Борба, 19. 10. 1952., стр. 2
“ и
њ =
УИ е
%; ф к ја ћ
дт
јединсшво Паршије — основ наших победа
Југословенска комунистичка ипартија стојећи чврсто на принципима Марксовог социјализма ,и његове новије, савремене фазе развитка обиљежене Лењи,новим именом, узела је одлучан и револуционаран курс у борби против совјетске псеудосоци'јалистичке идеологије и импе' ријалистичке политике, за очување својих основних маркси“ стичких и револуционарних позиција и извојеваних тековина „социјалистичке револуције. Наша Партија је борбом против совјетске империјалистичке идеологије савладала један велики историски задатак, јер је мобилишући југословенске народе успјела да одбрани нацио“ налну независност и очува тековине социјалистичке револуције, за чију су побједу дате тешке жртве. Она се у одбрани револуције и социјализма није зауставила на теоретским дискусијама, него се је смјело прихватила нових њ револуционар“ них мјера у изградњи социјализма и стварању нових социјалистичких односа. На тај начин она је отворила нове путеве социјализма, који означавају епоху за наше народе, и тиме уноси нове елементе тео“ рије и праксе у свјетски обаднички покрет, Ту националну и интернационалну улогу, која је дошла и као посљедица цијелог једног склопа историских окол-
ности, Партија је извршила и извршава – захваљујући ( новим политичким путевима освијетљеним Титовом мишљу.
Партија је у борби – против совјетске идеологије још више учврстила своје јединство, јер се кроз ту борбу ослободила руске „социјалистичке" праксе и руске интерпретације маркси“ зма која је запљускивала наше редове. Баш захваљујући своме јединству Партија је извојевала пуну идеолошку и политичку | самосталност и чистоћу својих редова.
Југословенска социјалистичка пракса, као што напомеџух, пру жа убједљив и конкретач доказ напредним људима у свијету, а у првом реду радничкој класи, о предности социјализма и над буржоаским системом уређења и над друштвеноокономском праксом у Совјетском Савезу, Она указује да руски „социјализам“ не помјера човје чанство – напријед, не помјара социјалистичку мисао, не отвара перспективе радним људима свијета у борби против експлоатације и поробљавања. Испоставило се да се цијела та иде„ологија и пракса. која. је с њом повезана и чији је она израз претворила у један, контрареч волуционаран бедем иза кога су се ушанчили непријатељи га“ предног човјечанства.
Предавањем фабрика радницима, претварањем државне социјалистичке својине у општенародну имовицу стварају се нови, социјалистички односи и ударају чврсти темељи у даљем развитку социјалистичке демократије. Таква демократија, заснована на таквим економ ским и друштвено-политичким односима квалитативно се разликује од буржоаске демократије, чије економске темеље са чињава приватча капиталистичка својина, и баш зато – има над њом историску предност. и даље, она се квалитативно разликује и од совјетске „социјалистичке" „демократије", јер су тамо односи међу људима и на-
ЦИјЗМЗ засновануи ва експлоатадији,, у чијим осногама лежи државна капиталистичка сво-
јина, експлоатацији која је до стигла врхунац и попримила најразвијеније форме и дејство како по интензитету тако и по броју експлоатисаних. Југословенска социјалистичка демокра тија укључује у себе и економску и политичку демократију и самим тим претставља најразвијенији облик односа у савременом свијету, и као таква има своје историско мјесто. оправ“ дање и будућност. У оквиру и на бази те и такве демократије стварају се претпоставке за раз витак личности у свим прав“ цима. , Југословенски социјализам и цијела друштвено-политичка џракса у Југославији пол
ређена је интересима човјека, насупрот о пракси у капитали“стичком и совјетском _ систему
