Борба, 30. 12. 1951., стр. 5
допис из лондонгх·
Чпрчмшов шут У ЧЕХОСЛО- узвдињш У СА .
(Од. специјалног дописпика ..Горбе)
Лондовт, 29 децембра
претер Черчил и спољтхих послова Идн з УТ;П'%ЈУ Лондон, а су„ ДЕВАЧаК, | аутемптону Уукр2 жтр% брод' „Квин Мер}г,:“ук%–
СИИ е јем ау4 Јануара да стигцу. у Во кед се'в њиховој пратњи на“ 1 бташшиише Оод. 30 'истакнутих |
еРо отруг Х државника и позна
е : тњака, Као што је по“ неџхел;е ерчил је крајем прошле : ТЈИ *на·знг'[„(ао циљ ове своје посе| ра·зумшачт постизање „Добротг. ф за тХ ца·'Ња На нитавоп плану. ии ања“'е“ како би' се 'дошло до
Вечерад,
,%2·25: ра:;'тт интимне ' сарадње“ и „ че помоћ ) ј Р 4 и коликотод је
; и на најбољи начич“
46 гс?севма свим знацима, Черчил је
( : етио врло мпого дажње гри
премању овог свог пута. Бри-
тански кабинет већ трећи дан
%застогпде одржава – заседање!
лрема ТОМВ КОЈС личнНостуг поди-
'суствују овим састанцима – мо-
же се стећи извесна претстава
И о ] разговорима који су на њима
' вођени, а и о онима који ће се
' водити у Вашинттону Јучераш“
њој, седници кабинета прису“
ствовали су и министри снабде-
вања, 'бада и исхране, Сазнаје
| се да се расправљапо о пробле-
му сировинеких резерви, нарогчито о челику,
Черчил је примио комалдалта британских снагд на Средњем ИстоАсу генорала Робертсона чија посета није дошла као резул тат тренутне сптуациде у Игип“ ту. Сматра се да је љаб·гшет расправљао и о ИЗВСЏШ"ЦУ који је министар _ колонија – Литлтон прекјуче поднео Черчилу, после свог дужег задржавања у Малаји тде се британска влада спрема за једну далекосежнију
војничку офанзиву против,. уставика, офанзиву која би била пропраћена неким новим поли“ тичким , мерама.
У свом говору преко радија ! Черчил је тлавну пажњу посватио тешкој економској ситуацији у којој се налази Бт'„тант·з· и мерама које би кроз једно ду- | же време, баж три тодине, требало да доведу „кућу у ред“. У париским разговорима измењана су мишљења о основним Пи | тањима која ће се расправља“ ти у Вашингтону, О томе је да“
то једно, истина, повољно, али прилично меодређено и опште саопштење, и, по свему судећи,
о нечему- конкретнијем у њему
је могло бити много речи. штаји вашинттон„ сника д·оп–тсе ,да, ће'се у разгопорима са Грумацом спразљати ·Т“"ТП'П"([Ј'Ј номској атомске енергије. преовлађује уперењео ; лови разговори у .шш*·тнт ће бити нимало „ идиличтт Данашњи њ уводник „“ "ајмса“ нарочу тто наглашава да б"ПГ'!П : секи премиј јер не иде у В.ППЧЧ“· ' ] топ „са шеширом у руци“, !3:.ј2з | са уве···ошохт да је Бритамија п способна сама да реши споја пи-
тања, да је британска способ“ СО'ТС'ГЧС·
о ситуацпији
и ТИ
Метђутим, оВде ! Зорчи“
не
а
ност плаћања на стват .
