Борба, 30. 10. 1952., стр. 2
· Страна 2
Пред Шести конгрес Комунистичке партије !угославије
: РАЗНОЛИКИ ОБЛИЦИ ПОЛИТИЧКОГ И ПРОСВЕ1НОГ РАДА У СПЛИТУ
Запажања са пленума Градског комитета Партије
0 Сплит, октобра
Сваког јутра на сплитским улицама освану разнобојни пла кати — једна основна фронтовска организација позива на пре давање, друга на масовни састанак, трећа отвара читаоницу и тако редом. Сем тога разна друштва и организације – дају приредбе, позивају на њизлете, колективне посете о археолошком музеју, Мештровићевој галерији итд. Кад се из једне такве перспективе посматра политички и културни · ЖИВОТ Сплита, онда ту нема много шта да се замери. То је, уосталом констатовано и на плену“ му. Али, као што је то обичај код комуниста, ни овде се није много говорило о оном што је добро, већ се првенствено указивало на слабости, грешке и пропусте. Па ипак, после вишесатне дискусије добила се углавном реална слика. Покушаћемо да је дамо.
Проблеми су уочени
Једна – комисија састављена од чланова Градског комитета дуже времена _ је испитивала рад – партиских, синдикалних, фронтовских и омладипских организација у граду. Ова комисија обишла је 38 највећих колектива и осам фронтовских организација. Запажања и подаци чланова комисије надопуњени – бројним дискусијама У партиским организацијама, пру жили су обиље материјала за свестрану анализу политичког и културног живота У Сплиту. 'А та анализа знатно је припо“ могла да се многе појаве, уоче, поправе или уклове.
Тако је, на пример, један део организације – усмеравао свој рад на тумачење нових економских мера запостављајући при том нека друга питања која су искрсавала као што су појачано деловање клера, шпекулативне тенденције на тржишту и слично. Но, ствари су брзо уочаване и исправљане и, што је најважније, на раскринкавању појединих непријатељских елемената и отклањању нежељених појава укључиване су широке – народне масе које су У свему томе суделовале ва састанцима, предавањима итд.
ИЈ·!НЦПјПТПБ'П железничара
Готово читав политички и културни рад железничког колектива у Сплиту одвијао се преко културно уметничке групе, која је формирана _ одмах после ослобођења. мМеђутим, све већим развојем друштвеног и културног – живота, релативно ограничен и једностран рад, драмске и хорске секције постао је преузак. Партиска и синдикална организација уочиле су то и радни колектив је донео одлуку да оснује културно просветно друштво као но-
во жариште идеолошко политичког и просветног рада. Поред драмске, хорске, музичке и техничке – секције, формиране су још предавачка, секција за описмењавање, народни универ зитет и друге. Најважније је У свему томе то што брига за рад друштва није препуштена појединцима, већ је читав колек тив на овај или онај начин ангажован у раду.. ;
Досад је преко овог друштва одржан већи број политичких и сличних предавања а на Народном универзитету одржавају се сваког понедељка популарна предавања. | Курсеве за
Поглед на Силиг са Марјана
неписмене и полуписмене похађа 53 радника, којима је друштво пропашло наставнике и снабдело их са уџбеницима и прибором. Данас сваком предавању или састанку присуствује двоструко већи број људи него раније.
О неписмености и полуписмености Још увек није ретка појава да се питање – неписмених или полуписмених људи узима прилично олако. Џартиска органи=, зација Сплита је раније уочила штетност оваковог става и почетком ове године дала иницијативу да се организују курсеви за неписмене и полуписмене. Већина тих курсева била је кратког века, како због недисциплине полазника, тако и због недовољне бриге синдикалних и партиских организација. фабрици „Првоборац“, на пример, има још увек око 20 неписмених радника и много полуписмених, па ипак се партиска срганизација није довољно упорно борила да ово питање реши. Сличан случај је и са сељачком радном задругом „Јерко Иванчић" у којој има већи број неписмених, ади партиска организација није у овом прав-
_______________--
У народне одборе треба бирати људе којима су интереси народа
пречи о
Проглас Народног
Поводом избора за народне одборе Градски одбор Народног фронта упутио је проглас грађанима ЉБеограда. У почетку прогласа. каже се да трудбеници главног града наше земље ове изборе дочекују са значај“ · ним победама у социјалистич: кој изградњи Југославије. Исто
тако истиче се да Ђеограђани | нису жалили труда када – је у требало уређивати и улепшавати град.
