Борба, 30. 12. 1951., стр. 6

ИГ А ДУБОКЕ ОДАНОСТ и

аоионин ННИИИЖ У бА УНИ Уатуута ууп уинекњих

РИИ

Српс:ка књижевна задруга, Београд 1951) |

Непџаталији стакло да дошпш: Цд тр•гш „Плема из цш иостапи и улекосоојим „Писмима из љубаз и попцјо је у ненадовића просотур ши боралак у п близиви Његошеној просо једну општу. и је џ Цв}'пдипћв према Њету„ према Цриној Гои ма, и ипспирисали Ш ишш· писца да папише релике речитости и истинске о депоте, . лам се да по опом осповџом ( п уметличком. импулсу ШЈ великој љубави којом и обузет да ио је дело, писац киите, „Њетошу“ о се упоредити једино с Ненаћем, О ШЊБсгошу је писано доз иш не и донољно, Писино је пошттонвањем, и с разумовањем Зп·и·у. ЛАли 3; целој чтој бобил| тури о Његошу нико нипосле Ненадовића внс'? нп једии начин, толико ђ;ш.шп Низ Његош њему као Исидзра „ Или, да се још прецизнлћтт коад“ читалац прочита Фпу књигу Исидоре Секулић и _ док 3 Јпш под непосредцим утиском речи, · о морд дођи д ,зада је И, Секулић морила ла оопу књигу. Опако кшушто мора преточити У пессму је о освој дукопни садр Ј, клаззти иски сиој бол, радост или ммсло, ји та Дуго премснпа сагорен г,.[олпп део књиженног и уме ког суштостид Исидоре Секулић, скоји је, бајш снатом срога упутра_ зињег замаха, морло дА се испољчи и књижевна уобличи, сзб0к . те аавита „Њелошуч и делује иа наес у ћ многом погледу кпо. једно лирско “ оетваресње, као књига само · као јелна нп.··· жињижевно обрађена т0 '8&0 један личиц п иг “Чгр ји ПиИ чш доживлља), По јме, б[рец о шпџги обвпа кињижевп,а студија изја се од спега ог што јо Да сл. џ кабо киита написала т Његашу шп·еи:ппепт тог - дожинљитиња Гтона упелико тодмашује п Непадоџића; Т о Отуда пут И, Секулић у стпвараллвипцшо назвећег нашет песника, у ње тов жинот, њетопа и ње тову мислпо, није, и асиовне хконцелције и очигл плана киите, ишпо по меним мстодолоОшким и критничарским ступњелима, мого по првеохупацијама срца н п мбопходности мисаонар коптакта и дДухопног слипдња и укт . Карактаристично по опу књигу је на пример т0, што она сбу ш.··.тч широко цео живот Бладнке Ра од рођења до смрти, како се то м п.у· али порглапља о „Горском вије Шп. Књита · је расла, ра орпишчени с Њеогошем пџс·та!-гп ве .·П· дужи и сложеанпији, и дез о „Г р | ском.нијенџу“ падвралао 11:1;ш, надчао Целину, изметнуо се ск (На и.остао зса другу к злесне странице ове књиго више Његош ни као тема, ни непосредан понад, него чиста пирација и лично пишчеву зшилвање оних ..·гз··чп·

его

нису каз

а ерце човекону, Да о о довељна је пгп·ш ТАТНА ж вршпу рпеч“ у овој њИ или не странице из погла 2Виттикт ћ тештко. бОл више и кг анализира, ни ја, него : 'Читамо ни а _студија, ни ·кртигх. пего посрерлна, ћ(*к"'Н"("" ковпање илљи саморалг шистина, слмо, јаче _ .–'!0 тпирсти,. емотиз ..ззнем·у· ени отицти тоњјове 1 бисмо смоли рећи, смо 11 1753 та мес празлетне – се _ тентни талас т·,·п· вада задржи, а “ пћик·рте у своме Чшмч·пцв и стања ја Његотшелог | вота и из пипота. Црне геро тпиз у (80] ктиви само опПис з обушл к ег дата са телико ужирл су поиекад и приказана дан дзужипљи. Тало, на У поглавњу трп уМи авадике Рала“ моменат · ег смрти пропгаћ с: је та које ти лел ј је УМЕ

