Борба, 19. 10. 1952., стр. 4
КОНГРЕС У БЕРЛИНУ ЗАВРШИО РАД
ЗА ПРЕТСЕДНИКА
НЕМАЧКИХ СИНДИКАТА ИЗАБРАН ФРАЈТАГ
(Од сталног дописника „Борбв“) Берлин, 18 октобра
Избором новог претседништва јуче је конгрес Савеза синдиката Немачке завршио рад. У петодневном о раду, нарочито у дебати која је вођена оштро и најчешће принципијелно, дата је не само оцена досадашњег рада већ у много чему главне директиве за будући рад немачке синдикалне организације.
И поред тога што је знатан део делегата бранио став досадашњег претседништва, показало се да је већина претставника синдикалних организација за оштрији, одлучнији став синдиката у борби за остварење права немачке радничке
класе,. На том питању углав-
Шом „Ханса Беклера" у Диселдорфу, седиште Савеза синдиката Немачке
ном се водила борба између две групе које су поставиле своје кандидате – за претседника. Ситуација пред гласање није била јасна: – велики синдикат металаца, уз помоћ неких других, подржавао је кандидатуру претседника синдиката металаца Валтера Фрајтага, док су многи мањи синдикати били за поновни – избор – досадашњег претседника Кристијана Фетеа.
За Валгера Фрајтага гласала су 184 делегата, за Фетса 154, а уздржало се од гласања 18 деле тата. Тако је за новог претседника Сав-за синдиката изабран Валтер Фрајтаг.
Валтер Фрајтаг рођен је 1889 тодине у Ремсајту, по занимању је металски радник и већ 45 година члан синдиката металаца и Социјалдемократске странке Немачке. Од 1919 године редовно је биран у разна синдикална руководства, 1932 тодине изабран је и у покрајин ски парламент Пруске. По доласку нациста на власт синдикати су распуштени, ~ Фрајтаг је био оптужен, а одмах затим ухапшен и упућен у концентрациони логор, у коме је провео две године. После пуштања из логора био је под присмотром гестапоа. Од 1945 године активно је радио на поновном организовању Савеза синдиката Немачке – До сада је био претседник синдиката металаца. Фрајтаг је уједно и народни посланик, члан парламентарне фракције Социјалистичке странке Немачке.
С. ГЛУМАЦ
тт
По уобичајеном калупу свих механициста, који се састоји у бело-црном излагању друштвених процеса, с посебно истакнутим успесима а посебно нгуспесима, грешкама и пропустима, без икакве везе између њих као да и успеси и неуспеси нису део истог процеса, потекли из истих односа, Маљенков. је преко пет часова излагао развитак совјетске Русије у периоду између два конгреса.
Маљенков је излагао успехе и неуспехе Русије и у привредном животу. Део реферета који се односи на неуспехе приказујемо на другом месту у овом броју нашет листа“).
Да видимо успехе!
Маљенков пре свега истиче огромни – пораст – индустриске производње. Ако индустриску прозводњу 1929 године означимо са 100, совјетска Русија је 1951 године достигла обим изражен индексом од 1266; другим речима, ниво индустриске "производње у Русији је порастао за преко 12 и по пута. У САД је, међутим, обим – индустриске производње 1951 године свега два пута већи од обима постигнутог године 1920, у Великој Британији је 1951 године обим већи за свега 1,6 пута, у Француској за 1,04 пута, а у Италији за 1,34 пута. Оставимо по страни нетачности статистичких цифара којима Маљенков барата, а што он и директно и индиректно признаје (кад напада совјетска предузећа да шаљу лажне податке о производњи и кад проглашава
•) Ово је извод из уводнот члан-
ка листа – „Бкономска бр, 29 од 16 октобра 1952.
политижа“'
__
(Од
Рим. Становници Милана
нички заузимали места у аутобусу и товарили увијене заставе и кожне кофере из којих су вириле црне кићанке фашистичких фесова. Пре поласка колоне, вође експедиције добиле су дозволу да путничким – аутобусима — могу кренути на далек пут. Али у Милану никоме није падало на памет где то иду чланови миланске секције „ардита", како су се излетници претставили аутобуском предузећу.