Ове године припрема се и изградња великог моста преко Саве, којим ће јаче повезати Земун с Београдом.
Ђеограђани могу да буду поносни | на дела остварена – У ' протеклом периоду. Али највеЂи успеси који су досада постигнути јесу изграђивање нових облика друштвеног живота. И у нашем граду радници' већ увелико управљају својим __ предузећима. Раднички савети _ сваким даном имају све већу и ;·У_логу' у друштвеном – животу. Ђелики број грађана _– прехо _ разних форми учествује у раду органа _ народне власти. Не" давно образовани – општински | Ј" одбори још више су приближи-
ли власт народу. Појачана је
контрола маса над радом народних ~ претставника, – процес “ даљег развитка социјалистичке демократије _ иде стално — на-
; | ;
„Будући народни одбори, ка— же се даље у прогласу, треба _ још више да упросте админи-
људима да брзо и лако остварују своја права. Ми морамо 'имати такве _ народне одборе, који ће још више отворити пут стваралачким _ снагама. наших људи и са којима ђемо и нада" ље постизати крупне победе у – изградњи социјализма.
Зато су и резултати ових из“ бора од „нарочитог значаја за даљи развитак социјалистичке / демократије и даљи развој но. ВИХ, социјалистичких облика – живота у нашем граду",
На крају прогласа
д свега фронта Београда
• одбор Народног фронта позива грађане да већ сада на зборовима бирача одређују задатке будућим одборницима, да сви изађу на изборе и да у одборе општина, Градско веће и Веће произвођача бирају људе који су већ показали својим досадашњим радом да су им интереси народа пречи од свега,
_2 _______________-_--
Анализа извршења друштвеног плана у Македонији, у првих осам месеци ове године, показала је несумњиве предно“ сти и резултате рада по новом привредном систему.
Леп пример за то даје текстилна индустрија ове Републи ке. Раније ичје био редак случај да из фабрике „Прогрес“ у Скопљу излазе кошуље – са окренутом крагном и вишебојним дугметима; предузећа „Ку“зман Јосифовски — Питу" и „Црвена звезда" такође су и“ мала доста – производа лошег квалитета. Данас је ситуација друкчија. Производи текстилне индустрије Македоније освоји · ли су тржишта не само у републици него и ван ње. Слично је и са предузећима осталих индустриских грана.
Разуме се, није то једини ре“ зултат увођења новог привред“ ног система и — јо шире гледано — радничког самоуправљања. Важно је то што колективи као целина све више има-
страцију 'и да омогуће радним |ју решавајући улогу у животу
и 'раду предузећа, а таква њихова улога све више расте и јача.
Рад по новом привредном систему указао је и на . разне друге проблеме -- на извесне слабости и штетне тенденције које су се јавиле у предузећима. Оне су у већини њих политичким радом и васпитањем колектива,. “ успешном · интервенцијом органа радничког са“
моуправљања. будношћу и чво-
стом контролом, успешно | га:
Градски ! владаване. У другим су, међу-
цу ништа предузела, иако за то има доста могућности.
# # #
Ове године су у Сплиту примењивани све шири и разноликији облици идеолошког и културног рада. Поједива друштва, групе и секције преоријентисале су свој рад на ширење просветне делатности и то се у неким случајевима показало као добро. С друге стране, то не значи да сав културно уметни• чки рад треба преоријентисати на културно просветни.
Н. КАДИЈА
ПОВОДОМ ПРВОГ КОНГРЕСА ЛЕКАРА СРБИЈЕ
СПРЕМНОСТ ЛЕКАРА СРБИЈЕ ДА РЕШАВАЈУ ПРОБЛЕМЕ ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ
НАРОДА
У Новом Саду је почетком октобра одржан Први конгрес лекара Србије. Није случајно што је баш Нови Сад изабран за 97 државање Конгреса. Први шко“ ловани лекари Срби појавили су се у Војводини још почетком друге половине ХУШ века.