е чИ књи

цептују и нешт

ушени. писац уег и да слуда

ла-

и лелу,

та! |

г.·р"т}ч:„ч·" ИА

и144

Д ђ

тим. о дв: врстама реализма, .онда оно дело Иисидсре · Секулић – стоји снакацо много ближе поетском и коитем:•ошиоч реализму – Његошепом. него реализму. Вука Караџића. Жалимо само што део о Шћепану Малом. није продужен и што није датђа и' неспореднија чисто литерар“

цо-теориска анализа – самог . дела. писац то није урадио можда због лога што је, ако . смо га „ добро схватили, и сам склон да у односу на „Горски вијенац“ и „Лучу“" ово | дело схвати још пиже; него што би

'нос саме књиге „Његошу“ п'рема

; | сно по нашем мишљењу. треџалгл да

ШГБегот

Природио је штоује пислиц говорећи о Њерошу марао гопбрити и-о црпоје Гори, нарочито о Црној Гора

шепог премена "Т чини нУ

и долази једно другоме као

дНо објаштење. Али бат та

ста о Шраној Гори и Црнаторцима У често, своје“ посебно оштет о плока

по тне пезе с е о

"т ће

ттио с пнтересантних као прилози и онако б гатој житој зИг о Црноторцима пикхапим сеебинама. ја Сокулић време

ни

је Штпу Гору озбиљуинту и Долијоно те је од тога је , ип

пзу сЕНО

ШН етта игу

Гору могла ми. дА усзоји, | М л УМо 7 ј р 1 ХГП И к 14 У једм дубоке и та-

т ОДреште

љуоари изнесе и ишећи, е

ачин,

том порлелту структирне рез сс џПЦ а

латичаи“"

пас се

овасоттује мртаво Ђалиси, пламлии, песимртих песних Горског виеИ 2, – УМПо, . је, · умро, 'умпо, о пије само топ 'надгообиог ог лолек. крио и лични Оал. штИкалљ међу питиратим р ·м·п не | 1„ јалипР з узала, о пети _ оттаблалтза и Пл·гпш. :т.·ш који • е кађоулчи израз, опла би оп у била могла изговаритији пеке уФа сестре Ђатпиће У с.ПОјо! ту ' тр хш·х·вт!ћсгоџн тМ одром, Мр·х Секулић, илеви сСоке. културе, интим п и пелилих књижепиости и

свижеИимика, у нетом тпрснутиу д се Мтекспирорт

арка Аптанија о П са сжипостом, и; смрт их (те стихосве) – "еЛ узбућењем“, о је, ·„––чд би со г Ћачни к је нштиво ија. о П· ширца и жим, асоцијација: Жазаним, често тим мислима, И запажава, – кар. Тних и шире, и дати има У опој ктизи у т да оно чине љену нароч

паљ

| т

каји

иМ обиИЉљу драж.

оцт мМ ту

слога,

је |

телерсото

јама“;ма да је

гово ' дело кудт

мо веће и опсе-

7 г поред

за | гразујиитат

зике . телор

пикапија,

пису“ његови

налзеци и на

46; н.',ј.'* ја

Слав поишња учна изе

и Је 1У И В што и

59–

лом

Џ. уМ

стичких наука у друтој . С и 4 гоБио рија „Сапа, коју је 1929

– ОПЕРЕТА „МАМЗЕЛ НИТУШ“

на сцени Народног

Ш Битољ, 20 децембра њ 1·' Народном театру у Битољу приу 'жазана је 27 опог меседа премжијера шерете. „Мамзел Нитуш" од фрзих цЦуског композитора Ф, Херлаеа, Ово засад прва опсрета која се прив азује а маледонском | језику – у ођењу домаћих тлумана. о Њепо ипремање захтевало је мпого па ра“ од члапора овог позоритштог самбла, али су они спесрдним 3а. њем савладали сне тешкоће, пех·е·:·у су-на македонски преве "у Стојалопић и Предраг Дрш,

