Борба, 19. 10. 1952., стр. 3
'национале 'тражити да се -своји њен став у тршћанском
џ·дт, 19 октобар 1952
НА КОНГРЕСУ СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ИНТЕРНАЦИОНАЛЕ У МИЛАНУ
НЕУМЕСНА АКЦИЈА ИТАЛИЈАНСКИХ СОЦИЈАЛДЕМОКРАТА Према – извештајима | нашег дописника на другом конгресу Социјалистичке – интернационале, који ових дана заседа у Ми лану, претставници Социјал-де мократске партије Италије тра жили су, да конгрес стави на дневни ред дискусију о Трсту, или тачније, оно што они желе овим – постићи — да Интернационала усвоји њихов став у овом питању као свој.
О томе какав је став италијанских социјалиста у овом питању већ је било речи у нашој јавности па би овом приликом било сувишно понављање а, успут речено, тај се став у суштини ни по чему не разликује од става владе де Гасперија.
Нема томе дуго, 28 августа ове године, Сарагат, лидер италијанских – социјал-демократа говорећи о плебисциту као решењу тршћанског питања, и3јавио је римској – новинској агенцији Рома између осталог и ово: „Ако би маршал Тито одбио тај предлог онда би италијанска влада – имала право да припише Београду одговорност за ситуацију. Према нашим савезницима и према јавном мњењу њихових земаља имали бисмо важан поен у нашу корист“, За Сарагата и његове сараднике, јер су и они дали сличне изјаве, није дакле толико важ но наћи решење тршћанског пи тања, важно је „добијање поена“. А о каквим се овде поенима ради — ствар је проста и преведена на политички речник, јаснија. Очигледно, њ италијанским социјалистима требају про пагандни поени. (Бар да их скуп љају против реакције! Не него с њом заједно против социјалистичке Југославије!).
Није се, међутим, све завршило на овим и оваквим изјавама. Сарагат и његови сарадници пошли су даље.
Ових дана дат је нови замах иредентистичкој кампањи – око 'Трста. У италијанском парламенту, поред, осталих говорника, устао је 'и претставник италијанских социјалиста Чечерини и том приликом изјавио да ће његова партија на претстојећем, а то значи на овом, конгресу Срцијалистичке интер у-
Х
питању и тиме се „служити упливом ове организације“.
Де Гаспери настоји да своје чланство у организацији Дтлантског пакта наплаћује – на рачун интереса југословенских народа, а. лидери италијанске социјал-дрмократије траже – од Интернационале да јој се, 3за љубав њеног учешћа, _ даје подршка -- опет на штету интереса сошцијалистичке Јутославије. И то без обзира на то што италијанска социјалдемократија заступа. крајње погрешан став, занемарујући снагу чињеница, и без обзира на то што је то питање, по свом карактеру и проблематици, _ такве – природе да се не тиче Интернационале, ако оза тежи оној сврси којој. према свом програму, жели да служи.
Да је питање Трста – пите зе односа између две државе И да је то питање таквог карактера о коме треба да дискутују и нађу решење непосредно две 'владе — југословенска и италијанска — то је данас јасно: сваком Коме није у интересу 'да нерешена међународна питања користи за своје империјалистичке циљеве, како то покушавају и чине претставници СССР-а.
Умерсто овога што чине, италијански социјалдемократи _ би требало да се стварно потруде, што би им, уосталом, и била дужност ако им је стало до тога да их се сматра социјалистима, да допринесу конструктиван удео у раскринкавању читаве ове бесомучне – шовинистичкоимперијалистичке харанте око "Грста, коју распаљују и | потстичу реакционарни кругови У Италији. Тиме би допринели смиривању | ситуације и правилном гледању на ово питање. Иначе, хтели то они или ве, оваквим својим поступцима објективно, се такмиче са својом реакцијом, – крећући се с њом по истој линији.
Ова | јурњава – италијанских социјалиста – за – пропагандним поенима, да се благо изразимо, толико их је захватила да нису у стању уочити како ово питање настоје да користе непријатељи мира и међународне сарадње или још тачније __ вако ову читаву кампању око Трста италијанска влада синхронизује с притиском московских иМперијалиста на социјалистичку Југославију.
Да би парадокс био још веЋи о италијански – социјалисти траже од Интернационале – да да подршку њиховом ставу. У суштини де Гасперијевом, – ма да и у програму ове институције, за кога су гласали и италијански социјалисти, јасно .Ише у четвртом поглављу па се она „бори против сваког обли Ка империјализма",
М. С.
