Борба, 30. 12. 1951., стр. 7
ј
"'су били одређени за диверзан-
г д
местима у биоскопима и позориштима ) земе | ттрел татв: | ј ( УИ 1 смутња међу 1 д. Диверзант-
ске гп(ци„је“ требале су да по-
· формбироовским
Недеља, 3'01
децембар 1951 Д н еЊЊ И
СУЂЕ | ; ЕЊЕ ГРУПИ БУГАРСКИХ ШПИЈУНА И ТЕРОРИСТА У ВРАЊУ
ЗА ЗЛОЧИНЕ КОЈЕ СУ ДИВЕРЗАН ИЗВРШИЛИ ОДГОВОРНИ СУ · ЗВАНИЧНИ БУГАРСКИ ОРГАНИ
На јучераШЊЕМ претресу саслушани су сви оптужени
__
' : Група терориста и диверзаната на оптуженичкој клупи
Врање, 29 децембра Суђење у Врању бутарским лшпијунима и. терористима открива методе бугарске државне ситурности у обучавању терористичких група и њиховог убацивања у нашу земљу. Ово з.гбацтипање диверзанат. ~ тесно је повезано са лажном пропагандом, ортанизовањем шпијунских центара и инцидентима на граници који указују на све интензивније облике угрожавања и агресивних припрема против Југославије,
Терористи којима се суди У Врању Ване Китанов, Кирил Џонев, Тодор Станчев и 'Тихомир Ђаковић јесу само четворица од 50+ диверзанта убачених у нашу земљу за последње три године који су пали У руке органима народне власти. Поред овог броја 'ухваћених знатан је број и оних, који су после обављених злочина успелида се врате на територију суседних информбироовских вземаља из којих су дошли,
За убиства која су ови диверзанти извршили одговорни су и званични органи земаља у којој су уз помоћ официра изучавали кжако се врши терористичка делатност, Тако су У Ђугарској — како је То изјавио раније ухваћени терориста Борис Николов Палазов, добијали задатке да убијају истакнуте личности, да на јавним
служе Бугарској и осталим инпропагандама као доказ да је То наводно дело самог народа који не жели да трпи данашњу власт,
Суђење у Врању открива разноврсне ~ методе · рада – дивервантских група. Оптужени 'гихомир Ђаковић, добро наоружан, прешао је у нашу земљу, како оп то покушава да претстави, ради „политичког" рада, и формирања нове илегалне партије, уствари пете колоне која је имала задатак да, када Југославија буде „ослобођена“ од Црвене 'армије, преузме власт, одпосно како је сам рекао 'да преузму власт емипранти, Китанов и' Џонев изнели су како су их припремили. Пошто
те дошли су у руке официра Државне сигурности Добренова и Захирова. Са њима су становали 12 дана у улици 6 септембар број 3. ПЏре подне су одржавали теориске часове а после подне одлазили у околину Софије и''на обронцима планине Витош изучавали о појну. вештину“ са бомбама, пиштољима и'аутоматским оружјемг На пи-
„ тање Да ли је још неко био на
' 'урсу одговорили су да није — ради веће конспирације. Тако је на једног диверзанта
' као инструктор долазио по је-
дан официр бугарске Државне сигурности,
Они су добили задатке: пџудцајте ви први иначе они ће на вас пуцати, говорили су им о фицири | Државне . сигурности, Када су прешли у нашу земљу увиђајући да немају · подршку претиди су људима. Тако су Симеуну · Антопнову _ претили:
1 Ако не будеш радио за нас на“ тераћемо. те, убићемо ти фами-
лију“, Апи, методима претње и
. потплаћивања једва су налази-
јатаке. – Сами ро·ђаци, као о је то био случај са оптуСтанчевим јавили су их д · Државне безбедности
јер су у њима гледали непри-
јатеље'и бедне плаћенике једне
стране“ земље. П
' КР
Саслушавање терориста Стан: чева и Ђоковића
И У наставку „суђења · испитан је Тодор Станчев, Ов, се осећа
' кривим збот тога Ш'!*О„је подле“
тао притиску бугарске Државне сигурности и пристао о да пређе у Југославију ка 'дивер-
. Он је' према исказу који (на! суду пребегао у Ђу« живети, Тражио је да жИ Пребачен је ттеки центар у Кола-
да се јапи У ји емигрантског листића. „На-
ећи дла ће тамо 60;
ви Код 'мМајке'у Софији _ али му · то нису дозволили,
рористички курс У вилу „Малашевци". Тамо је уместо бољег живота постао терориста, непријатељ своје земље,
После завршеног курса до“ зволили су му да живи са мајком 14 дана. Затим га. је поново затражила Њ редакција „Напреда", снабдела · информбироовским материјалом; добио је и оружје — и пребачен је у Југославију. Предочено му је да се повеже нарочито са учитељима, Станчев је мислио, како он жели да претстави, да се више не врати у Бугарску али је пролазећи кроз своје село оставио пред школом информбироовски материјал. Избегавајући сваки сусрет кретао се ноћу и дошао у Пирот своме зету, Зет та је пријавио органима власти.