28 о рбту Пурсици

театра у Битољу # тешкоће прете глунаца и пе гџ;·,[·,· пије Нитуш"“ ог ч..штр. 1· са музичике ш

рао, Пајшине ло је пизање и оркостра“ когА У

У пизБвоОђењу „М

ствују „мланови амаљори, а оркос

од'„уленика , Ниже

улацно“ улоге ' тумаче: Живцша у оргијева, Инкола (Автаски, – Тама Виденв,,“ Слапчо Тасепеки и Јелеча Тешанова. Хор и солисте упоњбао директор Ниже музичке тшколе имир Нутник; сценограф је био костиме је изе

у г формирало

саме,

илу- |

, Г' роизвољности,

1 [

нри-

стоји. ,' Књига Исидоре Секулић о Ње'шшу очигледно није. монографија, џије чак ни део једне монографије |0 овој крупиој. личности из, наше '-Пршплостл. Ту књитгу није писао | иаучни радник, 'него – књижевник, | што и сам писац изреком. наглашује. Она 'зато, има и да се прими У

П : првом реду каоз књижевно дело, неу Е | кзо научни рад. Зато. она у много :

чему. џ даје више него( једна“ мо“ нографија, као што с друге стране,

1 : . за оног!који хоће да овлада свом, г кормплекеношћу Његошеве појаве «

Гоцог што је ту појаву условило и остаје и даље потреба пасебних студија и у том правцу. ' Иако је 'Његошев · живот. ' писан пратио не из'године у годину, него ' из дана у дан, коликогод је то бало мотуће, кли биемо, ишао је за тим да се њЊогошева“ личност. оживи „ ишчИ |7 тавањем" његових „„идеја и _ поглеј да на спет из његогвих дела" и _да ј се интиуцијом дочарају „,вероватна Блаличина осећања и мисли'" онде конкретни подаци нису билг довољни да пруже материјал | за потпуно упознавање широких облаг сти. Његошевог духа. Истина, горње речег, ма павода, цолин И. с

средван

кулић је дада као савет онима који у будућ| ности пођу за њеним примером да Његаша схвате и усвоје као једну уцеловиту личност. Али то је био У приличној мери један од начина | који је и она сама у својој књизи Гприменила, Као- сугестија ло примамљиво и мсже бити и литерарио врло интерегантно, али У такном т може иијанца пеност да се дође – до до' закључака, који не“ могу П':'·Ј гктиРено Г!}?!!· У извеслој мери ту опас-

ма чини, није изекулић. У неколико на' пример

упск дттИ;

тога и х грешака, екам подацима о у неким “ имеПП']ЦЧ У С ику тих

ом 'кратком приказу · као сзај немогуће је макар и све квалитете

литети 0-

не на ду-

у на

џиљима

( |

има као

ста ТргмЕ (–

зегошевс 11 је ужива ха и « теп

зап

учака о исто вр

тачиих псезији и

том к ТИ И каз се

је,'као р 11'„"11!!·.·' он је додзо придеват Идвор тако читавом свету, > у пПрто врем а сетваре ти би могао! уштедетт средетава за. редов'.у'чп-з_ је и студирао олумбија верзи= а "универзитети-

да

ико

е У. па "К Америци,

у Кемб

п]'а добио је кателру

ике:па Јхг*тг'·ч Зија“ уни“

годому је било могуће репосећивао. своју домовисело. Упск је био дубоа своју отаџбину и увек а јој у ,било чему пољубав према отатџо ју да“ је; после је много делегација 'бупрзавелиним коа везан

је настојао могне, њ битту испог, нима: Миро

да америчка '•ПТ“'!ПТ] са наџ 1 ма и се је заступао натересе. да су Румуни па конференцији · тражиди Па за, припадне

; да је Банат румунски, нвс.·тгс,·шџк Вилсон им је одговорио:«,„Познајете прафесора Пупинат7 Ја знам је оп из ваната, а познајем међутим, као. прло ватреног родо-

љуба!"

