Борба, 19. 10. 1952., стр. 5
Недеља, 19 октобар 1952
к е р р УШРТ
и асоовивавови. оовосивове . П Р Р пичичочоунововвовавни ..
у ти е јзуа а уР уИИ У
БОРБА __
Х роо НИ КА
евенисавовено.
ДИСКУСИЈА О НАЦРТУ ЗАКОНА'О УШВЕРЗИТЕШМА
Жаришта високошколске наставе и науке
Нацрт Закона о универзите. тима у својој целини изражава бригу врховних органа наше држевне | власти, да се У складу с ошпшпштим уздизањем нашег друштва што боље унапреде и наши универзитети као жаришта – високошколске наставе и науке,
У дискусијама на појединим вагребачким факултетима посебно је истакнуто да – нацрт Закона о универзитетима – садржи читав низ врло позитивних новина, које претстављају битан допринос побољшању рада уопште. Нацрт је веома значајан по томе што он сСсадржи и темељито разрађује основне – мисли, које ће поздравити огромна већина универзитетских наставника нове Југославије,
Међутим, треба посебно истаћи једну страну овога нацрта; – наиме проширење функција универзитета и Ффакултета тиме што се повећава“ ју овлашћења о њиховом аутономном делокруту, Осим тота је важно што се у одредбама члана 18 до 20 Нацрта предвиђа ~ регулисање – бољих услова за развитак – наставнонаучног рада на универзитетима и тиме посебно истиче како универзитети | нису само наставне, него и високе научне установе. Било је потребно свакако да се то – изричито подвуче и у самом Закону.
–
Од о особитог је значаја У Нацрту и то што се новим Законом предвиђа – оснивање
неких нових Њуниверзитетских органа, као што је, на пример, универзитетска скупштина, Универзитетска скупштина као највиши – орган | универзитета имаће нарочито широки делокруг (чл. 7 Нацрта). Факултетски савет према чл. 13 проширује се са новим члановима | поред ~ досадашњих – (редовних, ванредних професора, доцената и предавача) још и са претставницима – помоћно“ наставног особља, Поред тога, факултетска већа добијају новим Законом и шири делокруг рада (чл. 14 Нацрта).
У духу изградње нашег Ссодијалистичког друштва свакако је и то што Нацрт предвиђа јаче повезивање универзитета с друштвеним – животом. То се предвиђа посебно одредбама садржаним у чл, 15 Напрта (позивање – ванфакултет“ ских стручњака на претресања општих питања факултета) или у чл. 26, који предвиђа могућност – позивања – ванфакултетских научних радника и других стручњака зЗа референте код оцене способности кандидата за наставничка места и дро.
Те и друге стране чине овај Нацрт веома значајним доказом ошштег стремљења к вишем степену изградње нашега друштва, Нацрт изражава тенденције да се наш универзитетски живот узмогне 110 више унапредити, да у сваком погледу – одговори – свима постављеним општим задацимаи да узмогне ићи у корак с читавим напретком нашега друштва. Па и поред ових веома пози“ тивних страна овога – Нацрта, у њему има _ извесних места, која треба свакако редиговати тако да буду у складу са тим позитивним елементима, да не нарушавају општу слику очигледне вредности овог Нацрта према коме ће бити донет Закон о универзитетима, Таквих недовољно – Јасних и незгодно стилизованих места има неко“ лико у овоме Нацрту и — колико је нама познато — већина факултета их је на Ссвојим састанцима једнако | уочила и на њих указала. Ту су на пример, слабије стилизације тачке 13 члана 14 о праву факултета, затим погрешна градаци“ ја квалификације ~ универзитетских наставника, помањкање те квалификације код предвиђених ванфакултетских референата у чл. 32, прениска старосна граница _ (65 _ година живота за пензију, док већина универзитетских о наставника тражи границу од 70 година), одредбе чл. 43 и 44 о пре“ широквим овлашћењима – такозваних „управника – послова“ на универзитету, односно факултету и друго. Али нарочи“ ту је пажњу на себе свратила такозвана – „реизборност“ универзитетских – наставника _ (то јест — њихов поновчи избор).