Ка питање зашто је носио отружје одговотпио је, „говарили
Јавни тужилац Благоје Глигорије“ вић чита оптужницу
су нам да се треба борити у Југославији, а нарочито ако нас открију“,
Бранилац оптуженог поставља питање како то да је радакција информбироовског. листа „Напред" дознала зЗа његат
— Редакција је располагала свим о подацима о емигрантима преко Државне сигурности рекао је оптужени, Знала је где се налазе, у коме прихвати“ лишту, какви су и шта се са њима може урадити..
—. Ко је то Николов.
— Орган Државне ситгурности, — Какве ви везе њим7
— Он је тражио од Стефана Владимирова Миладипкова, секретара ' емитрантског удружег ња, да ми обезбеди · преко бу-· гарског Црвеног крста купоне
имате са
за исхрану док се не запослим, '
Затим је саслушан Тихомир Ђакорић. И он је, пошто је
пребегао у Бугарску добио наређење да се јави редакцији „Напред“ која се налазила бли“ зу маузолеја Георги Димитеро“ ва. '
— Ту сам се упознао са не“ ким Тинком и Петром који су ми се претставили као инструк-
тори ЦК Бугарске , радничке партије. ј После заседања – Информби-
роа, новембра 1949 године, до“
био је задатак да пређе у Ју«
гославију и да ради на формирању нове „револуциопарне пар
тије“, Прелазио | је – неколико пута. На питање | јавног · тужиоца
он прича како су им говорили да је Југославија јуришни од“ ред империјализма и како се она спрема да нападне Бугар-· ску и Совјетски Савез. Говори“ ли су да се треба борити против. Југославије. :
— Шта је требала ваша пар“ тија да уради“ : Приликом да преузме власт.
= А ко то треба да „ослободи" Југославију7
— Па Црвена армија.
_ А кога и за кога да осло“ боди .Југослав_зију?
— Па, за нас.. емигранте, да прихватимо власт: /
— Значи, да насилно оборите
постојећу власт.
„ослобођења“"“
' Саслушање осталих ПИИИ оптужених
Као пети оптужени саслушач
је Александар Горанчев. Он се осећа кривим,
Пошто је прешао у Југославију он се одмах поедао нашим властима и под видом емигранта требало је да делује у нашој земљи, али није признао да је заврбован за агента Државне сигурности.
После тога суд је приступио саслушању јатака првих оптужених. Драган Илијев Цветков осеђа се кривим. Он је изјавио да је у току 1950 и 1951 године на територији Босиљградског среза врбовао разне непријатељске елементе и помагао терористима да створе шпијунску обавештајну мрежу. Признао је да је укупно примио од терориста, око 10.000 динара. :
Оптужени Крум Хоистов признаје да је њему био поверенд задатак да иде у Скопље и тамо прикупља извештаје. Он је добио за свој шпијунски рад 4.000 динара.,
Оптужени – Симеон · Адонов џризнаје да је пристао на шпијунски рад због тога што су му терористи Кирил и Ване претили да ће му убити фамилију ако одбије'да сарађује са њима.
Оптужени Манол Крстев, Јоне Стојанов, Јоне Давитков Георгијев и Стеван Спасов не осећају сСе кривим.
Последњи оптужени Цеко Цеков осећа се делимично кривим што је поматао шпијуну бугарске обавештајне службе Дарху Иванову да пребегне у Бугарску. 5 : јн
| о испитива«
У наставку суђења прочитан је исказ сведокиње Добрунке Митрове која је затекла на илегалном састанку са терористима Јонета Стојанова,
Затим су испитани сведоци Звонимир Спасић и Божидар Радовановић.
На крају вештак — стручњак потпоручник | Иван јЈереминчов изјавио је да би бомба која је отета терористи Вангту Китавозу вероватко убила органе Државне (безбедности да 'није благовремеко – била – избачена кроз прозор у двориште.