('(Ј друге стране, Вошингтон а лола п.г најмање "П'ЧСЧ'Ш ;
њихова
ода, а до сасвим 1·*· гог изража-
: ја дошла су га сења у питањима европско а] је и с-
и вропеке фодор·зцијо. Ол посеб-
_ П И ог 'значаја . су три питања. Прво, продужење! прими ирја. У
Кореји британскха јавност при: Д мила је са пескривеним - задо“ | вољством и надама и прили“ ком вашингточеких уангло-аме“ ричких разговрсра О корејском рату и даљој политици па Далеком Истоку боитакски држав“ озатло пеће то запемаеда да је бии“
ници веро
ри·пи Друго, изгл ко гледиште о потреби ' са-
а! делике тројице иа/ пило дд .„то веће ра! меваље У ва] у пего што је то било осјет г ИДСЈЗ ПУС'ГИ· 1
а је могућ*хбст да бл ови англо– е.мечриспги разтовори моглИ до“
' "м·о.·'сАд·зз : 0 ИРАНСс.ОоМ СТАВУ
Техеран, 29 децембра : ретседник иранске , владе | Мос·садик изјавио је данас да ће т одбацити сваки предлот родхте башке за решење јеког спора са Беликом јом, ако би такав пред“ циљ контролу и Јсио индустрије : слсхњс британ“ Јунајтод-прес
одбши да об.-ови Ј “ војној помоћи са САД кОЈи и-
францускот . експедициочог корпуса
напори и да
штина“ је .одбанцила захштрв. Далалјса
| досад
вести до уговара У коме би ч:е прецизирале одредбе о америч“ ким ваздухоплозним базама у Британији. За Американце ово 'претставља врло осетљива и вр. ло важно питање, оно је сигурно једна од јачих карата у рукама британеких · државниха. „Имајући ~ .виду'да ће ЧерчиловБа посета – имати ' утицаја 'на претстојеће америчке, претседничке изборе, као и 'на степон и природу америчког учешћа ту свропским проблемима, у Лод-– лдопу. преовлађује мишљење да ће, иако полазећи са различитих тачака тлелишта, ипак биткт4 ПО"Т"Ш'!&УТЖ? „добро разумевање," Душаг; ПОПОВТ!'Н
Черчил и Идп отпутовали “ Лондон, '29. децембра Како јавља Рајтеор, претседник британске владе Черчил и министар · иностраних _ поелова | Антони Идн отпутовали су вечерас из Лопдона за САД. За време боравка Черчила у САД, седницама британсре владе присуствоваће министар здравља Крукшенк, док ће министра иностраних послова Антони Идна | замењивати ' лорд Салисбери, чувар, државног печата. У званичном саопштењу, се истиче да ће Черчил задржати пуну контролу'над радош британске владе и да своја овлашћења неће уступати привременом заменику, Идн ће такође за преме от суства задржати схоро потпуну контролу пад радом министарства иностраних послова,
· ХАПШЕЊА ·
ВАЧКОЈ ЗБОГ ПОЖАРА ·
у Карловим Варима
; Праг, 29 децембра ! Уочи овогодишњих божићних празника . чехословачка – полиџија ухапсила је око 200 лица
у Карловим Варима због о пожара који! је избио у једном од најлепших _ хотела, у који требало, да се уселе совјетски.