Поход прних кошуља
После 17 часова напорног пута, на 80 километара од Рима аутобуси су почели да се пењу у брда. Између обронака, скривено од радозналих погледа, лежало је имање маршала Грацијанија — лава и маркиза од Негелија, који је то име добио после победе код истоименог града у Етопији кад су „били ударени темељи Мусолинијевој империји у Африци",
На команду, као некад из борних кола, поскакали су „ардити" из аутобуса и упутили се брзим војничким кораком према Гарацијанијевој вили. Оснивач оружаних снага републике Сало дочекао је своје бивше официре и војнике укочена држања у ставу мирно, обучен у затворено зелени ВОјНИЧКИ шињел. Излетници су нестали под шаторима који су за њих били подигнути већ дан раније, а затим су се брзо појавили на чистини под брегом где су се виле црне заставе. Више се чису могли препознати. Кочоперили су се са црним фесовима и униформама које су носили у елитним јединицама републике Сало. Постројили су се понова У полукруг и у ставу мирно примали наређења пуковника, мајора и капетана, која су се преносила гласно и брзо. На средини полукруга стајали су барјактари са јуришним заставама, на којима су златом била извезена почетна слова националног удружења републиканских бораца (ово „републиканских" односи се на Мусолинијеву републику основану помоћу Немаца одмах после капитулације).
Грацијанијев говор сквадристима,
Маршал Грацијани, мало погрбљен али војничка држања, у друштву са вођама „ардита“ из Милана и неколицином – римских ~ „хијерарха" – одржао је смотру, руковао се са барјактарима и официрима а затим одржао говор. Шта је заправо рекао нико сем присутних не зна, али неофашистички _ лист „Ил секоло" истиче да је Грацијзни изјавио да ће када и ако дође време умети да пронађе чак и слабу тачку оклопног тенка и да га дигне у ваздух!
Фашистичке химне разлегле су се затим Грацијанијевим имањем и одбијале се од околних
а жњ отитиг
Писмо из Ишпшалите
маршал Грацијани. стазнвог доџцгиики
Рим, октобра
Четвртог октобра, прве суботе у месецу, два дупке пуна путничка аутобуса кренула су из Милана у
радознало су посматрали
мрка лица „ардита“ који су дисциплиновано и вој-
брда. Настала је веселица коју ни киша није покварила. А затим су „као некад, официри на једној страни а војници на другој", појели ручак и око четири сата напустили поетично имање „Снежана“, кличући · „лаву од Негелија" који им је са кућног прага салутирао.
Роакција у Риму
Тиме би се авантура, за коју су касније неки тврдили како је „почела у Арчинацу да се заврши у Риму као некад зло“ласни поход Мусолинијевих чрних кошуља", завршила без инцидента да није билс једног индискретног новинара, који се под чудним околностима нашао међу слављеницима 'Уз дозволу Грацијанија он је · направио и неколико фотографија, а крадомице је снимио читав документарни филм. Сутрадан су о прослави годишњице Мусолинијевих ударних трупа знали сви опозициони листови, који су оптужили владу за саучесништво и тражили од ње 0бјашњења како је могло доћи до „маскерате" у – Арчинацу.
Касније се сазнало да и полиција поседује неке фотографије из Арчинаца. Говорило се отворено да је полиција знала за читаву свечаност и дала сама одобрење да се она одржи Полициски агенти у цивилу и униформи ограничили су се на то да само извана посматрају шта се догађа на маршаловом имању, али нису прекорачили границе поседа јер, – како је гласило наређење, то закон није дозвољавао.
Скандал је избио свом снагом. Сенатори опозиције послали су интерпелацију министру унутрашњих послова и тражили од њега објашњења зашто полиција није на време интервенисала и какве је мере предузела сада да казни кривце.
Демохришћански орган „Пополо" пожурио је да демантује гласове о фашистичком скупу и у једној вести истакао да
Ф %
„Дрдити“ окупљени на
имању – ратног
Фашистичка прослава годишњице оснивања оружаних снага Мусолинијеве републике Сало на имању маршала Грацијанија — Лав Негелија, Сомалије, поткраљ Етиопи је, колаборациониста и линијеве републике Сало — Маршал Грацијани. штампа највише писала у гоку прошлих недеља оснивања фашистичких снага Мусолинијеве републи ке,
гувернер
оснивач оружаних снага Мусолич ност о којој је италијанска Ф ашистичка прослава на дан
чији је командант био
„Борбе")
у Арчинацу није била никаква јавна манифестација, већ да су једино „стари борци посетили маршала Грацијанија на његовом приватном имању". Полузванична агенција Анса потврдила је ове наводе вешћу из министарства унутрашњих послова да у Арчинацу није био никакав јавни скуп.