Суђење се наставља у недељу у 9 часова гавршном речју јав“
ног тужиоца. Љ. М.
|ФУ
СПОРТСКИ
Ђон, 28 децембра (телефоном)
аоуонанудо а к аочамаванаиваннацамалавиина,
ТИ ШТАМПА У ЗАПАДНОЈ НЕМАЧКОЈ ИСТИЧЕ ВЕЛИКУ ВРЕДНОСТ НАШИХ ФУТБАЛЕРА
Целокупна западнонемачка штам.“
па, а нарочито · спортеки – листови доносе опширне извештаје о досадашњим утакмицама наших клубова који гостују у Западној Немачкој,. У свим извештајима истиче се класа југословенског. футбала и, нарочито њихово велико техничко знање.
„Ди велте један од највећих западнонемачких листова, под насловом „Тито има добре футбалере“ пише:; „Југословенски . тимови су без иједног изузетка показали како је футбал у њиховој земљи постао јак."“ „Дер фусбал“ један од најпопуларп,ијих спортских листова доноси извештај о свим утакмицама наших тимова, Под наслопом: „Ови партизани треба поново _ да дођу“ лист истиче да је тим „Партизана“ у Келну „демонстрирао фини елегантац футбал, и приказао обиље техничког знања, владање лоптом и осећање за њу чак и акробатику. шШта 'нам је свима импонирало; начин Београђана којим 'се они опходе са лоптом. Изгледало је као да им је лопта везана за ногу и као да се шетају како хоће између сво. јих противника. И њихова техника је, без претеригања, артистичка. Ови партизани владају лоптом, простором и самим собом. Била Зн ра-
ЖжИивотТ
усукоу ии уу анснос н ониацуаниноониина
дост гледати их, „Партизан“ се није само свидео, већ је и импонирао, %н „може понова доћи кад тгод хо“ е. ј
Исти лист истиче да је „Црвена звезда“ у Хамбургу приказала технички готово савршену игру и пише: ' „Могли смо се о тој екстра класи осведочити иако се гости нису довољно залагали, а делимично су 'рђаво шутирали. У погледу технике приказали су они право чудо," Исти лист истиче пврло добру игру „Хајдука“ са „Диселдорфом“, као и технички дотерану игру „Сарајева“ у игри против „Рај тера“,
„Келнише рундшау“ под насловом „Београдски „ЏШартизан" је екстра класа“. Пише: „Ово је футбал рекао је један од одушевљених пПосматрача који је седео на трибини иза мене, и који није могао, д поред свог страха за ФЦ „Келн“ са; крити своје одушевљење за игру београдског тима, Ја мислим да је тај човек имао потпуно право, јер је оно што су нам показали футба• лери из Београда заиста првокласан и изванредан футбал“,
Исто тако и лист „Дер кикер“е доноси извештај о утакмицама свих наших тимова и истиче њихову из-
ванредну игру. С, ГЛУМАЦ
КОШАРКАШКИ ТУРНИР У САН РЕМУ
„ЦРВЕНА 3 ЗДА“ – „УРАНИ : “47:31 (27:15)
Сан Ремо, 29 децембора Јуча је почео међународни _ ко. шаркашки турнир у Саџ Рему пз комо учествује и првак Југосларије „Црвена звезда". У првом су срету с скипом, ,.Ураније" из же.
„неве „Црлена зпезда" је убедљиво
победила са 471:31 (21:15) и тако се реванширала – за – недавни _ пораз приликом гостовања – у – Швајцарској, '
Италијанска екипа „Борлети'“ по. Седила је у великој борби, тек у
последње о две хмирфуте. игре. „„Расипт" из Брисела са 50:43 италијански спортски Листови
врло повољно коментаришу висоху победу ,Црвене звезде“ кад швајцарском екипом која „није бипа 38 потцењивање",
Четири победе кошаркаша „Младсети" у Француској
Париз 99 децембра
На турнеји по јужној Француској кошаркашка“ скипа _ .„Младости" из Загргба победила је у свим досалашњим · сусретима. — У Тулону је победила „ИСАМ!" са 49:2, а У Мгреељу СМИЈХ са 49:33. У, Мон. пељоу ,„Мпадост" је савладала финалисту укиверзитетског првеиства
Француске – АИК са 46:37. – Своју најзначајкију победу „Младост"“ је постигла против екипе АКМ _ из
финалисте о прве!ства Француске, После врло житзе и узбудљиве игре Загрепчани _ су победили са 61:55., Француска спорт ска штампа истиче одличну игру југословенских · кошаркаша,
БЛЛЕР СТАНКОВИЋ
Клермонферана,
Бг витИЧчКОг НАПА-
ДА НА СУДИЈУ ОСУЂЕН НА ЧЕТИРИ МЕСЕЦА ЗАТВОРА
Пред Другим среским судом у Беосграду јуче је одговарао футбалер Борислав Станковић, члацп „Графичара". балског клуба ,„Сењак" која је одиграна 1 новембра између београдских – тимова – „Графичара" и „Железгичара“ судија Драгослав
1 Рашковић искључио је из игре де-
сног бека „Графичара' Станкогића због неспортског поташања. На то га је Станковић фигички напао и нанео му повреде по лицу.