Конгрес је организовало Српско лекарско друштво. како би тиме видно обележило осам деценија свог постојања испуње“ ног непрекидним радом на унапређењу наше младе медицинске науке и њеним стављањем у службу народног здравља. На Конгресу је било окупљено око 700 лекара. Замисао да Конгрес у садржину свог рада треба Углавном да унесе:оне медицинске проблеме који су од Непосредног практичног интереса за здравствену · заштиту народа, била је и остварена. '
Обрађено је и пред Конгрес изнесено на дискусију седам главних тема са 16 кореферата. Углавном се расправљало о смртности и обољењу деце, туберкулози, хигијени и најактуелнијим питањима војне медицине у рату и миру. Слободних тема из области целокупне медицине било је 76. На обради медицинске – проблематике _ за Конгрес која је садржавала поред низа оригиналних радсва и веома корисна клиничка искуства, радило је месецима поред редовне дужности 125 лекара. Знатно већи број лекара и помоћног медицинског особља био је посредним путем ангажован у обради ових тема. Оно што је нарочито – карактеристично и
2 ДНИ А Д е РДР О р еР е
| СКАТОЛИЧКИ СВЕШТЕНИЦИ
ДЕРВЕН1СКОГ СРЕЗА ПОДРЖАВАЋЕ СВОЈЕ УДРУЖЕЊЕ
Они су осудили иредентистичку кампању у Италији
Поводом припрема за скупштину Удружења католичких свештеника Босне и Херцеговине, која ће се ускоро одржати у Сарајеву, подружница Удружења свештеника у Дервенти одржала је свој састанак. Том приликом расправљало се и о низу актуелних питања у вези са нгдавно одржаном бискупском конференцијом у Загребу. Већина свештеника заузела, је свој став према закључцима бискупске конференције о забрани свештеничких удружења и истакла да је Удружење досада одиграло врло позитивну улогу у изградњи правилних односа између државе и цркве и да ће због тога подржавати и даље рад удружења на остваривању задатака које је оно себи · поставило, Упоредо с тим дискутовало се и 'о појачаној кампањи италијанских иредентиста, после чега су свештеници овог среза дали писмену изјаву у којој се између осталог каже:
„Поводом сталне, а у задње време појачане кампање италијанских иредентиста за тргање наших државних територија, ми католички – свештеници . Среза Дервенте одлучно протестујемо против свих непријатељских и штетних аспирација, осуђујући све оне који у том непријатељском смислу раде на уштрб наше домовине и мира у свету.“
„Као што би по природном праву осудили било чије присвајање ' туђе територије, тако исто – осуђујемо – италијанско-
иредентистичко освајање наших крајева, с којим се никад нећемо и не можемо помирити. Стога одлучно подржавамо став нашег народа и наше државне власти с маршалом Титом, који су у том заузели једино исправно становиште: „Туђе нећемо, своје не дамо“..“ — каже се на крају у изјави коју су потписали свештеници: Фрањо Момчиловић, фра Мијо Матић, фра Емил Милићевић, фра Домин Ћосић, Анте Ћехулић, фра Кре шо Карловић, фра Јосип Чаја, Мијо Тон и Александар Биљак.
Усмене новине Удружења новинара Србије у Санџаку
што нашој здравственој служби пружа повољне перспективе за њен даљи развој и успон, то је активно учешће лекара из унутрашњости у обради реферата и стручних тема, као и,у дискусији. То су очигледни резултати здравствене“ службе и Ккорисне делатности Српског лекарског друштва. на · стручном уздизању лекара.
Сарадња цивилних лекара са санитетом Југословенске народне армије дошла је на овом Конгресу до пуног изражаја. Теме из војне медицине и прак= тични приказ рада војног санитета 'сви учесници пратили су са веома живим интгресовањем. Колико нам је познато ово је први пут да се на једном, конгресу лекара обрађује оваква тематика, 'што јасно тговори о родољубљу и високом схватању дужности наших медицинских радника према домовини.
