи садашњи војни контингент од 150 хиљада вотника. Министар националне одбране је недавно изјавио да ће САД подмиринвати грчке војне расходе из фонда Лтлантског пакта. Досад, међутим, Грчка још није добила ни хитне кредите, нити је коначно примљена у Атлантски пакт

Мере смирења

Пред – Парламентом | се — налази предлог закона о такозваним „ме-

ри претставља делимично остварење Пластирасових предизборних обећања о амнестији, 'пошто Венизелос пије ни давао никакве есличне

„ обавезе, Предвиђене“ мере смирења И су подалеко од пуне амнестије, јр | а смирења и прихватању пројекта

се ради о закону који предвиђа само ревизију одлука преких војних судова, отпуштање затвореника

ходно даду изјаву кајања и с тим се сложи специјална комисија састављена од.судских и полициских чиновника, претварање у доживотни затвор свих смртних пресуда изречених пре 30-ог октобра 1951 године. То значи да се, упркос изјава претеедника- владе Пластираса, неће укинути смртна казна групи осуђених комуниста Ђелојанису и друговима, о чему се расправљало на садапшшњем заседању Генералне скупштине, У вези с овим занимљива је изјава грчког министра националне одбране, који је рекао да су позвани на одговорност чланови војног суда, који су судили горњој групи, 'зато што, су у тренутку кад се Грчка кандидовала за Савет безбедности започели процес, који је

| „у многоме ометао избор Грчке у

Савет. безбедности",

Влада. се приликом дискусије о пројекту закона изшла и налази из међу две ватре — нападају је десна и лева, опозиција Папагосеов покрет — иако је његоп шеф у изборној кампањи , обећао ампаостију — сада сматра предложени закон „опасним ло, националну · безбедност и 'због његове ширине“ и гласаће ' против њљега. Лева олозиција, Уједињена лемокрлатска лепица, критикује 'владу што није пружила« ширу, Стњатре

ну амнестију, “ већ. ће |пустити . условно само оне, за жкоје се уна-

! нове изборе,

рама смирења“, који у извесној ме- | ЦИОНОГ

осуђених до 20 година — ако прет-! ристила је Папагосова опозиција за

пред сложе посебне комисије, Онај део штампе, који помаже двостраначки коалициони кабинет, истиче да је влада изабрала средњи пут, јер сматра да се против узрока, који доводе до појаве нових политичких затвореника, може борити само отклањањем – незапослености, беде, неправилне расподеле националног дохотка — свега што изазива и развија незадовољство.

Разне гласине

Од последњих избора па до формирања Пластирасове владе, Папатосова штампа је стално тражила као једини излаз из настале ситуације. Када је, међутим, дошло до образовања ,коаликабинета КПЕК-а и либерала, ови листови' и читав Папагосов покрет променили су тактику, Они сада настоје да на сваком политичком питању праве влади што веће тешкоће, у дискусији о мера-

за измену устава,

Скоро | двомесечно – отсуствовање потпретседника владе и министра спољних послова Венизелоса иско-

потетицање несугласица између министара који припадају Либералној странци ЕПЕК, а које су се појавиле приликом дискусије о пројекту закона о смирењу. Изгледа да су | неки прваци Папатосовог покрета настојали да утичу на десно крило Либералне странке. Садашњи боравак Венизелоса у Паризу послужио је Папагосовим листовима као по вод за ширење гласова како је шеф либерала разговарао о могућности да образује пладу' у коалицији с Папагосом. Ову вест нису до сада демантовали ни либерали ни Папагосова странка, иако је Папагоег све до скора тврдио да не жели ничију сарадњу и захтопло да сам образује владу,

У новинарским круговима се ле

Папагосових листова, ма да је свима у живом сећању чињеница да је Венизелое оборио прошле године Пластирасову владу, у којој је зау“ | зЗимао исти положај као и данас.

гинарским круговима — Венизелос пема велики избор“ за“ прављење комбинација, 'ПШреовладава мишљење по коме је у иџтересу обеју странака да,воде заједничку политику и да — буде ли потребно, ( заједно изађу, на изборе као једин'

1Стнеџа странка или коалиција. ' М. АВРАМОВИЋ

схвата сасвим озбиљно овакав став.