де

да га (.])НСХ"Н'

Књига инж. Бокшанца псдс··в„„п је на три дела. ПИрзви дез обухвата биотрад рпетлед Пупино-

у књиге нанијих у

патената у ма су '0његови проналасци, док су у троћем 'лу објављена Пупинова популариа предавања. Р у којема су изложени најтежи проблеми пауке о слектрицитету На крају књиге приложен је списак Пупикових патената.

Иинж. Бокшан се трудио да што је мотуће приступачније обради. изјесна пита.а која; су иначе, чисто стручне природе, како би и читалац пестручњак мотао Бидети и 0ценити огромко научно дело Михаила Пупичха, који заједно са Ни-

лом Теслом прететавља машнајвећи допринос светској науци.

В. В.

ог ра

П шових писани

Ж У ЗАДРУ СЕ ПОКРЕЋЕ : ЧАСОПИС „ЗАЛАРСКА РЕБИЈА"

Задар, 29 децембра

се похреће културно. „часопис „Задарска, ре-

књижевни ће излазити четири пу.·

вија". који

та 'тодишње, Часопис ће д0110стх1:

прилоге из области науке, уметно, сти и књижевности, као и досад пц)БЈапљен матерт·ал о Далмацији

' време На|родноосл060дг1лачх←с

"тачно одзпачавала

личних папора ;

главнџи напор писца ре-

исписане овде под знаци- ( повезане у једну ширу | из које смо их ми истргли 4 срој по-,

то је вр- |

лежати и потен- '

имена. |

| душак, вра- |

његово родио. село |

асправе, |

а 411,· А

·Издаћђ"

– У Загребу !ве уовора. у издању!

'„Зоре“, изићи из штампе мапа ре“

п[тлуицп;и лш;пџии Јш,·ш!ш чуве“ ног фравлуског ум тиика Опоре; Домијеа. У“ првом долу дџе мапе штампан “ је предговор Љубе “ Биабића о Домијеу п питоцом "лелу латим Гиогрш[к.кп подаци јеу и њигопо писмо ид затвора.

У свом предговору Љубо Ћабић пзмеђу осталот каже о Домијеу:

„Домијеова 'је рука сигурно и масиом – кредом дпевне“ догађајс, лиџа и њихове изразе. Домије се дневно – борио као спутани и јадии | повинајр= репортер усред арене јавног жи“ вота. Дш·впо је његова' љитографе сва“ пресћа изташирнти шоругу

Споре

оштри протест, Готово дневно тај је неуморни бо·д 1п ваступао пјротив“ непетине. Упротив

р з

Рсаум ту и аг

љиви. истинити

т хала

Жеми е пеггов

сао сеотл сно

по

и 16

ег и

усеко

ог горо читав та} и најизраритиј ··уве··пп п

не бп било, Н на

зтуристи. асмејавао ие“

ПАХтИл

РНСТВА

из ИНГ)С ТРА

ТЈРНЕЈА ,ЏОк,'М УПЕНЕ.

позоршина г заза ЈССРЈ'ЈЏ!· гла ј 2 се -,?.

пасти„кад ЗГ_

сетида УМО Шентх Јакоб у Рожу. У групи гостују и два члана Народног позоришта из дЉу ане.

Корушку је о ; 19900 И кКултурино-иро з 2ки

Шент Јапжу ) Добрли тиберк, шким. мес

тичау стима, %

Дела нашших писаца преведена на италијански РИМ, Издавачка кућа „Ј је збирку припок о У звопНику“ од Вшдх тра 11адорц коју је превео на'итаљијанески познати слависта Луиђи., Саљвини, Кљига је'штампана; у серији светеких класичних пиезца задецу. издавачка кућа“ .„Маркото“ 'б6јавила је вељ ова/гудине шрипрветку П'!зо Лазаровића. „Први пут с оцем 4 Т као посес о изда Ус Ко*и -ће, издати,. „Дру у галеба“ од 'Тенета Сслпш·.ара

Ј Наши филмови на фести- | валу у Индији

Крајем јануара .одржаће со први међуна *о*џш фесилрал У ф Фестивал, ће се 'одржавати к бет дана у великим ипдиским довима Бомбајуи 'Малрасу, ти и Њуг Дели Келшта на овом удвин 7 на „ум фрРа мовима

29 децембља ото·} издала

гракалку- г·ги'.·гс.