У доказном поступку који је ју“ че пред Другим среским судом трз= јао пуних седам часова утврђена је кривица Станковића м он је 2а усињено дело кажњен са четири месеца затвора,
Ова казна је правилно одмерена јер су у последње време знатно учестали напади футбалера на судије,. Тако се број од 70 оваквих случајева у прошлој години повећао ове тодине на око 90.
| | |
ЦЕРАЈ И МИХАЉУЋ
СТИГЛИ У САО ПАОЛО
· Сао Паоло, 29 децембра
Јуче су стигли у Сао ПЏаоло југо- :
словенски атлетичари Здравко Церај и Фрањо Михалић, који ће са још око 2,300 атлетичара учествовати 31 децембра у поноћној трци „Сао Силвестер“,. Ова трка с>е одржава већ 26 година.
ШАХОВСКЕ ВЕСТИ
У ХЕСТИНГСУ ВОЛЕ ГЛИГОриЋ и ШМИТ
Лондон, 29 децембра
Једна од најинтересацтнијих партија која је епноћ одиграна на турниру у Хестикгсу била је партија између југословенског велемајстора Глигорића и Немца Лстара Шмита У 52 потезу протисници су се споразумсли на реми. Шмит је, пошто
је на почетку имао знатну предност, упао доцни'е у клопку коју му је Гли.огић поставио и изгубио изгледе на побеоду. Посла овог кола на тобеоли РолА Ртчгоулич и Пг
У партији трећег кола са Доне- | ром глигорић о има зпансе на по- ! беду.
% ' Матаповић први, а Милић ! други на турниру у Бечу.
Ђеч, 29 депсмбра
Јуче пре подле одржане су прекинуте партије из првог и _друго: кола Резултати: – Милић—Пилциц 1:0 Пилник је прелао партију без џаставка, пошто се уверио да је позиција безнадежна. Коп—Ккопач 0:1, цанал—Бени реми, Келер—Ма-
тановић 0:1. Предиост од једног пе-
г шеака Матаковић је претворио у леНа утакмишт за пехар Фут- ! у ии је пр р
пу победу. Пилпик—Матанопић 0:!, Ппрецизном игром у завршници Ма тановић је са фигуром више лако добио ову партију. Бепи—Релштаћ реми, корач—Ханал прекинуто. ·Синоћ је настављено треће коло Резултати су следећи: МатанолпићКасталди 1:0. У сицилијанској од· брани Касталди је повукао један рискаптсол потез који је Матановић осујетио, осројио квзалитет и победио већ у 25 погезу копа—Пилник 0:1, Капал—Милић 'реми. Отварање је било каорокап. Милић је лошао у пасивнију позицију пошто је про· пустио да блокира центар. У даљем току игре он је упорном одбргном спасао реми.
Пласман после трећег кола“ тановић 3 поена, Милић 2'%, пени 2 (1), Ковач 1 (2) итд.
пополо
МаЛлок ОВОГОДИШЊЕ ИНВЕНТАРИСАЊЕ У ПРЕДУЗЕЋИМА — ЗНАЧАЈАН ДРУШТВЕНИ ЗАДАТАК
Од првог јануара 1952 године, наша привреда чини нов крупан корак напред, радни колективи, преко изабраних радкичких савета И управних одбора, преузеће од др жаве нове функције у управља= њу предузећем, нарочито у погле“ ду финансиског осамостаљења. Више неће . бити буџет она централна каса у коју је одлазио скоро сав вишак рада, а била. је отворена сваком предузећу да из ње узме и покрије, према – потреби, гуситке. фФинансиско осамостаљење није досад могло да се спроведе јер нисмо имали уопште никакве економске цене, ни за сировине, ни за полупроизводе, – ни за _ производе. Свему су цене одређиване административним путем,
Од првог јануара 1952 годин државни органи неће више одређива=
| ти цене сем извееном броју сиро-
Рина и, полупроизвода (за које су, међутип(а. цене такође одређене У висини економских цена). За све остале производе цене ће се формирати на слободном тржишту деловањем закона понуде и потражње. из речника наше економике брисаћђе се низ појмова који више неће постојати као: ниже јединствене цене, више јединствене цене, цене израчунате на основу фактора, комерцијалне цене итд.