гдје су човјек' и његова слобода подређени интересима владајућих класа или каста. Борба за човјека, за његов разви“ так била“'је и биће увијек у цен тру пажње и свеукупне дјелат-, ности наше Партије. Општенародна имовина којом управљају сами произвођачи је сте досад најразвијенији облик социјалистичке својине и најприкладнији облик уједињавања радног народа и усклађивања односа производње са карактером производних снага, које искључује класне сукобе. То је пут да друштвени односи људи постану. њихово сопствено дјело, Захваљујући таквом карактеру – општенародне – имовине створене су широке могућности и перслективе за, даљи развитак потенцијалних производних снага у интересу друштва као ијелине. Само такав облик сво“ е и начин њеног управљања дијалектички укида подређенм положај радничке класе, доводи је на управу У пуном смислу ријечи. Због нових функ“ дија подвојеност радничке кла сое у друштву ишчезава, она се идентификује са читавим радним народом и узима на себе
Митар БАКИЋ
улогу претставника · претежне већине друштва и заштитника његових интереса. У томе је суштина њеног историског пута, — да се од класе пролетера, најамника, 'претвори у нов друштвени фактор који води ка ликвидацији свих основа економске и друштвене експлоатације. У томе је и суштина социјалистичке револуције и њена квалитативна – разлика од свих о досадашњих – социјалних револуција, у којима је једна класа смјењивала другу задржавајући експлоатацију.
И даље, општенародна имовина у социјалистичкој Југославији је једини могући осао» на коме се изграђује – братство и равноправност међу нагшим народима. Ту свакако треба узети у обзир. и остале – друштвенополитичке мјере које су управљене у том правцу. Јер на само таквој“ имовини и њеној апсолутној доминацији у свим областима – привреде и на таквим односима у производњи, могућан је слободан и демократски развој нација. То је пут који води ка сливању нација, учвршћивању њиховог јединства у социјалистичком смислу, јер та кви односи својине онемогућавају – егзистенцију и развитак уских националистичких концепција и разних контрапеволу ционарних струјања. Натпротив. приватна својина у капиталистичком свијету и државза капиталистичка својина у СССР-у су баш економске претпсставке националних – сукоба и напионалног угњетавања, јер и јелна и друга својина теже проширивању и експанзији на рачун других нација. То потврђује пракса. У Совјетском – Савезу градуира национално угњетавање, које у заоштреним – ситуацијама добија облике физичког уништавања. Изјаве Маљенкора и Берије са трибине ХТХ кон греса о братству и равноправности народа у Совјетском Савезу дјелују као најодвратније лицемјерје, јер је свакоме познато, а поготово Берији, да су тамо читаве нације разбијене и расељене.
Данас је у савременом свијету – национална – независност постала један од најактуелнијих проблема и главних политичких захтјева савременог ч0вјечанства. То је захтјев не само колонијалних народа него и једног дијела европских земаља које су националну независнодт и државну самосталност извојевале прије сто година.
ЈХакле чињеница је која се не може. . демантовати--да најпро= гресивније социјалистичке идеје суверено доминирају У Југославији и конкретизују се У пракси друштвених односа. То ново прогресивно и свијетло у друштву уопште дјелује у овом дијелу | Европе као самосталан фактор и има историјску перспективу, и то му одређује и друштвено-историску улогу. То је оно битно што чини суштину наше националне независности и што одређује мјесто и улогу Југославије У међународним односима.
Југословенска друштвено-политичка стварност изражава и борбу – латентних ињвотворених противурјечности савременог друштва уопште Она је дио те борбе, тог јединства противрјеч ности, друштва као цјелине.и његов идеолошки најразвијенији облик. У њој се манифестују и у њој су нашле израза прогресивне и ослободилачке иде-
је данашњег друштва и ствара-
лачка пракса милиона људи ши ром читавог свијета. Снаге које ланас теже нозим односима, ко-
је се боре за мир и демократију, пружају моралну и политичку подршку Југославији у њеним општељудским настојањима, у њеној борби за очување националне независности. Јер се интереси тих снага поклапају са општим тежњама и интересима социјалистичке Југославије. То су главне компоненте наше политичке борбе за очување националне независности, у томе лежи и гаранција наше побједе.