Чланом 25 ~ предвиђен _ је поновни избор наставника унвиверзитета, и то сваке пете (за редовне и ванредне профе“соре, доценте и лекторе), односно сваке треће године (за све остале), У првом реду тиме се жели на посебан начин подвући изборност свих уни“ верзитетских наставника, а затим уједно | нормирати потњихов плоднији и
стрек – за бољи ~ наставно - научни – рад. ја тедактора | је, да“ пози“
вле, ван сваке сумње, тивна и принципијелна. Демодратичност социјалистичког си Стема нове Југославије, – наро“ Чито се састоји и у томе, што брод одлучује ко ће. докле ће и како ће вршити акта власти и све друштвене функције. Прет
ставнички карактер власти нове Југославије посвуда је доследно изражен. Изборност, контрола и опозивност органа власти и свих функционера нове Југославије проведена је на свим линијама и сасвим је разумљиво, да то начело једнако вреди и за наше универзитете. Дакле и универзитетски наставници морају бити и остати изборни.
Међутим, појавило се питање подесности предложене – редакције чл, 25 овог Нацрта. Да ли таква редакција заиста задовоља ва све интересе наших универзитета и нашега друштва7 У том потледу било је доста примедаба, а знатан број универзитетских наставнижа изразио је жељу, да Се тај члан ревидира и да се нађе подеснија редакција, Што се предвиђало с обзиром на предложени чл. 25 овога Нацрта“ Ту се посебно наглашавало да је његова редакција незгодна, јер да би њиме предвиђена „реизборност" наставника могла постати онај фактор који би „спречавао дубљу специјализацију и сталоженост“, надаље да би она могла довести до „снижавања нове наставе и нау чног рада“, Стога је предложена ревизија, па чак и брисање тога члана Нацрта. С тим у вези истицало се на пример, да би таква норма могла касније довести и догле, да би се многи појединци техе одлучивали за универзитетску функцију, посебно на интензиван теоретски посао, за који треба много година непрекидног рада. Свакако да 'у таквим примедбама има доста основанот, па је нужно да се о томе поведе рачуна и нађе правилан излаз.
У погледу ове „реизборности“, предвиђене у чл. 25 Нацрта, уствари је истицано да је она сувишна, јер већ постоји изборност универзитетских наставника. На универзитет се може до-: ћи позивом од стране универзитетских власти или избором. Пр ви је начин изузетан, а други редован. Нацрт предвиђа – исто тако попуњавање места универзитетских катедара. Универзитетски наставник подвргава се строгом избору већ на – првом свом кораку на универзитет И ту изборност долази најтре до свог пунот изражаја, У каснијем његовом раду изборност се јав-
ља толико пута колико има гра дација његовог службеног поло жаја на универзитету; код напредовања за доцента, ванредног или редовног професора. Изборност дакле заиста постоји на универзитету и нема потребе да се она повећава периодички аутоматским обнављањем.
Свакако је јасно да се унизер зитетски – наставници не могу изузети од друштвене контроле и да и они треба да буду (као и сви други) опозиви. Ако се дакле та опозивност регулише У складу са општим циљевима 0вог Закона, онда отпада потреба споменуте . „реизборности“. '"Гре бало би дакле повезати норму о изборности и опозивости универ зитетских наставника с оном о отшптој контроли над њиховим радом. ;
Селекцију на универзитету заиста треба обезбедити, али _ за њу поред ових поновних избора наставника (приликом њЊихових унапређења) и поред периодичног проверавања њиховог рада не треба „реизборности“ како предвиђа члан 25 Нацрта. Нека се пропишу нарочити услови за прве и накнадне изборе универзитетских наставника, нека – се при томе врши строто проверавање рада и нека се нагласи могућност опозива оних наставника који не извршавају своје 0сновне задатке, па ће се онда добити у потпуности обезбеђење за правилан и свестран нашред ни развитак наших универзитета. Проф. др Фердо ЧУЛИНОВИЋ
А. Лакић: Цртеж
.,Наша деца“, часопис за ваншколско васпитање и старање о деци
После писма ЦК КкПЈ од 1950 године о проблемима рада Савеза пионира, извршене су крупне промене у систему ваншколског васпитања и старања о деци. Стварају се савети пионира, друштва за васпитање и старање о деци („Наша дјеца", „Пријатељи деце" и др-., окупљају се знатне друштвене снате и постепено се у пракси остварује идеја да брига о деци мора постати општедруштвена брига.