Затим су се јавили и неофашисти. Њихов орган „Ил секоло", под насловом „Бивши ратници код Грацијанија“, објавио је чланак у коме демантује вести да је „посета бивших рат ника њиховом старом саборцу“ у Арчинацу одржана без одобрења власти. „У циљу истине“, „Ил секоло“ је саопштио да је око 120 „излетника“ под командом пуковника Спадонија посетило Грацијанија и да је овај бивши фашистички пуковник (коме лист оставља пуну титулу) у месту Субиако на путу за Арчинацо, а касније у месту Алфиле, пријавио полицијским властима посету коју су му оне одобриле.
Иптервенција министра унутраптњих послова
„Ил секоло“ је објавио и један непознати – детаљ. Војно подручје у Милану, према подацима листа, ставило је „ардитима“" на располагање „двадесетак шатора војничког типа, које је и раније једном при ликом команда миланског војног подручја уступила пуковнику Спадонију за сличан летњи излет на једном ломбардиском језеру“".
Неофашистички орган описује даље потанко – како су се ствари одвијале и како се стари маршал „удостојио да препозна неке старе саборце, међу којима је било и одликованих, рањеника и инвалида, и појединачно – их – поздравио“. што се тиче фотографија, „Ил секоло" је упозоравао да су оне снимљене на превару, а“ Грацијани · је лично тражио од римске квестуре да их секвестира јер су „без дозволе снимљене на приватном имању“.
Није никакво – чудо што се министар унутрашњих послова Шелба после оваквих података и после размера које је попри-
злочинца је овај одржао фашистички говор
|
СТВАРНОСТ СССР-а И БРОЈНЕ МАЉЕННОВА
Грацијапи се рукује са барјактаром дардита" става је припадала фашистичким једипиџама које
мио скуп у Арчинацу пожурио да у сенату изнесе образложења о фашистичком збору.
Министар – унутрашњих послова рекао је да су они носили одећу бивших фашистичких јединица, да су развили фашистичке _ заставе, одржали смотру пред Грацијанијем и певали фашистичке химне. А све то, према његовим речима, могло се „извана чути и видети“ али је збор ипак одржан на приватном поседу. – Полициске снаге ограничиле су се на то да спрече фашистичке испаде изван имања, то јест на јавном месту, до чега није дошло.
Шелба је на крају о истакао да је министарство унутрашњих послова оптужило судским властима 83 „излетника" због апологије фашизму. Да би склонио сваку одговорност са себе, он је изјавио да је већ раније указивао судским властима на фашистички карактер организације бивших бораца републике Сало, али да су судске власти – његову тужбу архивирале с напоменом да се ради о организацији која не-
ма политички карактер, већ је
основана искључиво у добротворне сврхе.
Грацијанијеве фашиетичко пароло
, Изјава министра унутрашњих послова није задовољила део јавног мнења, које стоји на становишту да је требало да полиција интервенише у Арчинацу, а не да стоји скрштених руку и посматра шта се дога-
Граџијанија непосредно пре смиотре на којој
из Виченце. Ова за“ су се бориле под командом Грацијанија у Мусолинијевој републипџи Сало
ђа, под изговором да збор није одржан на јавном месту. Грацијани, кога је ових дана војни суд у Риму, после поновног суђења, осудио због колаборације са Немцима и одузео му половину имања остављајући још увек довољно да може несметано и убудуће организовати овакве фашистичке манифестације, назвао је пуком причом и фантазијом све што је рекао министар Шелдба. „Ја сам у том зеленом капуту — узвикнуо је | патетички Грацијани у „Секолу" — био у свим ратовимара затим у затво-
ру (у очекивању суђења због.
колаборације!, а затим и на процесу (1950 године, када му је војни суд опростио 15 година тамнице и пустио га на слободу), наставићу и даље да га носим све до смрти и у њему ћу наредити да ме сахране. Света сиво-зелена бојо слави оружје домовине!"