У овим великим историским и непрекидним биткама за социјализам и независност Југославије одлучујућу улогу одиграло је јединство наше Партије као трајни чинилап у њеним редовима. Без одлучне и револуционарне борбе спротив коминформизма, без њених револуционарних | мјера У нашој пракси, без јединства воље и за једничких циљева, наша Партија би се идеолошки и политички распала и претворила би се у пету колону совјетских империјалиста а народи Југославије доживјели би тешка морал на понижења и физичко уништавање. Пређени пут од У-тог конгреса до данас значио је за нашу Партију и за наше народе је дну огромну историску дистанцу, коју смо прешли уз најбећа напрезања. Партија се у овом периоду прекалила, учврстила своје јединство. проширила своје редове У борби за нове односе, за даљи социјалистички развитак _ Југославије. Она је из својих редова најурила агенте, капитуланте, каријеристе и разне покварењаке и декласиране елементе уједињене на политичкој платформи совјетске идеологије и империјалистичке политике. Увјерили смо се кроз праксу борбе да између агената совјетске империјалистичке идеологије и потучене буржоазије постоји сродност интереса изражена у 32 једничкој акцији против социјалистичке Југославије.
Народи Југославије пружили су своју пуну моралну и политичку подршку Партији у њеној борби против непријатеља социјалистичке Југославије. По расло је и учврестило се јединство наших народа и разрасле су се његове стваралачке снаге у изградњи социјализма.
На У конгресу Комунистичка партија Југославије демонстриране у пуној свјетлости сна гу и монолитно јединство сво“ јих редова и дубоку приврже“ност својим народима и револуцији. .
Половина чланова већа произвођача Војводине биће задругари
Нови Сад, 18 октобра
Пленум Савеза земљорадничких задруга Војводине распразљао је данас о претстојећим _ изборима за народне одборе. Прет седник Савеза Владета _ Савић упознао је пленум са значајем ових избора који су за задружна газдинства у Војводини од аособите важности будући да се 57 од сто војвођанске земље налази у социјалистичком сектору и ла 50.2%% од укупног броја чланова већа произвођача. који ће се бирати, отпада – на чланове земљорадничњих, односно сељачких радних задруга
Нарочито се расправљало о оном месту у изборном закону у коме се одређује број мандата према дохотку и у којем се доходак са окућница рачуна У приватни сектор А К
Разноврена ПполишШичка, кулшурнопросвешна и споршека акшивносш
омладине Поморавског среза
Велика Плана, 18 октобра
Омладинске организације Поморавског среза развиле су штироку и разноврсну делатност у част Шестог конгреса КПЈ Уколико је ближи дан почетка Конгреса — утолико је и активност омладине све живља и разноврснија. У великом броју села омладинци и омладинке активно ра-
де о на – спремању позоришних комада, фолклорних група, -У“ ређењу – сеоских – читаоница и
књижница и слично У Доњој Ливадици омладинци спремиту програм за свечано – отварање сале задружног дома. Омладинске организације одлучиле су да до Шестог конгреса у сваком селу организују по два предавања за, омладину. У седам села већ је одржано по једно предавање. Ових дана отпочела су разноврсна фискултурна такмичења омладинских. организација. Омладинци су схватили да се са футбалом не исцрпљује – сва фискултурна делатност, па су почели развијати и друге гране спорта; бацање кугле и бомбе, трчање, одбојку и стрељаштво. До сада је створено седам омладинских одбојнашких екипа које се спремају за учешће на среском такмичењу, које ће се одржати на дан почетка Конгреса. Сада су на срезу у току гакмичења стрељачких дружина у којима учествује и око 300 омладинаца.