Закључци који су проистекли из рада Конгреса и који обухватају многе здравствене проблеме послужиће у даљем раду на проширењу и усавршавању здравствене – заштите _ народа. Ови закључци треба још већма да допринесу стручном и идејно-политичком уздизању лекара и њиховом свестранијем учешћу у организацији здравствене слу жбе и јачању наше друштвене заједнице.
Поуздано се може рећи да је Први конгрес лекара Србије показао да здравствени _ радници данас претстављају добро повезану заједницу чије је језгро Српско лекарско друштво. На Конгресу су дошли до још виднијег изражаја високи стручни и морални квалитети највећег броја наших лекара, као и спремност за шире захватање и решавање проблематике здравствене заштите у нашој земљи. Учесници Конгреса добили су нов снажан потстицај за даљи рад на свом стручном уздизању и схватили потребу да посвете много већу пажњу свом морално-политичком и идејном иЗзграђивању. Очекивања да Први конгрес
| лекара Србије буде широка мо-
билизација снага и израз високе свести о схватању лекарског позива, може се рећи, да су се испунила. По свим постигнутим резултатима постоји оправдана нада да ће Први конгрес претстављати нову веома значајну прекретницу у развитку рада лекара окупљених у Српском лекарском друштву. Та прекрстница треба да се састоји у још ширем окупљању лекара, њиховом повезивању и пречишћавању са свим слабостима, као и у сталној бризи за стварање здравог човека, градитеља наше социјалистичке домовине. Они треба да буду још боље наоружани високом струч-
Неколико београдских нови- | ном спремом, етичким и идејно-
нара, књижевник Душан костић и директор Института за здравствено просвећивање Србије Љубица Пурић – боравили су пет дана у Санџаку иИ У част Шестог конгреса КПЈ 0одржали шест бројева усмених новина.
Усмене новине су одржане У Новој Вароши, Прибоју на Лиму, Пријепољу, Сјеници и Новом Џазару.
Усмене новине новинара Црне Горе
Цетиње, 29 октобра
У част Шестог конгреса КПЈ
Удружење новинара Црче Г0-
ре — подружнице у Титограду
и Цетињу одржале су два бро-
ја усмених новина које су биле врло добро посећене.
сиИнНндДИНАТИУНОВОМ ПРИВРЕДНОМСИСТЕМУ
политичким квалитетима. Проф. др Урош ЈЕКИЋ
Наши исељеници из Јужне Африке послали помоћ деци у Југославији
Југословенски – Црвени _ крст примио је од групе наших исељеника из Јужне Африке као поклон новчану помоћ од око 100.000 динара. Одлучено је да се ова сума утроши на децу из Хрватске.
За овај патриотски гест и бригу о нашој деци – Џрвени крст се, захвалио нашим исе-
| љеницима у Јужној Африци.
АНГАЖОВАЊЕ РАДНИХ КОЛЕКТИВА У РЕШАВАЊУ ОСНОВНИХ ПРОБЛЕМА
тим избиле на површину и данас су једна од најозбиљнијих субјективних слабости које ометају да се и ти колективи уврсте у ред оних који успешно раде и часно испуњавају своје друштвене обавезе.
ЕКво неких од тих слабости посматраних првенствено кроз призму, рада синдикалних организација. Оне су размотрене на недавном састанку претседништва Земаљског већа синдиката Македоније.
