Борба, 30. 10. 1952., стр. 1
БЕОГРАДСКО ИЗДАЊЕ
__
ГОДИНА ХУП
Четвртан, 30 онтобар 1952
БЕОГРАД
Директор Владимир Дедијер, главни и одговорни уредник Душан Благојевић. Уређује редакциски колегијум
ж
Лист ивзлази сваког дана сем петка.
ЦЕНА 6 ДИНАРА
БРОЈ 259
ПРОЛЕТЕРИ СВИХ ЗЕМАЉА,
ДаР дИ ЛИ уР ј
ђ ј 7 И г 4
УЈЕДИНИТЕ
е ти
ПОЛИТИЧКА ХРОНИКА
НАРОДНОГ ФРОНТА ЦРНЕ ГОРЕ
Титоград, 29 октобра
Поводом избора одборника за вародне одборе општина, градова и срезова, који ће се провести у Црној Гори у т= децембра, Главни одбор Народног фронта Црне Горе издао је про гла(:_ црногорском народу у коме је истакнута важност избо“ ра и указано на њихов велики значај, па се у прогласу измеЂу осталог каже: “
„Савлађујући огромне .. .коће црнњогорски. народ је уз несебичну помоћ свих народа Ју“ тгославије извојевао прве велиКе победе на путу ликвидације привредне заосталости и већ ударио чврсте темеље – економском процвату Црне Горе. Стал но јача наша индустрија, учињени су крупни напори на откривању сировинских и рудних резерви, утврђивању материјал Не базе за даљу изградњу индустрије. Нарочито је порасла прризводтва електричне пертије. У свим градовима и већим местима одвија се жива комунална изградња, Постигнути су видни успеси у подизању културе и просвете, Појачана | је општа брита у старању о здрав љу народа. Задружни ~ покрет се осхдхажио у – пољопривредно развијеним крајевима.
Телеграм чланова Ћирилометодског друштва маршалу Титу
Католички Фвештеници, чланови – Ћирило-методског друштва Народне Републике Словеније, са своје , Друге скупштине, недавно – одржане у Љубљани, упутили су поздравни телеграм маршалу Титу, у коме се каже:
„Ми свештеници, чланови Ћи рило-методског – друштва – католичких свештеника Народне Републике Словеније, са своје Друге скупштине, заједно са делесгатима свих-евештеничких друштава и иницијативних одбора, шаљемо вам, друже Маршале, пламене и _ благодарне поздраве, уверавајући Вас да ћемо чувати тековине Народноослободилачке борбе и заједно са радним масама наше земље стварати лепшу будућност,“
(Танјуг)
ПРЕДИЗБОРНА АКТИВНОСТ
ИЗБОРНИ ПРОГЛАС| Италијански
маневри око
Трста значе подршку империјалистичкој политици СССРа ·
Велики предизборни митинг у Новој Горћци на коме је
говорио друг
Љубљана, 29 октобра
Јуче је у Новој Горици одржан велики митинг на коме је о претстојећим изборима за народне одборе говорио члан Политбироа ЦК КИ Словеније Борис Крајгер. На главном тргу у Новој Горици окупило се преко 4.000 људи из града и околних села.
Говорећи о задацима фронтовских организација у предизборној активности, друг Крајгер се између осталог осврнуо на покушаје · клерофашистичких и информбировских елемената, да злоупотребе демократичност наших избора за своје противнародне циљеве.
„Избори за народне одборе код нас, рекао је он, одвијају се под паролом активизације онарода у борби“за остварење наших-привредних залатака и даљег учвршћења социјалистичких односа у нашој земљи. Насупрот томе, у Италији избори за општинске одборе претстављају само пропагандно средство за постизање извесних циљева У изборној политици који уствари значе базу за развијање италијанског шовинизма и ире-
Борис Крајгер
дентистичких | аспирација. На тим изборима покушавају италијански империјалистички кру гови да врше притист~“ на свет5 јавно мњење у вези са њиховим територијалним захтевима према нашој земљи. Због тога су ти избори код њих обична лицитација појединих странака са већим или мањим империјалистичким програмом.“
У наствку говора друг Крајгер је истакао, да таква политика уствари претставља – давање подршке империјалистичкој политици СССР-а То се најбоље може видети _ из – последњег говора де Гасперија У римском парламенту. Ова – изјава је пре свега на линији стварања блока „пет великих сила“, којим СССР „ покушава да разбије организацију Уједињених нација, а поред тога она даје подршку информбировским елементима у – самој Италији.
