Борба, 30. 10. 1952., стр. 3
И
Четвртак, 30 октобар 1952
ј:
уе пни а јД и И рг
РАД 'ТЕНЕРАЛНЕ СКУПШТИНЕ У.нН.
_БОРБА ЈУГОСЛОВЕНСКА
У САТЕЛИТСКОЈ ШТАМПИ ВЛАДА |ПРОТЕСТНА НОГА УНИФОРМНОСТ КАКВЕ НИЈЕ БИЛО ОД ВРЕМЕНА МЕТЕРНИХА
Говор југословенског делегата Дедијера на седници Комитета за социјална, културна и хуманитарна питања
(Наставак са прве страџе)
код САД и код СССР реч о томе да њихова средства информације далеко надмашују средства других земаља. Интерес да својим предузећима – осигурају домиџацију морао је ове делетације неминовно да доведе до ис·х:ог става'у питању информација у Односу на мале и недовољно развијене земље“,
| Дедшер је затим поменуо изјаву совјетског претставника у овом Комитету према којој у СОСР нема никакве групе која је заинтересована за поробљавање туђих народа и за утицање на·ЊИХОВа средства за информације. Поводом тога, југословенски претставник је из“ нео неке статистичке – податке који говоре о томе какво је стање у чехословачкој штампи којој се вести и чланци из Совјетс;:ог Савеза натурају у толикој мери да се ту више не зна који је лист чешки. а који руски. Поготово откад је „Руде право" почело потпуно да имитира московску „Правду",. Ка-
ДЕЛЕГАЦИЈА ШВЕДСНКОГ ЦРВЕНОГ НРСТА ЗАВРШИЛА РАД НА РЕПАТРИЈАЦИЈИ ГРЧНЕ ДЕЦЕ
Ових дана у нашој земљи поново борави претседник Лиге друштава Црвеног крста и прет седник шведског Црвеног крста т. Емил Сандстрем. Г. Сандстрем је с претставницима југословенског Црвеног крста водио разговоре о питањима репатријације грчке деце.
Поводом завршетка рада делегације шведског Црвеног крста у Југославији г. Сандстрем је дао новинарима следећу изјаву: — У раду око репатријације дошли смо дотле да сматрамо да присуство о делегата – шведског Црвеног – крста није више потребно. То не значи да је рад сасвим завршен. Остају још слу чајеви које треба размотрити и мали број деце коју треба репатрирати. ко изгледа, „Руде право“, додао је он, тако исто изгледа и „Сабад неп" у – Будимпешти, „Скантеја"“ у Букурешту, „Работническо – дело" у – Софији. Свуда је иста сивоћа, свуда исто метанисање пред руском иконом. Он је нагласио да такве униформности и метанисања у овом делу света није било још од времена Метерниха и Свете алијансе.
Владимир Дедијер је такође изнео примере о томе како је из Совјетског Савеза. пре резолуције Информбироа, вршен притисак — на југословенску штампу, радио и филм. „Совјетска влада покушавала _ је да се дочепа свих југословенских извора информација рекао је он -- али у томе, као што је познато, вије успела. У мају 1948 године, уочи .отвореног избијања – сукоба – између СССР и Југославије, када је совјетски претставник последњи пут био код југословенског претседника – Владе маршала Тита, он је покушао да сломи отпор Југословена. Његове последње – речи – том · приликом биле су: „Ако се не будете покорили, водите рачуна да смо ми велика земља с моћним пропагандним апаратом", Југославија се није покорила. али је зато већ скоро четири и по године изложена – страховитом притиску моћне совјетске пропагандне машине, – најневероватнијим претњама, фалсифи“ катима и лажима, какве уопште нормална људска – машта не може да замисли, хушкању суседних народа против Јутославије и томе слично. Да ли совјетски делегат има и трунке људског у себи — запитао је на крају Дедијер — када овде, пред 60 делегација, може да предлаже да средства информације треба да шире истичу и објективна – обавештења с дциљем да се очува и ојача међународни мир и сигурност — када, с друге стране. совјетска пропаганда шири такве неистине о Југославији."
Према листи говорника, на данашњој седници – Комитета требало је да говоре претставници Пољске и Чехословачке, Међутим, после товора југосло-
ПЛЕНУМ УДРУЖЕЊА ПОЛИТИЧКИХ ЕМИГРАНАТА БУГАРСКЕ
Бугарска има војску неколико пута већу од оне дозвољене
мировним
Ниш, 29 октобра [
Данас је у Нишкој Бањи почео рад проширени – пленум Удружења политичких емигра ната из Бугарске. Реферат о раду Извршног комитета поднео је Иван Монов, претседник удружења.