ј „и·„– 1 | м0 мт Јутослага 1 ТоИчлењЕ 4

А ј ДИ а з14"7,; кођигће ти приказан,

и шсуранције .

Томас Ман изабран за члана Академије уметности СА Д 89 о Америчка академија за уметна и литературу изабрала 1еу„3д п:._„'“,т. дожипвотног. члана: познатог немач-

ког књижевника. 'ТГомаса, Мд_„д к оЈи данас жипи У Америци Ј

Њујатк,

(репу,

Доми“,

неправде,

2 0“1'7–·.1 ће“

се ускоро у ЈагребУ

| лп П.•риз. читаву живу и удпемиградску улипу, од – малог

лопена' – до стцшз копсијершке (Бодлер), успео! је дао узпемиро

пост, уз.пцшлост' и пџмретннст са | дани“ нема како је Рисему задеси„ме“ прикизе ,џпкмс у · коначни д2“ 'тшцн·нп

'монументални

велики и |

раз,

Поред 14 пртежа, у тексту пред“ гогора, мана садржи 54 реиродук“ впије Дмнџшти.њ радона — туљан | д Избор

обојене – теракоте.

је штампата, иа' најфинијој хартих ји о великог фортата, уметппчким

' (ОСТОЈИ у Сарајевском срезу Месни“ пародни одбор Пада“

рић, у

т је

најстаријему А ево, ни

мале дс·џе =_ депет о година,

ли велика несрећа: о дрвета и погинуо, Тако је Расема остала. сама. са цеторо – депе – у – малој, разглављеној кући. ' Више лично

пдо. јој

склони Не, не

мало могли.

ћи с њом, слушао, али је на немоћно, и тужно због те немоћи раширио руке: треба помоћи Ра семи, истина. је, много . јој

довољно средстава,

И о вратила се“ Расема. што је собом понела било је се

гурно да нешто учини за њу. Можда је Расема веровала томе можда п није. Али секретар је и

случају. То је било све што :мдтрао да може учинити,

ма, И зато се веома“зачудила 'ка ла једног дана група од 30 војни

ка и два официра, када су је за је,'ЕПО са њеним малишанима,

племенит пуно

| | кад се одлуче на поду

хват, а истовремено с

| дотрајалог дома и саопштили јо — није сирота Расема могла веро

пову кућу да јој саграде.

ха су у школи војпици одушевље

из „КУЛТУРНЕ“

1179 сатекја, пето

дИ има

тиза! АЦИОЋ учењу култури,

фамокоја · су ети у Једке

самиокстат-

сења. ЖХданов је

10 у искригљава-

е лсљичт'· миело . о

као делу „општегрко-

и то на тај на.

сзетеки деспотизам

тиштепролетероком | стваСИ . а опда је кизижервикост, угре

1;:%%9„ требало учиничи његовим интегралцим ! делом, жЖданов је за. торао упв·птш„у мдилч о ст:·–·

'“"'*Г""

"а

љџву и је проповед синтезе реализма : ] тако много тсоа е казжу обезли Ј свачи духсти зпа стетичке тес