Говорећи на крају о нашим односима са Италијом, друг Крајгер је истакао напоре наше земље на успостављању добрих односа са Италијом, као и са свим другим суседним земљама. (М. Ђ.)
ЈУГОСЛОВЕНСКА – ПРОТЕСТНА НОТА БУГАРСКОЈ.
БУГАРСКА ВЛАДА
ОРГАНИЗАТОР
НЕПРИЈАТЕЉ-
СКЕ ДЕЛАТНОСТИ ПРОТИВ ЈУГОСЛАВИЈЕ
За један сат и 19 минута бугарски авиони извршили
13 повреда нашег
ваздушног простора
Јуче је југословенско Министарство иностраних послова доставило ноту бугарској амбасади у Београду У којој најенергичније протестује код бугарске владе због организовања и изазивања тринаест узастопних повреда југословенског ваздушног простора, извршених у току 26 овог месеца, и због изазигачког отварања ватре из
пушака и аутомата од стране бугарских органа на југословенску караулу Доњи Криводол. У ноти се каже да је 25 бугарских ловачких авиона и бомбардера тринасст пута повредило југословенски ваздушни простор за један сат и 19 минута. Ове – ваздушне провокације догодиле су се углавном изнад Димитровграда ч његове околине. У једном случају три тромоторна бомбардера летела су изнад југословенске територије у пратњи ловаца. Бугарски авиони су такође бацали светлеће ракете и пикирали изнад југословенских села.
У ноти југословенског Министарства иностраних послова истиче се да „одговорност за | све последице које настану због
" РАД ГЕНЕРАЛНЕ СКУПШТИНЕ У. Н.
ЈУГОСЛАВИЈА ПРЕДЛОЖИЛА РЕЗОЛУЦИЈУ У КОРИСТ ДОНОШЕЊА КОНВЕНЦИЈЕ 0 СЛОБОДИ ИНФОРМАЦИЈА |
Њујорк, 29 октобра (Танјуг)
У комитету за економска, социјална, и хуманитарна питања југословенски претставник Владимир Дедијер предложио је, заједно с.претставницима неких других земаља, резолуцију у којој се тражи доношење конвенције о слободи информација и конвенције о праву на исправку. Он је такође предложио да Уједињене нације израде програм техничке помоћч за унапре-
ђење националних предузећа за информације у малим и недовољно развијеним земљама.
У закључку говора који је наишао на опште признање у овом Комитету, нарочито код
ПРОТЕСТ АНГЛО-АМЕРИЧКОЈ ВОЈНОЈ УПРАВИ.,
Југословенски претставник у Трсту протестовао против пресуде двојици партизана
(Од сталног дописника „Борбе“)
Трст, 29 октобра
Данас је заменик шефа прив редне делегације ФНРЈ у Трсту Божидар Горјан уложио протест код шефа канцеларије команданта Савезничке војне управе зоне „А“ СТТ пуковника Милера због пресуде тршћанског поротног суда којим су осуђени на доживотну _ робију – два бивша партизана Албин | Груден и Данило Пертот, и због увредљивих речи јавног тужиоца Грубисија које је употребио против југословенских пар тизана и Југословенске народне армије.
Заменик шефа привредне де легације ФНРЈ протестовао = је даље због поновног присуства функционера Савезничке војне управе на отварању италијанског рибарског насеља у словенском крају Штивану, којом
'сао за отварање
ПУШТА СЕ У ПОГОН НОВА СИМЕНСМАРТЕНОВА ПЕЋ
У ЗЕНИЦИ
' Зеница, 29 октобра
Првог новембра свечано се пушта у погон нова сименсмартенова пећ у Зеници, у част Шестог конгреса КПЈ. Ово је четврта сименс-мартенова пећ изграђена после рата У Зеници. Она ће повећати производњу челика – железаре за 40.000 тона годишње.
Радници и службепици овог великог колектива дали су обавезу да ће до Конгреса Партије пустити у погон велику пресу на овој ковачници. ПЏреса је готова, само још чека на неке делове из иностранства па да почне рад.