Орган републиканаца – „Воче републикана" не учествује У правничким — натезањима која су се развила после Арчинаца и не прихвата ниједно од супротних мишљења. „Воче републикана" сматра, на пример, да је према фашистима _ требало применити 18 члан Устава који забрањује тајне организације створене у војне и политичке сврхе, а ако то није довољно требало је, према мишљењу листа, применити и закон о забрани неофашистичке делатности.
У сваком случају, Њ истиче лист, биће веома неугодно када Американци – виде – документ (ради се о филму који је снимљен у Арчинацу и према неким вестима продат једној америчкој филмској кући) који показује неефикасност наше полиције, која са шлемовима и митраљезима забрањује састанак 32 евангелика, а оставља не сметано сквадристе да логорују „око Грацијанија“.
Није искључено да се фашистичке манифестације у Арчинацу заврше неплодном дискусијом и полемиком у штампи, и поред тога што је министар Шелба формално тужио суду 83 од 120 фашиста, колико их је, према подацима „Секола“, присуствовало прослави у Арчинацу. Тешко је веровати да ће суд, који је, према речима самог министра – унутрашњих послова, архивирао његову ранију тужбу против неофашистичке организације, с мотивацијом да се ради о добротворном друштву, поступити овом приликом ~ енергично – против Грацијанија и његових следбеника. Давор ЧУЛИЋ
ПО ЦЕПУ СОЦИЈАЛИЗМА
да званична статистика — говорећи додуше о капиталистич ким државама — – „очито улепшава ствари“). Занемаримо за час једно друго признање Маљенкова, да се на тржишту као готови производи | јављају артикли који су још недорађени, дефектни, за шкартирање (а њих, то знамо из сопствених искустава стечених из трговине са Русијом, није мали број) који су, међутим, укључени у индекс индустриске – производње 1266. Посматрајмо само логику Маљенковљевих речи. Он. пореди динамику даљег развоја врло развијених, шта више најразвијенијих – индустриских земаља 1929 године, са развојем у совјетској Русији која је 1929 године билза јако заостала Маљенков. је, по тој истој логици могао у још већој мери да укаже на заостајање капиталистичких земаља. Да је просто узео пример – Албаније, о мосао би да установи да је Њ индекс развитка индустрије у Албанији 1951 године у односу на 1929 годину њ рецимо негде – преко 10,000, односно да је Албанија за преко 100 пута повећала своју производњу (при о чему би, као узгред, могао да укаже и на „несебичну помоћ – старијег брата“). Такође из сопственог искуства знамо да је ~ производња шећера у Албанији 1943 године (када смо јој изградили шећерану) 'повећана – бескрајно пута у односу на 1929 годину када је Албанија од индустрије шећера имала само – производњу шећерлема. Слично је и
са железничким саобраћајем у | ламирану „братску помоћ" коју
Албанији. Да би Албанија – повећала своју „железничку мрежу из године 1929“ за бескрајно пута, било је довољно што смо јој о изградили 43 — километра железничке пруге од Драча црема Елбасану. Када би САД хтеле да само удвоструче своју железничку мрежу требало би им десетине година уз веома много радне снаге, материјала итд. По Маљенковљевој логици оваква – „динамчка ~ развитка“ био би драгоцен податак о заостајању САД, а напретку | Албаније. У горњем примеру се видело да Маљенков воли да – импресионира цифрама и да их користи, само ако су велике, и тамо где им нема места. Међутим, неке друге такође знатне цифре он упорно избегава. Несумњиво је да је тежиште обнове после Другог светског рата пало на плећа совјетских трудбеника. Али то још не даје право Маљенкову да наглашава како је обнова извршена „без помоћи споља, сопственим снагама и средствима Око 250 милиона долара Унрине – помоћи, затим званичне и незваничне репарације у виду комплетних фабрика (заједно с радницима) ·'3 Немачке, а и из Финске, Манџурије и других пријатељских и – непријатељских земаља претстављају замашне цифре; те цифре (поверујмо за моменат у званичне руске податке) неколико пута премашују на таламбасе – рек-
је Русија у виду зајмова дала
'Кини, Мађарској, Пољској, Ру-
мунији, Бугарској. – Албанији, Монголији, ЧСР-у (морална по моћ дата тим земљама не мери се у доларима, па је не узимамо у обзир).