офиџири. Ма да су били: сме- | штени у пајлепшим хотелима у ·
Е&аглов:Ј·.а Варима, совјетски 0фидири и специјалисти за руднике – уранијума у Јоахимову хтели, су да се уселе још и У хотел „Пуб“, Међутим, на сам дан усељења, у овом хотелу избио је на више страна“ пожар, ' Истовремено пожар је избио и,
фабрици порцелана, која се налази на периферији ЖКарлових Вари, као и у тамошњој | касарни. (Танјуг)
“ Пљачка мртваца у Мађарској
· Беч, 29 децембра кКако се сазнаје из Ђудимпеште, у мађарским. болницама се по наређењу · државних – власти – врши права пљачка мртваца., Мађареско министџрство унутрашњих послова издало је недавно строго наређење свим управама болница да се мртради два часа после смрти морају комисиски прегледати,
Према овом наређењу сав накит, претење, златни зуби и члатне претезе морају се скинути са мртпаца и предати болничкој благајни. Ови. предмети се сматрају држанвном својином и не предају се гаконитим _ наследницима, – чак и ако су ови уредно исплатили бол. вичке и погребне трошкове. Овако опљачкан мртвац замота се без одела у чаршав и ставља у сандук, који се више не отвара, (Танјуг)
ДИ
у
СКУСИЈА
БУЏЕТУ ЗА
у Француској
Париз, 29 децембра је
Француска скупштина почела
да“ А треллст о т
ну, у висшш од 331 мнлшагде фра–
лаб а / ПНИ
; дикал. соцт
јавио да би ј
захтев Француске,
1„»
л·.&шг е, могле да 0обез3бедо прекид непријатељстава, а за-
1·151
тим и 'примирје плебисцита, који би омогућио стаоисвништву. - Индокине. да – изодси свеју вољу. Претеодник француске рлсгде Џлевен је изјавио да се однос снага у Индокини подовином прошла тодине · изменио 'у · корист
и организоавафње
и захтевао је да се 'наставе“ во1;·1 Скучпћљтина прихвати
предложени бушџет, - у са ·шв гласова“ против
206; Скутп-
У
КОПТРРОЛПОМ САЛВЕШТУ
АрАЛУ ТРИ
илА ОД
| со СИ > /„1_ ; ј о измени проггсиз летењља ЏЕЈНТЦ кит ариопа
децемсра сила одтициИи: КОм-
Прететалнисци били су кна, сино! троднот . савета за у совјетскопс рласти да правац лета британски них авиона кои су се ма постојсћем уговору, Ј вазлушним 'коридсром Ђач—Грац.
Сматра се да су совјетске' вдасти овим захтовима ,настојале 'да · онемогуће летоња британских ависна у близива совјетских 'даеродрома.
Агдзтестшја полљитичних заеника у Дустрији
Беч, 23 децембра
Рајтер' јавља датје аустриско, министарство правде саопштило да су стивани“ сеп “ политинти |
затвореници у Аустрији, 'Од. свих | затвореника, који су кажњени. као ; нацисти, још се налази у затвору
само 150 лица, пошто су они почи- ; нили и обичпџа криминална. дедла.
| (Танјуг) [
| лш АЂАЈИ У СВЕТУ | ВЕЕЕЈДЦИСКЕА, АА. ц.:т %
скупштини
,да ТО"СПАХ
О ВОЈНОМ ИНДОКИНУ
да се продлог буџеста врати комисији Скупштине и одлучила је да џастави дебату.
Претставник де Головог покрета је у дискусији изјавио да би прегтовори у Ипндокини значили капи. тулацију и захтевао је да фрачцуска дипломатија поведе акцију за учешћа. савезника · Француска У м ма у Инлришти.
Како јавља агенција Франс-прес, данас пре подне француска скупштина наставила је дискусију о
Индокини. Министар за удружене земље, Летурно, истакао је да у том питању „прво треба тражити
политичко решење“ и да терет који Француској намеће Ииндокина компликује њен задатак у Европи. Он је даље! рекао. да Хо Ши. Мин жепи о да“ преооварв али „није “ *сло;·кздан“. џ У погледу помоћи, коју ИН,цокини пружају САД, Летурно је истакао довољна тт сетепроме ч6= сетнах Х ДЈТЕП'}!ЏО и да 48 помоћ од 55 мили-, материјалу, од 10 икао јС· очокивш О е дао поједино- | ракпцуске Упије у | достижу пи- 1 х и несталих од којих 400 ј ш„/џ„ Вијетнамских | еника има 50. СС'Ј и са њима јо поступа. Око 1.500 их је педсвио, ослобођено, али су они од“ били да се врате у Хо Ши, Минову жкхаву. (Танјуг)
тиаљри
пОоРАСТ ЗАДРУЖНОГ ХРЕТА У ПЕНЏАБУ
:9 децегмсра |
Њњу Делхи,
јатља, индиска – информаслужеба, – кр о2 тошике у Пенџабу је - запажен . појачани базвој задругарстрва, Само у окто.