Знатан број омладинских ор-
ганизација почео је да се бави и проблемима унапређења пољопривреде. У неколико села омладинци раде на огледним парцелама, а у Новом Селу, на иницијативу учитеља, омладинци ће подићи воћњак на површини од 40 ари. У селу Крњеву омладинци · припремају – пољопривредну изложбу на којој ће излагати · куниће, голубове и друго
Омладина је ових дана много активнија и на разним локалним комуналцим радовима – У селу Лозовику сваког дана просечно , ради – по 30 омладинаца на довршењу спортског стадиона. У Великој Плани омладин-• ци су уредили двориште гимназије, а у Ракинцу и другим селима омладинци активно раде на оправци путева Велики број омладинаца учествовао. је и на великим радилиш·гмма ван среза. Друга Поморавска омладинска радна бригада, која је два месеца ради.па на изградњи фабрике каблова у Светозареву, шест пута је проглашена ударном.
У току октобра и почетком
новембра одржаће се избори за:
нова омладинска руководства Припреме за изборе су већ почеле одржавањем – ширих . састанака и конференција. У Великој Плани заказан је саста нак омладинаца који, су се вра тили из војске ради њиховог укључивања у рал омладинских организација. А. ТИРНАНИЋ
БОРБА _
Политички живот република
Припреме за изборе локалних органа власти у Македонији :
Скопље, 18 октобра
За протеклу недељу у Македонији може се слободно рећи ла је била богата таквим догађајима који ће у наредном периоду од око два месеца имати одраза на читав политички живот ове републике '
Како у осталим нашим републикама, тако и У Македонији, расписани су избори за избор одборника општинских, среских и градских народних одбора који ће се одржати током децембра. Четрнаестог депембра Македонаи ће бирати – општинске народне одборе. 21-ог изабраће одборнике већа народних одбора градова и срезова. а после недељу дана даће свој глас за чланове већа произвођача наполних олбора градова и срезова Ло дана почетка ових избора остаје нешто више ол месеп и по дана“ То је релативно кратак временски период Зато су руководства друштвених организапија у Македонији већ почела са припоемама избора п клањајући им ону и онакву пажњу какву ови !·1'360[)!/1 заиста и заслужују
На саветовању у Централном комитету Комунистичке партије Македоније, коме су присуствовали и секретари среских комитета, подвучен је значај прегстојећих избора за даљи развитак социјалистичке демократије код нас, за даљи развитак
самоуправе локалних оргзна власти Секретар Централног комч-
тета Комунистичке партије Македоније друг Лазар Колишевски, који је руководио овим саветовањем, истакао 38 мигао да припреме за ове изборе морају бити у неку руку политичка школа партиских организација Свака од њих полаже ту озбиљан испит. Партиске ор= ганизације су позване да обезбеде максимум демократичности и слободе у припремама за изборе и око самог кандидовања одборника. То свакако не значи
писмМо МОШЕ ПИЈАЛЕ КОМУНИСТИМА
НИША
Ниш, 18 октобра Недавно је Градска партиска изборна конференција изабрала друга Мошу Пијаде за Шести конгрес КПЈ.“"Тим поводом друг (Пијаде је упутио – писмо комунистима МНитта“ у 'коме се између осталог каже:;
Вест да ме је нишка организација одредила за свога делегата – причинила ми је дубоку радост и ја сам уверен да ћу оправдати – поверење и очекивање нишког пролетаријата.
Ма да ће брзо иза конгреса отпочети рад законодавни одбори, ја се 'адам да ћу после конгреса наћи могућности да изађем пред нишки актив. :
Другарски поздрав Моша Пијаде.“ : Ј
Центар за рехабилитацију инвалида отвара се 21 октобра у Београду
На позив наше Владе у Југо славију је крајем 1950 године дошао др Кеслер директор Института за рехабилитацију _ инвалида у Њу Џерсију код Њујорка Он се упознао са пробле мима инвалида у Југославији и према нашим условима и могућ ностима предложио Уједињеним нацијама програм за.отварање центра за рехабилитацију.