„Наша браћа у Бугарској рекао је Монов — данас стењу под јармом совјетске окупације Захваљујући свемоћи совјетских „специјалиста“ и агената НКВД-а у земљи влада незапамћени терор. Бугарска је 50 година држала на леђима турски јарам, али овај совјетски и Червенковљев, чини оми се, много несноснији“.
Затим је следила дуга прича, о концентрационим логорима и другим стратиштима бугарских родољуба. Бирократска – клика и органи државне сигурности десетковали су Комунистичку партију Бугарске. Према 1.0узданим подацима, из Партије је искључено око 110.000 чланова. Често је довољна и најмања ситница да би се извукао закључак да неки члан Партије није одан Червенкову и његовој клики. Због тога у Партији и народу влада – неописиви страх хапшења и прогањања.
Монов је, затим, оштро осудио ремилитаризацију ~ Бугарске. Он је изјавио да бугарска армија данас броји 230.000 војника, иако јој је Мировним утовором дозвољен максимум од 65.000. Сем тога, Бугарска омладина се регрутује у тобоже „радну армију“ — ДОСО (добррвољна организација о за садејство и одбрану). Међутим, то је уствари права војска у ко-
уговором
јој изводе нормалну обуку гктивни официри. Групе и одреди ДОСО-а имају и специјалне задатке на бугарско-југословен ској граници, а о нарочито да обезбеђују границу од бекства бугарских грађана у Југославију. Поред тога, постоји – још милитаристичка _ организација, међу којима се истиче ГТО (готов за рад и одбрану).
После реферата развила се жива дискусија о стању у Бугарској и задацима, Удружења бугарских политичких емиграната. Ј, РАИЧЕВИЋ
Ввенског претставника Дедијера Оони су одустали од тога, тражећи да им се омогући да говоре доцније,
Амерички и француски | делегати разговарали о Тунису и Мароку
Њујорк, 29 октобра Француски и амерички претставници у ОУН одржали – су синоћ заједнички састанак на Коме је разматрано питање Туниса и Марока. Састанку су присуствовали, између осталих. француски делегат Опено и амерички делегат ШЏесап. После састанка није објављено никакво саопштење.
ИДНОВА ИЗЈАВА 0 КОРЕЈСНОМ РАТУ
Лондон, 29 октобра (Рајтер) Британски министар иностраних послова Антони Идн изјавио је данас у Доњем дому да се политика британске владе према корејском рату састоји у томе „да покуша да спречи проширење корејског рата". – Њетова изјава је поздрављена кли цањем члапова Доњег дома. На питање да ли има шта да каже о изјави генерала Чанг Кај Шека, да ће његова влада тражити да се укине неутрализација Формозе и да се његовим Трупама дозволи инвазија кинеског континента, Илн је потсетио Доњи дом на Черчилову изјаву у фебруару ове тодине: „Мало је подухвата који би били мање успешни или пло доносни него напад Чанг Кај Шекових трупа на кинески кон тинент“",
БОРБА КЕНИЈАГА ПРОТИВ КОЛОНИЈАЛНОГ ПОРОБЉАВАЊА
АФРИЧНА УНИЈА НЕНИЈЕ ТРАЖИ УНИДАЊЕ РАСНЕ ДИСКРИМИНКАЦИЈЕ И ПУШТАЊЕ УХАП-
ШЕНИХ ДОМОРОДАЦА
Најроби, 29 октобра (АФП) Претставници Афричке Уније у Кенији, домородачке организације која броји преко 100 хиљада чланова, изнели су данас на конферемцији за штампу циљеве своје организације, осудивши о претходно хапшење генералног — секретара — Уније Џома Кенијате. Унија је данас такође о издала о саопштење о формирању | новог претседништва и објавила свој програм. У њему се у првом реду тражи укидање свих закона заснованих на расној дискриминацији, затим расподела земље домороцима, ограничавање – усељавања Европљана и Африканаца из других земаља, отварање нових школа, реформа устава у циљу Њуспостављања једнакости Европљана и Африканаца у погледу бирачког права и наименовање Африканаца на високе положаје у државној управи. Унија такође тражи слободу синдикалног организовања за домороце, једпаке плате за црнце и белце, слободу говора, штампе и удруживања и пуштање на слободу или изрицање пресуде свим лицима која су ухапшена за последњу недељу дана.