Посебним решењем које је објављено и преко штампе, одређене су осповне цене извесном броју сировина и полупроизвода. Осталим сировинама, полупроизводима и роби која није обухваћена огРим решењем цене ће се формирати на тр жишту,
Али на дан првог јануара 1952 године налазиће се огромне количине сировина, помоћног материјала, полупроизвода, готових производа и остале робе у залихама предузећа. Ове залихе претстављају – средства предузећа – Којима она управљају. Та средстра морају такође да се изразе у линарима. да Си се знала њихова укупиа“ висина, Она је данас у предузећима, у већии слу“ чајева, израчуната и изражена по нижим. јединственим ценама или по цени коштања. А у цени коштања су урачунате плате по постојећем систему плата, без претпиости прег кранбених и иплустриских. бонова,
а материјал је рачупат по пижим јединственим пенама Овакво изгачунавање и исказивање не даје
праву слику средстава којима предузећа располажу, Због тога ће се на дан првог јануара прерачунати
| |
1 ж
све постојеће залихе у предузећима на нове цене.
Министар финансија ФНРЈ донео је посебно упутство о начину прерачунавања на нове цене. Оно се ослања у првом реду на годишњи попис инвентуру која се врши 31 децембра 1951 године. Такав се попис, иначе. врши сваке године. Он, међутим, ове године дсобија нарочити значај јер ће се на основу њега утврдити колика су стварна обртна средства предузећа и то на основу економских цена, а не административних. Баш та чињеница, од које увелико зависи правилно пословање предузећа, поставља пред радне колективе, радничке савете. управне одборе, а и пред партиске и синдикалне – организације У предузећу, посебне задатке.
Пре свега, правилно и тачно пословање, – почев од првог јануара 1952 године, зависи у првом реду од тога да ли ће попис Сити извршен на време — у мањим предузећима # децембра, у већим џредузећима евентуално са неколико дана закашњења, и да се непосредно – после пописа средства прерачунају на нове дене. На основу благовременог утврђивања стварног стања и нових цена, као и разлике између старих и нових цена, предузеће може благовремено да одреди своју финансиску политику. Оно може одмах да утврди како стоји са средствима и да ли му треба кредита, Оно може одмах да испита тржиште у погледу формирања нових цена својих производа, јер има већ све потребне елементе у рукама. Такво предузеће може да утиче и на формирање цена сировина и материјала које оно набавља. јер је оно у предпости пред осталима, која још нису у стању да саставе своје калкулације. Попис, разуме се, мора бити извршен у целини и тачно. Искуства из прошлих година су показала да многа предузећа не врше стварни попис, већ једноставио залихе које су исказане у књигоподству узимају као тачне. Наравно да би:та“ кно начин пописивања сада могао да има далекосежне негативне последице. узмимо само као пример да У једном , предузећу – буде – пописана извесна количина одређеног материјала, која стварно не постоји а нова економска цена таквом материјалу буде висока, онда ће пре• дузеће да погрешно израчуна сво• ј. обртна средства, тражиће непо•
|
ж
требне кредите за које ће да плати камате и то смањује онај део акумулације који му припада. искуство из ранијих година, такође, показује да многа предузећа настоје да сакрију вишкове и мањ“ кове у залихама, пронађене при“ ликом пописа. Овакво сакривање, на прелазу у нов привредни систем, имало би последице доцније када би му се ушло у траг, Пракса ранијих година је забележила случајеве да су настојали да сакрију вишкове пронађене приликом по= писа сами руковаоци њматеријала, а доцније су се лично користили таквим резервама и слично.
Све такве покушаје треба ове го• дине одлучно отклонити да би предузећа закорачила у нови самостални живот са чисте и јасне плат форме.
Појавиће се понекад тешкоће око самог пописа: недовољна стручност пописних комисија, евентуално недовољан број људи могао би да 0 дужи попис. У. неким предуезћима која располажу – великим бројем разних врста сировина, материјала и производа, појавиће се тешкоће, јер је обиман посао при прерачунавању на нове цене,
Од радничких савета и управиих одбора посредно, а од директора предузећа и руководилаца рачуно“ водства непосредно, зависи правил, но и благовремено пописивање и прерачунавање на нове цене. од њих у првом реду зависи да ли су пописне комисије довољно стручне и да ли ће обезбедити друштвене интересе приликом пописа и зре
рачунавања. Шефови – рачуноводства, · односно шефови књиговодства, који у но•
вом систему имају сасвим друга= чији и одговорнији задатак но што су га имали у досадашњем, при ии вентарисању о имају 'посебну – одговорну улогу, Код шефова рачуно• водстава се на крају пописа прикупља сав материјал. С обзиром џа они располажу целокупном евиден. цијом свих материјалних вреднзети у 'предузећу, у могућности су да најкритичније, најдетаљније и до“ кументарно пронађу сваку евентуалну меправилност, да на њу укажу и да је отклоне, Упутство које доноси Министар финансија ФНРЈ наглашава посебно дужности дирек тора и шефота · рачуноводства Због важности опог пописа партиске и синдикалне организације треба да помогну управама преду“ зећа да успешно савладају овај одговорни друштвени задатак.