У циљу разраде проблема друштД _ __ __ -_
У САРАЈЕВУ ЈЕ ИЗИШАО
ПРВИ ЂРОЈ ЧАСОПИСА „ ЖИВОТ" Сарајево, 18 октобра
Јуче је у Сарајеву изишао из
штампе први број часописа „ЖИ вот“. У овом броју поред уводног чланка редакције о смерницама часописа налазе се прилози Јована Кршића, Марка Марковића, Исака Самоковлије, Хамзе Хуме, Боривоја Јевтића · Тодора Крушевца, Бориса Папандопула и других. РН
У УМЕТНИЧКОМ ПАВИЉОНУ · Изложба, корамичких радова,
У Уметничком павиљону на Малом Калемегдану отвара се данас у 71 часова једна за Београд доста ретка изложба. Загребачки уметници Милан Кичин и Катарина Пезер излажу своје керамичке радове.
вене бриге о ваншколском васпитању и старању о деци и измене различитих искустава из читаве наше земље, Савет Савеза пионира Југославије (који је недавно прерастао у Савет друштава за васпитање и старање о деци) покренуо је почетком – 1951 — године часопис „Наша деца".
Часопис „Наша деца" излази двомесечно ва четири штампана табака. Тираж часописа све више расте, што говори о томе да је часопис „Наша деца'" радо примљен У многим друштвима за васпитање 4 старање о деци, саветима пионира, школама – дечјим | организапцијама итд. Ј КР
ИТАЛИЈАНСКА ШКОЛА У СЛОВЕНАЧКОМ СЕЛУ
Трст, 18 охтобра (Танјуг) Претставници – италијанских школских власти у зони „А“ обавестили су претседника оп штине Долина да ће се у словеначком селу Рисмањима отворити – италијанска – основна школа, Поводом овог саопштења, тршћанска штампа пише да псема прикупљеним подацима У овом месту има свега осморо деце која о долазе у обзир за школовање,
У о словеначким – просветним круговима се подвлачи да сета школа отвара искључиво у циљу денационализације овог словеначког – места.
уоодоовивонавсоовововичоваозосвововинооеосстоатоннииванооооавсово,
СЛОВЕНАЧКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ ИЗ ТРСТА У БЕОГРАДУ
Родољуб Чолаковић примио чланове ансамбла
Јуче пре подне чланови Словеначког народног позоришта из Трста посетили су, у пратњи управника Народног позоришта у Београду Милана Богдановића, гроб Незнаног јунака на Авали, док је један део овог ансамбла био примљен и од Родољуба Чолаковића, претседника Савета за науку и културу Владе ФНРЈ.
После подне у част гостију, Народно позориште у Београду приказало је Његошев „Горски вијенац".
Олини,
ПРИЈЕМ У КЛУБУ „ЂОРБЕ" ЗА ЧЛАНОВЕ СЛОВЕНАЧКОГ ПозоРИ-
ШТА ИЗ ТРСТА
Редакција „Борбе“" приредила је јуче навече у просторијама свога клуба пријем за чланове Словеначког народног позоришта из Трста. Госте је предводио др Андреј Будал, управник позоришта.
Пријему су присуствовали и Душан Благојевић, главни уредник „Борбе“", · Велибор Глигорић, ~ управник Југословенског драмског позоришта, · Љубиша Јовановић, Марија Црнобори и други.
У разговору, који се том приликом водио, др Андреј Будал је рекао да су чланови Народ-
ног позоришта из Трста веома срдачно примљени у Београду. Он је додао – да ће им овај краткотрајан боравак остати у најлепшој успомени.
· Чланови Словеначког народног позоршта из Трста отпутовали су синоћ за Загреб, где ће остати два дана и приказати Крлежину драму „Господа Глембајеви" и Џемсову „На-
следницу“.
У УМЕТНИЧКОЈ ГАЛЕРИЈИ УЛУС-а
Изложба сликарских радова Златка Прице
Ових дана отвара се у Београду, у Уметничкој галерији УЛУС-а, изложба радова загребачког сликара Златка Прице. То је прва послератна изложба једног загребачког сликара у Београду. · На овој издожбги Прица излаже слике које је радио за време недавног шестомесечног
ији.