Има предузећа која лосад ни су успешно остваривала свој платни фонд, јер нису – могла да пролају своје производе на тржишту (У некима је до тога дошло због извесних објек“ тивних околности, али о таквима овде није реч) Излаз из тоакве ситуације њихова руко-
водства су покушавала да на- |
ђу смањењем обима производње, отпуштањем извесног броја радника и другим мерама које нису могле ,дати задовољавајуће резултате. У Скопљу је познат пример металског завода „Тито" који није успевао да нађе пласман за своје про· изводе, па производњу подеси према потребама потрошача или да је прошири новим асор тиманом. Због тога се нашао У тешкој финансиској ситуацији. У таквим или сличним при-
ПРЕДУЗЕЋА
ликама у неким предузећима нису мобилисани сами _ радни колективи да они траже излаз из такве ситуације. Уместо тога решавање животног питања колектива препуштало се само директору предузећа или _ комерцијалној – служби – која је често била мало заинтересована да пронађе – најефикасније решење проблема. Д Озбиљна је слабост – синдикалних организација што | су при том остајале пасивне и нису покретале читав колектив да он заједно са радничким саветом и управним одбором тражи од свог комерцијалног апа“ рата да га упозна са могућностима пласмана робе, као и раз им другим проблемима који су с тим непосредно повезани, да би се онда заједнички тражило најбоље решење. Да се тако радило брзо би се, на пример, открило да је кожареко предузеће „Гоце Делчев“ побољшало квалитет својих сроизвода али да му роба због слабости комерцијалног · апарата – ипак лежи у магацинима и не продаје се на тржишту где би могда · успешно да конкурише производима других – предузећа, што се раније — Ззбог лошег квалитета — није могло чинити; да је било јаче контроле колектива брзо би се уо-
чило да неки производи предузе ћа _„Митко Цецов" у Штипу немају прођу на селу; итд. Чињеница што је самим. колективима поверено да много самосталније ' решавају о мнодругим питањима нужно је сагим финансиским и – разним државала у, себи опасност да
се појаве схватања – како | је право – управљања – идентично са правом својине. Зато се и
дешавало да поједина руководства сматрају да могу, пошто изврше извесне одређена обавезе према држави (па чак иако их и не изврше!) располагати средствима предузећа она ко како то нађу за сходно не водећи ни мало рачуна о интересима и потребама заједни-. це. — Привредне' организације предузимају већ одређене мере да се сузбију појаве неправилног трошења фондова (у не ким _ предузећима, · например, дељена. је 15, 16, па чак и 17 плата радницима и службеницима и слично), а предају се нг
кривично гоњење такви _ елементи као што је био једач књиговођа у руднику | „Цер“
који је исплаћивао себи плату од 56.000 типара.
Али, дубља анализа коју би вршиле синдикалне организације, односно сами радни _ колективи, имајући стално пред
Д_ _— – — ___________-_
помагањем, органима
– Писма Џре
кевивини усдововинолоанним
·••••••••·••·•••-.•-•--·-..••–-••
четвртак, 30 октобар 1952
ти
днишву
И екљновеаоечебеудичочтовсте;
Без мгре и без везе
Друже уредниче,
КУЛТУ,П!О·УМСТППЧКО ,'Ц!У!ЦТПО _.„Џ
лет" 27 овог месеца дало је при“ редбу за грађане општнио о чндерско Брдо коју је органиво“ вао Народни фроит у ист Шое“ стог коигреса КИЈ.
Друштво се радо "далвало по“ зиву Народиог фронта за изпеде ову. приредбу. и зато заслужује сваку похвалу. – Али ту азхвалу не заслужује и програм ове при“ редбе.
Програм ове приредбе био је
једностран, састојао се из чети“ ри тачке фолклорпих игара и пет тачака соло песама уз прат“ њу хармонике- Програм је имао и прло мало везе са догађајем У 'Шју се част одржавала, Гнип: је без везе са пашом богатом и бор“ беном прошлошћу и са цашњи“ џом. Међу песмама које су се пе“
вале биле суг „Ја загризох челе“ Што “ то миче
нику – јабуку". кроз шибиче“, „Јасне гајде # писнало“ итд.). Тако је између
осталог, ~ један | певач _ отпевао: „Сећаш ли се, драга душо. _ кат смо шербет пили и сепдалисали“. Питамо се: ко је шербет пно # севдалисао — раја или боговиг Читав програм ове приредбе био је такав да је само фалило то да пеко од извођача отиева и: „Где сте, добра стара временар“. Скоро пишта у овом програму није било тто би васпитио деловало на нате људе, што би их попело и 'одутшевило, пишта из чега би могли нешто да науче сем то да виде и чују игре и неке песме
ире сто и више годи“
које су се у пашим кра-
да нграле и певале
7
јевима.