: _——____________________________________________-_.
ПОЗОРИШТА
ЈУГОСЛОВЕНСКО ДРАМСКО ПОЗОР}·ЏЦТЕ (7,30): „Јегор Були, чов“
НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ НА ТРГУ РЕПУБЛИКЕ (3): „Веселе жене Виндзорске“; (8); „Много буке ни око чега"
БЕОГРАДСКО ДРАМСКО ПОЗОРИ“ ШТЕ — благајна Теразије 35 (7.30): – „Сламни ш 4 ХУМОРИСТИЧКО ПОЗОРИШТЕ дворана биоскопа „Београд“ (8): „Весни Теофило" ПОЗОРИШТЕ ЛУТАКА (МАРИОГНЕТСКО) НР СРБИЈЕ — Топличин венац 23 — (4): „Паја-Патак'“ ГТРАДСКО ПОЗОРИШТЕ ЛУТАКА — 7 јул 71 — (4); „Црвенкапа“ ДЕЧЈЕ ПОЗОРИШТЕ „БОШКО БУЖА“ — сала Коларчевог унилерзитета — (3): „Мачак у чизмама“ ФЕСТИВАЛ 'К.У.Д. БЕОГРАДА Сала Синдикалног дома (Немањина 20) — (8): Концерт инструменталне музике ~
вБнОоскОПИ.
БЕОГРАД (10, 1, 3, 5): „Ћутање ,је злато" (француски) БГАИ С ф о њ а И 9 # „гоепиђе Сегапи"“ гамеричкиј СЛАВИЈА 0 2 « 6. #): „Маноа" «француски) : | ЗВЕЗДА (10, 3, 5, 7, 9: „Манон“ (француски) ЈАДРАН (10, 3, 5.30, 8): „Госпођа Бовари“ (амерички) : КОЗАРА (10, 3, 5.30, 8): „Госпођа Бовари'' (амерички) 20 ОКТОБАР 1 (10, 3, 5, 7, 9): „Господин Емануел" (енглески) 20 ОКТОБАР | ( 4, 6, 8). „ оспо пивн Емануел“ (енглески) АВАЛА (2, 4, 6, 8): „Удовица из Ве] топ Гепа" (амерички) КОСМАЈ (2, 4, 6, 6): „Ћутање је | злато“ (француски)
П КАН (%, 4. » : „Обала" (ен. тлески) ТА (4, 6, 8): „Господип Бокер' ! мегички) ТЗАМНОВАШ (3. 5 7): „Ловиђења · з тднИ (езтруеину
СТИЂАК (3, 5, 7): „Кад се Вили врађа кући“ (амерички)
|
|
| У ЗЕМУНУ 7
асловодА (3, 5,15, 7.30): „Булевар сумрака" (амерички).
"'·' : М ужњ 4 „Прена " Фор рарино краноруричо
СУТЈЕСКА. (3, 5, 7): „Освета црвене вештице“
ВОЈВОДИНА (3, 5, 7): „Љубавни снови“
РЕПЕРТОАР НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА НА ТРГУ РЕПУБЛИКЕ
од 31-ХП до 6-1
„Покондирена тиква"; уторак — гнема – претставе; Среда (8): ,„Травијата“, тгостовање Тита Скипе; Четвртак (1): „Фауст", тостовање Соње Фабић, оперске певачице; Петак (3): „Мадам ЂБетерфлеј", претстава у корист Синди! кално педружнице Нар, позоришта; пПетак (8): „Раскреница'"; Субота (8): ! Гореки вијенац'; Недеља (3): „Горски вијенац" (откупљено); Недеља (0): „Лабудово језеро".
Понедељак (8):
РЕПЕРТОАР БЕОГРАДСКОГ ДРАМСКОГ ПОЗОРИШТА
од 31-ХП до 6-1
Понедељак — нема претставе; утопак (1,30): „Скуп“; ф а
среда (7,30); „'На-
посланик"; – четвртак | (7): трговачког путкика'"; „Инспектор је дошао'";
1 _ Е'. б): субо-
а | (7): „Смрт трговачког путника".
Благајна улазница у згради поз0ришта ралит сваког дана од 9 до 19 и од 17 до 19,30 часова,
Сппштипкалне подружнице и блика могу добити улазнице како за претставе у току дана, тако и за целу недељу унапред.