е тетици |

_пругде

У ЖИдалова ји је разуме

ч·х:отх[о ·ђј о Нау-

*'!а |

к·о.·п

и ВС·}]'_

ТНШшИО

мИ

а Је уМс.о. С ве | 1 ::;·1;";01· И НН'!(.ППЗЦПОТ"Е!КТ?ХС)*ГПС;Е хако се кроз наци не ицв.'чг интерпациона Шпо·п?!л:(с)т ·}·ШКС ,—М ··Р право ]Ј..'."Н“('!'.]Р·Ц;д·, 1Ч'У : само за г·:о1у [':'ЈЦПЈУ а 4 пуст, !;)[ да се њима по%а?осг(·; а : ствар: ·ш]сџг Х]%п[г]чг];;.д п У 1 мМи ру ![СГ'М·'Ј и па њено ]о]дуџ:шхз·:·ћ]б .4?1 одтовара. мечима 5 1037,&„ да ('пш„п нашу хе, И тако ј е ог оност доститла лачст;:.г ( рст У СССРЈу 46 "р усвоји и плуи·р· Цс· уФтпаја _и ола 4.&!„· ра јет ИА 208

УмМат

ПРАКСЕ У СССР-у

ЈЕДНА ЕСТЕТИЧКА _„др,Ед

278 3 ПД уг 6 к оп

рност

на 'бвом поЉ чке проблеме у

учинио сетет. везу

тп Ссст-у!

ја ће зетности

залтиС 1 и « где је

дудљАт + десиИд

му гтица

ова

Дух пор

а х·хп·гх·п зму (и озих о дА ки зживот)

0Т тај

залним зботг 'настојања. у итд.

и страх, ет Иет

јију о уметности мена и простора коју ће слободни уметник ' у' Ћ удућности.

Б“/ЕБШ 101 О ШР А а О

Аггуст Цесаред: Кћи „Зоре“, 7 Затреб страна

црпе

1951, лталу

З'Џе'тт !←←п'п· „зоре“ Загреб страна 110.–

жЂакомо Леог смел Ииздање лезиницом, т

Бпал·пп·п т

лИИ ЧНОХ'

З агреб 195

« Стошиа 131. Г Челини: ма Пг_ддап,о „Матице х,зв←тџ·кеј' 1951, страна 378, Ивацш о Дог т1чевин: НИ . Издање Загроб 1951 Г, Ф, јести,

Бепп·_·нут 2

„Матице хрватске", страна 161,

Издање – „Кудтуре",

њему село Бутуровића, а у

гаг | селу Р.·ш·хш |зг!хпрспи1· са псторо тек

годи ту

муп

трошној,

симбог по стварно претстављао је акварела, иртежа, литографија и |тиј убоги дом кров над главом. И радова | вите но'ишта друго мучило је РаЉубе Бабића и Јелене Тадиђано- | сему: куда ће с децом, кад зима икћ, опрема Љубе Бабића, Мапа | стегао п снегови дивеју, главу да,

живе у Буторовићима

тиском, у Графичком даводу Хр | рђави људи. Много су они желели пазекег Пеца нт је 400 сдинара. | да помогну Расемп, али и само се“ ло је сиромашио - помоћи су јој

Расема! је онда пошла ,у Падарић, секретару Мародног одбора. Испрпчалн му. је своју муку. Он ју је пажриво,, искрено. саоџ,ћа]у· крају

треба помоћи, а одбор, сто, нема ни сам

Једино |

кретарово обећање: погледаће си-

пак нешто учинио: обавестио је Управу школе пешалиских команли'ра у облцжњем месту д Расемином је

Ништа о'томе није знала Расе-

да се пред њеном !х“ућО!М ЗауС'П'ВВИ·!

уз шалу, уз оно бодро расположење какво се ствара код добрих људи

педе пости и синонвске б[)ПГЊ иселилп из

вати СВПјПМ ушпма — да су дошли

И није знала Расема још миого гтто-шта. Нпје запала, па примеј,

ко прихватили предлог офипира да

ПиЈ прозлема ДО- ; с2е | НО·?:['!:'•..

1['1)·_ њИ |

тешшке Совзароде паралису с фор- (

о тако раи жеђи увезама). ноле верно прет-

и то нае је то само. по себи ггшћ'н

руке.

г.шш,·„!_ Загреб !