Да би се упознали са модерним начином рада на пољу рехабилитације инвалида, из наше земље је отишла једна група од осам људи која је провела у Америци и Енглеској "ко три месеца Затим је почела изградња центра Материјал који се није могао набавити у нашој земљи добијен је преко специјалне комисије Ујелињених нација У уторак, 21 октобра, Центар за рехабилитацију инвалида У Београду званично почиње рад. У њему се већ од 15 августа налази 20 пацијената
Пентар ће моћи да прими од 35 до 40 инвалида Сем гога, у њему ће се лечити и оспособљавати за рад још 100 инвалида који ће свакодневно лолази ти у пентар
У Макелонији су завршени избори делегата за Шести конгрес
Скопље, 18 октобра
У свим среским и рејонским партиским организацијама Народне _ Републике“ Македоније завршени су избори за делегате Шестог конгреса Комунистичке партије – Југославије, који ће се одржати '2 'новембра . ове године у Загребу. Према послатим извештајима из партиских комитета, у Џентралном комитету Комунистичке партије Македоније сумирани . су резултати избора. У свим партиским организацијама НР Македоније изабрано је укупно 125 делегата за Шсти конгрес, од којих су 106 Македонци, = 7 Шиптари, 7 Турци, 2 Србина, 2 Хрвата и 1 Јеврејин.
|
да треба допустити непријатељу да искористи демократске одредбе изборног система да би продро са својим предлозима и схватањима Једино интензивним политичким радом у народу он ће бити у томе онемогућен. Брига о томе да међу предложеним кандидатима буду припадници – националних – мањина Македоније — Шиптари, Турци и други — није ни у ком случају ствар задовољења једне форме него озбиљна потреба. Наиме, у борби "за социјалшстичку изградњу домовине израстао је и прекалио се велики број свесних градитеља сацијализма баш“ из редова припадника националне мањине у Македонији. Право је зато да такви људи заузму своје место у органима народне власти, тер га својим радом и својом борбом заслужују То у истој мери важи и за жене. Партиске организације морају бити те које ће — истакнуто је на саветовању – повести рачуна да се не чини неправда према оним женама које по свом животу и раду, по својим политичким убеђењима и ставу, по својој популарности међу бирачима у селима, општинама. градовима и срезовима, заслужују да буду кандило-. ване и биране у локалне и цруте органе народне власти У среду 15 октобра Извршни одбор Народног фронта Макелоније посветио је своју седнипу припремама за изборе Да би сва најмасовнија политичка организација – што спремније и што боље приступила политич• кој активизацији свог чланства, сазван је за 22 октобар пленум Главнот одбора Народног фронта Махкедоније. На њему ће друг Никола Минчев говорити о најва: нијим задацима организације Фронта у спровођењу избора. На претстојећој проширеној седници претседништва Земаљског већа Савеза синдиката за Македонију која се припрема за понедељак, 20 октобра, у прзој тачки дневног реда размотриће се улога и место синдикалних организација у припремама за изборе, а посебно у кандидовању и спровођењу избора за веће произвођача народних одбора срезова и градова. Приступајући разради и спровођењу у живот основних поставки са саветовања у Централном комитету КП Макелоније, партиске организације почеле су да одржавају састанке који су посвећени политичком, 'идеолошком и ' организационом
раду пред изборе. Такав саста-
нак је већ одржао рејонски комитет КП Македоније – Првог рејона Скопља, дох ће се ових дана слични састанци одржати
и по осталим градовима, у среМакедо- зовима и општинама није.