бругове тоцине огвоване су "24 пове тако да их данас има у-! са – прско! 2.800 нозих
Понтралне задфужно устанозе да. а су у октобру разним предузе. зајмове. "у висини од преко ла милиона рупија, а ва име рах отплата ове установе прими-
л су око 290.000 рупија. Међу за. кним., организацијема _ има | 04 здранственс. установе, у којима“ је
претледано скхо 40.000 болесника.
звадични = више џу- :
Индиски претставници та/'су постављали тпитање прикључења Ип диској ' Унији – поседа: :
индиској територији, који су под страном управом. 'То су мање француске и португалске колоније. У пред-
на
хх*мх“ П врруУр те У 24 ';//:.т
је дамао(
уМ
4·„ д — '
Зц ј изиамагрвм-
Побна и МИ Ч, Ј & 4,„ Визвгапвтам “
# Јанвон (фр)—
изборној кампањи, прет — њ % седник · индиске владе — Мормуга ГО (П) | пе је више пута ——> —-:„.хк,.„ Ј МАДРА | истјкао да „Ипдија не — ФНГалор) о 23 о 54 0)
може. трпети _ иностра- — мдт') ни % > : Пондишер. „) џе поседе који се као _т/ ДР А'арикабТ Ш
туђа острва налазе ип индиском 'потконтиненту“. Најзад, влада“ У у Делхију је одљу“ чила 'да званцично затражи од Португалије и Француске предају ових прседа и њихово прикључење Индиској. Унији. Овај захтев, биће поднет владама у Лисабону
и Паризу непосредно после закључења првих · парламентар“ них избора који се сада. одржа“ вају у Индији. '.
Португалски поседи у индији по-
'стиче у јануару идуће године. Поведом. вести да ће Иран одо бш, америчку појпу помоћ, егџшрични амбасадор у 'Техера' Хе·ндерсоџ·х посетио је данаос | уе ШХ•ОСтрШх послова
њкр ., н.#е }кели да преузие било : обапеза ДРРок ) Повеље У-
| КОЛОПП]=| лним осв
д „Егигшанимн.
| жно тргопачке центре
тичу из 15 и 16 века када је Португалија, тада Једпа“ од најпећих по0м'ч)г·кпх сила, имала главну реч У ајањима. Васко. де
: е иРМО х ЧМа открипо је 1494 ГодИи (;киа пут за Индију. ортугалски конклистадори кренули су У пова
После неликих борби са Турцима и индиским букерк осваја вау Индији ( и 1515), омогућвпадуПШИ НЊУ ји да загоспода-
освајања.
муслиманима Ал
дое Д Португа
и тиме 10рт:
|ри“ трговином, уу Ј;Јндискпм Окогпу.
Али, већ. крајем 16, века нове по-
мо; е силе — шлеека и Холанја = џо·т;·ту Птгше спре-
%
___Триђ 9др Мх·
— > иОл ОМБО ф
·**·г
А Батикалда —
гале
чавају њихоа даља · освајања и преузимају улагу колонијалних велесила. У португалским рукама остала су три поседа на обали Индије — Гоа, Дамао и Диу са укупно 3.983 квадратна – километра . површине и 681.000 становника. · Ови . поседи „су раздвојени, али њима управља. заједнички гупгепнер у главном. граду Нова Гоа. Спе ове колоније служе углавном као поморско-трговач. ке базе, Главни артикли привреде су пиринач, кокосове палме, копра, риба и со, иИз 507 солана Португалија добија годишње 26,.330 тона со. ли. У 'рејону Мормугао пналази се 21 рудник мангана,
Гоа лежи на Малабарској обали, јужно од Бомбаја. Ова) посед од 3.400 — квадратних | километара – са близу 600.000 становника, обухпата и острва Ангедива, Сао Јорге и Марпегсс: Тлавни град Нова Гоа (ПЏангим) и лука · Мормугао – повезани су железничком пругом 493 км), са ицдиском елезничком. мрежом,
Трећину земљишта ове колоније заузимају пиринчана поља и план-
1*3: :
|