Маљенковљеве цифре често
претстављају праве загонетке. Тако, на пример, наилазимр на такву једкну загонетку код његове расподеле народног дохотка, која по Маљенкову изгледа овако: 3/4 дохотка иде у личну потрошњу трудбеника за подмирење њихових материјалних и културних потреба, а остатак од 1/4 иде на проширену социјалистичку репродукцију, – државне и друштвене _ потребе Да би се ова загонетна расподела макар мало разумела мора да се претпостави да је Маљенков у личну потрошњу трудбеника урачунао и издатке за топове, вотку. кавијар и остале · предмете – „личне – потр·;шње" високе бирократије и војске Признаћемо да нам _ је тешко да . поверујемо и поред све „доказане мирољубивости“ ;_ша издаци на проширену „социјалистичку. репродукцију“ и остале друштвене потребе као и издаци на руско ·наоружање (укључујући атомску бомбу и најмодернију – ратну – технику којима и Маљенков и _ Булгањин навелико звецкају) и — на остале државне потребе – могу да буду подмирени из 1/4 народног дохотка. Чак и у традиционално · неутралним _ земљама издаци само на наоружа-
ње износе често и до 200/, народног дохотка.
На претпоставку да је наоружање и издржавање војске укључено у „личну – потрошњу трудбеника“ индиректно – нас нагони и сам референт. Укупну индустриску производњу он дели у две групе: у производњу средстава за производњу и у производњу потрошне робе. У тај укупни обим, такође по рефергц'ту, укључена је и индустрија за наоружање. Они чиновници који су ЦК СКП (6) предложили да огкупна цена жита буде равна откупној цени памука, вероватно да су топове укључили у производњу средстава за производњу, а пројектиле, гранате и слично у о производњу средстава за потрошњу] Најзад, још један | куриозум из реферата. Маљенков огорчено грди предузећа, затим синдикалне, државне и партиске руководиоце – који – стално рачунају на бази просека, просечних норми и слично. · А управо Маљенков не напушта просек. Реална плата је у просеку порасла за толико и толико (а та просечна реална плата о• бухвата и плату од 400 рубаља месечно и „плату“ од 40.000 рубаља месечно уз остала натурална давања), продуктивност је У просеку – порасла за 700 (а иза тог пораста се крије производња нових фабрика „набављених“ у Немачкој или Чешкој, а и враћање на ручни рал У низу фабрика, колхоза и совхоза, што Маљенков – узгред спомиње) итд. итд.
1 · ж
Излажући нелогичност, нетачност и субјективност у коришћењу и избору бројки које је извршио Маљенков, нисмо мислили да оспоримо вредност коришћења индекса, чак и просека, за приказивање чињеница које стоје иза њих. Међутим, индекси и просеци чак и када су најтачније и најобјективније дати, осветљавају само једну страну проблема. Уз те бројке треба још других чињеница.
Исто тако не негирамо, јер не патимо од ИБ слепила, постојање огромних индустриских гиганата у Русији. Не споримо кад нам се то већ више путг; наглашава, да се успело да се нешто уради у погледу разбијања – атома. Са – средствима којима Стаљин располаже то није ни немогуће, а сада више ни тешко. Не сумњамо у то као што не сумњамо да је у време фараона дизано сијасет пирамида, или да је Хитлер изграђивао дивне аутостраде и низ подземнх фабрика. Али... где је ту "социјализам? (Из комунизма“ су се Руси, после краћегр боравка, а по сопственом поизнању, вратили). | Е - Да би се социјализам. социјалистичка демократија – ипак некако рехабилитовали – и да би се указало она то да они постоје, Маљенкову је довољна једна цчифра и море фраза. С'0З!;„_шлистич.ка демократија у Ру: ји постоји — доказ; већ два држана и_збора за врховни со32?– Социјализам у Русији повитј:к"" доказ: „свестрани раз-
, „нагли пораст“, отвара-
______________________ __ ___ __ _ __________ __ _______ __ ____--
америчких
тражење
страно“"
Недеља, 19 октобар 1952
РАТ У КОРЕЈИ
КЛАРК ЋЕ ОДГОВОРИТИ НА ким ИР СЕНОВ
ЗАХТЕВ ЗА ОБНО.