Само овог пута — истиче се у но-,

зардењА, 97 депембар 1951 ' п е дд И к

ЈГНЕМАЧКОЈ

а А е

тзцчком вонпасту ИТесрог слиџи су Хермаи Шефер, иот-

% Парламенат без већих тешкоћа, Бар се тако очекује. ј

У Немачкој иначе влада пра= знично расположење па су и политичари већином више расположени за мирољубиве изјаве, него за узајамне евађе.'Једап берлински лист је дошао на идеју да се код низа истакнутих политичарад распита о Њњиховим жељама за идућу годину. Ево до којих је резултата дог шао:

Капцелар доктор , Аделауер; „Одржавање мира у свету; као )–!Е}*()Г!ХОДЏ!Х услов за то Сматрам нашу равноправност у оквиру свропске заједнице спремце за < одбрану од напада“.

Претеедник Социјалистичке партије Мемачке Шумзхер: „Ја желим – социјално · фундирање демократије у Европи, а сате платформе борбу . за сатадњу народа, једнаких у · праву, иг борбу за немачко јелтинество",

Преотеедник ШПарломента док= тор Елер: „За себе желим у 1952 тодини да људи, који право. на критику Парламента замењују слободом, могу храбро у видети да секу грану а којој и сами седе",

Мивистар привроде Ирхарт: „Желим стабилне цене сирови- ! нама и такав нпемачки доприног заједничкој. одбрани, ко'и би за нас био сношљив",

Претседник дирекције за. заштиту устава доктор Јон: „Же-у лео бих да у новој тодини дође 5 до бољет схпатања оних који рукопођени радикалним поли„д тичким заблудама, покушавај да ометају мирпу изградњу ] мачке",' “

Потпретседпик владе Брихер „Четири недеље смирање, сма“ трам да смо добили потребну дистанцу према великим 'догат ! ђајима у идућој години који се већ почињу оцртавати". :

Мипистар финансија Шефер: „За себе желим само то, да у новој години могу рећи онима, који ће улагати на штедној. књижици, да је нова финансиска политика била оправдана";:

И тако даље. Сваки већ према томе шта га тишти, Хоће ли се < те жеље у новој години оства- “ рити или неће — тешко је рећи, али се из њих бар види какви проблеми муче људе који данас воде политику Западне Немаче ке. 4

У овој политичкој паузии те жеље су некакав . политички програм, : је

С. ГЛУМАЦ

МАРШАЛОВ ПЛАН ОКОНЧАН

4 Париз, 29 децембран(

Рајтер јавља да жкрајем ове 'не“ деље, шест месеци пре предвиђет ног рока, престаје важност Марша=« ловог плана. Послове Улраве затце“ кономеску сарадњу — америчке у станове, која је од 1947 тодине ру“ ководила спровођењем (Маршаловог плана — преузима Управа за у% јамну безбедност, која ће са во истим, само нешто смаг апаратом | пружити _ економ војну помоћ западноеврошпс: мљама. Организација за # економеку сарадњу (ОЕБЕЦ), ним седиштем у Паризу, пр је су земље чланице 1 плана досад – координис привредне програме, такођ ј ставити рад.. | У иИ

( птрде «

За више од четири године СИ вођења Маршаловог плана У'*'В_'?д и но је преко 12 милијарди Д Бод: За то време индустриска произв о ња у европским земљама -= % цама порасла је за б40/, у Д на 1947, а за 410/, у · поређењу | · предратном висином, · Производњ | челика је готово удвостручена, је производња. угља ма да ]е већана за 270 још увек нешто спод | предратног – нивоа. 'Оствар! повећање производње у односу, ;},&д 1947 годину износи за алумин??о' 09д%, за бакар 310/, за цемент. и за храну 240/,. Око 900 УТР них доларских фондова УПЊ . љено је за обиову европске # стрије 'и пољопривреде, ' а 4507

лиона долара уложено је као бртни · капитал“ “ квропске | Ј уније, | |

У оквиру Маршаловог, плава педено је 27 крупних пројеката у лектрификације и 32 пројекта области _ црне“ металуртије. Т тога, знатно су проширене ! ра% нерије пафте и појачана/ текет 1*на индустрија Западне Твропе, Рау (тан,

| П