Тако су припреме за успешно спровођење – избора – локалних
органа власти удариле свој печат основним политичким збибивањима у Скопљу и Макецо-
нији, међутим, не значи да су тиме запостављени остали 38 даци друштвених организација. У току су састанци синдикалних организација за избор делегата за среске скупштине Завода за социјално, · осигурање. Омладинске организације бирају делегате за Пети конгрес Наролне омладине Јутославије.,
После недеље Црвеног крста припрема се на ширем плану акција здравственог просвећивања сеоских девојака у Македонији. с- к
Пелеља, 19 октобар 1952
ЊИ И еР ииг
Писма уреднишшву
сиукоавовиновире
Да ли на селу са
••.•-••–џ·•·••··•••--······••"
мо учитељи треба
да имају специјалан додатак
Друже уредниче,
Новом Уредбом о звањима # платама“ службеника ' у проснвет“ НО'Н“УЧНО[ -службп. П„ВП дут У својој историји учигељски, аа“ ставничка и професорски калар награђен је према својој друш“ твеној улози. – То је 'и разум“ љиво, јер 'земља као што 16 па“ ша, у кК0/0]ј се поклања ОГ[Н!МЦЏ иажња и брига куатурном узди“ зању и аросвећивању народа варочато на селу, где се данас води битка за сопијалисгички преображај, правилно награђива“ ње аросветног калра долази на
прво местог
Међутим, 44. гласи: „Учитељима навршених 12 година арипада посебии лична личит:* у месечном износу и то: 10 године службе 500 дипџара, аре“ ко три до шест година службе 400 динара, преко шест 10 12 годиџа службе 300 динара“ иоремећен је у извесној – иери принини соџцијалистичког – награ“ ђивања на штегу просветног т07 дра, који има звање нваставника. Јеру доко учитељичпочетниџи – У 15-том платном разреду . иримату 6.800 динара а 500 динара као посебан додатак, што је гастав“ ни део оснопне илаге, гако да месечно примају | 7300 динара, дотле — наставници-почетници у ХГУ платном _ разреду примају 7,200 данара са умањењем _ од три проџента, тако, да приамају свега 6.984 дипара месечно, што износи сваког месеца за 316 ди“ нара мање од плате учитеља. двако мања плата наставника 01 плате учитеља на селу граје шест. година и то прве три го“ дине службе за 316 дннара, а друге три године службе за 34 динара,
Потпуно је разумљиво и оправ дано да се наставниџцима до за“ вршиог алатног разреда учању“ је плата за трп посто јер се тиме ирофесорима, који почињу са истим платним разредом као и наставниша, правнају веће школске киппш[:икш_ш}е„ што би исто требало да буле а коз на“ станнпка у односу “ на – учигеље ' који амају мање школске киа“ аификаџије, а друштвена улога
28 Уредбе који на селу до службе
више
на селу а једних а других је у основи истоветна.
Осмогодишње – школовање све идстаје нужна потреба сва ког радног човека, што /,'е ова“ коњено и системом нашег школфтна, 'а један оп основних – за“ датака виших педагошких школа је у томе да оспособљавају млади ваставнички _ кадар за осмо“ легке и непотпуне гнипазаје о селима, који ће се заједно са учитељима поред рада у разреду свакодневно сусретати на истим
залацимау било да се рада о сузбијању — иеписмености, — просветним течајевима илт векој другој форми просветитељског рада е културно-уметничке“ делатности, било да се ради о лику учитеља и наставпика – као свакодпевиог полатичког н друиштвеног радника. Порел тога,
наставници и учитељи на селу жине потпуно под исем економ политичким – условима. Спабдевају се нпа једној пијаит, зваједнички се хране, у _ истни набављају – своје
ским и
проданниџама
иотребе, боре се са истим поте“
шкоћама, учествују ва истим кул турним приредбача и политиче ким .•П]ППЈ,П'СТ(П_[","МП села, има]у исте потребе кулгурног уздинања путем одласка до оближњег једнима и другима о требав | је спстематски рад на СТ',!У'!НОИ 'УЗПЛ.ЧПН··'.У, Поцд истим 'УСЛОПЈ!'Р!П П!'ГПЛУ]У своју децу. једном речн, ни један део рада једних од других – не може се строго олелити.