Р аА ни ннИ а = ј ПИН ИАИ Лисс и тетИИИ ИИ ти еЈ у НРИ ПШРИ рИ ИНН А О ЈУР Њ < Ц ЈИМИЕВВА -ПТИИИИ = ИС ЈУ — - - - — «« тт
РАД МЕШОВИТЕ ИТАЛИЈАНСКО-ЈУГОСЛОВЕНСКЕ КОМИСИЈЕ ЗА РАЗГРАНИЧЕЊЕ
СТАНОВНИЦИ СЛОВЕНАЧКИХ ·
БРДА ТРАЖЕ ИСПРАВКУ ПРИВРЕМЕНЕ ИТАЛИЈАНСКОЈУГОСЛОВЕНСКЕ ГРАНИЦЕ
љ + Јтедавић“ у онериф њ а убљана, 18 октобра (Танјуг)
ћ овите италијанско- словенске комисије за разграничење, која 4 д
је образована на основу миров-
ног уговора с Италијом, боравили на сектору Брда ради разгра-
ничења и детаљног вије,
увођења границе између Италије'и Југосла“
У вези с тим, становници с подр уп | ј Учја Брда утили су мешовитој комисији претставку у којој траже коректуру границе у њихову корист. У претставци се истиче да садашња привре-
мена граница бесмислено и неприродно сече компактну територију, идући преко имања. услед чета су Брдима затворени сви природни прилази и друмови сем једног на северу који води према њиховом нужном средишту — Новој Горици Од некадашњег 21 друма и · пута на овој територији, Брдима – У садашњем положају остаје само један, који је досад био безначајан и привремен — пут преко гореког прелаза у Врховљема. У претставци се даље каже да се никад у историји | није одвајало средиште од свог природног залеђа, нити игде у свету постоји такав апсурл као што је то случај Брда и Горице. Дужина данашњег пута од села у Брдима до Горице износи од 21 до 32 километра. што значи да је пут за половину, односно две трећине дужи – од директних праваца који – воде кроз садашњи уски појас италијанског дела словеначких брда који одваја остала брда од Нове Горице, Услед тога положај становништва у Брдима је веома компликован и тежак.
У селима Брда живи око 8.000 људи. Готово сви одрасли активно су учествовали у НОБ и борили се за прикључење Југославији. Они су до ослобођења о живели у полуфеудалним односима и морали су власницима земље да дају половину својих – пољопривредних – производа, а понекад чак и 750о.
Садашња ~ јутословенско-италијанска граница у већини слу чајева сече њихова имања, а саобраћај између појединих пограничних села Њ веома је отежан, а још у већој мери с Новом Горицом. Многа села у подручју Брда | имају · обрадиву земљу у равници која се налази на италијанској страни. Та-
ко се обрадива земља погранич ног села Медане, сем винограда и воћњака, налази ван наше границе, У Медани има 106 двовласника, чија се обрадива земља (преко 100 хектара) налази на италијанској – страни. ДОК с оне стране границе о има свега четири двовласника 'Због тога становништво захтева – да се граница коју сматра неправедном помери пиже у садашњу италијанску ~ територију, како би њихова земља била У *јЖлОПУ јутословенске тТериторие. У Горичким Брдима постоји и тежак проблем – саобраћаја. Брда гравитирају према Горици. која се сада налази – под Италијом а сељаци морају сав саобраћај да усмеравају преко Врховља у долини реке Соче и даље до Нове Горице. која = је постала њихов нови – центар Због тога траже да им се да потодна веза до Нове Горице јер од садашњег пута који – води преко уског дела италијанске територије, постоји далеко бољи пут који је краћи око 10 до 15 километара.
_–
Претседници одбора Београда, Загреба и Скопља положили венац на Споменик – Републици у Истамбулу
Истамбул, 18 октобра Претседници народних одбора' Београда, Загреба и Скопља који се налазе у посети истамбулском вилајету положили су данас венац на Спочменик Републици, а затим су присуствовали седници општинских већника. Пошто су их чланови Општинског већа дочекали бурним аплаузом, помоћник истамбулског валије одржао је поздравни говор у коме је замолио југословенску лелегацију да југословенским народима пренесе поздраве и најлепше жеље становништва Истамбула.