О изложби Прициних радова, која је пролетос била отзорена у Њу Делхију, изражавали су се веома повољно индиски листови. Они су наглашавали да је Прица сликао стварни живот Индије — људе из народа, раднике у фабрици, на пољу, на улици, а не, као што је то најчешће случај са страним сликарима — Индију која је настањена мудрацима или укротитељима змија. Тако се, на пример, у листу „Тајмс оф Индиа" истиче да је југословенски сликар успео на – својим платнима да да „стварну, живу Индију, у свој својој боји, са свом топлином и прљазштином — Индију која није ни рај ни пакао“.
Златко Прица је рођен – 1916 године у Загребу. Сликарством је почео да се бави рано и 1940 тодине завршио је Академију ликовних уметности у Загребу. После ослобођења Прица је путовао и сликао по СкандинаФранцуској и
боравка у Ин-
вији, Италији, Инлији.
Изложба слика Златка Поице биће створена од 21 до 31 октобра (од 9 до 13 и од 16 до 20 часова).
: СтћанАв ; 5„- а
Слике из ЛиШосшроја
С
Племе ливаца челика
Грмада и Шмарна Гора с црквицом на врху, одједном, послије толико година, миришу на дјетињство. Из сјећања се помаља ~ блиједо лице · једног старог сеоског учитеља и нешто као сјенка његовог гласа: он је имена словеначких брда изговарао с чежњом човјека који би желео да их види, а увјерен је да их неће видјети. И није их видио — умро је уморан од ратовања и угњав= љен од четника негдје крајем 1942, разочаран и већ без наде на слободу.
Сад Грмада стоји тамо зелена, као што ју је он описивао по књигама или по нечијој причи, и кад преко Барја лежи маглуштина — два таласа четинара штрче горе у плаветнила октобарског неба. Иза њих су Камнишке Планине, сиве и нејасних облика, и искежен сиједи Гринтавец, а испред њих у равници лежи Литострој — ново име с новим бојама: и линијама, сад већ много познатије него ТГринтавец, Шмарна Гора и Грмада.
То ново име мој учитељ није
знао, Није га могао ни знати, јер оно се тек послије појавило. Мјесто Литостроја било је ту безимено поље с пшеницама — међе и парцеле и јаже и стазе, нешто што се не памти и не именује — аграрно, зависно од кише и суше и магле и вјетра. Тако је било и 1946, а тек послије почело је да се мијења. _ Јер тада су дошли планови, и једно тешко почињање и колебљиво неповјегрењ? над раскопаним јамама мрке тешке влажне земље међу гомилама пијеска и цемента у звекету лопата што су се таласале иза живица бљескајући не баш сасвим убједљиво, у гужвама истовара и цифрама кубика што бјеху све преплавиле те је изгледало да су саме себи циљ.
Сад су ту огромни станбени блокови с балконима и дјечјим бициклима. Џлаво и црвено цви јеће расте из саксија под лепршањем опраних кошуља изнад мајушних леја лука и мркве и црвенила ~ парадајза. – Румена дјеца, рођена послије Литостроја, гледају озбиљним очима и машу, и ништа, од свега што виде, не чини им се ново ни нарочито.
За оградом су се пружиле дугачке заводске зграде испуњене хуком погона, саопштењима раз гласне · станице, о аријама – из „Травијате“ и знацима аутофона. По двориштима Њ поред травњака леже, спремљене за транспорт, гвоздене греде кранова и тешки челични колоси, џиновски пужеви турбина и 0совине као грдна метална стабла тешка десетинама тона.
У правилним размацима стоје купе полусировог гвожђа и према њима нешто као татарски кургани — хумке од жељезног лома скупљеног и згомиланог. Пут између тих гомила, спремљених за гладна уста и вреле утробе ливница, води на почетну тачку погона, у моделарску радионицу испуњену ми рисом борова и смрековине. То је неочекивано; кад затвориш очи, учини ти се да је Грмада дошетала уз поље.