ТИЛА НЕЊ&Е ПЊЊТШВНИЧКЕ 36 ЊАЖ'ШЕЊЕ
Тенкони Ујед
Панмунџон-Мунсан, : 29 децембра Јунајтед-прес јавља да је делегација данас у Панмунџону саопштила да пристаје на ограничење |
дустаје од захтева да се извршење одредаба примирја – кон-
Уједињене – команде, гекералмајор Хауард Тарпнер изјавио је да су то последњи уступци Уједињене команде и позвао је севернокорејско-хинеску – делегацију да и она попусти. Севернокорејско-кинеска – делегација је изјавила да предлог У-
Уједињене – команде |
замене трупа у Кореји и да 0- |
тролише – ваздушчим – извиђа. | њем, Саопштавајући · ову о одлуку
ПИТАЊЕ ПРИМИРЈАУКОРЕЈИЈ· п
пп а а
НА Ж&ЊМ&ШЦА ПЕ*?*ИХЊА··
итњене коемсиле
општила да ће коначан одговор дати на сутрашњем састанку. "У Поткомитету за питања 24-
стигнут никакав напредак. Севернокорејски делегат је изјавио да ће севернокорејско-кинески штаб чан одговор на захтев Уједињене о команде да се објасни
АГРАРПЕ
Предлог о изм
Атина, 29 децемора У нацрту измењеног устава, који је Пластирасова влада поднела пар.
једињене команде за примшдјетларемнту, предвиђа с.. и довршење ) а од власника који не обрађују саИ И ОИИИ ј д аграрпе реформе, чије је спрово- | ми земљу вишак преко ) акри, Ј р ив оп са овим | ђење почело још после Првог одет- : Сви пашњаци и плаптаже чији су уступцима. Она је ,међутим, са- | ског рата али није завршено. Тако | сопствелици правна лица биће оду- — — — - — - згти без обзира на величину, а ако џ је реч о произва,ачими онда само ј | У а “ (“, и 07 ( 1 дт | ћ вишак преко 1,000 акри ИСКЊУ нЕНВЕ ИЊ ић '·4] посебним. законом биће гулиса иб о пи ње преосталих црквбедих и“ Рим 29 децембра ' ства са посцем потрошачких задру а, али !'се „уставом 'изузимају ] Упрага сћедеиацпш Комунистич<, та. уг провипцији, Шмилији 'који. је маслињаци, « пиногради и баште. у ке! партије Итадије у 'Вопдњи ие- | парђија поиевајала. зп диљена ира- НрКреном поседу, Отштета за одукљутла (је, јуче из чланества, Шар Л цаталле, ' биатра е да је искљу. ет имања не може изнети мање тије члана градског 'већа и истањ ) цаегт Шеломогуија дпреиција ипооСА једне “ трећине – вредности _ и нутог партиског · фу. шц.лпн(·ра р ! риталија хтола да п·*–е*х;·'чтрн било Исплаћиваће се у ратама у' могале зилио | Коломбр ш;;. РШДИН Сф УР и тч п:.:!з.зб 6'„';.;„,3„„3&',[„_ рим драхмама/ или у бонрвима Срч- | саопштењу се каже да је Колом јаМ ба, новцем б 110:·&7;11;1ш1·.·':·· ике банке, | | бини искључен, узбор издејес, и е | палоуга, (Равтусу ј: А У МУ Р ( радтео са фапттетичком полици и друга. (Ранјуг) рнц а о р еу ј“ абје од 1938 гедине" А — 1: | .Ју'грспш„д пталијанска Питаиуа _ опшчрно – коментарише пекључнхње !- | .Р·'Т.':* г 74 А у кКоломСсана из КП оиталије. Лет а КИ ДР Ш а о ·*„ з џи истачу да је немогуће да је К #з7а а | ' 1 АИН 5 ломсчно сараћивао са – фашистич“ 4 „# ј – ААН РИ ком полицијом, а ла за т0 пре ни“ паре 2 еноГ преко ) ,с
је знало руководство,. Ластови сма: 'ГраП да је мнрого вероватније ода је МИоломсини сарабивсо са ЖКукијем и Мањанијем и дДд се опирао коминформовекој политошци мунистичке партије Италије. крлизио,. Холомеини је 12 Партије од 1921 године, :
члас
| Коментари повадом искључења КоломоИнИ ( Рим, 29 децембра У ИТЦ.'П!ЈЦ!·КСКИГ·! повипарелим