БУГАРСКОЈ
(Нагтавак са прве стране)
сова два бугарска ловачка авиона пикирала су изнад села Мдла Градиња. |
У југословенској протестној ноти се такође наводи да су истога дана бугарске сувоземне јединице два пута 'провокатор-· ски отварале ватру на југословенску територију. Између 8,30 и 9,40 часова тога дана, једна група бугарских војника отворила је ватру из пушака и аутомата на југословенску караулу Доњи Криводол, 15 километара североисточно од Димитровграда. Истовремено, друга група бугарских војника испалила је 400 метака, из пушкомитраљеза преко. села Доњи Криводол. У оба случаја, бугарски војници отварали су ватру с територије Бугарске.
„Министарство иностраних по слова ФНРЈ не може — каже се у ноти — а да не подвуче да бугарска влада не само што није предузела одговарајуће ме ре за престанак низа инцидената које организују и извршавају бугарски органи на југословенско-бугарској граници на што је била упозорена нотом од 27 августа 1952 године него напротив и даље организује непријатељску · активност својих органа против ФНРЈ што је сасвим у складу с њеном ратнохушкачком политиком, ко ју спроводи с намером да још јаче заоштри односе између две земље у циљу изазивања немира у овом делу света.“
' (Танјуг)
ЈОШ
Ц е ЊИ
Ш ти е барћа, +. |
|
128
Спајање социјалиста са стран ком – Крипаланија – уствари је једна од директних последица човог – настојања – социјалиста да пронађу и пођу конструктивним путем у данашњој фази инлиског развитка. Фузија претставља досад највећи доприное који су о индиски социјалисти дали у тражењу нових, развијених – форми свог политичког деловања.,
Међутим, у тој позитТивној тенденцији, оствареној – делимично и под утицајем Ффузије, у странци су преовладале доста јаке струје које пелокупну одговорност за досадашње неуспехе странке не виде у досадашњој недовољној – примени марксизма, већ у тобож потпуном ослањању | бивше странке на магксизам.
Главни · орган – социјалиста „Џаната“ иде најдаље у том 'правцу, идентификујући у једном чланку пелокупну марксистичку – науку са извитопереним · Стаљиновим – „социјаљизмом". На основу тога тај лист проглашава да је „марксизам застарео" и води тако нов·у странкху у опасне воде негације марксизма. Међутим, треба истаћи да изгледа да ов0 напуштање марксизма неће _ бити трајно.
Многи · истакнути " социјалистички вођи управо су у току преговора за спајање са Крипаланијем изразили – незадовољство, указујући да ће нова
странка и те како бити прину-“
ђена, можда већ и у блиској будућности, да изврши понов, ну ревизију свог става према марксизму.
пасности
Божа РАФАЈЛОВИЋ
Уколико ове, засад недовољ“ но јаке тенденције ипак победе у новој странци, у што верују многи – лидери Социјали“ стичке странке, то би само потврдило мишљење оних који у отетупању нове странке од марксизма виде пре свега напоре стварне левице да се ин-
Други од два чланка – Боже Рафајловића, нашег дописника из Ипдије, о фузији Сопчели“ стичке странке и Крипаланигеве Народио-радилчке странке, · ба“ ви о се питањем перспективе но“ вообразовапе партије
првом члавку Рафашмовић је изнео машљење – о зчачају ове фузије и о одразу који она пима на индиску унутрашњу по“ литику,
диски социјалистички – покрет разрачуна с концепцијама ста-
љинизма, управо у интересу победе – марксизма. – Међутим, упркос – оригиналности – њеног
развоја, било би погрешно не увидети да су садашње поставке нове странке о пуне ( озбиљних опасности по млади социјалистички покрет у Индији.
Социјалистичке перепективо
Коначно, спајање две велике левичарске странке у Индији значи крај свестраног настојања о ипформбировске – агентуре да се преко разних комбинација „фронтова“ · наметне ле-
ИЗБОРНА КАМПШПАЊА ,У С. А. Д.