Цеоне улазница:' за „Сламни ше-
шир“" а „Смрт трговачког путника" |
30, 50 ег 79 дин.; за све сетале претстазо по 25, 35 и 50 динара.
Ђ 3301 1-1
бар" у Жоелезнику објавила је извршење годишњег плана фа“ брике. И поред разних објекти“ впих тешкоћа које су се током године појавиле у овом радном колсктиву, пожртвованим – залагањем трудбеника и руко“ водилаца фабрике плански за“ даци предвиђени За ову годи-
ну извошени су пре рока
ПРОДАЈА ДРВА И УГЉА
ДОМАЋИНСТВИМА ЗА ОГ-
РЕВ ВРШИЋЕ СЕ НА ДО. САДАШЊИ НАЧИН
Саопштење Сгвета за промет робе Владе ФНРЈ
|
БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ |
| фронта жена Београда даје за про-
Ђ 3302 1-1)
пстак ;
(7,30): „Сламни шешир"; недеља |
пу“ |
После 1 јануара 1952 године |
продаја огревног дрвета и у гља за огрев – домаћинствима вршиће се на досадашњи – начин, т, ј. по утврђеним нижим ценама и у одређеним количи“ нама.
Питање | регреса — предузећа биће решено посебним решењем овог Савета.
Иизишао је из штампе нови број
лист Савеза бораца Народноослободилачког рата, на 8 страна новогодишњи
лић — Велики дани; коњхоџић -– Кроз логоре; поте пуковник – Ахмет Ђонлагић „Црвена застава" — најбољи колоктив војне индустрије; Чедомир – Миндеровић — Да – живи Прва пролетерска!
Овај број илуструју наши поанати ликовни уметници: Пиво Караматеевић, Ђорђе Андрејевић-Кун, Милорад Ћирић, Франо Шимуновић и друти.
Поред – пести сз оргапцизација Савеза бораџа, „Црвена звезда" у овом броју доноси и новости из ратне технике и записе з листова партизанских јединица.
ГОДИШЊИ ПЛАН ПРЕРОВА Данас, 20 децембра у 11 ча“ сова сирела фабрике тешких а“ латних машипа „Иво Лола Ри-
| соба бр. 1.
! средње Гфранцуског
116 до 18 часова.
| Радио Беорад .
·.АЈ'} ·}'Ј'“
РЕПЕРТОАР ХУМОРИСТИЧког ПОЗОРИШТА
од 31-ХП до 6-1
Понедељак — нема претставе; ут' рак — нема претставе; среда: „Мо- ја беба"; четвртак: „Ђесни 2 ло"; петак: „Код белог коња'; субота: „Код белог коња; недеља нома претставе. у „
Продаја улазница . на“ дан. “ ставо и за целу недељу унапред на. каси П Сиоскопа „Београд“ од 10–
и од 171—20 часова. Цена У од 35—00 динара. Почетак. у 20 ' сова, Ђ 3309
КОНЦЕРТ МИРКА ДОРНЕР И АЛЕКСЕЈА БУТАКОВА
у
Послопница за културно зф← ке приредбе НРС приређује у пет 4–1 ток 4 јамуара у 20 часова у дво- раки Коларчевог кародног ивергитета копцерт Мирка Дорнера, виолончело и Алексеја Бутаковра, кла- “ вар.
На програму: Бах, Семјуел, ЂВарпеп, Дебиси, Маинарди. и Бохуслав Мартину. ШЈ
Улазнице на благајни Коларче- · вог нарддног унитерзитета, уд
. оззт 14 А
КОЛАРЧЕВ НАРОДНИ | УНИВЕРЗИТЕТ
педељни преглед предсрања _од 31-ХП о до 6 јануала 1952 —
њ +И Понедељак и уторак нема преда=«. вања. Среда; Др Властимир Црнче “ таћ, ванред. професор Пољопривед. “
факултета: Конзервисање хране“ :
боким – смрзавањем – (га _ филмом) четвртак : 18,15: – Михајло Мар 1 псистент _ Филозофског _ факул.:
Глапне стапе разпоја сапремене ло- _гистике; петак 18,15: Арх. Бошко тТомић, професор Техн. високе шко= ле: Ренесанс у Италији (Флоренци= ја, Рим, палате, цркве итд.) са прог “ јекиетама; субота 18,15: Др Светозар. Радојчић, професор Униперзитета: Гезе дубропачке и старе српске У_ метности (са пројекцијама) ту
Ђ 8&8·1'„·!·.1
4 -
ПРИРЕДБЕ
Градски одбор“ Антифашистичког славу нове голине Велику приредбу за претшколску децу са одабраним програмом. Приредба е се одржати на Коларчевом универзитету 31
децемба, почетак у 16 часова. Ђ 3306 141
ФЕСТИВАЛ К.У.Д. БЕОГРАДА
КОНЦЕРТ ИНСТРУМЕНТАЛНЕ МУЗИКЕ У СИНДИКАЛНОМ ДОМУ
Данас у окгиру Фестивала кул турно-уметкичких доруштава Ђеограда солистичке секџије КУД „ АбраШевић" и „Иво Лола Рибар“" приређују Концерт инструмепталне музике, Почетак у 20 часова. Улазнице на благајки, Ђ 3304 1-1
ОБАВЕШТЕЊА Продавнице дувана на територији ј
Београда и Земуна биће отвореџе на дан 30 и 31 ов. мца, док ће на , дан 1 и 2 јануара 10952 год. бити затворене. Ђ 362 1-1
дбавештапају се добровољни да-
васци крви да Државни завод за транефусију крви неће примати даваоце на дан 29, 30 и 31-Ж1-195] године услед селидбе.