ВУ ПРЕГОВОРА
Токио, 18 октобра (АФЏ,) Како се дознаје из поузданих извора, командант Уједињене _ команде _ генерад Марк Кларк одговориће вероватно у року ол 48 часова на севернокорејско-кинеских власти да се обнове пре. говори о примирју-.
У поруци Њкоју је њгенерал Кларк прекјуче добио од претседника севернокорејске владе и врховног команданта севернокорејских снага Ким Ир Сена и командацта кинеских снага у Кореји Џенг Теха каже се да је Уједињена – команда „једнопрекинула – преговоре,
Дознаје се да ће генерад Кларк још једном подвући у свом одговору да су претставници Уједињене команде спрем ни да се састану с противнич= ком делегацијсм када она буде прихватила један од три предлога Уједињене команде о репатријацији ратних заробљеника, или када буде сама поднела конструктивне предлоге Уједињеној команди.
Јуче су официри за везу само измењали ноте
Панмунџом, 18 октобра (Јунајтед прес) На данашњем састанку официра за везу зараћених страна у Кореји размењене су протестне ноте обеју страна. Официри за везу Уједињене команде пре дали су ноту у којој се одбацује тврђење противничке команде да су авиони Уједињене команде 17 септембра – повредили неутралпу зону око Џанмунџома. Са своје стране, официри севернокорејско-кинеске – делегације предали су протест због инцидента у заробљеничким ло гторима на острву' Коџе, у којима је рањено 15 заробљеника.
С.А.Д. УПУТИЛЕ ПРО-
ТЕСТНУ НОТУ СССР-у
ЗБОГ ОБАРАЊА АМЕРИЧНОГ АВИОНА
Вашингтон, 17 октобра (Јунајтед-прес)
Америчка влада упутила је данас протестну ноту Совјетском Савезу због ,обарања – америчког бомбардера који су совјетски ловци срушили 7 ок тобра у близини остјава Јури, по ред обале северног Јапана. У ноти_ се. : оповргава .. совјетско тврђење да је овај амерички авион повредио совјетску територију и да је први отворио ватру на ловце који су га гонили. Америчка влада такође тражи информације о евентуално · преживелим – члановима посаде оборене „супертврђаве“.
ДЕЛЕГАЦИЈА САВЕЗА НОВИНАРА ЈУГОСЛАВИЈЕ СТИГЛА У КОПЕНХАГЕН
Копенхаген, 18 октобра (Танјуг)
Синоћ је у Копенхаген стигла делегација Савеза новминара Југославије. На асгродромј де“ легацију су дочекали претпстав= ници данског Министарства И“ ностраних – послова и југосло“ венског посланства у Копенха“ гену.
Делегација југословенских но винара задржађе се у Данској десет дана.
== џ чт
ње славине за пријем у парги“ ју, затварање те исте славине, „благостање“, већ по пети тут снижене цене неких артикфла (и исто толико пута подигнуте цене других артикала) и #а крају, кас главни доказ: јачање државе. '
Та свемоћна совјетска држа“ ва која прописује норме за чи“ јање перја (и то не само у е заматима) и за водени талог пе хектару совјетске оранице, која зида фабрике, станове (додуше ту се, као што Маљенков кажед показала недозвољено индифе рентном) и пече пирошке, која убире сваку копејку и удељуј“, трудбеницима за њихов свестра“ ни развитак понешто од тога та држава са својим безбројним, министарствима од којих је сва ко задужено за по неки сектор: производње, треба да претстав“ ; ља крунски доказ да је соци“ | јализам присутан у совјетској : Русији!
А однос радника, непосредг : них произвођача, и те државе Зар државна дисциплина, хале | и глад, који су дошли на место · отпуштања из службе капита“ · листи, значе измењени однос непосредних произвођача пре“ ма средствима за производњу?
Маљенковљеве цифре и фрг“ зе нису (јер то и не могу) по" казале социјалистичке односе у Русији. Показале су очигледно да су совјетске пирамиде и 2у“ тостраде изграђене на експлоа“ тацији руских и перуских трул беника. Фабрике лепе и мање“ лепе, корисне и мање корисне којима се данас кити Маљенков нису изграђене да остваре 707 цијализам. Њих је совјетск“ трудбеник о платио · изгубљеном Октобарском слободом.