рн 6 6 Л 2 И те :. ЛИ Р а
Гтрапа 5
вичарским снагама и постигне контролу над целокупном опозицијом. Да су ови покушаји били скоро крунисарви – успехом, по казује и криза која се сада развија у, Крипаланијезој организацији у држави Мадрас, где је локално руковолетво још увек тесно повезано“с ипформбировцима. Две-три мање „ле-“ вичарске" групе, које су управо намерно држане ван партије. – због · лакшег – спровођења комбинаџија – са _ стварањем „Ффреоптова“, позване су сада да се. прикључе о ипформбировској главнини.
Међутим. од · става – нове странке · умногоме о зависи ' да ли ће лева опозициона странка престати ла буде | нека втста потенцијалне резерве Информбироа, или ће применом марк=е сизма на спепифичне услове у првом педу економске. заосталости Индије, не искључујући ни могућност активне Ссаљгадње с Нехруовом странком Конгреса, успети не само да реши садашња теоретска _ лутања У сопственој странци, већ и да стварно постане конструктивна левичарска страчка, о насупрот пееудомарксистичкој # фетмбировској филијали у Индији, С обзиром на углед и положај који индиски сопијалисти имају не само у Индији, већ и ван њених граница, такав газвој нове Сопијалистичко-народне странке о претстављао би несумњиво нози потетрех Согијалистичком – покрету у – овом делу света-
ИМА ПУНО АМЕРИКАНАЦА КОЈИ НЕ ЗНАЈУ ЗА СТИВЕНСОНА
Обе странке улажу крајње напоре да привуку неопредељене гласаче
(Од сталног дописника „Борбе“),
Њујорк, 29 октобра
Иако су штампа, радио и телевизија просто преплављени говорима кандидата, извештајима о изборној кампањи, свакојаким коментарима, нагађањима и прогнозама о резултату избора, ипак има још пуно Американаца који не знају за име Стивен-
„сон. Скоро сви дописници који
се крећу по терену јављају да
су наишли на многе људе који нису запамтили име Ајзенхауеро-
вог ривала, па га зато зову „онај други“. За ДАјзенхауера сви знају и у погледу популарности његовог имена генерал
има и даље велика преимућ—„
ства над Стивенсоном.
Многе Стивенсонове присталице критикују гувернера . да су његови говори – постављени на – превисок интелектуалаи ниво и да их обичан народ не може да разуме. „Уместо да говори речником ћелавих глава, тј интелектуалаца, требало би да он говори народним језиком као што то ради Ајзенхау ер“ — кажу они. А Стивенсоп их уверева да они _ потцењују општи политички и културни ниво обичних Американаца. Истим таквим речником – којим говорим данас, а који ви о називате претешким и сувише интелектуалним, ја сам говорио у кампањи за гувернера Илинсиса и победио таквом ве ћином као нико у историји ове државе — одговара Стивенсоп.
Велики део изборне кампање води се око питања да ли је добро имати за претседника генерала или не Демократи истичу да човек „одгојен у Вест По-
НЕМАЧ
КА И
САРСКИ ПРОБЛЕМ
СВЕ ВЕЋИ ЗАПЛЕТ У САРСКОМ ПИТАЊУ
(Од сталног дописника
После јучерашње седнице западно-немачког
„Борбе“")
Бон, 29 октобра кабинета једдн
владин говорник је изјавио да влада др Аленауера стоји на становишту да између сарског питања и ратификације бонских
конвенција и париских уговора преговори о решењу сарског пи тања досад нису дали никаквог резултата, западно-немачка вла да ће инсистирати на томе да се уговори у бонском парламенту што пре ратификују. Канцелар Аденауер сматра да ће по· сле ратификације уговора Немачка бити у повољнијем положају у погледу преговора о Сару него што је сада. Насупрот томе званични фран цуски кругови и западно-немач ки социјалдемократи сматрају да има везе између преговора о Сару и ратификације. Французи су у неколико прилика дали до знања да би се француска скупштина по свој
нема никакве везе. Иако, наиме,
прилици – одупрла – ратификацији уговора ако претходно не буде донесено дефинитивно решење сарског питања. Изгледа, дакле, да Французи сматрају да је за њих најповољнији моменат да реше сарски проблем у своју корист.
Немачки – социјал-демократи такође сматрају да се уговори не могу ратификовати пре него што се реши француско-пемачки сукоб око Сара.
„Ако Немачка ратификује уговоре — каже се у једном закључку конференције претседни
| штва Социјалдемократске стран ке која је одржана у Берлину
Слика Стаљиновог конгреса
На конгресу СКП(6) Стаљип је | седништво конгреса тихо се и бого“
Ћутао и слушао као Икона, као Буда, (не било увреде), као Иза“ сланик Божији на Земљи.