пуА
и политичким круговима #пп се ко“ ментарише о искључење · ипстакпутог
' Функциопера КП о Италије крзили-
ја Коломбиџија. У озим круговима преовладава мишљење да је позадипа овог случаја сасвим друкчија од оне како жели да јг прихаже рукоподстло пталијапске · Комуцистичке партије, 4 пским круговима се пе искључује могућпост да је Коломбини радпо за фашистичку тајпу полицију (ОБРА) ади сматрају да је то било по партиској директиви. У другим кругорима се наглашава да је Коломбинл било У последње – време · одлучно – протип малпверзација – партиског – рухопод-
ШЊ'Ш'АМ (Р А. КЕИСХ ИС
, таже кокосових палми, Постоје налазишта манганове и тгвоздене ру- | Сам град Гоа бројго је у своја |1а1боља времена. 200.000 становника,
Да,
Али од 17 века почињо, његово ћро- 1
падање. Због лоше климе седиште гувернера премештено. је 1750 годиџиз у Пангим (Нова Гоа), а стара Гоа данас је — рушевина.
Дамао се налази северно од Бом-, баја, То су, устпари, две одвојене' територије Дадара, с главним градом Дамао на ушћу рске даман. гант, и 'Нагар Лвели, у унутрашњости залива Самбаи. Укупна површина овог поседа је 545 квадратних километара са близу 70.000 стаповника, Раније жива лука Дамао јо сада без већег значаја, У периоду колонијалних освајања, град је 1591 год, био разрушен, да би двадесетак година касг–ш]е био поново изграђен. Уговором са Маратима, Португалци су ову област 1780 год. још више проширили,
И трећи португалски посед у Ин"дији обухвата неколико територија: сетрво Диу, посед Гогола на копну и острвце Симбор са нешто супротне обале. Са 39 квадратних киломе. тара површине и око 20,000 станот“« ника Диу је најмања португалска колонија. била један од
пајзначајнијих п
морско-трговачких центара у Инди- |
ји, али је сада без веће важности. Некад врло развијену трговину 3аменило је рибарење. А. значај луке Диу, која се била развила захгаљујући | своме изванредном положају, преузела је индиска лука Сурат, Д
После ' више неуспелих скспедиција и покушаја освајања, Францу. зима је пошло најзад за руком дла 1683 год. оснују у Индији утарђење пондишери. – Период — најснажнијсг француског продирања у _ Индији везан је за име Диплеја и' његоп боаравак у Пондишерију. Али убрго британска источно-индиска комМП нија преузима. те позиције и“ потле Париског мира (1763) Француској стаје у Индији само' неколику) м • ста. Ову ситуацију нису могле “ менити ни поморске победе фра цуског адмирала Сифрена 1782 104 на индиској обали, На основу тр-
ко
зса 15 |
Његова лука је раније,
Валшготттон, Поводом поступу
Ј,П
ске
;уручило је мај ку, у' Вашингтопу
се гс·цтџ.·т,х дт з м ,„а у овом
посла
м
ртт 1207
тостиса ч·'*'тУ : погледу права к тана да заштите љане. Наиме, није дозв зулатним претета
своје држ: мађарска. влада олила америчким копвниц ђарској да се састану е ухашпиопим амсрз-пши.·.т авијатичарима. | Како јавља гечција – Фра
птав;
прес, у коти сч обават
Ј_ ска Блада да 1ц_ њени к е зултати у Кливленду и Њујорку бити затворени . 31 децембра 1951 године у поноћ,
робљеника ни данас није по- ]
ускоро дати кона-|
ени уст
29 д?.ц:·мб:ч:%
а У 1“'1:,
„честанах '50.000. заробљених 10јпика ''Уједињене ! команде, · уг.пшшом Јужнокорејаца.