Поред стругова и нацрта, У чистој просторији, људи у плавим мантилима стрпљиво тешу и глачају милиметарски тачно предвиђена ребра модела, спирале, доводне цијеви, осовине и регулаторе. 'То што су израдили изгледа лако као игра, а уствари је сложено као аналитика: елипсе и пресјеци и кругови лопатица, непојмљиве чегртаљке и фини завоји еластичних линија, а сваки нагиб има тачно израчунате лукове.
У лакирници се врши мјерење и контрола израђених о модела — јер читава та играрија у дрвету, симетрична и често окићена орнаментима, мора би-
Михаило ЛАЛИЋ
ти у длаку тачна да одговори законима притиска и отпора. Послије се модели лакирају бојама које значе метале: црвена за гвожђе, плава за челик, жута — бронзу. То је основа спектра за бљесак електрифицираних насеља и радилишта. Пространа ливница гвожђа закрчена је моделима који се облажу у пјешчане калупе или се ваде из облога или готовим калупима што се црне од графитног премаза. Модели за постоља машина, велики колико читаве собе, укопавају се у пијесак који ће добити пластичне форме и, кад се стврдне, кад се све тачно проконтролише, кад се загладе случајне пукотине, кад се стави поновни графитни премаз — калупи ће примити у себе течни метал да му
У ливниџи
наметну потребне облике и размјере. Огромни „жерјави“ лебде над просторима мрког пијеска, изнад справа што штрцају жуте кише и радника што извлаче и чисте четвртасте одљевке од ко јих су неки тешки као литице. Ту се мало говори, радње су предвиђене и прорачунате и много пута поновљене, лежишта постављена, даљине израчунате. Довољни су само знаци, скоро невидљиви и непримјетни — као да већ постоји неки немушти језик човјека и машине. Пред ливницом бронзе прислонили су уза зид тешке металне обруче: фини су и моћни и онда невјероватно звучи кад чујеш да је то шкартирани материјал. ~ Зашто шкартирант7 Због једне скоро непримјетне огреботине о настале невидљивим недостатком у пјешчаном калупу или изненадним продором ваздуха. Једна рупица, неосјетан зарез и цио посао једног тешког лива упропашћен је. Мора се направити нов одљевак — јер с воденим снагама, муклим и притиснутим, нема шале.
Зелен дим што се диже над пећима за бронзу и потсјећа на алхемичаре — то још није ништа при величанственом призору кад Сименс - пећи почну да бљују челик. То бих желио да покажем старом добром учитељу који се одушевљавао самим поменом Грмаде, њему који је толико волио слободу и маштао о напретку — чини ми се као да би му се тиме бар дјелимично одужило покољење које сад ствара.
Крај тих Сименса, што, као да се клањају, могу да се нагну за 45 степени да избаце течни метал из утробе, висе читава повјесма каблова за струју, а из огромних лула куљају потоци варница у џиновске лонце што се крановима преносе над пјешчане калупе и пуне их У фантастичном освјетљењу једног врелог ватромета,. На зидовима гримизним и зеленкастим мијешају се сјенке руку у по-
пИ АНН СИ ЗИИИ МНИ 2 И ј 0 едЛИИИ ЈИ Њ т И А тИН
_ __ПЕСНИЦИ КОМУНИЗМА“. И ЊИХОВА ИНСПИРАЦИЈА
Тринаест година СКП(б) није одржала свој конгрес. Зашто“ То се у СССР-у, а још мање у „зе“ мљама народпе·дсмокрцтијв". ни“ ко није усудио (бар не јавно) да запита. О томе је једино Свемудри одлучивао, а у његове послове за“ кључили су му врли _ поданици, најмудрије је не мешати се!