У име југословенске делегације · одговорио је претседник Народног одбора Београда Јојкић. (Танјуг)
ДОСАДАШЊИ АУСТРИСКИ ПОСЛАНИН У БЕОГРАДУ ОСТАЋЕ ЈОШ НЕНО ВРЕМЕ НА ДУЖНОСТИ
Сазнаје се да аустриски – посланик у Београду др Карл Бра униас, који је већ учинио неке опроштајне посете, још неће напустити Југославију. Др Брауниас остаће још извесно време на својој дужности у Београду. Тиме је одложен и долазак новог аустриског посланика у Југославију др Ериха Филца.
(Танјуг)
И'ЗИЕЗОШИЕИТА С ТУТ,
И ЦРКВЕНА ЗВОНА У ЗОНИ А СЛУЖЕ ИРЕДЕНТИСТИЧКО | ПРОПАГАНДИ
(Од сталног дописника „Борбе“) | од којих ће један део, како ја-
Трст, 18 октобра „Са узвишеног торња окренут према италијанском култу, откуда ме је отргнуло дивљање једног уништавајућег рата, подижем сваког дана свету | захвалност – слатком хармонијом небеском богу“. Те речи ће бити урезане, на латинском језику, у 97 звона,
АНГЛО-ИРАНСКИ ОДНОСИ
ЛОНДОН ОЧЕКУЈЕ ЗВАНИЧНО ИРАНСКО САОПШТЕЊЕ О ПРЕКИДУ ОДНОСА
(Од сталног дописника „бБорбе“)
Лондон, 18 октобра
Форењ Офис се још увек уздржава од било каквих коментара Мосадикове одлуке о прекиду дипломатских односа изме ђу Ирана и Велике Британије. Очекује се да ће се ноћас одржа– ти састанак иранског кабинета, на коме ће бити редигован текст о прекиду дипломатских односа, и да ће овај текст вероватно сутра бити званично предат британском отправнику послова у Техерану. Тек после тога биће позната званична Њ реакција британског Министарства оиностраних послова на последњи корак иранске владе.
У међувремену је саопштено да шведско министарство спољних послова расматра ирански захтев о томе да шведска влада преузме на себе бригу о иранским интересима у Великој Бри танији, док је швајцарска влада пристала да заступа британске интересе у Ирану. Око 250 британских држављана спрема се да напусти Иран. Такође се претпоставља да ће око 900 и-
ранских о студената – напустити Велику Британију. Британски њ листови – бележе
данас да је званична реакција владе САД на прекид англоиранских дипломатских односа у највећој мери уздржана и ог базрива. Свестан да на њега прелази одговорност за изналажење решења англо-иранског петролејског спора . амерички Стејтс департмент је заузео став што је могућно веће објективности и неутралности, пишу дописници британских листова из Вашингтона, ДОк америчка штампа даје израза свом незадовољству с последњим – кораком Ирана, сматрајући да ће његов резултат бити повећање руског утицаја у Техерану. Д. ПОПОВИЋ
Сенат изгласао закон о продужењу опсадног стања у Техерану
Техеран, 18 октобра (АФШЏ) Ирански сенат је данас изгласао – предлог о продужењу опсадног стања у Техерану до % децембра (Опозициони сена“ тор генерал Захеди ел Хаџи Нури гласао је против овог предлога, изјављујући да тТо дозвољава – полицији да изврши разна хапшења без обзира на законе,
Амерички амбасадор састао се с Мосадиком
Техеран, 18 октобра (АФЏП) Амерички амбасадор у Техе· рану Лојд Хендерсон – посетио је данас претседника – иранске владе Мосадика и задржао се с њим у дужем разговору. Он је објаснио Мосадику став сво-
је владе и њено жаљење због прекида односа између Иранаи Велике Британије.
Индиска штампа сматра Мосадикову одлуку пренагљером Њу Делхи, 18 октобра (ИИС) Читава индиска штампа изражава симпатије За покушаје и ранског народа да се ослободи стране контроле | над његовим петролејским изворима, – Истовремено | листови – изражавају мишљење да је Мосадикова одлука о прекиду Њ дипломатских односа с Великом Британијом
пренагљена.,
РИМСКА „ЕПОКА“ ЗАСТУПА РАТНОГ ЗЛОЧИНЦА ПАВЕЛИЋА
Недавно је дописник „Борбе“ из Рима јавио да је лист „Епока“ објавио разтовор свог сараднижа Фое са ратним злочинцем Антом Павелићем,
Интервју Фое са Павелићем у Монтевидеу послужио је овом листу да зажали над времегмма у којима је овај квислинг позвао италијанску круну да влада над Хрватском.