Ако за овакву свечапу припредбу друштво пије могло да изиђе ХП]ЈП.". неким ПП.'!Џ],НЦН·'ЦМ ко“мадом или )'ППЦ'/(* бољим и ЕЦ)П·
са
гордпиМ П[!ОГ,НППЈМ' онда б", Чо мом мИШљењу, било боље да ни са оваквим
није – пастуџило програмом које ко. сам 'од: тога да негирам вред“ пост наших фолклорних игара и пародних – песама и да“ сматрам да их не гр(дбн изводити, али сам цишљења да за то треба наћи: одређену меру.
У уметџичко
је изиело. Дале-
изпођење програ: иа ове приредбе не мислим _ да улазим јер сматрам да нисам то“ лико позван нако би сен о томе, чини ми ,се, могло што шта ређи.
Мишљења сам такође – да. би било добро да управа тултурпо“ уметпичког друштва „Полет“ по“ веде [}П'!У“Ц ( ГНЈПС'ЛТ'ЈПРУ и про' грамима – приредби _ свога – дру“ штва, да их усклади са зремелом и стварношћу у којој живрицо, а спидикална организалија радника и службепика трговачких пре“ дузећа у Београду да се побрине обезбеђење јачег идејног и
за
паспитног утипаја на ово _ дру“ штво у коме се углавном окуп“ љају млађи људи, члапови те
сипликалне оргацизасче. Београд, 28 октобра 1952 Ј. МИШКОВИЋ Секретар ОК _ КПС Топчидерско Брде Сењачка бр. 33
Ж
„Весепо вече“
Друже уредниче, мало и ипаче само по себи нотоно место као 'што је Инђија, тих дапа као да је живиуло Свако се радовао што ће кроз који дан моћи мало да се разо“ ноди — пасмеје, јер отштампа на плаката подзива та да прису“ ствује „Веселој вечери" уч ' су“ деловање познатих извођача Радио Београда као што су: Мића Татић, Миодраг Гаталица, Душан' Јакшић, Мира Јовановић, Топаловачки, д остали.
Владала – је – пријатна сфера и са нестриљењем се оче" кипао почетак. Коначно, око 20 часова појавио се конферансије који шаљивим (што и доликује оваквим приредбама) уподом 06 јави почетак смеха, хумора и пе“ дрог расположења. – Али _ важа“ лост, до њега није дошло ни по“ сле једиог, као и наредних не“ колико избледелих или како _ се оно каже „из пафталина ипзвађе“ них" – скечева који су угтарпом употпупили цео њихов арограм.
Не знам због чега, али веро“ ватно због тога што паша – пу“ блика павикпута и паучена – на миого боље и квалитетиије про“ граме пије овим била толико. 07 душевљена а самим тим и није одала њ„дужпо призпање" – изво“ ђачима,
Питам се, а вероватио се и мпоги други питају, да ли се Мића Татић, Миодраг Гаталица, Дутап Јакшић, Мира Јовановић као и остали познати и квалитетпи извођачи могу и смеју појављи“ вати пред публиком са скечевима као што су: „Љубавна трагедија у трл _ чипа", „Пословање два. предузећа у једиом локалу“.