Истовремено се извештавају даваоци крри дла се просторије Запода од 1-1-1952 године налазе У Светосавској улици бр, 39 партер,
Б 3306 1-1
и
планинарски савез Србије одр- Р жава своју редовну скупштину У ф Нишкој Бањи 30 и 31 децембра на којој ће се резимирали . досадашњи рад Савеза а нарочито у јубиларној 1951 тодИиНнИ. Ђ 3300 1-1
САОПШТЕЊЕ Југословенског државног речног бродарства
Почев од 31-ХП1-1951 — на – линији Беогад — Велико Градиште и обратно брод саобраћа само средом, а брод на ликији Беотрад — Прахово и обратно између Београда И Вел. Градишта пристаје на свим местима тде пристаје брод линије Ђеоград — ВБВел. Градиште и обратно, Ђ 3305 141
ТЕЧАЈЕВИ СТРАНИХ ЈЕЗИКА
Дом културе | рејона вршиће од 2 до 3 јаиуара у ограниченом броју „ упис нових слушалаца за почетне, 7
и тише течајеве снглеског. | и немачког језика, Чи- | бр. 7 од 10 до 12 и од 4
Љубина в 3210 1-3
ка
ПРОГРАМ ЗА НЕДЕЉУ, 3) ДЕЦЕМБРА. 1951 ж 5,35
5.30 ~ Почетак – програма шпанска забавна музика 6.00 Јутарњи – концерт ж 6.30 Ведре мелолије % 700 Вести Ж 7.05 Ла« ка оркестарска музика ж 7,30
Дупачки сркестар Београдског гарпизона свира, диригент, пот | пуковник – Вацлав – Мали ж 800 :
вести и преглед штампе ж 815 Песме сг игре народа Југославије ж 840 Солистичка музика %# 9.00 Новогодишњи дечји карневал
10.00 Спорт % 10.10 Недељни сим= фониски концерт 11.15 Народ– не песме Ж 11.30 Наши савреме= ни писци — Меша Селимовић Приповетке Ж 11.50 Масовне песме %Ж 12.00 Водостање ж 1220 Подневни концерт лаке музике з 13.00 Вести : 13.05 Петар Чајковски: Свита из балета Шчел« 13.30 Народне песме
дар 14.30 Домаћа зика % 15.00 Вести %Ж 15.10 Дела романтичара %Ж 1530 _ Календар Радио Београда %Ж .15.35 Забавни концерт %Ж 165 Луцијан Марија, Шкерјанц: Драматична . уверти= ра Ж 16.30 Песме из п
комада %Ж 17.00 Вести Ж 1710 Му= зика за итру Ж 18.00 Кроз нашу земљу и њену историју — Гор- · 18.20 Квартети из
родне песме и игре по жељама %Ж 20.00 Весело вече Раз цио Београда Ж 21.00 Пренос 1 цела“ концерта Тите Скипа, з векот тенора, из дворане К чевог и;р. универзитета Ж
за гудачко саставе Ж 231 сије . Радио Вести , 1
РАДИО ЈУГОСЛАВИЈА | : 236,6 метара – р Програм за недељу, 30 децембра ·
10.00—10.20 'Народне песмо ц и | гре изводи народни ' оркестар % 10,20—10.40 Одломци . из. опорег „Кавалерија рустикана" од'пиез, тра Мескињија %Ж 10.40—11.10. Воја пођоиске илродне песме и игре ж о Пл Оркестарски кКолцерт %Ж 11.25—12.00 Недељћа емисија лаке музике