Ивз ових разлога мислимо да би требало посебним – упутством регулисати да се ча. 28 „Уред“ бе о звањима и платама службе“ пика у просветно-научној служ“ би" примењује, не само на учи“ теље, већ и на васпитачице де“ џе претшколског доба и друге просветне раднике, то јест, тре“ бало би службенипима свих вва“ ња · просветио-научне струке ко“ ји рале на селу до навршених 12 година службе дати посебап Јична додатак као саставни део њихове плате у износу од 300, 400 одпоспо 500 дипара месечно.
16
града, а
октобра
Милан ПОПИЋ,
школски инспектор
Сомбор,
ж ож оЖ
За правилну оцену Џека Лондона-
Друже уредниче,
У „Борби" о од 21 августа штампан је чланак Данка Обла“ ка „Слабо дела домаћих аутора“ нах поставки у овом напису. 67 сте да, из разних узрока, често лотије књиге амају већу прођу вего боље, Моја намера није да
популарисање
улазим у целокупну намеру овог прилично растрганог 'написа, ва“ рочито у техничку странпу џелог
питања, СКуПГ)[ћу књига. књижар“ ско-издавачку делатност и слич“ но. Али, у пасусу где се у вези с овим проблемом говори о пре“ воДдноЈ ЛИТЕ]ЛЈТУ,Ј" има, по оМ мишљењу, јелна груба нпетачност.
Колико сам ја схватао основ“ ну поставку написа. нарочито у светлости тврђења да се граже „мање вредна – преведена – дела просто зато што описују живот у далеком и џање познатом све“ ту" и да „уколико се говори о потискивању једне – књиге – ару“ гом, може се констатовати ла 07 бично слаба, – просечна, изника“ на, сепзационалистичка – литература потискује добру" (која се тврђења конкретизују – на – овај начин: „И Балзаку и Зола, и Хе“ мивгвеј и Штајнбек имају прођу, али, у комерџијалном погле“ ду надмашују Травен, Џек Лон“ дон, а – поготову „Тарџан“
Бирачи Сарајева кришикују народни одбор шшто споро решава њихове предлоге
Сарајево, 18 октобра
Више од три месеца је протекло од последњих, · јунских зборова бирача у Сарајеву на којима је пало мното ( уУмесних и лепих предлога за уређење града
Један – део · предлога бирача датих у јуну месецу могао се решавати бољим и конкретнијим радом апарата – Народног одбора и његових установа а
други део инвестиционом _ изградњом, Грађани „су се међутим обавезали да ће даги
Социјално порекло изабраних делегата је следећ :. 67 радника, 17 сељака и 41 интелектуалац. Према подацима о паргиском стажу изабраних делегата 30 делегата су чланови КПЈ од пре 1941 голине, 14 лелегата су чланови КПЈ од 1941, 13 делегата од 1942, 14 делегата од 1943, 22 делегата од 1944. 21 делегат од 1945 и 11 депегата постали су чланови КПЈ. после 1945 године. Цросеччи партиски стаж делегата износи девет година и пет месеци Партизанску споменицу 1941 носи 41 делегат. Међу изабљаним делегатима има 12 жена. +
В. к.