А
Дорбе на нс·гочиопт и западпом делу. фронта .
Токио, 29 децех:брз
Рајтер пренос·х саопштење главног штаба“ Осме 'армије, ' у кгоме се јавља да су снаге Уједањене коматде извошиле противнапад а истосвом Форонту. и заузеле' јједан“ важан. истак“ | нут: положај. западно. од( Муа! донгнија. Међутим, кинеске и ссвернохорејске ; 'јединице“ изе гршиле су на западном фроату у рејочу Корангпоа јачи “ на“ пад на истурепе положаје“ сна“ г. Уједињене команде. · Мапад ја извршен после: артиљериске концентрисане | ватре : уз . учео“ шће тенкова. После борбе, која је трајала 40 минута, снаге уУ'дињене команде су' се пову-
:ле. На. . осталим · деловима сронта счије забележена знат- ; нија активност.
Претставник штаба ' Уједиње“не команде - изјавио је данас Токију да није примећена.значајна. концентрација – противничких счага у ЖКореји у "П следње“ време, али да се већ дуг же времена сматра, да је противник, у могућности да предут зме сфанзивну акцију.
Једна“ британска. лака крста“ рица и једна фрегата тукле су ј постројења дуж западне обале: Ваздухоплогсче счаге су напале кључне шжелезчичке путеве у западној Кореји. (Танјуг)
ПРЕДВИВА СГ ЛОВ 1„' |
е т ј7
РЕФОРМЕ ава у Грчкој
| ће се према нацрту плаћање нопчане оштете, ви
одузети, ак од
| преко 50) акри орапице (5) хекстај
мљаша или педовољно земље,
сташ коти у
(Танјуг), | Л
2) децембра
шта
оМ што
иуводњЊа | Цд
је ко тр
| п Н Ш„, челиЋа, пз порвелад За 5 : с
·:(.!'·п
ја ттр ад
к д•-
| говинских уговора о из 105 и 1818 год. учвршћен. је британски утицај ]У ивдији, а Француска. јз за у прат добијала годишње једпу оцзс– ћену своту као накнаду. | хкранцуски! поседи у Индијџи обу'хватају око '500' квадратних киломе. тара површине са преко 300.000 становника, То су, ид западној обали трад Махе, а на источној Пондише. ри, Карикал и Јанаон. Највише се гаје пиринач, маноика и кикирики, У Пондишерију, на територији од око 290 квадратних километара, живи преко 200.000 станопника, Главни град ове колоније (који има исто име) броји близу 56.000 становника, посед Карикал обухвата.135,2 кв. км. површине са око 40.000 становника, Састоји се од 6 општина и 110 села, Истоименд тглавни град опе колоније повезан је железничком поугом са индиском железничком мрожом. И овде трговина има главну улогу, Марочито је разгијено трговање .саз Цејлоном и Малаком
“ЕГ"Ч Ш
Њу Делхи — главни град Индије
г џ је
[ аџа од Та “ уступио је Карикал 1739 го ујнцуској западноиндиској компанији. Посед је У тО-
ку борби за колонијалну превласт често прелазио у руке Британаца (последњи пут ,1017 тод.), али. је
увек поново враћан Фраџцуској,
Посед Јанаон је најмањи, Он има површину од 17,7 квадратних километара з налази се у делти реке Годавари,
На југозападној обали Ипдије лежи град Махе, на пруји Каликут Мангалоре. Овај град сСа неколико околних села, у укупној попвршини од 59,1. квадратних километара и са око 13.000. становника, – сачињана трећи , францусњи о посед на индискаој територији. У француским рукама налази се од 1126 године,.