Колектив се још обавезао да ће, у част Конгреса – Џартије, пустити у погон блуминг ваљаоницу до 29 новембра. Према садашњем стању ~ радова, колектив ће и ову обавезу извршити на време. 5 5у,
су приликом – иредентистичке вође из Трста и Италије одржали говоре којима су поновно истакли италијанске аспираци“ је не само на СТТ него и на поје дине делове територије у границама Југославије. Он је та-
кође протестовао – против – забране сакупљања прилога за „Дијашку матицу“ коју је из-
дало зонско веће и интервенидворазредне основне – словеначке школе“ у Габровици и словеначког – дечјег вртића у Трсту. М. П.
Тршћански информбировци у Општинском већу слажу се с иредентистима
Трст, 29 октобра (Танјуг) Претставници тршћанских иредентистичких – странака о наставили – су синоћ у тршћанском Општинском већу да клеветају Југославију, вређајући Словенце и југословенске народе уопште, Социјалдемократи, социјалисти, ненијевци, фашисти имонархисти подједнако су захтевали прикључење читавеСТТ Италији, заснивајући свој захтев на Трипартитној – декларацији и на чланству Италије у Атлаптском пакту. Информбировац Тајнер, који је изабран на листи Ненијевих социјалиста, изложио је синоћ. јасније него икада пре зашто (Наставак на трећој страни)
делегација малих земаља, Владимир Дедијер је рекао: „Југословенска делегација нема илузија да ће прихватање једне конвенције о слободи ипформација и конвенције о праву на исправку радикално променити садашњу ситуацију. Међутим, нема сумње да би ова два инструмента претстављала озбиљно оружје у рукама оних који
Члаџови југословенске делегације ховићем пред ула
се боре за побољшање садашње ситуације. Однос према овим инструментима, чије је прихватање предложио велики број малих и недовољно развијених земаља, биће камеп кушње за све чланове Уједињених нација и показаће до које су мере они спремни да поштују равноправност свих земаља и њихово право да следе свој независни развитак“.
Југословенски претставник Де дијер говорио је у наставку дискусије' о слободи информација. На досадашњим седницама Комитета низ делегација малих и недовољно развијених · земаља критиковао је став великих држава које се супротстављају доношењу било каквих међународних уговора који би штити-
земаља.
Дедијер је прво дао анализу узрока који данас спречавају унапређење слободе информација у свету и указао је на чињеницу да, на пример, амерички претставник схвата слободу информација пре свега као право САД да, преко својих моћних средстава шаљу у свет вести које саме желе. Он се енергично успротивио тенденцији доминације над информацијама У свету, ма с које стране то долазило, |
Југословенски претставник је такође истакао да није случајно што за одлагање доношења
[ ли средства информација малих
са тефом делегашије Вељком Вла“ зом у седиште ОУН
конвенције о слободи информација и за одлагање свих практичних акција које би могле да побољшају садашње стање, делегација Совјетског Савеза стал но гласа заједно с америчком делегацијом. „Ми не би могли да уочимо у чему се данас састоји 'проблем информација ако не би тражили прави одговор на питање који су разлози да од Четвртог заседања – Генералне скупштине до данас у свим важ нијим питањима око конкретних акција — у питању одлагања доношења конвенције, у питању кодекса части повинара и
· тако даље –-- СССР стално гла-
са заједно са САД“ — рекао је Дедијер. „Ову контрадикцију објашњава чињеница. да је и
(Наставак на трећој страпи)
НАПОРИ САВЕЗНЕ ВЛАДЕ ЗА ОБЕЗБЕЂЕЊЕ ИСХРАНЕ
500.000 тона пшепице од чега је знатап део већ увезон
Досад је уговорено преко
Из обавештених привредних кругова сазнаје се да су досада предузете опсежне мере у циљу увоза потребних – количина хране. До сада је закључено 368.000 тона пшзнице, од које количине је највећи део увезен, а остатак стиже у земљу ' током – новембра. – Поред тога, на – основу – постигнутог кредитног споразума са канадском владом увешће се из Канаде даљих 150.000 тона пше-
нице у току новембра и децембра ове године. Од ове количине увозно предузеће – Гранекспорт" закључило је до сада 117000 тона.
Исто тако, сазнаје се да је ол тражених 100.000 тона кукуруза у оквиру прве транше америчког дела трипартитне помо ћи већ добијена сагласност за куповину 50.000 тона, док се одобрење за преосталу количину очекује у Њтоку наредних
дана. Има изгледа да ће извесна количина пшенице бити ддобрена преко француског дела додељене економске помоћи, о чему се воде разговори. До о сада је обезбеђено око 14000 тона масти за покриће потреба у овој економској години. Од ове количине увезено је 5.000 тона а остатак ће при,е'бети у земљу током
новембра.