згбране о пјеј Свјет: до па

о Зауглеб

живот., Загреб |

Последњи цирга-

В. Хегел; ·!ц·шозофх·цја повиЗагреб 2 ;оЈ се сш·рцдн нова КЦ 'г·

да су послове ових јш„д и оф цира који су дошли дђ иу преузели, поред сво них дужнлости, онп ко | у школи; није. анала и Месни одбор и Шумиив ција у Пазарићу веома авали молби Управе шк за пову кућу Расеме иег у шуми која се иначе не'« тише и да се набаве кол ће се та грађа преве Све то није знала Рас то је оно шкто се дог њеним очима било за причи. Ето, један део в'бдн милосрдно разваљује. стаф њару; други су пошли у секу тамо дрвеће, тешу довлаче је нако кроз шуму пута ни стазе нема, а. тре сили гомиле блата па праве ци И већ ничу темељи нове куће расту зидови као од шале, већ С п окров намешта... Нема још про.| зора, вратију — ексере _ купити - | треба, стакла. У реду == пош | појник у школу и донео повац прикупили га официри из ком по-наставног кадра школе... | И тако је Расема за цигло десе г . дапа добила пову кућу, – Џије тешко претпостави се она после свега тога Па ипак, пико боље од њ не би то изразио. А она је ·го кла у свом писму упућеном Титу. Добили смо то писмо, И ев са малих, жутих, испресавијани страџица писма испуњених рук ненанвиклом на оловку, Прет реченипе онако како су с;в љепе: 1 „Драги и велики друже Тито, Да зпаш ип тн какова је Твој ' наша војска. Тако је овог љета би ла џа логоровању једипица ЈА по комаидом Герзића Милапа кома данта и Вукадин Ивапа комес а којп су преко свог слоб, времена прло често. обилази паша бела. Тако пролавећи и к, пате “ село: Бутуровиће примјетили' су једну“страћару из које шгрџГ малих дечјих главиџа иа]с·тр девет година. Када су видили шџ | биједу опи су упишли код меп мој спротињески дом и“ питали: гђе ми је мој друг. Ја сам јим кла да је лани пао са крушка

џп офчипри са својим рукама 1 о спом трошку за десет дапа па правили фину кућу која коптала преко 200.000 д = шала, драги. друже. Тито. Ето љујући пашој појски а прво |Теби мапја дјепа сад пмају кућу и мало тко опдје пма. Лраги паш велики Тиго инка |п пичег се пе требамо бојати р | мт имамо овако Дабру војску, У | тмамо Тебо а Ти свију пас др | Типто. | Ољо ти пиште мајка испред 7 | мале дјечице која сад имају · | нал својим главинама. Од бога лим о да ми велики порасту и Твоји бории драги и вољени же Тито буду“. Дар је тешко заамислити са (,д лико ће попоса Расема исирд сипове у Титопу војску. Ђорђе БОГОЈЕВИ ЖЖЖ Т

ПОВОДОМ БЕЛЕШ ::

је неу

то как алу

ф,

Поводом белешке „Поука" објављсла у „Борби“ 27 новемЈХОГШЛИ смо од синдикалне п;

ужнице ЈАТ-а из Земуна сл

ће сбарештење; , „Једна група неодговорни: нова наше сикдихалне лодружни а чолу са Дратом Бибићем дријом Јакшићем уговорила своју руку са пр&·седнлком мџо Белогишу “ приредбу. Јакшићд | претседника подружнице обав само о томе да је уговорио футба: ску утакмицу, али 'не и прићђб . .| За превоз футбалера добио :к·а ,| мион, а како он и Бибић нис·у спељжи да у нашем кољаахтику ан жују довољан број чланова за пџ рсдбу они су у Земуну прона неке лакрдијаше и једну певач и са њима у Белегишу дали 9: некултуран – програм, – ла: претстављајући као „Културна па ЈАТ-а". Дознавши за ово'ми об·зазовалгх комисију да 1&„ тиИ · лучај а управи пред.?д%#?. с т„ц,дложили да кривце К-Ч п кушали да укаљају утд И наше подружнице примерно 33

!–х

258

|на мјесту остао мрта. Опи су ми“ рекли не брани сестро пишта. И патисли“ драги паш Тито Твпоји су