Свиови: поседи остаци су старе моћи, колонијалних велесила,“ Али они, су неразлучиви од индиске тераторије. Зато индиска влада и по. ставља пвирагак ових кочшчиј:• ин_ д шмп заједниц
и
нед рнц
)
уз ] :
, Јутанању слбопоначких (заАДруУгц,
денакра·ц А. Славеница . бо•рио за отвара. словеначких школа. У покрајини! и у Бенешко, нији:каб и за о&•!·р&т културш:х И еџоноиских ра. Али,'на, протесте, резол ·' је и интервечције код владе министарстава . у Риму, пикат пије било одговора. ' б Делегати среских организ ја' Демократског. франта л наца!.у Италији одржалшг пре . две 'недеље кочфе у Штандрежу. Конфарентија д усвојила ; резолупцију, "која и битиоподнета влади у Римуу и. префектимћ 'У. Рот·цџ и дему. Ова рс·золуци;а г садр оправдане захтеве Словеџвџ Италији за'' остварење ! њихов: и националцих, културних и еко; “'.'., помских права. ј С Од италијанске владе, се“ хтева да што' пре изда посе законе ·'за! заштиту словен папионалне мањине у Ит: > што је предвиђено у ч: Џ италијанског устава, Овк 5&1кони требало би да гарат песметан културни, поли 1 и економски, развој Слозев 1 4'“· У Итч·шш Пс·чо,•х тога, “ '
НТИ
пре, спроведе ·г дело, у предвиђено, стварање ау·говоџ·· не чокт 1""& ·1 дц'рла}'•шју ;– ЈУ
– екојој у ' итали“ 1040 го-
“
, (· логенач=ји треба школског словетии који би потиМ о кЊИ“
би био 3за- арства са Д ту везу, |
: савет тре-
и био
Гпуно вла 1
10х
бало Г1
| буде састављен оод сло ттих учитења. У сСлове| тачким средњим школама. пре- ј“ | лавали, би професори словеначе ' јте о г·;··т сети, са потпуним ква- д јјама и шмсшџ?м и СаЦсТем
слоп
ло а ж ешкој
1ској ђења пранаставчог се у
тот ста
Д рите фронт Словена- 7 , заштиту и о- ; а д поава :
; развитак кулсти словоначких к цији у протестовзали су и
прот огона бивших партизана, путем разних процеса којима је циљ да лажно прикажу у борбу Словенаца у саставу, Де- 3 ветог корпуса/ иако је та једи- 1 =Т ница била призната од. савезе % ничких оружапих снага.
ГОДИШЊА СКУПШТИНА САВЕЗА СЛОВБЕНАЧКИХ' ' ЗАДРУГА У ЦЕЛОВЦУ
Беч, 29 децембра .– У Целовцу је одржана “ годишња скупштина. Савеза 'слог. веначких зедрута у · Целовцу. Овом прилихком савез је прославио < тргтдесттдтхппшу Т | свог оснивања. - 414 Т Претседнихк ·савеза, Флорц·._ |!. јан, Лапуш, је у свом ре ;' изнео преглед досад&шње» де·* | ловања Савеза, ж се'за Чи“, тр таво време по а УПОЦ борио 'за свој опстанак. против разних покушаја тшвидшџ•јс словеначког задругарства у цо· рушкој.
Надисти су запленихи целош иморину. слоненачких – задруга – # многе члапове позатварали и лили, После рата сапез је успео добије натраг једаи део ' им
Неколико процеса око 'тога још У току. У последње ( преме се пр мећује, 'како је то рекао п ник Лапуш, да комисије за
ду имониме незаконито прше. +з | ступак у појединим. случаје уместо да помажу слопетачким 75
лругама .да дођу до своје имб: која им. је иасилно одузета, У одиним случајсвима кпш(·пјс а лажу 'задругама да плате трашкоч пе које су имали нацисти. прие_упи«
најзаслужнији · радници 'на з0+ – ћружном пољу примИли су ип опод стутитнихе 'посебло о презиг
џиплом ма је нп