овакве непријатељске активности бугарске владе и њених органа пада искључиво на бугарску владу“.
Прва ваздушна провокација коју су извршили бугарски авиони догодила се 26 октобра у 8,21 часова, а последња, тринаеста по реду, у 9,40 часова. Бугарски авиони улетали су у југословенски – ваздушни – простор и до дубине од 12 километара, летећи на висини од 1.200 до 2.000 метара. У 9,30 ча-
(Настапак на трећој странп)
БРИТАНСКА ВЛАДА ОЧЕ.
НУЈЕ ПОВЕЋАЊЕ БРИ-
ТАНСКО-ЈУГОСЛОВЕНСНЕ САРАДЊЕ
Изјава г. Идна у Доњем дому
Лондон, 29 октобра (Рајтер) Британски министар иностраних послова Антони Идн изјавио је данас у Доњем дому да британска влада очекује повећање сарадње између – Велике Британије и Југославије.
„Сигуран сам — рекао је Идн — да ће та сарадња – ојачати ствар светског мира и да ће бити од заједничке користи за обе земље." Идн је такође изјавио да нарочито – поздравља решеност југословенске владе и народа да очувају своју независност. Лабуристички посланик и бив ши помоћник министра иностра них послова Крнест Девис изјавио је да опозиција дели Идново мишљење и поставио питање да ли је он за време посете Југославији њ говорио с маршалом Титом о Трсту. На ово питање – Идн је одговорио да је Трст био предмет исцрпних раз-
говора, али да нема ништа о чему · би он желео да нешто каже.
ИЗБОРИ У АУСТРИЈИ ОДРЖАЋЕ СЕ 22 ФЕБРУАРА ИДУЋЕ ГОДИНЕ
Ђеч, 29 октобра (Танјуг) Данас је између двеју аустриских коалиционих странака дошло до споразума да се претстојећи парламентарни избори у Аустрији одрже 22 фебруара 1953 године. Пред парламентом се засада налази само предлог провизорног буџета за првих пет месеци 1953 године
Део 'уређаја рафинерије нафте на Ријеуп
ПРОВОКАТОРИ
За непуну недељу дана, од 21 до 27 октобра, на нашим
границама према Мађарској још 23 инцидента. У њима је
и Бугарској забележена су учествовало неких четрдесет
ловачких апарата и бомбардера, у појединачним налетима и у читавим формацијама.
Авиони совјетског 'порекла са мађарским ознакама
повредили су осам пута наш ваздушни простор, 21, 22
22 и
27 октобра. Совјетски авиони с бугарским знацима повредили су наш простор 26 октобра 13 пута, а истог дана је
двапут отворена ватра на
нашу пограничну караулу
Доњи Криводол и преко истоименог села. На дугачку листу провокација совјетских сателита
надовезало се још неколико
нових. Тако се број непри-
јатељских повреда наше територије приближио цифри
од 5.000 за четири године и
три месеца.
Ове мађарске и бугарске провокације нису за нас ништа ново. Опе су већ постале саставни део политике коју СССР и његови сателити спроводе према Југославији. То је политика притиска и агресивних аката, инцидената, убистава, шпијунаже и диверзија. То је политика међународног бандитизма, која се служи онаквим методима какви одговарају и њеним циљевима. |
Јасно је да се, водећи рачуна о времену у коме су најновије повреде наше територије извршене, не може превидети чињеница да се оне догађају управо када се и у Мађарској и у Бугарској врше војни маневри на на-
шим тграницама. Надлетања
авиона преко наше терито-
рије несумњиво имају и тај непосредни циљ да код нашег пограничног становништва изазивају нервозу и тако допринесу свој удео московеском рату живаца.
Није више потребно
ни
подвлачити бесмисленост
оваквих покушаја. Они нису доводили, не доводе и неће доводити ни до каквих резултата у Југославији какве би хтели да виде и створе лидери из Москве преко својих
сателита. Дли, остаје нешто
кација на нашим границама: чињеница да су тих земаља компромитовале
политике агресије, политике
друго као последица провосе владе као извршиоци совјетске супротне интересима народа.