И потпис Павелића над мар-
'кама „НДХ“ са изложбе у Ар-
гентини такође је искористила „Епока“ за популарисање овог убице стотина хиљада људи.
С друте стране, слике које је „Епока“ објавила сведоче о Томе да се ратни злочинац Павелић налази у Јужној Америци, иако тамо не признају да га крију.
Дописник „Киоке" Фоа с Павелићем, септембра 1952 у Монтевидеу
вља тршћанска штампа, благословити ~ иредентистички тршћански бискуп (Сантин. Ова звона која је Италија одвукла за време рата, а која се сада
враћају – појединим _ црквама, биће обешена у Трсту и по појединим – словеначким – селима зоне
Тошћански бискуп | Сантин као што је за време фашизма користио цркву у денационализаторске сврхе и за однарођавање хрватског и словеначког становништва Истре, Словеначког Приморја и Трста, користи и данас свој бискупски положај, да би исписујући ове речи у звона по црквама зоне А. симболично указао на „италијански карактер зоне“.
У демократској – пршћанској штампи указује се поводом 0 вота да је бискуп Сантин исто тако за време фашизма благосиљао топове саливене од звона која су италијански фашисти скидали са цркава. М. П.
За новог секретара ЦК КП СТТ изабран Еуђенио Лауренти
Трст, 18 октобра (Танјуг) Централни комитет Комунистичке партије СТТ изабрао је на својој синоћњој седници за новог секретара ЦК Еуђенија Лаурентија, досадашњег члана ЦК и КЕгзекутивног комитета КП СТТ. Досадашњи о секретар Бранко Бабић одлази из Трста.
Колекција „марака“ с потписом ратног злочинца А. Павелића (објављено у „Епоки“)
П тт т и и т т н Б а Њ л А Р р рн и а Т И _з
Страна 3
Нрах информбировсне
Стигле су прве вести да је Москва ставила у задатак Информбироу да се нечујно и неприметно повуче са светскепо“ зорнице, како при томе не би изазвао · пажњу ~ међународне јавности.
Сама по себи одлука о распуштању такозваног Информационог бироа комунистичких партија говори о слому политике Информбироа и неуспеху – задатка које му је поставила Москва.
Већ у првој години постојања Коминформа показало се да Су се његов основни циљ _и сврха постојања, по замислимг совјетског руководства, _ састојали у покушајима поробљавања Југославије за рачун – сов“ јетског империјализма. 'Гребало је задати смртни ударац Комунистичкој партији Југославије, уништити њено | револуционарно вођство, разбити – је, деморалисати. спречити изград-
њу социјализма у Југославији, –
од југословенских нафода изоловати суседне народе, онемогућити им да иду путем само“ сталног развитка и ставити их под чизму московске бирократије. Када су ови покушаји доживели потпуни | неуспех и када се Југославија одупрла притиску СССР-а и његове агентуре — Коминформа — ова организација наставила је формално да постоји, али њена делатност се све јаче оцртавала – кКао делатност совјетске штпијунске агентуре са првенственим задатком борбе против ФНРЈ, против независности и слободе нарола Југославије.
Четири године је Информбиро беспомоћно јуришао на Ју“ гославију. Доносио је резолуције и одлуке са позивима на грађански рат и оружану борбу у Југославији, организовао десетине · шпијунских центара око наше земље и систем даноноћних провокација и диверзи“ ја на нашим границама, сипао је двадесетак – часова – дневно клевете и лажи против наше земље са десетине | радио-станица. По сваку цену требало је поробити Југославију, омести њен привредни развитак, – утушити елан њеног садног народа и 0 бесхрабрити га. а поврх свега не дозволити да у Свет продре истина о Југославији и њеној борби за социјализам, за Равноправност народа. за независност и слободу.
Сваки је дан показивао Инфоргмбироу да је тај циљ све даље и даље. Упоредо с тим са“ знањем, и кампања против Ју-
политине Обрен МИЛИЋЕВИЋ
гославије о попримала је све грубље и агресивније – форме. За протекле четири године било је 4575 инцидената и повреда интегритета наше територије, рањено је и убијено преко 40 југословенских граничара, а стотине диверзаната и штијуна убацивани су у нашу земљу. Листа ових злочина о постаје већа ако додамо оне извршене над југословенском – националном мањином и нашим грађанима у Румунији, Бугарској, Мађарској, Албанији, Пољској, Чехословачкој и СССР-у На процесима и без њих убијене су стотине људи и жена, а десетине хиљада отеране су са својих огњишта у разне концентрационе логоре – Барагана, Добруџе и др. У тој хајци нису поштеђена ни наша деца, како она у СССР-у, тако и ова у Румунији и Чехословачкој.