А кад је Највећи међу најве“ ћима одлучио да сазове партиски конгрес и то пеломе свету уз аву“ ке фанфара и лупу лобоша обја“ вио, наступи међу верним поданицима његовим неописиво весеље. И сви постадоше паметнији и про“ слављаху „најмудрију одлуку | “ похе“,
Немипу из Гротеволове Републи ке, Урсулу Шмиџ, задеспо је глас о Деветнаестом конгресу на одмо“ ру у морском купалишту Херингедорфу. Управо је седела у друштву веселих, од сунџа подрнелих љу“ ди и слушала музику. „Ми смо имали само једну бригу саопшптила је она телеграфски „Литерагурној газети" — прво да се окупамо, за“ тим да прошетамо по шуми или да се провозамо јахтом, а увече да поиграмо.,." Али не лези враже, баш кад су све то тако лепо испланирали ето ти га к њима електромонтер „Самене Плани“ Тео Апел са последњим _ боојем листа „Нова Немачка“, – Сав _ се претворио у осмех и чита им вест о сазивању Деветнаестог конгреса СКП(6) и директиве за нови кз
тогодишњи план СССР-а. „Колико се мисли рађа при упознавању с тим пројектом!" — узвикује оду“ шевљена Урсула, а цело друштво опкољава Апела п претвара се У ухо. Уместо купања, шетње по шу ми, крстарења јахтом и младалач“ ке игранке — читалачки час, „При родно је — пише Урсула — што ми нисмо пошли па плажу и јахта отишла на море без нас.."
И кад је то све природно _ за Немипу Урсулу Шмиц зашто не би било и за редакцију „Литературне газете“. Штампала је њен чланак без одлагања. Јер, пред детогодишњим планом Великог, Ге-
нијалног, · Мудрог. Преблагог – и
Преподобног и ред је да У воду потону тамо неки ситни лични пла пови некаквих ПНемаџа.
у ;7 = р РЋ
с
Бугарски филмски режисер Дако Даковски је више него одушев“ љен. Уочи отварања Деветнаестог конгреса он је упутио писмо редакџнји „Лнтернтурнм фро·кттн', јУ коме саопштава читавој бугарској јавности да са „радосним нестрп“ љењем" очекује почетак „историског Деветнаестог копгреса". _ За њега је он „најсветлија страница у људској историји". Његов коле“ га из Народног театра из Софије. Филип Филипов, такође има нешто важно да саопшти: „Дуго и пажљиво сам читао и проучавао партиска документа пројекат директива за развитак СССР-а..." — пише он. Кад човек то саопшта“ ва ваљла има и разлога вашто то чини. Уосталом, сагурно није Са“ дава „лауреат Димитвовске | на“ граде"! Не објављује без разлога ни редакџија „Литературног фрон та" уводни чланак испод – велике Стаљинове фотографије, који по“ чиње речима: „Међу највишим вр ховима људскот развитка, највиши је Деветиаести конгрес Свест“ везне комунистичке — партије бољтевика."
Песник Николај Зидаров опет и“ ма своје „надахнуће“":
„Глас као орлица лети Над високим планинама, морем и шумом,
Цела земља дрхти, дах застајава Започиње Деветнаести конгрес!" И тако даље, и томе слично. Много је тих писаца и у Бугарској, и у Чехословачкој, Мађарској и другим „земљама народне демократије", који својим госпо“ дарима и у земљи и ван ње потурају под нос своје написе пре“ клињућа их за поглед: Видите како сам одушевљен | Деветнаестим конгресом СКП(6)! Одан сам, ве“ ран као пас — али.. „не ваборавите ни ви мене у царству небе“ ском“", Снаћи се, одржати се _ на свом месту, па ако је могуће гурнути у амбис и неког испред себе, пети се по примамљивој бирократ“ ској лествицџи све до благослове-
7 тт Р 7 К итЕГАТЋЕ м_ Фугонту
уер р ПИИ КРИ
ДР СА [; /ци%___х% АИА
них чизама Баћушкиних — то је вру Иц гпоуепз ових | „песника комунизму". А много их се | већ намножило, ничу као печурке после кишне ноћи, сви су врашки продуктивни и неуморни у шромуклом надвикивању и величању својих послодаваца.
ж
У Бугарској траје „Месец пријатељства са СССР-ом". Троше се брда лапира да би се изрекла сва љубав коју тобоже осећа бугарски народ према Совјетском Савезу. редовима руководећег кадра је нарочито живо. Деле се дипломе, од“ ликовања, приређују банкети, дижу здравице и хвали до изнемоглости „широка рускаја душа".