За говорницом, | Маљенкоп – се познвао на Његове Речи, а прет“
угодпо натрпало у једио ћоше, да
Њему остане више места. Стаљин, пак, мудар и виште од
тога, генијалан и још генпјалпији,
седео је по страни, издвојеџ
осталих бојара, као шпар од својих дворјана.
Ово је била _ слика _ копгреса СКП(6).
— онда ће бити могућно да се промени ситуација у Сару која је настала „хладном анексијом“ Сарске Области у 1945 години“.
Као и званични француски кругови, социјалдемократи су против ратификације уговора пре решења сарског питања, само, њихов циљ је потпуно различит од циља Робера Шумана: сарско питање треба, наиме, да буде решено у корист Немачке. /
Сарско питање, нема сумње, веома је компликовало проблем ратификовања уговора и, према томе стварање – Европске одбранбене заједнице. У последње време често се чују и гласови да се немачко-француски спор ско Сара претставља озбиљнијим него што јесте управо зато што је он згодна прилика за политичке кругове који нису одушевљени стварањем Европске одбранбене заједкице да се оно што је могуће више одложи.
С. ГЛУМАЦ
ПИТАЊЕ СУДАНА НАГИБ ПОТВРДИО ДА ЈЕ ПОСТИГНУТ СПОРАЗУМ СА СУДАНЦИМА
Каиро, 29 охтобра (Рајтер) Претседник египатске владе гоџазрал МХагиб саопштио је да ће о његова влада закључити споразум са делегатима судан-
|ских странака које·се залажу
за пезависност своје земље. Судапске странке које пристају да са Судан уједини с Египтом већ су одобриле овај споразум нагласио је Нагиб, истичући зитом да ће његови принципи Зчти примењени за време прелазног периода који води ка самоопредељењу Судана.
инту“ — војној академији нема квалификација за претседника. Они апелују на антимилитаристичка осећања – народа. Ајзенхауеров табор сузбија ово тврђењем да Ајзенха-
СТППеЦСОПОЏС присталипе на
уер није генерал у класичном смислу; он није водио бигке; он је више администратор, координатор, дипломата, државник и управо зато он и има све 'квалификације – одличног претседника. Нетачно је мишљење да би избор генерала за претседника значио милитаризацију америчког живота. Бемојте веровати пропаганди демократа да ће долазак генерала за претседника – повећати војну опасност. У нападима против Ајзенхауера демократи много причају о томе како су генерали стручњаци за ратове и како они праве ратове. Међутим, то није тачно. Америка је имала десет генерала за прет седнике и сви су били“ добри претседници. Под њима – Америка није ратовала. Напротив, историја показује да су Дмерику увукли у рат управо прет седници цивили, и карактеристично је да еу сви били демократи. У Први светски рат Америку је гурнуо БВилсон, у Други Рузвелт, у корејски Тру ман. То показује да је Демократска странка, странка рата и нека према томе не прича да је за мир.
Из последњих Ајзенхауерових говора види се да он осећа да не стоји баш добро код радника. Зато он сада држи говоре углавном само у индустриским центрима. У ПЏитсбургу оп је 0бећао радницима да ће побољшати социјалну заштиту, повећати здравствену – помоћ, – побољшати – станбене – прилике. Ајзенхауер позива раднике нека не наседају демократима који кажу да гласати за републиканце значи гласати за повратак депресије и масовне незапослености. Новине су пупце плаћених по литичких огласа, Има их свакојаких. Код упућивања порука америчком народу за кога да гласа посебно су о активни бизнесмени.
Што сте више приближава дан избора, то антикомунистичка хистерија постаје све гора. Макарти је у говору на радију
!и'телевизти „задао смртни ударац Стивенсону" како то кажу многи републиканци, јер је „доказао да су Стивенсонови блиски сарадници били чланови прокомунистичких организација или су левих погледа". Сам Стивенсон ~ „је ' помагао ствар комунизма". Он је критиковао конгреспи комитет за сузбијање антиамеричке делатности. Он је систематски одбијао да отпушта с посла људе за које 'је утврђенс да су крајње левих погледа. Стивенсонов нај-
бољи пријатељ“'био је Хис, који
д ,ду а 5 једиом збору у Калифориџији
је оптужен због шпијунаже у корист СССР-а. Заједно са Хисом Стивенсон је учествовао у раду | на стварању ОУН. Из многих Стивенсонових изјава, датих у то време, види се да је њему више стало до ОУН него до америчких – националних интереса. Стивенсон је предлагао да се САД обавежу да ће увек слушати Уједињене нације. Све то показује да Стивенсон није прави Американац и не сме да постане претседник такве су главне поставке последњег Макартијевог говора.