павииеце = — 3И ПИДИИИИ – и је е о С
добровољну – радну изградњу – више
снагу за објеката, а
нарочито за уређење улипа и
дечјих вртића, што би знатно смањило трошкове према прорачуну. Али прошао је јули. август и септембар .а на остварењу предлога бирача није се много учинило. Изграђени су углавном само прорачуни и они су на седници одбора у септембру усвојени. – За остварење малс;г дела предлога бирача одобрено је свега 11,600.000 динара Овим је потребно поправити неколико потпорних зидова и мостова осветлити неколико улица Г/; села Жућ и Бућа Поток уредити канализацију у Рах%и'чко* и још у неким улицама итдЈ Управи станбених зграда додељено је 5 милиона динара за најхитније. оправке станова. Да би се одлуке о усво'еним предлозима саопштиле бирачи&аа требало је ла плође јо месец дана Та спорост у рсп·ш· Е·ању предлога наишла је зато ОаН оштру критику – Сарајлија и су истакли на више зборова у разним деловима града да
л рзш„;е'го]д·а уз помоћ – грађана а бм зоге проблеме за које о иле потребне скоро нин е – инвестиције и тражено .1&: да се убт"уће предлози 5&1рача брже и боље решавају Бирачи су на зборовима у исто ;Зт'ме плолискутовали и 'ЈГ',т»; с:.шп нацрте одлука о регулиУ локалног саобраћаја и општем кућном реду. Х. М.
Једна од оспов“
је Народни одбор пропустио це |
„Шерлок Холис“, „Випету „Тексаски јахач“ а слично") дакле, колико сам ја схватно . 0 вај напис, у групу „добрих“ спадију дела арве четвориџе, а на супрот тој група „слабу, иро“ сечпу, извикану, “ сензациовалн“ стичку литературу" · претставља“ Ју Травеџц и Лондов а она се з0 вршава подгрупом а својом 207 гичном крајношћу – са | „Тарцаиом“ и „Шерлок Холмсон".
Да ли се писац као што су Штајнбек, а нарочито Хемингвеј могу смаграти толико изнад Џе“ ка Лопдона да, како је у овој несрећиој класифекација учиње“ но, овај пада пе само за класу испод њега, него се чак њего“ ва дела истурају као алустра ција „слабе“ литературе на су“ прот „доброј" — то у крајњој линији може да буде ствар лич“ ног схватања сваког појединца Јер никакво опште признато ме“ рило, уколико је уопште а могу“ ће, пе постоји. Али овако не одговорпо уврстити | Лондоново књижевно дело у „слабу и про“ сечну" литературу или чак са мо у „познате и популарне ство“ ра“ и онако | га – приближит „Шерлок Холису“ и „Тарцану'.' — значи у најбољем случају 8% познавати га.
Судећи по овоме како се Џек Лопдон данас у самој Америић заборавља (за шта постаје спе“ пифичин разлози) и како су 56 гова дела код нас до рата о0 јашњавана, схватање Џека Лон“ дона као писпа – сензациовам“ стичких прича које је овде про било никако не изгледа да је случајпо.
Београд, 15 октобра Миливоје Перовић, Симе Милошевића о Ж оЖ оЖ
Један предлог · за проширење
осигурања
Друже уредниче,
– Дежурство ватрогасне милици“ је за време претстава и прдред' би у позориштама, ' биоскоптиб итд. свакако је уведено ради 94 хитније – интервенције вагроте“ Спе милиције у случају пожаре Чепредвиђених удеса који угро" жавају живот људи и проузр Кују – оштећења – већих – размер“ Ошто такве несреће могу да п
зазову панику, врло длако ионе .
Да се деси да дође до телеспи“ повреда па чак п жртава. Заго Сматрам да је неопходно потреб“ Но да публика прилником уласке У позоришта, биоскопе, стаднове иИтд. буде осигурана код ДОз Ово осигурање требало би ла де садржапо у ценама улазиице На иста начан сматрам да: гребало оспгурати путнике КО! путују возовима, бродовима, ави“ Опима, аа чак и траџмвајима, тро“ аејбусима, градским и ме,)У'р('л·· ским аутобусима и осталим Б зилима. Требало би да ДОЗ ово пигање покрене код „„д,„„пнд! рукоподстава и да се напред. "7 ведене институџије џа ово оси“ гурање обавежу.
Београд, 13 октобра
Владислав С, Лалић, ( Интернационалне бригаде 4