мо-
атмо“
„Љубавинм речником" п томе сличног – Опи се спигурпо не сећају – опог – чланка – (педавло
објављеног у штампи) о „глуминма“ који су давали приредбу у селу Белегишу — а уколико се сећају, сигурно су пошли њиховим стопама, стопама – ширења „културе" и „здравог“ – хумора гледано кроз призму профита и зараде. – Истипа, руку на срце, било је п неколико добрих тача“ ка као: „Рапорт“, „Испит у јед“ ној школи СССР-а“, – „Копгрес
очима не само властите интересе него и интересе заједнице у целини, открила би – много сличних слабости,
: И ово само неколико побројаних слабости у неким колективима Македоније · довољно јасно показују колико је велика обавеза синдиката и њихова морална – одговорност – као друштвених њ организација – да упорно раде на њиховом отклањању. То они могу постићи само _ политичким _ васпитањем својих чланова, – развијањем њихове социјалистичке свести, радничког самоуправљања · ца – што чвршће узму у своје руке руковођење – предузећима. – Еије потребно посебно истицати да је у том погледу још већа обавеза партиских организација и сваког комунисте појединачно. У таквој ситуацији такмичење колектива добија посебну садржину и смисао зато што они могу да настоје да кроз то такмичење решавају најбитније“ проблеме . свог – предузећа, било да се ради о извршавању обима производње, или о побсљшању, квалитета и асортимана, о развијању штедње и ућођењу · рационалног газдовања. о извршавашњу црутттвентих
1(_)'бав·гза колектива. И ту је кзртиска„ а са њом и синдиална организација најважни-
ја да каже своју реч,
Вања КРАЉЕВИЋ
Милосављевић | и,
лекара“ итд. итд. — али се „,из“ вођачи пнсу смели _ вадовољити са тиме, пего, 'ако су већ ипмали
посетити наше место, оп“
памеру да су требали и изабрати квалитотпији ирограм а не оракав, на који се па прии поглед добија утисак да је стварап и причреман у возу (на путу за Ипђију) о или можда за време вечере — онако, џа брзипу.
Речи које 'је ' конферансије ре“ као још“ па почетку – програма гТ'ПЧ,П() су се Нб СстИПИЛЕ напиме: „За пеколикд“ грама _ нера“ сположења осетпили смо се тежим, а за 50 дипара лакшин".
Инђија, 25 октобра Никола Икраш,
службеник, Вардарска 7
Механичко примењивање повишења станарина не Ом Обипо Пг)авдчно
Друже уредниче, сматрам да је код нас стапарипа стварио писка, али п мехапичко повишење стапарина оваквих ка“ кве су сада не би миого кори“ стило због тога, што у стапари“ џнама постоји врло велика п нео“ правдапа песразмера. Так, _ па пример, постоје станови од собе и кухиње којп инсу у цептру гра да са стапарипом од 500 динара и двособин п трособин копфорни стапови у сред града са истом станарипом. Осим тога, стапари“ на у повоградњама је за 506 до 1006 скупља. од – стапарипе У осталим · зградама.
Мислим да су умесни предло“ зи да би станарину требало одре“ дити и плаћати, на пример, по квадратури просторија (узимају“ ћи“ у обзир и друге – околности као: квалитет. стана, место, кон“ фор и остало) и то на тај пачин што би се одређивао – станбени максимум за једну породиецу а на витшак стапбеног простора па“ плаћивала стапарппа по прогре“ сипвпој оспови. Ја сматрам да би ово у извеспој мери исправило садашњу несразмеру у стапари“ нама и стварно утицџало на изве“ сно ретшење – станбеног – питања код нас.
Београд, 28 октобра
Епез Чепгић Лом гарде ЈНА
У ж
Ж оЖ
Састав етнографског института Српске академије наука
Друже уредниче,
у Српској академији – паука У .Бет·рпду. поред осталнх, посто“ ји и Етиографски инсгигуг. – По своме саставу оп би прег могао да буде Географски . пиститут број %, јер се у њему налази шест гео“ графа и један студенг историје уметности (библниотекар), а само чегири етнолога, Управник Ин“ ститута – др о В. С. Радовановињ затим један стални сарадник и четири – асистента, – од којих је Један секретар Института — гед“ графи суу а два паучна сарадни“ ка н два њихова асистента — е нолози.
По моме мишљењу састав овог пиститута није пајсрећпије _ ре7 тен, Руководство Академије тре“ бало би “де ревидира ову грешку« примањем већег 'броја етнолога
Мислим. да у овом Ипституу .
Е!НЈ·'· нитрибпа да раде људиое“ ји су етиологију | па – фикултету слушалн као помоћин пргдМСТ
мали број семестара. Већа корист вероватио – би “ била да ту 0ђу људи којн су се гоме повиву по“ светили н по сгтручним кваллее“ тина “ве пзостају ижа овех гео“ графа који би требало да “ се ба“ ве 'г:ип;'п.·п струком.
Београл 25 октобра Петар лахопић. професорски приправлик ва (!Јп.тп::ш(]н·:.·им (Јт·.·ултсТУ