Да ови нови као ни ранији Макартијеви напади нису остали без ефекта види се, између осталог, и по томе што Стивенсонов табор улаже сада велике напоре да покаже америчкој ј јавности а Стивенсон – мрзи комунизам и да је оп једини у
П и тр а е е __ ___БЕРР__ __ Е____БЕ_ ___-->е шт _-РП А _— _- _ -= — — ==
стању да стварно уклони комунистичку опасност у Америци. Макартијеви дивљи напади на Стивенсона делују и као бумеранг против самих ПЕ!П)'ОЧПканаца. · Проајзенхауеров лист „Њујорк тајмс" са забринутошћу примећује да срРаки нови Макартијев напад одвлачи хиљаде независних бирача од Ајзенхауера. Стивенсон је сада поново дошао у Њујорк и први говор одржао у Харлему — црначкој четврти. Њега је дошло да слуша око 125 хиљада Црнаца, док је Ајзенхауера слушало свега пет хиљада. Многи листови закључују да то ипак не значи да су Црнци одушевљени са Стивенсоном, на чијој се листи о налази као потпретседник Спаркман, који је за супремацију белаца.
Ј. СМОЛЕ
Американци у Фракцуској Бећ започели гласање „Борбе“)
Париз, 29 октобра
Како јавља јутрошњи број америчког листа „ЊБујорк хералд трибјуч" ( (париско издање), Американци који живе у Француској већ су почели _ да гласају за избор | претседника САД. То гласање се писменим путем обавља у америчкој амбасади у ПЏаризу, па се затим ови резултати шаљу поштом у САД.
Тако је јуче у Паризу гласало 100 Американаца, а прек=јуче 200. Досада их је позим пуР% тем гласало преко 1.500, што претставља рекорд у односу на све раније изборе. Тако велико учешће бирача досад – још није забележено, и у извесном смислу · могло би да послужи као знак какво ће бити интересовање бирача у самим САД.
Амерички кругови у Паризу сматрају да ће се до 4 новембра овај број и даље повећавати. Једино неће гласати Американци који припадају државама Јужне Каролине и Новог Мексика, јер изборни захони ове две америчке државе не дозвољавају гласање путем поште. (Од сталног дописника
М. ВИТОРОВИЋ.
ГОВОР др ДЕКЛЕВЕ У ТРШЋАНСКОМ
(Наставак с« прве стране)
коминформовци траже примену уговора о миру. Уз бучно одобравање Видалијевих коминформоваца, он је изјавио да се потпуно слаже с демохришћанима, који захтевају припајање читаве СТТ Италији. Он је напоменуоп притом да се слаже и с де Гасперијевим мишљењем да се „ништа у историји не може постићи одједном“, Стварање СТТ би, према мишљењу Тајнера, удаљило југословенске трупе из зоне Би
тиме створило – предуслове за прикључење читаве територије Италији.
Претставцик Словенско-италијанског – народног фронта др Деклева – говорио је у бурној атмосфери, – коју су изазвали видалијевци и иредептисти упадицама и увредљивим израЗима које су добацивали за читаво време његовог говора. Он је почео своје излагање кон-
ње
ОПШТИНСКОМ ВЕЋУ
статацијом да дискусија о такозваном тршћанском · питању у Општинском већу Трста има искључиво за циљ да заташка и одложи дискусију о битпим проблемима – тршћанског о становпиштва, Он је нагласио да Словенскоиталијански — народни – фронт сматра да је тршћанско питамогућно – решити – једино споразумпо између Југославије и Италије
НАСТАВЉАЈУ СЕ НАПАДИ Х0 ШИ МИНОВИХ СНАГА
Сајгош, 29 онтобра (Јунајтед прес и АФЈ) Према саопштењу француске команде, један Хо Ши Минов батаљон напџао је у ноћи између 27 и 28 овог месеца упориште Бен Сан у близини града Тудомонта, 20 километара северно од Сајгопа. У борбама око овог упоришта Хо Ши Минове снате изгубиле су око с7ужину, појника од којих 30 мртвих и двадесетак рањених.