То је само делемичан биланс ове терористичке огганизације која је створена о и постојала пре свега због тога да би уништила тековине наше народне револуције и коју су, баш зато што није испунила ту контрареволуционарну мисију, о њени останизатори – покушали да Уклоне са што мање . публицитета. Чињеница да је Информбиро насрнуо баш на нашу земљу, земљу коју је народ својим снагама, у својој народној револуцији, ослободио и повео у социјализам сопственим путем, убрзала је компромитовање и крах политике ове московске агентуре. Коминформ је ту најјасније открио своје реакционарно лице, показао се голим инструмен том руског империјализма и У очима прогресивних људи у свету изједначио се с појмом тероризма и агресије, сателитизма и контрареволуције,
Коминформ је послушно извршио улогу помоћника у поробљавању земаља совјетског блока. Шест земаља, од којих су се неке дичиле својом слободарском традицијом, претворио је У земље – контрареволуционарних логора и тамница, у губерније СССР-а, ликвидирајући све оне који су сматрали да њихови народи имају право на слободу и социјализам. У његово име су и физички уништени многи револуционери и руководиоци рад ничког покрета (Кочи Дзодзе У Албанији и други у другим земљама). Па и мноте потписнике букурештанске резолуције против Југославије, без обзира на
ДВА ХРИШЋАНСКО-ДЕМОКРАТ СКА КОНГРЕСА У БЕРЛИНУ
ПОЧЕО КОНГРЕС ЗАПАДНОНЕМАЧКЕ ХРИШЋАНСКОДЕМОКРАТСКЕ СТРАНКЕ
Ђерлин, 18 октобра (АФП) Данас је почео годишњи Кконгрес немачке Хришћанско-демократске странке, који се први пут одржава у Берлину. Конгресу – присуствују – многи делегати из Западне Немачке, из совјетског сектора Берлина, из совјетске окупационе зоне и из Сарске Области, као и претставници хоишћанских
странака Норвешке, Холандије, Белгије, Француске и Аустрије. Западнонемачку владу
У говору који је одржао | на Конгресу, претседник западнонемачке владе Аденауер је изјавио да ће конгрес у Берлину потврдити вољу за уједињење Немачке, Да би постигла тај циљ, рекао је он западнонемачка република треба – што брже да допринесе консолидадији западног света што, поњетовим речима, претставља једини пут за уједињење Немачке у миру и слободи. На тај начин, додао је АДденауер, Совјетском Савезу ће бити онемогућено да подели Запад, а Немцима у источном делу земље омогућено да стекну слободу. Нушке поново изабран за претседника источнонемачке Хришћанскодемократске странке
Берлин, 18 'октобра (АФТ) На конгресу источнонемачке Хришћанско-демократске стран ке за претседника је поново изабран Ото Нушке. Кандидациона комисија предложила је његову кандидатуру не консултујући претходно никога од делетата на конгресу. На гласачком листићу било је написано само име Ота Нушкеа. Од нешто преко 1.200 делегата седморица су гласала против Нушкеа а седморица су сСе уздржала од гласања. Нушке је у исто време потплетседник источнонемачке владе.
МАСОВНА ДЕПОРТАЦИЈА СТАНОВНИШТВА У РУМУНИЈИ
Беч, 18 октобра (Танјут)
У последње време протерано је око 350 породица из Ђурђиа у Румунији. Међу протераним налази се 12 породица које имају југословенско | дрежављанство, Депортирци су, пре него што су напустили своја огњишта, морали да потпишу готове формуларе у којима се Каже; „Сагласан сам да те внреселим..“ Место се додаје према одлукама полиције.
Породице из Ђурђиа су највећим делом протеране у места близу руске транице где су их запослили у индустрији дрвета. Дрво прерађено у овим крајевима извози се преко Јашиа у Совјетски Савез,
!
(
то колико су покорности и слу• ганства показивали, Москва је ликвидирала чим је тозахтева“ ла њена сурова и деспотска прак са у освојеним земљама. Костов је убијен. Василе Лука и Ана Паукер су проглашени непријатељима Совјетског Савеза. Иста судбина је задесила чешку гарнитуру потписника резолуције. У затвору су Слански, Геминдер и Бареш. А какве гарантије имају остали дДа ће остати у милости Кремљат НКВД је показао да нема смисла за сентименталност, ни захвалности за учињене услуте.