Червенкову – ваљда додијало сво совјетске директиве преводи на бугарски језик и ставља свој потпис испод оног „да је превод ве“ ран оригиналу..." па се и он дао у агитовање за учење руског језика, „У нашој земљи постоје сви погодни услови да изучавање руског језика. узме највеће размере" — пише ових дана товариш Червенков. И није се постарао да поближе наброји те услове. А и чему7 Сви Бугари познају најваж“ Чпији: присуство великог броја совјетских стручњака и инструкто“ ра. Само изгледа да су већ има-
да
познају и да им се није баш мно-
крету и полуга и кранова, а људи што ту раде изгледа као да. припадају неком племену јачем од осталих.
Кад се разбије пјешчани калуп и из њега испреће метални одљевак — открију се рапаве површине, доста грубе, нешто као остаци чудовишта минулих гголошких ~ периода – ископани из ријечних наноса. У посебном одјељењу приступа се чишћен њу тих скелета ваздушним пич штољима и дугим пламеним меч тлама које хује кроз непрекид=« но штектање малих електрич= них шакала уз љут задах и плав засљепљујући бљесак.
Тек тако очишћени и ватром окупани одљевци стижу у одје“ љење за машинску обраду, а то одјељење — то је читав коме плекс земљишта, простране пар= целе и ланци машина. Вјетрови,
заврих Мрен
Литостроја
испуњени задахом спаљеног метала, дувају преко тих парцела у мумљави машинских џинова над којом шестаре кранови послушни пред жилавим ручицама румених крањских дјевојака. Ту немашт времена да се загледаш у радничко лице, за“ штићено капом или наочарима или једним и другим. Видиш само рад — велику симфонију. Видиш како електрично сврдло продире у дубину металног трупла, и како се бљештава бургија усијала и како је радник хлади штрцајући на њу слап воде од кога се диже блијед пра мичак паре над металном грдосијом. И онда видиш како је кука крана закачила огромну челичну кулу и како је носи некуд преко тих парцела густо засијаних машинама.
Негде у дну огромни карусел од 120 тона обрађује комаде тешке 60 тона, Три ножа стоје над кружном плочом што се окреће и равномерно отсијецају металне слојеве као мекоту сла= нине. Засјек остаје раван и блистав. Гледаш то кружење, и онда те ухвати вртоглавица – од тих силних тона, Јер ту лежи осовина за Каплан тешка 16 тона, а Каплановка за Зворник би ла је тешка око 400 тона..
Објављена је пауза. У музици што почиње — престају машине. Скидају се штитници и наочари и још неколико тренутака затим распознају се њихови отисци на руменим лицима. Појављују се цигарете и шибице и осмјеси и шале с дјевојкама а преко разгласне станице најав· љују гдје треба да се обрати човјек који је 'изгубио кључеве, и онда — кад ће се и гдје одржати. отворени састанак и који филм се даје у биоскопској сали предузећа.
А 1946 није било ништа од то“ та — само њиве и међе с росним гранама и поврћем, а у ово доба године голи стрнови под матлом и вране и вртлози лишћа што опада. Није било ни традиција у изградњи турбина, нигдје У Југославији нико их прије није градио, није било квалификованог радништва, ни искусних вје штака — све је морало изнова, одједном, да се створи.
И онда је почело да се ствара вертикално и хоризонтално, на земљи и у људским главама, Септембра 1947 пуштена је у поч гон ливница сивог гвожђа а већ у 1948 појавиле су се прве мале турбине, Отада се попунио машински парк а и вјештина у рам ду и организацији, Литострој је постао познат по својим произ= водима — од Сапунчице у Перистеру до Савице у Бохињу. Њетове пумпе за наводњавање или одводњавање, с пропеле ром или центрифугом, стигле су на Кнету у пустом Штоју код Бојане и на Мрсуњу и у Бездан, Сашку Греду, Сремску Рану и Мали Кнежевац а његови кра нови с Каплан, Францис и Пелтон турбинама продрли су на са мотне тгорске воде у забачене дивље просторе да свјетлом И хуком енергетике најаве овом свијету нешто што се одједном појавило и по чему, је Литостреј изненада постао славнији оод
ли прилике и њихов језик ла у [ гто свидео,
Арса СТЕФАНОВИЋ
модре Грмаде и сребрнастих, Камнишких Пладџина.
25 : **1'&—73'