Поред осталог, и само порекло авиона којима се врше антијугословенске провокације говори о томе ко је наредбодавац ових агресивних аката. СССР, из кога се У
последње време понова чују рољубивости, још
једном овако у пракси
гласови његових вођа о мипоказује ту
своју „мирољубивост". А дрске параде совјетско-сателитских авиона над туђом територијом долазе ваљда и као уводна илустрација за светски „мировни“" конгрес који московска агентура сада организује у Бечу!
Најзад, не треба превидети ни то да вероватно највећа дрскост тих инцидената лежи у чињеници што се они догађају у доба заседања Организације Уједињених нација, пред чијим се форумима Вишински и сателитске делегације бусају у прса својом лицемерном фразеологијом. А две СССР-у подређене владе, мађарска и бугарска, претендују да буду примљене у ОУН!
Владе које у међународне односе уносе методе бандитизма; чије је општење с другим земљама сведено на језик инцидената, територијалних и ваздушних повреда, на убиства и убацивање диверзаната и шпијуна — могу да очекују само осуду светске јавности.
ЗБОР САРАЈЕВСКИХ СТУДЕНАТА ПРЕД У! КОНГРЕС. КПЈ
Борба против заосталости треба. да буде мисао водиља свих наших студената
изјавио је Авдо Хумо, члан Политбироа ЦЕ КП Босне
Сарајево, 29 зктобра
Вечерас је у Сарајеву о пред
домом студенткиња одржан ве-
лики претконгресни збор, ко-
ме је присуствовало – око 3.000
студената и професора Сарајевског универзитета.
Збор је отворио · Драгиша, Ивковић, члан Бироа Универзитетског комитета Партије, па је затим дао реч др Драгомиру Ћосићу, о проректору Сарајевског универзитета.
Потом је узео реч Авдо Хумо члан Политбироа ЦК КП Босне и Херцеговине, који је често прекидан аплаузом и поклицима Партији, другу Титу и Конгресу, о евоцирао светле успомене на предратне слободољубиве , и – револуционарне студентске “ генерапије.
Он је затим говорио о лику народног студента. Нове студент ске организације морају презазићи предратне студенте по својој борбености и револуционарности, јер то захтевају нови услови и нове прилике у нашој земљи Говорећи о социјалистич кој интелигенцији, њеном месту и улози у новом друштву, он је истакао да се то питање сасвим друкчије поставља код нас него у СССР или у капиталистичким земљама.
„Наше друштво не може да трпи дезоријентисаног буржоа-
3000 студената
ског интелектуалца, нити шупљоглавот, пузавог и укалупљеног совјетског бирократу. Смелост и јак карактер, знање, спремност да користе тековине науке и културе и све за добро земље и народа, ето такве изхтелектуалце тражи · наше друштво, Сталан напредак и борба против примитивизма и заоста-
и Херцеговине, пзед око
лости у Босни и Херцеговини, мора да буде мисао водиља свих наших студената“ — 'рекао је Авдо Хумо.
На крају збора, поздрављен од студената, говорко је и Рато
Дугоњић, – секретар — Градског комитета Партије у Сарајеву. џ Р
ШИРИ СЕ ИНИЦИЈАТИВА БОРСКИХ РУДАРА
ДАЛМАТИНСКЕ ФАБРИКЕ ЦЕМЕНТА
ПОВЕЋАВА ЈУ „Џрвоборац“ даје преко милиона
Сплит, 29 октобра Ових дана су две далматин-
ске фабрике цемента – „Ренко Шперац“ из. Омиша и „Првоборац“ из Солина извршиле
годишњи план производње,
На · састанцима – радничких савета . дискутовало се о томе шта колективи ових фабрика могу учинити за ублажсње последица. суше. „Првоборац“ ће преко плана · произвести – око 35.000. тона цемента (у вредности око 470 милиона – динара) од чега ће највећи о део бити извезен.
У фабрици „Ренко Шперац"[
ПР04380ДЊУ ;
плана 35.000 тсна — 470 динара је после извршења њ годишњег
плана анализиран рад и пословање за ову годину, ПЏред“ ложено је привредним органима да се стопа акумулације по-
виси за 22 процента. На, тај начин ће колектив дати око 45 милиона динара више У фонд акумулације. иц
Раднички савет“ ср сложио
са предлогом радника 'да· „се вишак фонда плата — више од 25 милиона — стави “ на располагање предузећу ' ради надз
бавке средстава за производњу“ К
“ П