Растурање Информбироа пада у време пете годишњице од његовог оснивања, У читавом том периоду он није испунио свој основни циљ, а доживео је судбо носни неуспех — распао се У судару са социјалистичком Југославијом. Сада су његови оснивачи пришли тихој ликвидацији свог недоношчета. То не значи да су и одустали од оних циљева, чије су извршење поверили Коминформу, а које овај није успео да оствари, Напротив, расформи
један од облика своје агресивне политике,
Није искључено да ће Москва, која је хтела да одлука о распу– штању остане тајна, сада за неко време ипак задржати ову организацију бар у привидно и-
држао укупно три званична састанка: један на коме је обнован, и два на којима је фактично ликвидиран (Букурешт јуна
1949) услед неуспеха – основног задатка — авања, Јутгославије. Разлози распада Коминформа могу се приписати како његовом краху у односу на Југославију, тако делимично и потребама совјетских о спољнНО-ПОЛИТИЧЕИХ маневара, од којих је најновији Стаљинов покушај да своју империјалистичку и агресивну деспотију прикаже мирољубивом државом.
Али, ма како је Москва тумачила, остаје чињеница да је #– минформовска политика дожи• вела слом. Име Информбироа остаће и даље синоним недемократске и контрареволуционарне политике СССР-а, која мења форме али не и своју агресивну суштину,
КРАТКЕ ВЕСТИ
САД
ВЕЛИКИ НОСАЧИ АВИОНА: Према обавештењу америчке поморске службе, САД ће изградити два велика брода носача авиона, чија ће носивост износити 60.000 тома. Један носач авиона већ се налази у изградњи, док ће изградња другог почети у децембру, (АФП)
Велика Британија
ТРГОВИНА СА СССР-ом; ТПруџа британских – пословних – ЈљЉуди, (Укључујући и једног конзервативног члана парламента, · образовала је компанију која ће трговати са СССР и совјетским сателитским земљама према уговорима закљученим на такозваној московској економској конференцији, На челу ове компаније, под називом „Међународно _ трговачко – удружење“ налази се Лорд Бојд Ор, бивши ге-. нерални директор Организације УН за исхрану и пољопривреду., је предводио делегацију бре пословних људи на конфер у, Москви, на којој су закључени послови са фазним информбировским земљама, Један претставник мовосбразованог – удружења изјавио је да су досад закључени послови У висини од преко 14 милкона фунти стерлинга у оба правца. (Радтер)
Вијетнам
ОПЕРАЦИЈЕ: Хо Ши Минове снаге у Вијетнаму извршиле су у петак ноћу и у суботу у вору два снажна напада на утврђено француско место Нгиало, у покрајиљи Тал. У помоћ нападнутом гарнизону послати су бомбардери, који су извршили неколико ј'н%х напада на противничке трупе. Борбе се и даље воде. (АФП)
Боливија
СИНДИКАТИ И НАЦИОНАЛИЗАЦИЈА: Савез синдиката Боливије упутио је резолуцију претгседнику Естенсору, у којој захтева 0нализацију компанија калаја, без плаћања отштете и успостављање радничке контроле путем оснивања радничких комитета у сваком руднику. У резолуцији се е каже „да ће декрет о национализацији
или успоставити јединство У владе и народа, или ће изм:з&д_ их подићи зид који ће их још више
раздвојити,“
ОУН
ИНДИСКО-НОРБЕШКИ – СПОРАЗУМ: У седишту Уједињених нација у Њујорку потписан је ИНдиско-норвешки споразум, према, коме ће Индија добити од Норве« шке економску и техничку ПО'М?&Њ Ова помоћ ће се давати преко аген= ција Уједињених нација, ПЏргема о вом споразуму Индија ће добити помоћ у вредности одД ој<о 1,400.000 долара. Поред претставника Индије и Норвешке у Уједињевим нацијама, споразум је потписао И Тригве Ли у име Организације Уједињених нација (МИС)
Либија
АНГЛО-ЛИБИиСКИ ОДНОСИ: Према пцсању независног – египатског жиефа „Ал ахрам“ досадашњи уговор о помоћи између Велике Британије и Либије биће замењен уговором о пријатељству који ће важити 20 година, Уз овај уговор биће прикључена два протокола: војног и финансиског _ карактера. Велика Британија послаће у Либију војну мисију са задатком да формира либијску армију. С друзе стране, Либија ће примати годишње од Велике Британије. око три милиона фунте стерлинга, (АФП)